Претражи Живе Речи Утехе
Showing results for tags 'saopstenje'.
Found 9 results
-
http://www.mpc.org.mk/vest.asp?id=7639 -
http://www.samojako.rs/2017/02/saopstenje-pokreta-beli-samo-jako.html?spref=fb петак, 10. фебруар 2017. Iako se do sada nismo oglašavali po pitanju ovakvih klasifikacija, ovoga puta smo odlučili da reagujemo, pre svega zato što ne dolazi od botovskih snaga, vec od gospođe Pešić sa čijim se stavovima privatno možemo i ne moramo slagati, ali za koju svakako smatramo da iznosi sopstveno mišljenje, pa kakvo god ono bilo. Utoliko više iznenađuje neobaveštenost gospođe Pešić po pitanju naše grupe. Prihvatamo da smo mi lokalna skupina, te da niko nije obavezan da bude detaljno upućen u naše poteze, ali bismo onda i očekivali da takve površne i neinformisane stavove ne uključuje u tobož ozbiljne analize. Elem, sam tekst gospođe Pešić je odgovor na argumentaciju Dušana Pavlovića povodom (navodne) krađe glasova na prethodnim izborima. Bez želje da ulazimo u raspravu oko snage i validnosti argumentacije bilo koje strane, prosto moramo da se osvrnemo na deo u kome se klasifikujemo kao prevaranti glasača bilo koje skupine, pa i vladajuće. Prvo, Beli ima dve strane. Svima poznatu (a opet često pogrešno tumačenu) parodičnu stranu u kojoj JEDNA figura poseduje sakralnu belinu koja osvetljava put – volim Vas, doktore Beli. Druga strana okuplja deo ozbiljnih, (uglavnom) školovanih, na lokalu prepoznatljivih i politički neukaljanih građana. To su oni koji se bave skupštinskim delovanjem, tumačenjem materijala, pitanjima kao što su stranačko zapošljavanje, nenamensko trošenje svakako malih budžetskih sredstava, kvalitet vode (ako se tako može nazvati), izmišljanje radnih mesta za stranačke vojnike, unižavanje lokalnih institucija… Ukoliko nekoga zanima (gledam u Vas, gospođo Pešić), samo mali deo tih aktivnosti se može naći na sajtu samojako.rs Ovo je bitno zato što smo mi bili jedina skupina koja je objavila listu sa imenima PRE skupljanja potpisa za izbore, dok su i najveće stranke (valjda one koje nisu prevarantske kao mi, gospođo Pešić) odlučile da svoje odavno poznate kadrove ostave u tajnosti i potpise skupljaju na imena republičkih vedeta. Dakle, naši glasači su znali poimence za koga glasaju i pre skupljanja potpisa, a kamoli pre izbora. Kako su glasali za očigledno odlično osmišljen “perfektni eksperiment”, kako ste Vi to nazvali, tako su davali glasove i ‘ozbiljnoj’ ekipi čiji rad Mladenovčani vrlo cene. Svestan sam da Vi niste prisutni u Mladenovcu, te da to ne možete videti na terenu, ali ‘morate nam verovati’, što reče gospodin Radulović jednom drugom prilikom. Drugo, ako ste ispratili tu ‘prevarantsku’ kampanju, videli ste obećanja kao što su pravljenje mora tako što ćemo sipati so u Markovačko jezero i uvesti ajkule, odbijanje štapom mase investitora koji se tuku za fabričke pogone u Mladenovcu, javno obećanje da će samo Beli i Prilepak da kradu, kao i da će Beli raditi u tri smene u više fabrika dok ne stanu na noge itd. Ako mislite da je 5200 Mladenovčana ozbiljno shvatilo bilo koje od tih obećanja, te da su oduševljeni šansom da ‘već za dve do tri godine’ idu na more u Markovac, onda sam još više zapanjen Vašim rezonovanjem, nego što sam bio kada sam video Vaše tumačenje našeg izbornog uspeha. Dakle, izborni uspeh nije došao zbog “super laganja”, kako ste vi to nazvali, već zbog odlične parodične kampanje, ali i iskrenog rada i poverenja koje ozbiljni kandidati na listi uživaju u svojoj sredini. Treće, što se tiče Vašeg pitanja oko toga “otkud u Mladenovcu toliki opozicionari, pored već postojećih opozicionih stranaka”, podsetio bih Vas da oko 50% građana sa pravom glasa uopšte ne