Претражи Живе Речи Утехе

Vesti o seksualnom nasilju u javnim ustanovama poslednjih meseci potresaju Srbiju, a poslednja svedočenja stižu iz Istraživačke stanice Petnica. Pet žena, nekadašnjih polaznica ove ustanove, za beogradski nedeljnik Vreme, podelilo je priče o zlostavljanju koje su pretrpele. Kao navodnog zlostavljača navode istog muškarca. Nekadašnji i sadašnji direktor Petnice delimično ili u potpunosti negiraju da su znali za takvo ponašanje. Šest dana po objavljivanju teksta u listu Vreme, aktuelni direktor Petnice Nikola Božić podneo je ostavku „zarad očuvanja integriteta" te institucije, potvrdila je za Radio-televiziju Srbije Tanja Adnađević, predsednica Upravnog odbora. U tekstu nije objavljeno ime muškaraca koji je osumnjičen za zlostavljanja, ali je Vigor Majić, nekadašnji direktor Petnice u gostovanju na televizijskom programu Njuzmaks rekao da se radi o Branislavu Saviću. Pitanje seksualnog uznemiravanja i nasilja nad devojčicama u Petnici ne samo poražavajuće za društvo, već ogromna odgovornost tadašnje uprave, izjavila je orana Mihajlović, predsednica Koordinacionog tela Vlade Srbije za rodnu ravnopravnost.

Zanimljivo! Jutarnji otkriva tri modela kako su potkupljivali hrvatske liječnike u aferi Pfizer, DORH preuzeo slučaj WWW.JUTARNJI.HR

Dugo proučavam teološka pitanja PC i RKC,najviše iz ličnog "interesa" (inače sam iz "mešovitog" braka). Ovo pitanje potiče iz moje lične situacije jer je u pitanju jedna veoma bliska starija osoba od mojih predaka,krštena kao katolik. Pitanje se može posmatrati kao opšti slučaj pitanja "Da li se obični katolici spasavaju".Stim što sam emotivno uključen u ovo pitanje. Pre 10tak godina pitao sam pravoslavnog sveštenika za ,da li je potrebno da se upiše u PC da bi imala spasenje..Pop je rekao da nema potrebe da prelaze u PC, da se svako spasava kroz "svoju" Crkvu.Inače taj meni blizak predak stanuje pored popove kuće,pa su imali i izvjesne komšijske odnose. Kako sam teološki napredovao mene je mučilo to osjećanje i pogađalo me ta podjela crkava i stalno sam od raznih ljudi,običnih ili teologa slušao "pretnje" da katolici se neće spasiti..i to me je sve lično pogađalo zbog meni bliskih osoba s kojima sam odrastao. Proučavajući forum i teologiju shvatio sam da PC nema jedinstvenog stava o katolicima. Pitanje za vas ovde je, da li je moguće da npr. dotični pop s kojim sam ja razgovarao,je na izvjestan način procijenio "pravovjernost" tih mojih srodnika tj njihovu mogućnost da iako formalno upisani u "raskolu", da je njihova živa vjera sačuvana od bitnijih zabluda, da im srce nije u raskolu,što zbog života u mješovitoj sredini (Bosna), porodičnih veza, poimanja Hriscanstva,redovno su na slavama kod komsija,rodbine..ponekad i na liturgiji,dok je katolicki hram bio neobnovljen isli su u pravoslavni,itd.. Tj da na neki način za njih je put spasenj izvjesniji dok su tu gdje jesu, nego da prelaze u PC.I ne samo izvjesniji, nego ništa manje moguć nego za nekoga ko je u PC.(Jer pretpostavljam da je on zaključio da je manje moguć , da bi bio dužan da savjetuje da ih upoznam sa PC,da ih približavam i "nagovaram", jer zapravo najviše pogađa moju dušu ,koji sam kršten u PC i naslušao sam se priča o jedinosiinitosti, nego njih,koji cijeli život žive zapravo u jedinstvu).Jer slušajući određene teologe PC mislkio sam da je moj zadatak da ih ja "prekrstim" u PC, međutim uvijek se sjetim odgovora tog lokalnog popa pre 10 godina,dakle moje bi bilo da poštujem tu njegovu odluku ako hoću da budem dosledan. Da dodam još Par godina kasnije,Upoznavsi neke teološke pojmove jednom sam vršio "inspekciju" njihove vjere, i dobio sam sledeće odgovore: Papa je poglavar u katoličkoj crkvi, ne za sve Hrišćane (primat) tj pravoslavci ne moraju da priznaju papu za poglavara, papa nije nepogresiv, u visokom kleru cesto je bilo zlocinaca,bilo bi dobro da popovi mogu da se žene,Stepinac mi nije svetac...i još poneke stvari..naravno za filioque i te dubinske stvari nikad nisu ni čuli a kamoli da o tome nešto vjeruju.Jedno da kažem narodno katoličanstvo,po mom mišljenju koje ima korijen u Bosni još dok su franjevci sami birali sebi vođr pod Turcima..

