Претражи Живе Речи Утехе

Koje je vaše mišljenje u vezi ovoga?

U svojoj kolumni "Nuspojave" u novom broju "Vremena" Teofil Pančić je napisao analizu muzičkog ukusa patrijarha Porfirija. „Porfirije je znalački i diplomatski igrao na sigurno“, napisao je Teofil Pančić, u svojoj kolumni u „Vremenu“ analizirajući muzički izbor patrijarha Porfirija nedavno na Radio Beogradu 202. U tom smislu, pored pominjanja Boba Dilana, Leonarda Koena, Bulata Okudžave i Led Cepelin, koji se nalaze na listi kao strani izvođači, Pančić se osvrnuo i na domaće autore koji su u patrijarhovom muzičkom izboru. “ Smak i ‘Šumadijski bluz’, kao odličan primer toga zašto nije bilo ničega tako beznadežno užasnog kao taj davežni derivat rokenrola iz treće ruke po našim srbijanskim provincijskim gradovima sterilnih sedamdesetih, a Smak je tu bio najstrašnija strahota sve do pojave Galije, koja nam je otkrila do tada neslućene visine pretenciozne i celomudrene neautentičnosti“, piše Pančić, koji se onda dotakao Partibrejkersa i Korni grupe. "Pa onda muzički neupitni "brat Cane" i Partibrejkersi, zgodan primer kako ulični hodači mogu da postanu ikonoklečači, i da se izvuku s tim. "Etida" Korni grupe, lepo parče muzike čiji je jedini problem što je pank nastao u samoodbrani od svega toga, manje u striktno muzičkom, više u kulturno-simboličkom, pa i u nekom širem smislu reči i političkom smislu". "Zatim, 'Odbrana' Idola: kako zaobići to opšte mesto jednog drljavog revizionizma u stilu 'nismo znali niti smeli da znamo šta su pravoslavlje i ćirilica, a onda nam je neustrašivi (pro)svetitelj Srđan Šaper to otkrio", dodaje između ostalog kolumnista "Vremena" u svom poslednjem tekstu. Patrijarh Porfirije je u svom izboru na "dvestadvojci" pomenuo i Demisa Rusosa, Arsena Dedića, Emerson, Lejk i Palmer...

Aja Sofija ponovo postaje džamija: Poništena istorijska odluka Turski državni savet poništio je odluku Kemala Ataturka iz 1934. godine po kojoj je čuveno zdanje Aja Sofija pretvoreno u muzej. IZVOR: B92 PETAK, 10.07.2020. | 15:25