izlazi na izbore, kao i da su članovi do skoro velikih opozicionih stranaka, spali na to da za njih glasaju članovi uže porodice, kako na nivou republike, tako i na lokalu, te da su mnoge stranke prešle census jedva i to uz poprilično neprirodne koalicije. Eto otkud 5200 opozicionara, gospođo Pešić. Nije ih Beli ukrao nikome, niti ih je prevario, već se došlo do tog broja zahvaljujući ličnim vrednostima i minulom radu svih ostalih stranaka, bilo da su u vlasti, ili realnoj ili fiktivnoj opoziciji. Naši glasači JESU anti-sistemski, ali nisu samo protiv aktuelnog sistema, već i tog i svih onih koji su mu prethodili. Još bih Vas zamolio da dokumentujete to priznanje na koje se pozivate i na osnovu koga kažete da se Beli hvalio kako je namagarčio bilo koga, a kamoli režimske glasače. Bez ikakve želje da se određujemo po pitanju analize gospodina Pavlovića, kao i tumačenja mogućnosti da je bilo krađe, moram Vam reći da je ono što Vi zovete “kontekstualnom analizom” vrlo površno i potpuno netačno shvatanje istog tog konteksta na koji se pozivate. Da li ste kontekst zaista pogrešno shvatili zbog frapantne neupućenosti, ili ste odlučili da Belog nazovete prevarantom, a 5200 Mladenovčana kompletnim idiotima iz nekog drugog razloga, samo Vi znate. Sportski pozdrav i SAMO JAKO, gospođo Pešić. -
Саопштење за јавност Митрополије аустралијско-новозеландске
a Странице је објавио/ла Guest у Вести из Епархија
У протеклих неколико недеља у медијима, посебно на Интернету, поново се појављује мноштво непроверених, нетачних и често злонамерних текстова везаних за судски спор којим Српска Православна Црква у своје окриље враћа тренутно узурпирани манастир Нови Каленић код Канбере. Тим поводом Митрополијски управни одбор Митрополије аустралијско-новозеландске Српске Православне Цркве жели да нагласи следеће: 1. Управа Имовинског повереништва манастира Нови Каленић тврди да делује у име тзв. „Слободне српске православне цркве“ али нема апсолутно никакве везе са оригиналном Слободном српском православном црквом која је пре неколико деценија постојала као привремени плод несрећних времена и још несрећнијег раскола који је тада задесио Српску Православну Цркву. Раскол је литургијски превазиђен на Сретење Господње, 15. фебруара 1992. године када су Литургију помирења заједно служили блаженопочивши Патријарх српски Павле и Митрополит новограчанички Иринеј. Тиме је, уместо Слободнe српскe православнe црквe, настала Митрополија новограчаничка која се вратила у окриље Српске Православне Цркве. 2. Митрополија аустралијско-новозеландска Српске Православне Цркве је наследник бивше Епархије за Аустралију и Нови Зеланд Митрополије новограчаничке и бивше Епархије аустралијско-новозеландске. Одлуком Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве од 10. маја 2011. године Митрополија аустралијско-новозеландска је установљена уместо тих бивших двеју паралелних епархијâ Српске Православне Цркве. 3. Управа Имовинског повереништва узурпиралa je манастир Нови Каленић и покушала да га oдвоји од Српске Православне Цркве и њених верника и уступи га јурисдикцији канонски непризнате тзв. „Истинске Православне Цркве Грчке“, у мору међусобно посвађаних фракција познатој као „Синод у опозицији“ и „Кипријановци“. Та „црква“ створена је 1984. године у Грчкој када се једна група расколника одвојила од такође расколничке дружине тзв. „Авксентијеваца“ и основала „Синод у опозицији“, како се и данас званично представља у јавности. Ово тело није у јединству са Православном Црквом. 