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova su, po nalogu Višeg javnog tužilaštva, uhapsili F.J. (42) i B.C. (39) zbog postojanja osnova sumnje da su izvršili krivično delo izazivanje panike i nereda. Oni se sumnjiče da su na društvenim mrežama širili lažnu informaciju da "u naredna dva dana vodu u Beogradskom vodovodu ne treba koristiti za piće, jer se u vodu greškom prosuo metan, pun kancerogenih čestica" i na taj način izazvali uznemirenost i paniku među građanima, saopštio je večeras MUP. Osumnjičenima F. J. i B. C. određeno je zadržavanje do 48 časova nakon čega će, uz krivičnu prijavu, biti privedeni nadležnom tužilaštvu. Kako se navodi, uhapšeni B.C. je zaposlen u Ministarstvu unutrašnjih poslova. Takođe, po nalogu Višeg javnog tužilaštva, protiv još šest osoba, zbog sumnje da su počinili isto krivično delo, biće podnete krivične prijave u redovnom postupku, piše u saopštenju. izvor

DA "NAPREDNJACI" IMAJU SPISKOVE STANARA ZGRADA I, ISTOVREMENO, BIRAČKE SPISKOVE, JAVNA JE TAJNA. TAKOĐE I DA AKTIVISTI SNS-A OBILAZE ZGRADE I "ANKETIRAJU" STANARE, NE PREZAJUĆI PRITOM OD OŠTRE POLEMIKE, ALI NI OD FIZIČKOG OBRAČUNA SA ONIMA KOJI IM SE SUPROTSTAVE, ŠTO JE POKAZAO SLUČAJ KAPETANA MILANA VUKŠIĆA. A ČOVEK JE SAMO HTEO DA ZAŠTITI SVOJA I GRAĐANSKA PRAVA KOMŠIJA, UKLJUČUJUĆI ONO O SLOBODNOJ VOLJI I ZAGARANTOVANOJ TAJNOSTI IZJAŠNJAVANJA NA IZBORIMA Slučaj kapetana Vojske Srbije Milana Vukšića (41) koji je uhapšen zato što je pokušao da od aktivista Srpske napredne stranke (SNS) uzme spisak na kome su njegovi i lični podaci članova familije, u prorežimskim medijima ne samo da nije dobio publicitet, nego su pokušali da ga i zataškaju ograničavajući se samo na izjave ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića (ujedno i predsednik Gradskog odbora SNS) "opšteovlaštenog tumača" Aleksandra Vučića za sve i svašta ministra odbrane Aleksandra Vulina. Razlog za takvu "gromoglasnu tišinu" lako je shvatljiv i razumljiv – prva bitna stvar je protivzakonito posedovanje biračkih i spiskova stanara u rukama jedne stranke, a druga je da ti "mladi ljudi" i nisu takva nevinašca kakvim ih Stefanović i Vulin u javnosti predstavljaju, jer uz devojku koja nosi spisak obavezno ide i korpulentni mladić; on ima instrukcije da taj spisak štiti od onih koji se pobune. Kapetanu Vukšiću je, po vojnim propisima, zabranjeno da priča za medije bez saglasnosti nadležnih organa, a nije teško pretpostaviti da bi slanje zvaničnog zahteva Ministarstvu odbrane naišlo na zid ćutanja i ostalo bez odgovora. Konkretno i isprobano: zvanično ne bi stigao odgovor da se odbija, nego rečeno – "U proceduri je, razmatra se". DOKTOREVA VERZIJA I STVARNI NALAZI: "Vreme" je došlo do policijske službene beleške o tom događaju od 13. februara u Rtanjskoj ulici broj 29 na Zvezdari, kao i, posredno, do činjenica koje je Vukšić ispričao kasnije, u istrazi. Ali, prvo se valja prisetiti šta je o slučaju rekao dr Stefanović (na svim zvaničnim događanjima ga najavljuju potencirajući to "doktor", a i u pozivima medijima na te događaje stoji "dr"), koji tvrdi da se kapetan "obračunao sa decom". "Ljudi su zvonili na ulaz, ušli su, a on je izašao iz svog stana da vidi ko je to u ulazu i da se fizički obračuna sa njima. Taj čovek izašao je iz svog stana, pripadnik je specijalnih jedinica, država ga je platila i trenirala da štiti ovu zemlju, a ne da se obračunava sa decom u Beogradu…. Izašao je i fizički se obračunao sa devojkom od koje je duplo teži. U čemu je tu viteštvo? Ta devojka ništa nije uradila za šta bi zaslužila udarac u glavu, ali mnogo me više zabrinjava to što se ovde ne čuje glas osude", ustvrdio je Stefanović. On, eto, odmah zna šta se desilo u tom slučaju, dok za 99 odsto ostalih, kad bude upitan, tvrdi da ne zna, da je istraga u toku, da je to stvar tužilaštva i slično. Za ovaj slučaj odmah je imao odgovor, a minut-dva kasnije, kad je upitan o spiskovima, naprečac je zaćutao, opet ništa ne zna. U pitanju su deca, tvrdi Stefanović, ali godine starosti govore da su oni odavno prerasli dečji uzrast pošto su oboje rođeni 1988; dakle, ove godine će napuniti 30 godina. Druga stvar, još zanimljivija – ni jedno od njih nije sa Zvezdare, nego su sa Vidikovca i Petlovog brda, sa potpuno suprotnog kraja grada. Zašto SNS praktikuje da šalje svoje aktiviste na suprotni kraj grada umesto, recimo, da ako su stvarno stranački "zadojeni", deluju u svom kraju, među svojim komšijama, koji ih poznaju, drugo je pitanje, ali to već zadire u unutrašnju organizaciju partije, čiji slogan je "Budućnost u koju verujemo". A ko je taj "zločesti" kapetan, za koga su režimski mediji javili da je "pripadnik specijalnih jedinica", iako to nije istina jer su iz Stefanovićeve izjave namerno izostavili ono "bio". Čovek je završio Vojnu akademiju, tokom karijere bio je pripadnik 63. padobranske brigade, potom Protivterorističkog bataljona Specijalne brigade, a pošto je, zbog formacije i specifičnosti u toj jedinici, napredovanje u karijeri ograničeno, ostao je dugo u činu kapetana i, da bi dobio veći, prešao je u Operativni centar sistema odbrane, na važnu i "osetljivu" funkciju, za koju je potrebno zadovoljiti najviše bezbednosne kriterijume. Radi se, dakle, o čoveku koji nije ni nasilan ni psihički labilan, ocu troje dece, bez ijedne mrlje u karijeri, nagrađivanom i pohvaljivanom. Prema policijskoj belešci, kada su zazvonili na interfon njegovog stana u zgradi i predstavili se da su iz SNS i da "rade anketiranje građana povodom predstojećih izbora", Vukšić im je odgovorio: "To što radite je protivustavno, paljba iz zgrade". Oni su zvonili i na druge interfone, a Vukšić je, pošto je čuo da su ušli, sišao do ulaza kako bi video o čemu se radi i kod žene je u rukama primetio spisak na kojem se, između ostalog, nalaze i njegovi podaci. "Ugledavši svoje podatke, Milan je pokušao da uzme spisak, ali ga je devojka koja ga je držala povukla i spisak se pocepao na dva dela. Nakon toga NN muško lice je krenulo ka njemu, a isti ga je refleksno odgurnuo od sebe otvorenom šakom u predelu lica. Nakon toga lica su napustila zgradu, a on se vratio u svoj stan", stoji u belešci, iz koje je vidljivo da je dežurna služba uputila patrolu na lice mesta u 11.10 časova, po prijavi aktivista SNS da su napadnuti "od strane NN muškog lica koje živi na pomenutoj adresi". Nakon uzimanja izjave, patrola u 11.36 časova zove dežurnog tužioca Prvog osnovnog javnog tužilaštva Gordanu Radić, koja se, kako stoji u belešci, izjasnila "da nema elemenata krivičnog dela i da se lica upute na privatnu tužbu". Teritorijalno nadležno za opštinu Zvezdara