Srbija u problemima: Najplodnija žitnica postaje pustinja? Beograd -- Zbog alarmantnog opadanja organske materije, pogotovo u Vojvodini, gde se nalazi oko 1,7 miliona hektara oranica, njive bi uskoro mogle da postanu neplodne. Bild: Spaskovski: "Ziđin" uplaćuje 350 miliona dolara odmah po ... WWW.GOOGLE.COM Über Google auf novosti.rs gefunden Stručnjaci upozoravaju da je nivo organske materije, odnosno humusa u zemljištu, već pao ispod tri odsto, što je na granici optimalnog. Organske materije je, inače, pre početka intenzivne poljoprivredne proizvodnje na vojvođanskim njivama bilo više od pet odsto, a samo u prethodnih 20 godina taj nivo je pao sa 3,5 na ispod tri odsto, piše Branislav Gulan, publicista i član Naučnog društva ekonomista Srbije za Makroekonomiju. "Krajnji je momenat da, pre svega, država shvati razmere ovog problema i da reaguje. U suprotnom, Vojvodinu uskoro nećemo moći da zovemo žitnicom ni Srbije, a kamoli Evrope", ističe Jovica Vasin, stručnjak Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu. Opadaju prinosi Srbiji, a posebno Vojvodini, preti velika opasnost od trajnog osiromašenja zemljišta, što može imati nesagledive posledice i na proizvodnju. Negativni efekti već su vidljivi, jer uprkos tome što se primenjuju kompletne agrotehničke mere, prinosi opadaju. Oko 75 odsto površine Vojvodine pokriveno je sa dva tipa zemljišta, černozemom i ritskom crnicom, koja je u drugoj polovini prošlog veka imala sadržaj organske materije iznad pet odsto, a danas je ovoliki sadržaj humusa prisutan na samo jedan odsto površina. Problem je i to što rapidno opada stočni fond – u prethodne tri decenije po stopi od dva do tri odsto godišnje. U tome leži odgovor na pitanje zašto se na većini njiva (u Srbiji ima 4,1 miliona hektara obradivih polja) ne koristi stajnjak kao organsko đubrivo, nego mineralna gnojiva. Vojvodina bi za pola veka mogla da postane pustinja S druge strane dobro je što se grade novi sistemi za navodnjavanje. Prema podaciam RZS, voda sada stiže samo na 1,5 odsto oranica, ili 46.823 hektara. Istovremeno u svetu se navodnjava čak 17 odsto površina. Stručnjaci, međutim, upozoravaju da će, čak i ako se izgrade novi sistemi za navodnjavanje, ali bez stajskog đubriva, Vojvodina već za pola veka postati pustinja. Naravno po prinosima. A zaoravanje, umesto paljenja žetvenih ostataka, moglo bi i te kako da pomogne oporavku njiva. Subvencionisanje proizvođača koji na pravilan način neguju stajnjak, što državu ne bi koštalo puno, bilo bi dragoceno. Kad je reč o obnavljanju stočnog fonda, treba naglasiti da je to dugotrajan proces. Činjenica je da u stvaranju BDP u agraru Srbije stočarstvo učestvuje samo sa 30 odsto, a u svetu najmanje sa 60 odsto. Rešenje problema treba tražiti u oporavku stočarstva i povećanju broja goveda. Izvoz u Tursku Proces uništavanja stočarstva sa prodajom, ali ne i obnovom fona, počeo je 2018. godine kada je Turska u svetu kupila 54.000 tona govedine, a u tome 3.609 tona iz Srbije. Prosečna uvozna cena bila je 3.959 evra po toni, dok je iz Srbije to meso kupljeno po ceni od 5.314 evra po toni. Na početku 2018. godine godine Srbija je u tovu imala samo 12.000 junadi, a najveći deo je morao biti zaklan. Zbog visokog kvalieta stoke, to meso Turci su Srbiji platili čak 34,2 odsto više od prosečne cene po kojoj su meso kupovali u svetu. Jedan od razloga je što se stoka u Srbiji hrani zdravo, sa hranom bez GMO. Prema ovim podacima, uvoz govedine iz Srbije vredeo je 19,2 miliona evra i učestvovao je sa deset odsto u ukupnom uvozu ovog mesa u Tursku 2018. godine. Inače, Turska je u 2018. godini povećala uvoz sveže i sušene govedine za 5,3 puta. Dve trećine mesa kupila je iz Poljske, 18 odsto iz Bosne i Hercegovine, a manje od Srbije kupila je iz Ukrajine, Mađarske, Fancuske, Rumunije i Latvije. Predstavnicima vlasti u Srbiji, pre pola decenije, bilo je ponuđeno da u narednih pola veka u EU izvoze po 50.000 tona "bebi-bifa"’ godišnje, ali su oni ostali gluvi na tu ponudu. Oni su tražili juneće meso, a mi nudili svinjsko koje se ne može izvoziti u EU, zbog toga što se stoka vakciniše protiv bolesti kuge. Da bi imali junadi u tovu, potrebno je samo naterati vlasnike "latifundija" da ponude državi, uslovno, po jedno goveče po hektaru zemlje koju poseduju. To bi bilo dugoročno rešenje svih problema poljoprivrede Srbije. Kada bi prvo imali 100.000 junadi u tovu u Vojvodini, a potom toliko još u Srbiji, južno od Beograda. Inače, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, broj goveda na početku. godine u Srbiji bio je 878.000 svih grla, što je je najmanju broj goveda od početka 20. veka. Da li je izvoz u Tursku uticao da se poveća stočni fond u Srbiji, za sada nema zvaničnih podataka. https://www.google.com/amp/s/www.b92.net/biz/vesti/srbija.php%3fyyyy=2019&mm=09&dd=30&nav_id=1597833&version=amp