4. Управа Имовинског повереништва, под покровитељством те „Истинске Православне Цркве Грчке“, тј. „Синода у опозицији“, тј. „Кипријановаца“, најавила је недавно да намерава у храму Светог Саве у манастиру Нови Каленић, на сâм празник Светог Саве, за свог „Владику“ да устоличи извесног Енглеза, Амброза Баирда (Ambrose Baird), обраћеника у “православље“ из Лондона. Митрополијски управни одбор још једном подвлачи да је Црква овај спор покренула тешка срца, након што је управа Имовинског повереништва одбацила обавезу да цркву Светог Саве у манастиру Нови Каленић држи у повереништву за верне Православне Србе. Митрополијски управни одбор подсећа да је са прошлогодишњег Сабора Митрополије аустралијско-новозеландске упућен јавни позив целој овој групи да се са покајањем врате Српској Православној Цркви која ће их са радошћу дочекати и примити. Митрополија је захтевала да странке иду у процес „Судске медијације“ како би се спор разрешио. Управа Имовинског повереништва се опирала овој иницијативи. Суд је прихватио предлог Митрополије и наредио странкама да учествују у процесу медијације. Митрополија је учествовала у медијацији са директорима Имовинског повереништва у покушају да се спор разреши и парница оконча. Нажалост, не само да су сви наши позиви на покајање, повратак и помирење са Црквом, били игнорисани и одбачени, него се овим сада најављеним ”устоличењем” господина Баирда за ”епископа”, уместо њиховог канонског српског Владике, коначно и јавно раскринкала намера да се манастир Нови Каленић трајно отме од српског народа и Српске Православне Цркве. Ми и даље остајемо у нади да ће се планери и организатори овог бласфемичног скупа у међувремену дозвати памети и одустати од своје намере и даљег скрнављења манастира Нови Каленић, као и да ће се вратити Православној вери и Српској Православној Цркви. Но исто тако остајемо решени и да свим снагама бранимо и чувамо како имовину тако и углед Српске Православне Цркве и да се боримо за право да манастир који су подигли православни Срби остане светиња православних Срба. у Сиднеју, 7. децембра 2012. године Извор: Митрополија аустралијско-новозеландска http://www.spc.rs/sr/saopshtenje_za_javnost_mitropolije_australijskonovozelandske_0-
- 1
-
-
- Saopštenje
- Episkop Irinej
- (и још 4 )
-
Цариградска Патријаршија демантује неистине које у јавност лансира расколничка верска организација у БЈР Македонији
a Странице је објавио/ла Guest у Вести из Цркве
Саопштење Светог и Свештеног Синода Одговарајући на медијску вест из Софије, Васељенска Патријаршија изјављује следеће: 1. Његовој Светости Васељенском Патријарху г. г. Вартоломеју пришао је и у светом олтару саборнога храма светог Александра Невског поздравио га г. Стефан који се представља као човек који је на челу скопске Цркве. Њему је Патријарх пожелео да се по њиховом питању нађе решење које ће их увести у стање каноничности. 2. Његово Блаженство Патријарх српски г. Иринеј, који је стајао у близини Васељенског Патријарха, придружио се Васељенском Патријарху у тој жељи. 3. Никакву изјаву у вези са овим Васељенски Патријарх није дао средствима извештавања за време свога дводневног боравка у Софији. Ово саопштавамо ради васпостављања истине. У Патријаршији, 12. новембра 2012. Из Генералног секретаријата Светог и Свештеног Синода * * * Шта рећи после овога кристално јасног саопштења? Ограничићемо се на неколико чињеница. 1. Саопштење није „појашњење” Стефанове изјаве, како тврде скопски медији, његови очигледни конкуренти у истинољубивости, него је дато „ради васпостављања истине” и представља изричити деманти једне јавно изречене неистине. Значење грчке речи апокатастасис је јасно и недвосмислено. 2. Заиста запањује лукава вештина са којом је мудро и добронамерно формулисана жеља да се изнађе пут и начин за увођење стања каноничности преиначена у „подршку процесу признања” расколничке структуре, без њеног покајања и без било каквих услова и ограничења. 