je Drugo osnovno javno tužilaštvo i Vojni sindikat Srbije, čiji je Vukšić član, opravdano je postavio pitanje zašto je zvato Prvo, jer to ostavlja mesta sumnji u pristrasnost. Predsednik Policijskog sindikata Srbije Veljko Mijailović je, dodatno, ukazao da je u hapšenje Vukšića umešan "jedan od najviših rukovodilaca Policijske stanice Zvezdara". Da stvari "ne štimaju", utvrdilo se uskoro, jer je ista zamenica tužioca, očigledno nakon nečije urgencije, 18 minuta kasnije, u 11.53 časova, pozvala policajce u patroli i zatražila od njih da "lice dovedu do prostorija Policijske stanice Zvezdara, zbog osnovane sumnje da je izvršio krivično delo iz člana 344 Krivičnog zakonika Republike Srbije". A što se tiče aktivista SNS, te "dece", kako ih je nazvao Stefanović, oni su, nakon što je policijska patrola došla na lice mesta i konstatovala da na sebi nemaju vidljive povrede, odbili predlog ovlaštenih službenih lica da odu na lekarski pregled. Naknadno su se ipak "setili" da odu, verovatno po nečijem nagovoru, zaputili se u Klinički centar Srbije gde su, tvrdi Stefanović, dobili "povredne liste". O kakvim listama se radi, nije precizirao, to će se verovatno saznati na suđenju, ako do njega uopšte dođe. SVI PO SPISKU: Prema priči prijatelja kapetana Vukšića, policajci su prema njemu postupali izuzetno korektno, verovatno iz prostog razloga što su shvatili o čemu se radi, kako patrola tako i oni u pritvorskoj jedinici gde je proveo dan i noć, a ujutro je izveden pred tužioca, koji ga je, posle davanja izjave, pustio na slobodu. Na lice mesta izišla je i Vojna policija, samo konstatovala događaj i uzela podatke, jer po odredbama Zakona o vojsci, civilna policija ima pravo da zadrži vojno lice ukoliko se radi o prekršaju ili krivičnom delu iz opšte nadležnosti, koje nije na štetu vojske. Ono što je Vukšić ispričao tužiocu, a nema u policijskoj belešci, pokazuje da je on video spisak svih stanara zgrade u Rtanjskoj 29 u kojoj živi, uključujući decu, sa jedinstvenim matičnim brojevima, a da je pored njegovog imena bilo olovkom napisano nešto, što nije uspeo da pročita i da mu je, kada ih je upozorio da čine prekršaj, muškarac rekao: "Neka, neka, znamo gde radiš, rešiće ovo tvoji pretpostavljeni." Nakon toga, on je odlučio da pokuša da im uzme taj spisak i da pozove policiju i da ga je povukao iz devojčinih ruku, a da mu je tada mladić skočio na leđa, pa ga je "otresao sa sebe", dok devojku nije ni takao, sa njom nije imao nikakav fizički kontakt, a odustao je od pokušaja da im uzme spisak kad je video da se pocepao, a i da bi izbegao ulazak u fizički obračun. Od hvata sa leđa aktiviste "naprednjaka" N.G. Vukšiću je ostala modrica na nadlaktici. On je kod tužioca demantovao da je devojci opalio šamar, a muškarca udario dva puta pesnicom u nos, kako su tvrdili. S obzirom da se radi o obučenom specijalcu, njegova dva udarca šakom u nos bi zasigurno "patosirala" N.G, usput polomivši nos i izazvavši krvarenje, ali svega toga nije bilo kada je policija došla nekih 20 minuta kasnije. Policajci su, naprotiv, konstatovali da ni jedno od napadnutih nema vidljive povrede (pa ni obavezno crvenilo na licu i obrazu, koje bi usledilo da je neko ošamaren, niti bar crven nos od udarca). Zgrada u kojoj se slučaj desio nema video nadzor, ali ima susedna, čija spoljna kamera je, navodno, snimila sve što se desilo, tako da će na sudu stvar da se razjasni. Što se tiče potvrde o povredama (lakim telesnim) koje su iz Kliničkog centra dobili aktivisti SNS, to bar nije problem nabaviti, posebno kad ste iz vladajuće stranke. Indikativan slučaj je navodni napad poslanika Dveri Boška Obradovića i Marije Janjušević na predsednicu Skupštine Maju Gojković. Ona je isto dobila uverenje o povredama, i pred kamerama u skupštinskoj sali pokazala modricu na nadlaktici. Mali "feler" u svemu je to što je Gojković previdela da u lekarskom nalazu piše šifra povrede podlaktice. Kako je zaradila modricu na nadlaktici, do danas nije objasnila. Zanimljivo u slučaju navodnog napada na Maju Gojković (a celu situaciju je jedan poslanik snimao i mobilnim telefonom, tako da se videlo da fizičkog kontakta nije bilo) jeste to što je sve vreme u kancelariji bilo prisutno i njeno obezbeđenje. Postavilo se logično pitanje – zašto je nisu zaštitili ako je već napadnuta fizički kao što tvrdi i zašto potom nisu suspendovani jer nisu radili posao za koji su plaćeni, kako se moglo desiti da štićeno lice ne bude zaštićeno. Indikativno je i to što od ključnog čoveka iz obezbeđenja, koji je bio prisutan tokom navodnog napada, nije čak ni zatražena izjava u pisanoj formi, što je deo obavezne procedure. Onog trenutka kad je nadređenim rekao da fizičkog napada nije bilo, jednostavno je "zaobiđen". Istraga o navodnom fizičkom napadu "Dverjana" na M. Gojković je formalno u proceduri, a ne treba sumnjati da nikad neće biti završena jer bi saslušanje svedoka moglo biti nepovoljno po zvaničnu verziju. A time bi im se iz ruku izbio i "adut" o Obradoviću kao siledžiji koji napada žene, što sad često koriste pripadnici "prvog i drugog ešalona" SNS u izbornoj kampanji. Otvorilo se, naravno, i ozbiljno pitanje biračkih spiskova i podataka o građanima, koji su dospeli, ne prvi put, u ruke jedne političke stranke. Stefanovićevo objašnjenje dato novinarima dan nakon incidenta na Zvezdari demantovano je na licu mesta. Kada je pokušao da objasni da su to spiskovi članova SNS i onih koji su ostavili svoje podatke za "siguran glas", i da sada aktivisti naprednjaka samo obilaze te ljude, "a SNS ima više od 600.000 članova i u svakom ulazu živi neko od njih", potpisnik ovog teksta ga je zatekao pitanjem kako to da su onda zvonili na vrata njegovog stana, a ni on ni supruga nisu ni članovi ni "sigurni glasovi" SNS, te da je na spisku video svoje i ime supruge, Stefanović je, vidno zatečen, što su i kamere snimile, zbunjeno odgovorio da "ne zna" i da će "proveriti". Da "naprednjaci" imaju spiskove stanara zgrada i istovremeno i biračke spiskove, javna je tajna, ali to se prećutno toleriše, ne buni se zbog toga previše čak ni opozicija, iz kog razloga, to valjda oni znaju. A "jurišni odredi" SNS u belim kišnim mantilima sa logom stranke i dalje obilaze zgrade i "anketiraju" stanare, pritom ne prezajući ni od oštre polemike sa onima koji im se suprotstave, ali ni od fizičkog obračuna, što je pokazao slučaj kapetana Vukšića; to mu je zasigurno zaustavilo dalje napredovanje u karijeri, ali i verovatno "otvorio perspektivu" prekomande u Kopnenu zonu bezbednosti, ili u združene snage na granici prema Bugarskoj ili Makedoniji, a sve "po potrebi službe". A