A evo i neceg novog, tj. starog, tj. hebem li ga vise... sta mislite o ovoj ekipi u ovoj konfiguraciji? --- Pokret centra postaje stranka Pokret centra i Socijaldemokratski savez formalno će se ujediniti za oko 15 dana i na taj način će Pokret centra postati stranka, rečeno je na konferenciji za novinare. Poslanik Pokreta centra Aleksandar Stevanović rekao je da će to biti stranka umerenosti, centralizma i da će nuditi moderna rešenja za situaciju u Srbiji. On je izjavio da će to biti stranka koja se obraća malim i srednjim preduzećima, ali i građanima koji su na neki način na marginama društva i da će nuditi rešenja poput novog zakona o preduzetništvu, ukidanju parafiskalnih izdataka, umanjenju opterećenja na najmanje zarade. Stevanović je dodao da je tržište to koje se brine o efikasnosti, a da firme ne brinu o socijalnim izdacima, već da o tome treba da brine država. "Kada je prestalo da postoji ono za šta je DJB na izborima dobio podršku 230 hiljada građana, naše prvo obećanje je bilo, kada smo pokrenuli jednu novu priču, da će ta priča imati pravni oblik stranke i da ćemo naći partnera za tu priču. Održali smo obećanje, partner je najbolji mogući koji postoji na srpskom političkom tržištu. DJB je bio zajednički rad, ja sam osnovao DJB kao i Saša Radulović. Ali ja ne želim više njima da se bavim. Jednostavno, mi smo se razišli - fundamentalno - i kako treba stranka da funkcioniše, mi ćemo u budućoj partiji imati unutrašnju demokratiju, transparentno finansiranje, pozivivnu selakciju, dakle, sve ono što je DJB hteo da uvede u državu, a nije uspeo u sopstvene redove. Ne želim im ni dobro ni loše", rekao je Stevanović. Poslanica Pokreta centra Tatjana Macura rekla je da će stranka biti otvorena za saradnju sa drugim političkim činiocima, ali i sa građanima. "Negovaćemo kulturu da će biti poželjni ljudi koji žele da se bave politikom, ali ne žele da budu deo stranke", rekla je Macura i dodala da će stranka nuditi konkretna rešenja za probleme, kao što je to kroz akciju "Mame su zakon" učinila sa porodiljama kojima su umanjena državna primanja Predsednik Socijaldemokratskog saveza Nebojša Leković rekao je da trenutno na političkoj sceni u Srbiji ne postoji nijedna prava socijaldemokratska stranka i da je Srbija zemlja "zarobljenog kapitala". On je dodao da će predlog buduće stranke biti da se ponovo uvede ministarstvo dijaspore, na čijem bi čelu bio predstavnik dijaspore i da ako se država pravilno obrati dijaspori, ljudi bi se vratili i uložili u Srbiju. "Danas u Srbiji nemate ni jednu pravu socijaldemokratsku partiju, jer ona uvek jednom rukom mora biti vezana za muku, za radniika i seljaka. Srbija je zemlja zarobljenog kapitala - u njivama, fabrikama, ljudima. Osnovni zadatak naš će biti da oslobodimo taj potencijal. Ljudi su se pasivizirali, a Srbija sebi ne može da dozvoli da najbolji ne učestvuju u političkom životu. Stavićemo naglasak na borbu protiv korupcije, to je osnovni zadatak jer je korupcija pojela sve segmente društva. Tražićemo da se formira ministarstvo za dijasporu, sa ministrom koji će doći iz dijaspore. Srbija opstaje zahvaljujući novcu iz inostranstva, a nepravedno su zapostavljeni. To je naša injekcja, kreditna, beskamatna", kaže Leković. Na pitanje da li bi buduća stranka mogla da bude deo nekog saveza, Macura nije odbila tu mogućnost, ali je rekla da će doneti adekvatnu odluku kada dođe vreme za to, kao i da nijedan savez ne može da bude jak, ako ga ne čine jaki pojedinci. Upitani o saradnji sa pokretom Dosta je bilo (DJB), na čijoj su listi prvobitno bili ljudi koji danas čine Pokret centra, Stevanović je rekao da ne želi da se dalje bavi DJB, da su se razišli i vrednosno i programski. Na pitanje da li smatraju da će im Saša Radulović zameriti aktuelne političke poteze kaže da ih "potpuno ne zanima". http://rs.n1info.com/a430684/Vesti/Pokret-centra-postaje-stranka.html?fbclid=IwAR1J_ETvLvFv7E4eyBlvz8jUyfWpmXWPmPlgxW6qtIYkTTsLgZvP1zy63d4

Oficijalnim papamobilom i voznim parkom postala je Mladoboleslavska Škoda Auto - od 25.8.2018. u prigodi papine posjete Irskoj https://krize15.cz/zpravy/clanek/skromny-papez-frantisek-po-irsku-bude-jezdit-skodou-rapid https://www.autobild.sk/clanok/216578/papez-opat-prekvapuje-skoda-ako-papamobil/ Ostali članci: https://tinyurl.com/ydageuae

Bošnjačko nacionalno veće (BNV), na čijem je čelu Sulejman Ugljanin, uputilo je dopise upravama osam osnovnih škola u Novom Pazaru, Tutinu i Prijepolju sa predlozima da promene imena škola. U saopštenju se navodi da BNV predlaže promene imena četiri osnovne škole u Novom Pazaru. OŠ „Vuk Karadžić“ da promeni ime u OŠ „Muhamed Hevaji Uskufi“, OŠ „Stefan Nemanja“ da se ubuduće zove OŠ „Kulin ban“, OŠ „Jovan Jovanović Zmaj“ da bude OŠ „Ahmed Ali Gurbi“, dok bi se OŠ „Desanka Maksimović“ zvala OŠ „Musa Ćazim Ćatić“. Prema BNV, i dve škole u Tutinu treba da promene imena i to OŠ „Aleksa Đilas Bećo“ u OŠ „Ferhad beg Draga“, dok bi OŠ „Aleksa Šantić“ trebalo da promeni naziv u „Kadija Gluhavički“. Predlog je i da dve škole u Prijepolju dobiju nova imena i to OŠ „Vladimir Perić Valter“ u OŠ „Murat efendija Šećeragić“, dok bi OŠ „Svetozar Marković“ ubuduće nosila ime „Dr Rifat Ramović“, prenosi Tanjug. U saopštenju Bošnjačkog nacionalnog veća se navodi da su te škole proglašene za ustanove od posebnog značaja za obrazovanje bošnjačke zajednice u Srbiji. Kažu da su rukovodstva tih škola dužna da donesu odluke o promeni naziva škola i pre početka školske 2018/19. godine upute zahtev Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja kako bi dobili saglasnost za te odluke. Izvor