3. Васељенски Патријарх – као ни други источни патријарси, као ни архиепископ атински – никада, ни приватно, акамоли званично, не употребљавају синтагму „Македонска Православна Црква” него једино и искључиво израз скопска Црква у протоколарним, идејно неутралним текстовима, баш као што је случај са овим саопштењем, или израз скопски раскол у текстовима који изражавају еклисиолошку оцену или црквено-правни став. 4. У овом оквиру пажњу заслужује чињеница да вођу раскола Васељенска Патријаршија не назива ни архиепископом охридским ни митрополитом скопским, а поготову га не назива „македонским”. Зна се, наиме, кога и Васељенска Патријаршија и све помесне Православне Цркве познају и признају као Архиепископа охридског и Митрополита скопског – то је онај јерарх који, на тражење расколничке јерархије, болестан чами у затвору, у нељудским условима, и подноси гоњење каквог нигде нема још од Стаљинових времена. Штавише, у саопштењу цариградског Синода он није назван ни просто архиепископом, што он иначе јесте без обзира на његов неканонски статус и што би био минимум у једном аксиолошки уздржаном обраћању. Напротив, врло строго и прецизно, без коришћења еуфемизама и дипломатски „коректних” фраза, означен је као „господин Стефан” који се представља (ферóменос у изворном тексту саопштења) као онај ко се налази „на челу скопске Цркве”. 5. Најзад, учтиви отпоздрав на нечији поздрав прогласити за изјаву – ни то не може свако. Васељенска Патријаршија одлучно уклања сваку недоумицу: никакве изјаве није ни било. Оно што је било јесте лепа реч и добра жеља која сведочи о савести и одговорности првог епископа православне васељене, као и о савести и одговорности нашег Патријарха, који је на лицу места поновио исказану лепу реч и добру жељу. Сведочи, нажалост, и о стању црквене свести и хришћанске савести, као и о вапијућем дефициту одговорности, код онога ко својим неистинама успева само то да испровоцира овакав деманти. Још једна напомена: исти човек, архиепископ Стефан, као и његов портпарол, тврди да је њихова Црква већ четрдесет пет година аутокефална и да то што самопроглашена аутокефалност није призната није њихов проблем него проблем Цркава које је не признају и тиме сведоче о својој незрелости (sic!). Питамо и питамо се: ако тако мисле, зашто онда стално салећу и Српску Православну Цркву и друге Православне Цркве да им се удели признање? Јер, ваља запазити да они никад не постављају питање канонског решења него увек изјављују да под решењем подразумевају само безусловно признавање канонског пуча који су њихови претходници и учитељи извршили 1967. године. Њима јединство Цркве није циљ по себи. За разлику од њих, канонској Охридској Архиепископији јесте. За тај свети циљ канонски Архиепископ плаћа здрављем чамећи у тамници. Ту се показује духовна провалија која дели Цркву од раскола. То је једино реално питање у читавом замешатељству које намеће болна и тужна стварност постојања раскола, ма где он постојао и ма каквим псеудоразлозима био мотивисан. Sapienti sat – паметноме доста! Епископ бачки др Иринеј Извор: СПЦ -
Свети Синод је примио и начелно прихватио оставку Преосвећеног владике Василија, али га је уједно умолио да, упркос тешкоћама, руководи животом Епархије зворничко-тузланске до редовног заседања Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве у мају 2013. године, и то из два разлога: први је тај да је коначно разрешење од управљања Епархијом у надлежности Сабора, а не Синода; други пак јесте чињеница да је Свети Синод истовремено умолио Преосвећеног епископа Василија да заврши започете градитељске и друге важне пројекте у повереној му Епархији. Све ван ових чињеница спада у област субјективних претпоставки и конструкција. Ниједан епископ не бива „приморан” на овакав корак него, кад осети да више нема довољно снаге за пуно служење Богу и Цркви, тада по диктату сопствене савести и осећања одговорности тражи од Цркве решење насталог проблема. Најзад, ни долепотписани ни други одговорни људи у Цркви не могу бити доступни новинарима док им трају службене обавезе, а посебно не на велике празнике у току богослужења и за време одсуства из службених просторија. Стрпљење се исплати сваком, па и медијским посленицима. Епископ бачки Иринеј, портпарол Српске Православне Цркве http://spc.rs/sr/sao...je_za_javnost_4- 8 коментара
-
- 4
-
-
- Vasilije Kačavenda
- Episkop
- (и још 4 )
-
Саопштење за јавност Правних савјета Митрополије црногорско-приморске и Епархије будимљанско-никшићке
a Странице је објавио/ла Guest у Вести из Цркве
Чланови Правних савјета су констатовали нетачна и злонамјерна тумачења недавне одлуке Европског суда у Стразбуру у предмету спора око одговорности Владе Црне Горе због опструкције и непримјењивања Закона о праведној реституцији, који је усвојила Скупштина Црне Горе 2002. године. Одлука Европског суда од 9. октобра ове године је у појединим медијима у Црној Гори, из антицрквених разлога, приказана као наводни „губитак права СПЦ на свеукупну имовину и као основ за уређење односа између СПЦ и државе“. Зачуђује број олаких и неодговорних коментатора, који не само да нису видјели и прочитали тужбени захтјев и списе предмета него ни одлуку Суда. Такав неодговоран приступ је, не по први пут, свјесно примијењен како би јавност стекла погрешан утисак и како би се стварао простор за нове незаконите атаке на Православну Цркву, њен идентитет, мисију, имовину и достојанство у Црној Гори. Представка Европском суду за људска права у Стразбуру је поднијета 2005. године против Државне заједнице Србија и Црна Гора након исцпрљене правне процедуре пред црногорским правосуђем. Тужбом је захтијевано да Суд утврди повреду правâ на правично суђење, на дјелотворни правни лијек и на заштиту имовине, као и да обавеже државу да одговори и, у складу са Законом о праведној реституцији од 2002. године, одлучи по захтјеву Епархије будимљанско-никшићке и 11 цркава и манастира од 2004. године, којим је затражен повраћај одузете црквене имовине или обештећење. Након сложене правне процедуре, Европски суд је донио одлуку којом Црква није лишена имовине, како је неистинито приказивано у јавности од стране познатих цркворушитеља, него је тужбени захтјев оцијењен као преурањен и из тог разлога недопуштен. Правни савјети ће, у складу са Правилником Суда, у прописаном року припремити жалбу Великом вијећу Европског суда и указати на поједине чињенице и битне пропусте приликом доношења ове одлуке. Многи антицрквени критичари и „медијски тумачи европског права“ у Црној Гори су намјерно превидјели чињеницу да је Европски суд у Стразбуру кроз овај поступак признао неспоран правни субјективитет и активну легитимацију Цркве, тј. Епархије Будимљанске-Никшићке. Дакле, Европски суд је кроз ову одлуку признао чињеницу да је Православна Црква у Црној Гори, оличена у Митрополији црногорско-приморској и Епархији будимљанско-никшићкој, правно лице које има право да покреће и води спорове пред овим Судом ради заштите својих права у складу са Европском конвенцијом о људским правима. То право и својство Православне Цркве у Црној Гори већ годинама, противно црногорском и међународном законодавству, неосновано негирају они који се данас из свега гласа позивају на ову судску одлуку. Такође, у појединим медијима је из јасних антицрквених разлога прескочена и чињеница да је Суд