Претражи Живе Речи Утехе

Ovakvu reportažu iz Sinja još niste vidjeli: što rade mladi hodočasnici kad padne noć? Uživaju uz cajke i alkohol! Piše Juraj Filipović Foto Juraj Filipović Velika Gospa se tradicionalno obilježava 15. kolovoza diljem Hrvatske kada će mnoštvo vjernika hodočastiti u više od 20 marijanskih svetišta koja i ove godine očekuju više stotina tisuća posjetitelja, većinom domaćih, a najviše u Mariji Bistrici, Sinju, na Trsatu, u Aljmašu, Pleternici, Ninu i Remetama. Ekipa portala 100posto bila je u Sinju, gradu koji svake godine okupi više desetaka tisuća hodočasnika. Međutim Sinj se po mnogočemu razlikuje od ostalih hrvatskih marijanskih svetišta. Iz jednostavnog razloga što je tamo odavno izblijedjela razlika između mirnog hodočašćenja u molitvi i destinacije za dobar noćni izlazak. Iz godine u godinu iz Sinja dolaze kadrovi s mise i viteške igre Alke, jer u kolovozu ovaj grad uistinu postaje svojevrsni centar Dalmacije. Ali Sinj za Veliku Gospu nije ono što je nekada bio. Dan uoči spomenutog blagdana svi kafići, klubovi i restorani bivaju otvoreni cijelu noć, a velik dio hodočasnika stiže iz Splita pa čitav grad postaje inkubator dobre zabave. Dobar dio mlade ekipe iz Splita se uputio pješice u 30-ak kilometara udaljeni Sinj upravo zbog toga što "noćni put" garantira nezaboravnu atmosferu i dobru zabavu. Oni drugi stigli su automobilima. Cure našminkane, a muškarci odjeveni kao za party na Zrću. Inače, Velika Gospa je blagdan kad se katolički vjernici prisjećaju dogme svoje vjere: da je Blažena Djevica Marija dušom i tijelom po završetku svoga zemaljskog života uznesena u slavu neba u društvo sa svojim uskrsnulim sinom Isusom Kristom. To je, kako vjeruju katolici, završnica njezina Bogu predanog života, vrhunac i cilj kojem je okrenuta svaka ljudska egzistencija. Tako smo jučer u Sinj stigli oko ponoć, a u nastavku teksta pogledajte kako to izgleda kada hrvatska i katolička omladina slavi jedan od najvećih kršćanskih blagdana u srcu dalmatinske zagore. <!--cke_bookmark_166S--><!--cke_bookmark_166E-->

Ona je vaspitačica, kuvarica, medicinska sestra, učiteljica, psiholog, menadžer... Koliko jedna mama treba da zarađuje kada bi je za sve što radi pošteno platili? Kada bi bile plaćene za sve što rade mame u Srbiji bi imale lepu platu Foto: Profimedia Jedno je jasno: biti majka je težak posao. Pitale smo se koliko bi zapravo jedna mama treba da zarađuje kad bi za sve što radi bila i plaćena… Pokušaćemo da izračunamo kolika bi bila plata jedne majke u nekom "poštenijem svetu" gde bi se više cenilo to što radi - odnosno gde bi svi ti poslovi imali konkretnu cenu. Prema statistici jedna majka s "punim radnim vremenom" radi 14 sati dnevno, pa joj radna nedelja traje 98 sati. Kad se njen raznovrstan posao podeli na zanimanja, jedna mama je ujedno i: Mama je i kuvarica i vaspitačica i psiholog...Foto: Profimedia • Vaspitačica • Kuvarica • Spremačica • Šefica/menadžerka • Psiholog • Vozač • Medicinska sestra • Učiteljica Mame rade više od jednog posla Dakle, prema rezultatima brojnih anketa i istraživanja ispada da prosečna majka radi četiri sata dnevno kao "vaspitačica", a dva sata pomaže u učenju, domaćim zadacima, objašnjavanju ovoga ili onoga. Potom četiri sata potroši na kuvanje, spremanje, čišćenje, pranje i ostale kućne poslove. Kao vozač sat i po (škola, treninzi, rođendani, bake, deke…). Takođe, radi i oko 90 minuta kao medicinska sestra i psiholog – ne treba posebno da objašnjavamo. I za kraj – još bar sat vremena za organizaciju i pripremu svega – dakle, tu je mama ujedno i šefica – menadžerka. ...i medicinska sestra i spremačica...Foto: Profimedia Da sumiramo, ako uzmemo prosečne cene koje važe za ove uslužne delatnosti u Srbiji slika izgleda ovako: - Vaspitačica: 28 sati nedeljno, 325 dinara po satu, ukupno: 9.100 dinara nedeljno - Kuvarica: 14 sati nedeljno, 300 dinara po satu: 4.200 dinara nedeljno - Medicinska sestra: 3,5 sati nedeljno, 255 dinara po satu 892,5 dinara nedeljno - Vozač: 10,5 sati nedeljno, 265 dinara po satu, 2.782,5 dinara nedeljno - Učiteljica: 14 sati nedeljno, 430 dinara po satu, 6.020 dinara nedeljno - Spremačica: 14 sati nedeljno, 200 dinara po satu, 2.800 dinara nedeljno - Menadžerka – 7 sati nedeljno, 600 dinara po satu, 4.200 dinara nedeljno - Psiholog – 7 sati nedeljno, 430 dinara po satu, 3.010 dinara nedeljno Kad se odradi matematika, ispada da bi prosečna majka u Srbiji za svoj nedeljni "posao" trebala da zaradi 33.005 dinara nedeljno! Pomnožimo to sa četiri i dobijemo "platicu" od 132.020 dinara mesečno! Mame, šta mislite o tome? https://zena.blic.rs/porodica/domacica-kao-direktorka-koliko-veliku-platu-bi-trebalo-da-imaju-zene-koje-ne-rade/00dq6er

"Žene da imaju manju platu, da rade samo četiri sata dnevno, da bi duže bile sa decom". "Žene jednostavno nisu za neke poslove, ne treba da rade u vojsci, policiji, da se bave politikom...", "Preuveličavaju se brojke o seksualnom uznemiravanju žena da bi se stvorila antimuška psihoza"... ovakve skandalazne stavove izneo je sinoć istoričar, i očigledno ženomrzac, na skandaloznom skupu u Beogradu "Feminizam kao razarajući faktor nacije u vojsci i ostalim državnim institucijama". "Opadanje broja brakova, sve manje rođene dece i sve više razvoda uzrokovani su mnogim činiocima radikalnog feminizma koji sprovodi Vlada Republike Srbije", poručio je Đorđević (49). - Politika rodne ravnopravnosti je, u stvari, politika radikalnog feminizma koju sprovodi naša vlada. Na predavanju ćemo ispitivati da li je ta politika ispravna ili ne. Podaci koje, primera radi, iznosi Incest trauma centar o broju žena koje su doživele seksualno uznemiravanje je preuveličan što stvara antimuške psihoze. Mi smo za ravnopravnost, ali smo protiv "politike grupnog identiteta", odnosno mi smo za činjenični feminizam koji se može nazvati i liberalnim i individualističkim - rekao je sinoć Vladislav Đorđević, istoričar i publicista iz Novog Sada, koji je, između ostalih, pisao i za portale na kojima se zastupaju i ekstremno desničarski stavovi. Muški skup, nekolicina žena ćutke slušala Oko 50 posetilaca, mahom muškaraca, okupilo se u nevelikom prostoru kluba na "rodoljubivom muškom druženju". Među njima je bilo i nekoliko žena, koje se, u skladu sa stavovima na predavanju, uopšte nisu oglašavale, ali i jedan sveštenik. "Postoje razlike u mozgovima muškaraca i žena" Kontroverzni istoričar je, čitajući određene tekstove iz časopisa "Odbrana", sarkastično komentarisao stavove o ženama u vojsci, policiji, politici i na sličnim pozicijama. Nije nudio rešenja, već se uglavnom bazirao na "kritici rodne ravnopravnosti i radikalnog feminizma" jer, prema njegovim rečima, "postoje razlike u mozgovima muškaraca i žena". Govorio je da žene ne mogu da budu u vojsci, navodeći da im je "potrebna pomoć kolega da ponesu opremu", ali i da je problem jer tu ne mogu da se zadrže, odnosno da same napuštaju vojsku čim rode dete. Da rade samo četiri sata dnevno Čitajući deo teksta u kojem je pisalo da žene ne mogu da usklade porodični i poslovni život, naveo je da bi bio još radikalniji. - Uveo bih meru da žene rade svega četiri sata dnevno. Imale bi manju platu, ali bi bile duže kod kuće sa decom, što nije potcenjivanje, već izlaženje u susret - rekao je Đorđević na predavanju. On je govorio da žene jednostavno "nisu za neke poslove", poput onih terenskih, zbog biološke razlike, da bi Evropska unija i NATO pakt, koje je označio kao tvorce rezolucija o rodnoj ravnopravnosti, trebalo da se ugledaju na Srbiju, odnosno "da EU može da uđe u Srbiju, ali ne mi u nju", te da ima i previše nevladinih feminističkih organizacija koje "finansiraju i strani faktori, ali i mi sami"... Zabrinjavajuće je što su reakcije publike bile su još ekstremnije od predavanja ovog istoričara. Jedan od posetilaca je, recimo, umesto pitanja konstatovao da je predavač bio suviše odmeren, dodajući da "žene imaju i previše prava". Retke žene u publici su na to ćutale. Seksualnost kao sredstvo manipulacije U intervjuu za jedan portal Đorđević je rekao kako je radikalni feminizam danas najrasprostranjenija forma feminizma, a u njenoj srži je "lezbijska ideologija". Savremeni feminizam podstiče žensku seksualnost, što Đorđević i njegovi istomišljenici očigledno smatraju nečim što ih ugrožava. - Taj podsticaj je doveo do pojave koju je Arijel Levi nazvala ženska "razvratnička kultura". Te visokoobrazovane i visokopozicionirane žene ostvarile su se poslovno, pa mogu da se posvete hedonističkom životnom stilu. Taj sloj žena rukovodi i medijima, ženskim časopisima, pa svoj pogled na svet propagira ostatku ženske populacije - piše. S druge strane, lezbijski feminizam se očituje u nepoverenju, čak i mržnji prema muškarcima, dodaje on. Najotužniji deo predavanja se, očekivano, sveo na pravdanje silovatelja i nasilnika u porodici. - Otuda sva ta paranoja o "silovanjima", "nasilju u porodici", "nasilju u partnerskim odnosima", "seksualnom uznemiravanju" i tome slično. Sve ide ka tome da se muškarac prikaže kao silovatelj, napasnik i grubijan. Implikcija je jasna: najbolje je da žene ostvaruju veze samo sa ženama, jer su one fine i nežne, a ne sa muškarcima koji su grubi i neotesani. Naravno da ne odobravam muška nepočinstva, ali ne odobravam ni tu antimušku histeriju. Ima muškaraca nasilnika, ali većina nije takva - kaže on.