Претражи Живе Речи Утехе

Zanimljivo pitanje na koje nemam odgovor. Možda pametniji da se uključe da objasne. Valjda ti ljudi postanu neosetljivi na potrebe drugih, a to nisu hrišćanske osobine... Misle da je crkva neko pomodarstva, njima nije potrebno da idu u crkvu... Kako je to moguće? Gde su iskušenja? I zašto vrlo mali broj ljudi koji su okusili težinu ovog života idu u crkvu ...

Javna tribina „U predvečerje rata, 20 godina kasnije“ povodom obeležavanja druge decenije od početka NATO bombardovanja SRJ održana je u subotu u bioskopskoj sali Muzeja vazduhoplovstva. Prisutnima su o svojim iskustvima i sećanjima govorili tadašnji potpredsednik Vlade SRJ Nikola Šainović, načelnik Centra za obaveštavanje i uzbunjivanje 1999. godine Avram Izrael, komandant 3. diviziona 250. raketne brigade pukovnik u penziji Zoltan Dani, kao i autor makete MiG-29 iz 1999. pilot potpukovnik u penziji Đorđe Ivanov. Tribinu je otvorio direktor Muzeja vazduhoplovstva Čedo Milivojević rekavši da Muzej ima obavezu obeležavanja godišnjice od NATO bombardovanja te da se od ove tradicije neće odustati. On je podsetio i da je bombardovanje trajalo od 24. marta do 10. juna 1999. godine, a da je u tom periodu „poginulo više hiljada civila, kao i 1.008 pripadnika vojske i policije, među kojima i 39 pripadnika RV i PVO“. „U očaju smo predložili i da cela Srbija uđe u NATO, ali pod uslovom da ostane cela. Nisu prihvatili.“ / Foto: Igor Marjanović, Muzej vazduhoplovstva O političkim okolnostima i događajima koji su prethodili 1999. godini pričao je tadašnji potpredsednik Vlade SRJ Nikola Šainović, koji je istakao da je strateška pozicija zemlje odredila njenu dalju sudbinu, što je na kraju i dovelo do NATO bombardovanja usled nemogućnosti postizanja saglasnosti oko kosovskog pitanja: – Mi jesmo tokom dva svetska rata bili saveznici sa Amerikom i Engleskom, ali saveznici u ratu protiv Nemačke, a nakon pada Berlinskog zida to postaje rat protiv Rusije u kojem mi ne želimo da učestvujemo i ovo određuje naš položaj, koji i danas traje. Tokom devedesetih godina bilo je raznih pokušaja da se spreči da do sukoba dođe. Pored svega što smo nudili, mi smo jednom iz očaja u Rambujeu predložili i da cela Srbija uđe u NATO, ali pod uslovom da ostane cela. Nisu hteli ni da razgovaraju o tome. – O sistemu osmatranja, obaveštavanja i uzbunjivanja, koji je informisao javnost o nastanku i prestanku opasnosti od bombardovanja, govorio je tadašnji načelnik Centra za obaveštavanje i uzbunjivanje Avram Izrael. On je istakao da je SRJ 1999. godinu dočekala u teškom materijalno-tehničkom stanju kada je u pitanju ovaj sistem: – U periodu devedesetih godina nastaje prekid u razvoju sistema osmatranja i obaveštavanja i mnogo ljudi odlazi sa posla. Uoči bombardovanja uspevamo da revitalizujemo sistem zahvaljujući Skupštini grada Beograda i privrednicima koji su želeli da pomognu i vrlo brzo popunjavamo jedinicu do 100% i osposobljavamo sve sirene – 20 pneumatskih i oko 200 električnih koliko ih je bilo u Beogradu. Smatrali smo da jedan grad sa milionskim brojem stanovnika ne možemo da držimo u informativnom mraku i zbog toga smo građane obaveštavali i uspostavljali odnos poverenja sa njima. Mada je bilo pokušaja cenzure, u smislu da odajemo vojne tajne i dižemo hajku, Centar je prvoklasno obavljao svoje zadatke. – Sala Muzeja puna / Foto: Igor Marjanović, Muzej vazduhoplovstva Na tribini u Muzeju govorio je i pukovnik u penziji Zoltan Dani, komandant 3. diviziona 250. raketne brigade, koja je 27. marta srušila avion Američkog ratnog vazduhoplovstva F-117: – U 18 časova 27. marta naša jedinica dobija pripravnost 1 kada nam iz operativnog centra naređuju da odmah uključimo naš osmatrački radar jer je dobijena informacija da u vazdušnom prostoru postoje ciljevi koje osmatrački radari operativnog centra ne mogu da uoče. Mi smo zahvaljujući našem radaru videli 5 takvih ciljeva, od kojih se jedan ozbiljno približavao u našu zonu uništenja. Nakon dobijanja potvrde od operativnog centra da se izvrši borbeno dejstvo ka tom cilju, on biva prebačen sa osmatračkog na nišanski radar. Kada je sve bilo pripremljeno, naredio sam oficiru za vođenje da lansira dve rakete od kojih je prva pogodila avion, kome je od dejstva bojeve glave otpalo levo krilo i on je pao je u reonu sela Buđanovci. – O iskustvima tokom bombardovanja / Foto: Igor Marjanović, Muzej vazduhoplovstva O tome kako je domišljatost srpske avijacije uspela da spasi 6 aviona MiG-29 govorio je pilot potpukovnik Đorđe Ivanov, čija se maketa tog aviona iz 1999. nalazi u Muzeju vazduhoplovstva i dodao: – Sa dvojicom svojih kolega sam 23 dana pravio makete MiG-ova. Niko od nas nije imao posebnog iskustva u tome, već smo se samo jednog dana okupili u jednoj školi, pogledali makete od plastike i skice i na taj način se rodila ideja. Bilo je dosta problema prilikom izrade maketa, ali smo na kraju uspeli i zahvaljujući njima smo sačuvali našu avijaciju i zadržali rusku tehniku u Srbiji. – Više o istorijskim okolnostima koje su dovele do NATO bombardovanja, ulozi Centra za obaveštavanje i uzbunjivanje u informisanju građana, obaranju čuvenog „Noćnog jastreba“, kao i „varkama“ kojima se pribegavalo kako bi se sačuvala domaća avijacija, pogledajte u integralnom snimku predavanja: Luka MATOVIĆ