констатовао да је комунистички режим након Другог свјетског рата од Цркве одузео значајну непокретну имовину која је конкретно и таксативно наведена (тачка 70. Одлуке), те да је неспорно право Цркве у Црној Гори не само као тужиоца него и као потражиоца те имовине. Одлуком Суда је констатована чињеница да је ранији комунистички режим од Цркве одузео предметну имовину. Свеукупну јавност подсјећамо да овом одлуком Црна Гора није ослобођена обавезе да изврши реституцију одузете имовине цркава и вјерских заједница. Напротив, из ове одлуке се јасно уочава став Суда о праву Цркве да тражи повраћај своје одузете имовине, а, досљедно томе, и обавеза државе да изврши реституцију или обештећење. Ова обавеза Владе Црне Горе је, осим у извјештајима Европске комисије и других међународних институција, лако уочљива и у одредбама три уговора које је Влада недавно потписала са Римокатоличком црквом, Исламском и Јеврејском заједницом. Правни савјети Митрополије и Епархије сматрају да је обавеза Владе Црне Горе да у што скоријем периоду донесе не само нови Закон о правном положају цркава и вјерских заједница него и Закон о реституцији одузете имовине и обештећењу цркава и вјерских заједница у Црној Гори у складу са међународним стандардима и праксом држава које су приступиле Европској унији. Радио Светигора -
Саопштење Антиохијске патријаршије поводом убиства свештеника у Дамаску
a Странице је објавио/ла Guest у Вести из Православних помесних Цркава
У саопштењу Антиохијске патријаршије, објављеном овим поводом, о. Хадад се назива „мучеником помирења и слоге“. Свештеник је, како је саопштено, 19. октобра покушавао да издејствује ослобођење једног од својих парохијана, који је био киднапован неколико дана раније, да би и сам био киднапован. У Патријаршијском саопштењу се каже да је „тијело оца Фадија Хадада пронађено 25. октобра у области Друша. На тијелу сеу били неописиви трагови мучења и сакаћења. Идентификовао га о. Илија ел-Баба, свештеник из града Хина. Његова невина крв је жртва помирења и слоге“. „Категорчно осуђујемо оваква брутална и варварска дјела против цивила, дјеце и људи Божијих, који се труде да буду апостоли мира“, наводи се даље у саопштењу, „То су људи који храбре срца, завијају ране страдања, тјеше болесне, оснажују слабе у овим тешким околностима. Дубоко смо ожалошћени овим гнусним дјелима која немају преседана у дугој историји наше вољене земље, која је изграђена на темељима љубави, сарадње, мира и слоге“. Патријаршија позива „све грађане, хуманитарне организације и све људе добре воље да осуде киднаповања, убиства, рушења, пљачке, нападе на безбиједност и добробит грађана.“ Из Патријаршије даље позивају „све на дијалог, мир и слогу, не би ли се окончало свакодневно проливање недужне крви“. У тексту саопштења упућује се молба свим вјернима да „чврсто стоје у вјери и нади на Господа, који жели да имамо живот, и да га имамо у изобиљу (Јн 10, 10)“, позивајући их да „остану у својој земљи и у свом народу, гледајући на будућност снагом вјере“. „Молимо Бога“, наводи се даље у саопштењу, „да мучеништво оца Фадија Хадада буде жртва за дјецу ове земље и за завршетак ових болних догађаја који се дешавају“. Отац Фади Џамил Хадад је рођен у граду Катана 2. фебруара 1969. Студирао је богословље у Дамаску и Либану. Оженио се 1995. и исте године је рукоположен у свештенички чин. Био је парох у цркви светог Илије у Катани. У саопштењу Антиохијске патријаршије истиче се да су га вољеле све вјерске заједнице и да није стајао на ниједну страну у политичком конфликту у Сирији, већ да је свим срцем био посвећен помирењу. Радио Светигора -