čovek je samo hteo da zaštiti svoja i građanska prava komšija, uključujući ono o slobodnoj volji i zagarantovanoj tajnosti izjašnjavanja na izborima. To što ga je siledžijom nazvao ministar mu resorni Aleksandar Vulin, nikog ne bi trebalo da čudi. Javnost je dobro upoznata sa njegovim likom i delom... Zapanjujuće je, međutim, što se svemu tome pridružio i načelnik Generalštaba Ljubiša Diković, koji bi trebao – makar zbog ugleda Vojske – da pokuša da zaštiti pripadnika institucije na čijem je čelu. Umesto da kaže da će istraga utvrditi šta se zapravo desilo, Diković u startu podržava Vulinove kvalifikacije i "objede" na račun kapetana Vukšića. Da se radi o nekom pukovniku koji "puca" na generalski čin, pa da se nekako i razume, karijerizam je u pitanju, ali da to čini general sa četiri zvezdice (veći čin u Vojsci Srbije ne postoji) i neko ko će, po sili zakona, u penziju morati da ide za tri meseca, 20. maja, kad puni 58 godina, teško je naći opravdanje. Osim ako ne izdejstvuje kod Vulinovog "vrhovnog komandanta" da donese poseban propis po kojem će moći da ostane u aktivnoj službi još neku godinu. Davor LUKAČ

Nakon optužbi SAD da "Laboratorija Kasperski" pomaže sajber špijunažu Moskva odgovorila. "Potez SAD je nelojalna konkurencija". Izvor: Tanjug petak, 15.09.2017. | 07:28 Portparol Kremlja Dmitrij Peskov je izjavio da diskriminišući koraci protiv "Laboratorije Kasperski" bacaju senku na ugled SAD kao pouzdanog partnera, a za Kremlj takve akcije američke strane predstavljaju manifestaciju nelojalne konkurencije. "To u celosti baca senku na imidž naših američkih kolega kao pouzdanih partnera zato što su takve akcije na nivou nelojalne konkurencije, na nivou kršenja svih međunarodnih trgovinskih pravila i, naravno, imaju za cilj podrivanje pozicija konkurentnih ruskih kompanija u svetu, u ovom slučaju 'Laboratorije Kasperski'. To je za žaljenje", odgovorio je Peskov novinarima na pitanje da li ova odluka utiče na rad ruskih kompanija na zapadu, prenosi Sputnjik. Prema njegovim recima, država će "gde god je to moguće" podržati kompanije kao što je "Laboratorija Kasperski". "Laboratorija Kasperski" je saopštila da kompanija ne pomaže nijednoj vladi u pokušaju sajber-špijunaže ili agresivne aktivnosti u sajber-prostoru. Kompanija je izjavila da su optužbe američkih vlasti zasnovane na lažnim i netačnim podacima i uverena je da će istraga potvrditi neosnovane optužbe. Ministarstvo za unutrašnju bezbednost SAD je ranije saopštilo da sve državne ustanove u zemlji moraju da prekinu da koriste proizvode "Laboratorije Kasperski" u roku od tri meseca zbog navodnih veza pojedinih predstavnika te kompanije sa ruskim obaveštajnim službama. Ruska kompanija je saopštila da je razočarana odlukom SAD i dodala je da nikada nije pomagala niti će pomagati u sajber-špijunaži ili agresivnoj delatnosti u sajber-prostoru neke države. b92