Kada sam govorio u Senatu Sjedinjenih Država, prilikom potvrdnog saslušavanja (za mesto ambasadora, prim. prev.), primetio sam da je strateški interes Amerike da podrži razvoj Srbije ka modernoj, prosperitetnoj evropskoj državi u miru sa sobom i svojim susedima, uz iskazivanje punog poštovanja za vladavinu prava i prava svih njenih građana. Kada se osvrnem na poslednjih dvanaest meseci, zadovoljan sam svime što je 2017. američko-srpsko partnerstvo postiglo, a oprezno sam optimističan kada je reč o 2018. godini. Godine 2017. Sjedinjene Države su proširile i produbile svoje partnerstvo sa Srbijom. Sve veći broj američkih kompanija pokazuje interesovanje za ulaganje u Srbiji. Firme SAD u Srbiji trenutno zapošljavaju više od 17.000 ljudi - što je povećanje od blizu 10 odsto od mog dolaska. Američke kompanije su dobri partneri i kreatori poslova, a radna mesta koja one nude spadaju u najtraženije među srpskim radnicima. Naše kompanije sa sobom često donose novu tehnologiju, visoke radne i ekološke standarde, kao i dobre korporativne prakse. Pomagati ovim kompanijama da budu uspešne je važno za budućnost Srbije. Uspešne priče i transparentno i gostoljubivo poslovno okruženje u Srbiji najbolja su marketinška sredstva za privlačenje dodatnih investitora. Tokom protekle godine finansijska pomoć SAD pomogla je Srbiji da nastavi da izgrađuje snažne ekonomske institucije i prakse koje privlače strana ulaganja. Pomoć SAD igrala je značajnu ulogu u reformama da se načine fleksibilni i pravični zakoni o radu, efikasni režimi inspekcija, bolji pristup sudstva, koraci ka legalizaciji biznisa iz sive ekonomije, kao i zakoni koji pomažu pojedincima spremnim da ustanu protiv korupcije i bespotrebnog trošenja. Naše partnerstvo u bezbednosti bilo je naročito plodonosno. Srbija je duže od decenije bila aktivan učesnik programa NATO Partnerstvo za mir. Program partnerstva država koji predvodi naša Nacionalna garda Ohaja je ugaoni kamen bezbednosnog odnosa koji razvija dinamične i bliske bilateralne veze između naših oružanih snaga. Srpski i američki oficiri i podoficiri zajedno se obučavaju i uče jedni od drugih u našim najprestižnijim vojnim školama. Zapravo, jedna srpska oficirka nedavno je postala prva Evropljanka koja je diplomirala pri Pešadiji SAD. Sjedinjene Države takođe poštuju doprinose Srbije globalnim naporima za očuvanje mira. Srbija je cenjena članica koalicije koja pobeđuje Islamsku državu Iraka i Sirije i bori se protiv međunarodnog terorizma. Juna ove godine pridružio sam se predsedniku Vučiću u jednom od njegovih prvih zvaničnih koraka kada su SAD Srbiji donirale i isporučile 19 vozila Hamvi kako bi podržale srpsko učešće u operacijama UN širom planete. Time je ukupan broj besplatno dostavljenih Hamvija u okviru našeg programa Vojnog finansiranja u inostranstvu (FMF) uvećan na 40. U stvari, SAD su u poslednjih šest godina Srbiji uputile više od 22 miliona dolara bezbednosne pomoći za modernizaciju odbrane i obuku. U istom periodu Srbija je za više nego deset puta uvećala svoje doprinose operacijama UN za održavanje mira. Naš strateški cilj za Srbiju je takođe strateški cilj ove vlade: integrisanje sa EU. To je bila ključna poruka koju je predsednik Vučić čuo kada je u julu posetio Vašington. Mi smo posvećeni partneri u naporima Srbije ka reformama koje vode tom cilju. Od 2000. godine doprineli smo sa milijardu dolara ekonomske i bezbednosne podrške Srbiji da dostigne taj cilj. Protekle godine Srbija je otvorila brojna nova poglavlja u procesu pristupanja EU. Godina 2018. doneće nove izazove ekonomskim i strukturalnim reformama, racionalizaciji javnog sektora, unapređenju zdravstvenog i obrazovnog sistema, suzbijanju korupcije, normalizaciji odnosa sa Kosovom i drugim koracima ka pomirenju sa ostalim susedima Srbije i - što je možda najvažnije - izgradnji građanskih institucija koje unapređuju vladavinu prava, nezavisno pravosuđe i jake, zdrave medije koji su temelj snažne i dinamične demokratije. Međutim, ja ostajem optimista kada je reč o perspektivama Srbije i rešen sam da učinim sve što mogu na snaženju i produbljivanju naših bilateralnih veza. Autor je ambasador Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji