Претражи Живе Речи Утехе

Foto: N.N. | Na današnji dan rođen pisac Mehmed Meša Selimović Srna26.04.2019 11:00 Na današnji dan 1910. godine rođen je pisac Mehmed Meša Selimović, član Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) i jedan od najvećih srpskih i jugoslovenskih književnika 20. vijeka. Pisac je "Derviša i smrti" - jednog od najvećih romana domaće i svjetske književnosti. Selimović je rođen u Tuzli, bio je partizan, a kasnije istaknuti pisac. Uvršten je među 100 najznamenitijih Srba. Dobitnik je brojnih nagrada, od kojih su najznačajnije: NIN-ova nagrada, "Goranova nagrada", "Njegoševa nagrada", Dvadesetsedmojulska nagrada SR BiH, te Nagrada AVNOJ-a. Njegovo životno djelo je stilski besprijekoran roman "Derviš i smrt", u koji je utkao tragediju rođenog brata koji je stradao nakon rata zbog banalnog povoda, mada je bio prvoborac. Tu su i poznata djela: "Tvrđava", "Krug", "Sjećanja", "Tuđa zemlja", kao i "Za i protiv Vuka". Selimović se za života izjasnio kao srpski pisac i poznato je njegovo testamentarno pismo upućeno SANU iz 1976. godine, u kome se navodi: "Potičem iz muslimanske porodice, po nacionalnosti sam Srbin. Pripadam srpskoj literaturi, dok književno stvaralaštvo u BiH, kome takođe pripadam, smatram samo zavičajnim književnim centrom, a ne posebnom književnošću srpskohrvatskog književnog jezika. Jednako poštujem svoje porijeklo i svoje opredjeljenje, jer sam vezan za sve što je odredilo moju ličnost i moj rad. Svaki pokušaj da se to razdvaja, u bilo kakve svrhe, smatrao bih zloupotrebom svog osnovnog prava zagarantovanog Ustavom. Pripadam, dakle, naciji i književnosti Vuka, Matavulja, Stevana Sremca, Borisava Stankovića, Petra Kočića, Ive Andrića, a svoje najdublje srodstvo sa njima nemam potrebu da dokazujem. Znali su to, uostalom, i članovi uređivačkog odbora edicije 'Srpska književnost u sto knjiga', koji su takođe članovi SANU i sa mnom su zajedno u Odjeljenju jezika i književnosti: Mladen Leskovac, Dušan Matić, Vojislav Đurić i Boško Petrović. Nije zato slučajno što ovo pismo upućujem SANU sa izričitim zahtjevom da se ono smatra punovažnim biografskim podatkom". Selimovićevi bliži preci su iz Bileće, a porijeklom su iz Vranjske na granici Hercegovine i Crne Gore, od drobnjačkog bratstva Vujovića. Meša Selimović živio je u Beogradu od januara 1973. godine. Umro je 11. jula 1982. godine, a sahranjen je u Aleji zaslužnih građana Beograda. https://www.nezavisne.com/kultura/knjizevnost/Na-danasnji-dan-rodjen-pisac-Mehmed-Mesa-Selimovic/535424

Glumica Narodnog pozorišta u Beogradu Hana Selimović odbila je da primi nagradu "Petar Banićević" tog teatra zbog, kako je navela, činjenice da se ova nagrada dodeljuje članovima ansambla, a njoj pozorište nije omogućilo da nakon dugo godina rada postane stalni član te kuće.Ona je nagradu trebalo da deli sa koleginicom Suzanom Lukić, ali je rešila da odbije ovo priznanje. Hana Selimović je povodom ove odluke objavila saopštenje na svom Fejsbuk profilu: "Da bih izbegla čaršijsku zluradost, špekulacije i pogrešna tumačenja, obrazloženje odbijanja nagrade Petar Banićević prenosim ovde u potpunosti. Poštovani, Na današnji dan mi je javljeno da nagradu Petar Banićević za ovu godinu delim sa koleginicom Suzanom Lukić. Koliko je meni poznato, i kako mi je ranije usmeno obrazlagano, nagrada Petar Banićević se dodeljuje glumcu u starosnoj dobi do četrdeset godina, članu ansambla Narodnog pozorišta. Pozive, obećanja i odlaganja toga da postanem članica ansambla bez obzira na moj rad i uspeh, dobijam više od četiri godine unazad. Osnovni izgovor je uvek taj da je na snazi zakon o zabrani zapošljavanja. U te četiri godine u ansambl je primljeno četvoro glumaca, te stičem utisak da taj zakon važi isključivo za mene. Danas sam obaveštena i o tome da su propozicije dodele nagrade drugačije, te da je moguće da dobitnik bude i stalni saradnik kuće, međutim moj integritet mi ne dozvoljava da primam pohvale u sistemu koji selektivno pohvaljuje ili kažnjava, u sistemu koji mi ne omogućava pravo na radno mesto bez obzira na zasluge, u sistemu koji maže oči uz stalne birokratske izgovore. U tom i takvom sistemu nema razloga za slavlje, ima razloga samo za rad i volju za boljitkom i promenama. Stoga svoju 'polovinu' sa zadovoljstvom prepuštam koleginici Suzani Lukić i iskreno joj čestitam na nagradi. Zahvaljujem žiriju, uz dobru veru da će do trenutka mog zaposlenja, proći manje od osam godina, te ću do svoje četrdesete biti u mogućnosti da svojim radom ponovo zavredim ovu važnu nagradu", navela je glumica. Nagrada "Petar Banićević" ustanovljena je 2010. godine, a prvi put je dodeljena naredne godine. Dosadašnji laureati su: Igor Đorđević, Nenad Stojmenović, Miloš Đorđević, Nada Šargin, Pavle Jerinić, Sena Đorović i Bojan Krivokapić. Izvor: B92 https://noizz.rs/kultura/hana-selimovic-odbila-nagradu-narodnog-pozorista/eplcgmq?placement=WidgetPopular&position=6