Pozdrav svima! Ne vodi me bas zivotni tok do foruma, i retko stizem da procitam ili se ukljucim, i zao mi je sto postvaljam ovako tesku temu, posle duze pauze, ali sam bas uznemirena, jer sam upravo pogledala svedocenje Bojana Jovanovica. Pitam se da li je moguce da Istina zanima vise neke urdnike emisija u medijima, nego SPC-u, cija je glava Onaj koji Put, Istina i Zivot? Kako je moguce da se SPC nikada nije ogradila od Kacavende? (u smislu da nije javno istupila i rekla da su njegovi postupci MRAK I ZLO) Sigurna sam, da nisu izasli oni grozni snimci, da bih pomislila kako je u pitanju kleveta, ali sad zgrozena verujem u sve sto ovaj covek prica, ali i dalje ne mogu da verujem da su se mnoge stvari znale i zataskavale, da patrijarh Pavle nije zeleo da ispita sta mu se desava u Crkvi, Kako su smeli da cute o svemu, da zrtvuju decaka? Pa cak i da mladog Milica nije ubio Kacavenda, cak i da je sam izvrsio samoubistvo, ko i ne bi u tim nevinim godinama, u takvom strasnom paklu i sizofreniji i licemerju? Da li je moguce da jedan covek toliko dugo manipulisao strahom, podmicivanjem, ucenama? Covek koji ne zna da napravi jasnu grancu izmedju dobra i zla, nema autoritet. Crkva se nije ogradila od zla u ovom slucaju, i kakav autoritet ona moze da ima u narodu? Zar je moguce da su nam ljudi na vrhu crkve toliko naivni, da misle da ukoliko zataskaju ovaj slucaj, da ce time sacuvati kredibilitet? Po recima Bojanovim, oni uopste nisu zainteresovani za grob nastradalog decaka, samo da bi sacuvali ugled. Kakav ugled moze da ima institucija, koja se tako neodgovorno ponasa? Ako se crkva ne ogradi od ovog uzasa, mnogi cemo se ograditi od nje, kao takve, i drzati se onoga sto je Gospod govorio za fariseje, da slusamo njihove reci, ali da se ne ugledamo na njihove postupke. Znam da je pokojni patrijarh grdio zene koje su nasminkane, pricala mi je jedna zena, koja ga je poznavala, a zatvarao je oci pred Sodomom i Gomorom u vladicanskom dvoru, a eto, ako je istina, sta se desvalo u toku njegovog pogreba u patrijarsiji, a verujem da jeste, to je ravno paklu. Mnogo sam ga cenila, kao svetitelja, ali posle ovoga vise ne na taj nacin. Bog da mu dusu prosti. Ostaje, ostati sa Gospodom i jevandjeljem, i verovati u neko bolje vreme za crkvu, jer ipak u te ljude u mantiji narod gleda, veruje im...

Više od 300 praznih novogodišnjih i božićnih paketića koje su deca iz Nemačke poslala svojim vršnjacima u Srbiji pronađeno je pokradeno i razbacano uz Veliki bački kanal u blizini Staparskog mosta u Somboru. Foto: Privatna arhiva/Facebook / RAS SrbijaUkradeni paketići Somborac Igor Boca koji je ’’Blicu’’ ustupio fotografije koje je napravio na licu mesta kaže da ne može da veruje da se tako nešto desilo. - Neko je pokrao poklone od dece za decu. To je velika sramota! To su možda i neki paketići u vidu pomoći deci slabijeg materijalnog stanja ovde u Srbiji. To mora izaći na videlo i neko zbog toga mora odgovarati – ocenjuje Boca. Kaže i da je čitav slučaj prijavio policiji, ali da su njima praktično vezane ruke. - Nakon prijave došli su policajci kod mene da naprave službenu zabelešku. Sve sam im lepo ispričao i kada sam ih pitao šta će uraditi po tom pitanju, kratko su mi rekli: ’’Ne možemo mi ništa jer nije prijavljena krađa paketića. Da je neko prijavio krađu, odmah bi reagovali. Ovako, nema prijave, nema krađe’’ – priseća se Boca. Foto: facebook/privatna arhiva / RAS SrbijaPoruke mališana vršnjacima u Srbiji U razbacanim kutijama od paketića nalaze se čestitke dece napisane na nemačkom jeziku u kojima čestitaju Božić i Novu godinu vršnjacima u Srbiji. http://www.blic.rs/vesti/vojvodina/bednici-ove-fotografije-otkrivaju-slucaj-najbezdusnijih-lopova-u-srbiji/2drvbn7