САОПШТЕЊЕ Са великом забринутошћу већ данима пратимо бесомучну медијску кампању екстремних косовских медија да се саборни храм Христа Спаса у Приштини претвори у "Меморијални музеј косовских Албанаца" или сасвим уклони. Овакве идеје, које су се могле чути на недавној седници сената косовског Универзитета у Приштини, Епархија Рашко-призренска са својим верним народом најоштрије осуђује као покушај директног гажења не само имовинских права наше Цркве, која је почетком деведесетих година по законској процедури добила дозволу за градњу храма у центру Приштине, већ пре свега верских права и слобода српског православног народа на Косову и Метохији. У време када је у центру Приштине, недалеко од места где се уздиже Спаситељев храм, подигнута огромна римокатоличка катедрала, а у плану је ускоро и подизање, како се већ наговештава, једне од највећих џамија на Балкану, намера да се поруши или обесвети незавршени Саборни храм Христа Спаса у непосредној близини Универзитета представља отворени позив на дискриминацију и наставак процеса затирања српске духовне баштине на Косову и Метохији. Овакве идеје, које нажалост долазе од појединих лица која себе сматрају академским грађанима, неодољиво подсећају на идеологију Енвер Хоџине Албаније у којој су на стотине цркава и џамија претворене у разне меморијалне музеје, биоскопе, или су потпуно порушене. Поготово је цинична и неморална идеја да се храм претвори у меморијални музеј косовских Албанаца и то у граду из кога је протерано готово целокупно српско становништво и у коме је од 40.000 предратних Срба Приштеваца остало само педесетак старијих људи. Позиви из кругова косовског Универзитета у Приштини на уништење једне хришћанске цркве у центру града, која се, узгред речено, годинама користи као депонија и јавни нужник, шаљу у свет поруку отворене нетрпељивости и верске мржње која је након оружаног сукоба на Косову и Метохији довела до систематског уништења преко 150 српских православних цркава и скрнављења на стотине хришћанских гробаља. Епархија Рашко-призренска остаје као и до сада при чврстом и децидном ставу да се намена храма чија је изградња започела на иницијативу блаженопочившег Патријарха Српског Павла, тадашњег Епископа Рашко-призренскога, ни на какав начин не може мењати и да ће сваки покушај уклањања или даљег скрнављења ове хришћанске светиње, која је годинама на мети екстремиста, бити сраман и варварски гест који ће осудити цео цивлизовани свет. (крај саопштења) У наставку преносимо текст о писању косовске штампе са сајта РТС: Неизвесна судбина српске цркве у Приштини На последњој седници Сената Универзитета у Приштини изнета различита мишљења судбини недовршене српске православне цркве у том граду, од тога да је треба срушити или претворити у "музеј патње косовских Албанаца", пише "Коха диторе". О судбини недовршене српске православне цркве Христа Спаса у центру Приштине, чија је изградња започета деведесетих година, на Косову се износе различита мишљења, међу којима и да је треба срушити или претворити у "музеј патње косовских Албанаца", пише Коха диторе. "Независно од околности под којима је изграђен објекат, који је остао и данас незавршен, има различитих мишљења, од тога да га треба порушити, можда претворити у музеј патње косовских Албанаца, до предлога да се настави изградња и да она у будућности служи ономе чему је била намењена, буде место где ће се људи молити свом богу", пише приштински лист. Како се наводи, то питање је актуелизовано у петак, на последњој седници старог сазива Сената Универзитета у Приштини, пошто је црква изграђена у оквиру универзитетског центра, у време, како се тврди, "најжешћег апартхејда Србије на Косову". Посланик Љутфи Хазирим, бивши заменик премијера и бивши министар културе, сматра да треба