Niko nije tako lepo i dobro pisao o ženi u našoj književnosti Kao Meša Selimović Pritom ne lažno već iskustveno, životno, realno Videlo se da je voleo, i svoju ženu a i ženski rod Videlo se da je u mladosti živeo sa sestrama, imao dve ćerke i ženinu ljubav do kraja života Videlo se a i osetilo koliko dobro razume i opisuje ženu Muškim rečima a nekako ženskom prefinjenošću Tu nema Dučićevog jada i prekora, Balaševićeve patetike, Andrićeve zadrške, prostote i banalnosti Bukovskog, niti bola, ljutnje i osude Crnjanskog Ne Čista ljubav i razumevanje Zajedništvo, sapatništvo i oduševljeno divljenje Nežno, prepuno saosećanja a opet vrlo razumno i zanosno Kakva, uostalom, žena i jeste, kao neprekidna smena ta dva Čak i kada u “Dervišu” opisuje lepu a sebičnu i oholu kadinicu On je potajno zaljubljen u nju, i divi joj se Diveći sve svemu ženskom, i lepom a i manje lepom Najlepši Selimovićevi opisi su u “Tvrđavi”, kada piše o Tijani To je najposebnija moguća oda ženi I moglo bi da se čita zasebno, bez da se prati radnja romana Tijana je upravo to – simbol voljene žene I svih onih zajedničkih dana i godina, kada žena ostaje pored svog muškarca Bez obzira na sve patnje i poraze To treba čitati, nemoguće je opisati U “Dervišu” takođe, koliko god da je pisao iz ugla derviša Žene su i tu, ono najlepše od sveta Selimović nije samo veliki majstor stila nego i veliki majstor života Znao je i da uživa a i da radi, predano, posvećeno Bio je pravičan, strog ali dobar čovek Njegova pojava u Sarajevu i Beogradu, sa njegovom Darkom, bila je jedinstvena Svuda su išli zajedno Što nije bilo tipično za druge umetnike koji su gurali svoje žene po strani U večitoj potrazi za idealnom Meša se nije stideo svoje žene Nije je umanjivao, omalovažavao, skrivao Naprotiv, gde on, tu i ona Čak i dok je pisao ona je sedela pored njega i štrikala Nije mu smetala čak ni u njegovom najvećem stvaralačkom zanosu Nije uticala na njegovu inspiraciju, koncentraciju Nadživela ga je i decenijama posle bila svedok Možda i najveće ljubavi naše književnosti Meša je u mladosti bio atletičar, fudbaler, izuzetne građe, pojave Posle godine rata, gladovanja, selidbi Umorile su ga dosta, potrošile Ali ne i njegovu beskrajnu ljubav prema ženi uopšte Zato ako ćete negde pronaći ono najlepše o ženi Pronaćićete u Selimovićevim romanima Bilo da opisuje ženu kao majku, sestru, drugaricu, devojku Svejedno On u svakoj voli ženu i sve ono žensko Zato su njegove knjige takva hrana za dušu I ko ga jednom čita Voli ga zauvek Meša Selimović jednako ljubav https://radiogornjigrad.wordpress.com/2019/02/17/stefan-simic-mesa-selimovic-jednako-ljubav/