наставити са изградњом цркве и не мењати јој намену, јер ће тиме, како сматра, Албанци добити политичке поене. Актуелни министар културе, омладине и спорта Мемљи Краснићи, са своје стране није хтео да коментарише садашње дискусије, тако што је за Коху доторе рекао да ни објекат, нити земљиште на којем је црква изграђена, није власништво министарства на чијем је челу. Директор Института културног наслеђе општине Приштина, Хаџи Мехметај, међутим, сматра да цркву треба срушити управо због времена у којем је изграђена и чињенице да је то, како тврди, "симбол бахатости режима који је све албанске студенте отерао да Приштинског универзитета". За академика Реџепа Ферија најважније је да тај објекат српске православне цркве више не изражава верска опредељења. Он сматра да студенти треба да буду ти који ће захтевати да се том објекту одреди да буде место за хуманитарне, научне и стручне дебате. Новоизарбани ректор Универзитета у Приштини, Ибрахим Гаши, рекао је за "Коху" да има много пречих послова него ли да се бави судбином цркве. Недовршена Црква Христа Спаса у Приштини је после сукоба 1999. године била мета напада, унутрашњост цркве запуштена, а у околини је никло нехигијенско насеље. Извор: Епархија рашко-призренска -
Саопштење за јавност Епархије будимљанско-никшићке
a Странице је објавио/ла Guest у Вести из Епархија
Тим поводом дио овог плана је већ извршен (7. септембра 2012), када су на вандалски начин оскрнављена гробља у Почековићима и Кленку и знатно оштећени стари надгробни споменици које у дугом низу протеклих вјекова нико није оштетио ни премјештао, па ни окупаторске силе у својим налетима. Изражавамо најоштрији протест због насиља извршеног над завјештањима наших предака и скрнављења надгробних споменика, без обзира што се то чини под лажним изговором заштите и презентације културног блага. Насиље које је извршено над надгробницима у Бањанима срамотан је чин и нема никакве везе са УНЕСКО-вим пројектом Заједничке номинације стећака – средњовјековних надгробних споменика, коју спродводе Хрватска, БиХ, Црна Гора и Србија. Тим пројектом није предвиђено никакво дислоцирање, а камоли скрнављење надгробних споменика, што је у овом случају на најгори начин учињено. Напротив, један од циљева које заговара Заједничка номинација јесте задржавање аутентичног стања у коме се стећци налазе. И овога пута је власт демонстрирала непоштовање међународних норми и домаћег законодавства и кршење исконских обичаја о поштовању гроба и надгробног обиљежја. Скидање надгробне плоче са нечијег гроба је очигледан примјер затирања памћења, будући да се нарушава цјеловитост гробног обиљежја и споменик се измјешта из свог природног амбијента, чиме губи своју намјену. Најгоре је, ипак, што земни остаци – кости остају без свога обиљежја. Запрепашћује нас чињеница да они који су професионално позвани да чувају и његују културно благо Црне Горе, крше норме не само своје професије него и етичке норме које обавезују сваког човјека. Тако је то од искони чувано, а данас, у 21. вијеку, у коме се нарочито прокламује слобода сваког човјека, светиња човјековог гроба и надгробног обиљежја се ниподаштава и обезвређује. Позивамо Управу Народног музеја Црне Горе да у што краћем року врати однесене стећке. Истовремено позивамо вјерујући народ бањског племена да брани своја гробља и гробна обиљежја својих предака од скрнављења и незапамћене пљачке народног блага. Информативна служба Епархије будимљанско-никшићке Извор: Епархија будимљанско-никшићка
Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука. Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано. Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.
© ☦ 2021 Сва права задржана.