Претражи Живе Речи Утехе

Poznato nam je da su i u Venecueli izbili nemiri, a sve po istom receptu, kao sto se do sad odigralo na vise strana u svetu. Videli smo kako je sve to proslo u Siriji i Ukrajini - sasvim neuspesno po one koji su planirali sve to, i nadali se "nastanku demokratije" u tim zemljama, kao sto je npr. "demokratija" nastala i cveta u Libiji, jelte. Na ovoj temi mozemo da pratimo sta ce dalje da se desava u Venecueli, i da ulozimo bar poneku molitvu da tamo ipak ne izbije i ne podivlja gradjanski rat. Inace, po onom sto do sad moze da se vidi i procita, sve je kao prekopirano iz situacije u Siriji, nista posebno novo. ... Naravno, svi vi koji ste i na trenutak pomislili da sve ovo moze da ima ikakve veze sa naftom (Venecuela bese ono zemlja sa najvecim pojedinacnim zalihama u svetu, ili tako nesto), odma` da se postidite, jer vam svakakve gluposti padaju na pamet. Ovo je samo i iskljucivo borba `Murice i pajtasa da se i u ovu zemlju konacno uvede "demokratija".

Ponedeljak je ujutru. Ustali ste 10 minuta kasnije, budite decu koja se rastežu i kasniće bar 20 minuta u odnosu na optimalno vreme za polazak u školu. Znate da je dan već počeo da se otima kontroli. Ulećete u kupatilo i shvatate da su vaši ukućani sinoć zaboravili da uključe bojler posle tuširanja i tuširate se hladnom vodom. Pišti vam telefon, šef vam poručuje da je očekivao da ćete danas stići ranije na posao, zbog važnog sastanka u podne. Izlećete iz sobe i nasred predsoblja saplićete se na ranac vašeg školarca. Gotovo. Klapna pada. Padobrodoklećujadasklanjamsvepokući!? Imaliuovojkućinekokonemislisamonasebe!? Danimatelefonnećešvidetijelmečuješ!!! Ili neka slična roditeljska dreka. Da stvar bude još bolja, vaš školarac vas pogleda onako blagoteleći, gotovo prezirno, u fazonu – ova žena je stvarno luda i vi osećate, lepo osećate, dve suprotne plime u svom rođenom telu – plimu čistog besa zbog kojeg biste ga pojeli sa sve patikama i plimu krivice jer znate, znate, znate da ne vičete zbog ranca, ili bar ne samo zbog ranca. Bilo da se detetu izvinite zbog preterane reakcije, bilo da istrajavate u ljutnji, osećate se baš loše.

„Politika“ posle 12 godina mora da vrati izgled glave lista – presudio Apelacioni sud Apelacioni sud u Beogradu je presudio da pod pretnjom zabrane štampanja i novčanom kaznom, izdavač „Politika novine i magazini“ mora da vrati izgled glave istoimenog beogradskog lista kakav je bio pre promene pre 12 godina. Piše: Beta 28. oktobra 2019. 16.33 Foto: Stanislav Milojkovic Upravni odbor „Politike novine i magazini“ je 2006. godine odlučio da promeni izgled glave lista „Politika“ i ukloni pravougaonik iz desnog ugla, a oznaku „Politika“ iz levog ugla pomeri na sredinu glave lista, konstatuje se u presudi. Sud je presudio da je izdavač tom promenom izgleda glave lista povredio autorska prava tužioca Davorina Darka Ribnikara, prenelo je danas Udruženje novinara Srbije (UNS). Presuđeno je da izdavač „Politike“ dužan da Davorinu Darku Ribnikaru nadoknadi troškove postupka u iznosu od 203.200 dinara i objavi presudu u tom listu u roku od 15 dana od dostavljanja presude. UNS navodi da je imao uvid u presudu u kojoj je navedeno da je izdavač „neovlašćeno izmenio“ glavu lista „Politika“ tako što je naziv tog lista postavio po sredini naslovne strane, u nazivu novina izmenio slovo „L“, dodavši mu na levom gornjem uglu „kvačicu kakva je postojala samo na slovu ‘A’ „. Izmenom izgleda glave tog lista, izdavač je povredio autorska prava osnivača ovog lista Vladislava F. Ribnikara koji je „lično nacrtao, napravio i oblikovao osam slova zaglavlja“ lista, navodi se u presudi. Sud dodaje da je ta medijska kuća uz to „neovlašćeno izbacila, odnosno izbrisala pravougaonik i tekst u tom pravougaoniku, koji je postavio Vladislav Sl. Ribnikar“. U presudi se navodi da je prvostepeni sud „pravilno zaključio da idejna koncepcija glave lista ‘Politika’ koja se sastoji iz grafičkih i verbalnih elemenata, predstavlja autorsko delo“. Po Zakonu o autorskim pravima, navodi sud, „pravo na zaštitu moralnih prava autora u pogledu prava paterniteta, integriteta i sprečavanja nedostojnog iskorišćavanja autorskog dela ne prestaje“, jeste trajno i ne gasi se smrću autora, već ga mogu štititi autorovi naslednici, organizacije, udruženja.

Passover Lamb could be Sacrificed on Temple Mount for first Time in 2,000 Years ENDTIMEHEADLINES.ORG OPINION (ETH) - Recently we reported on how there has been an increase in activity in regards to the push for what many are...

Grupa derviša sa Kosova i Metohije došla je u Beograd gde su danas u Šejh Mustafinom turbetu kod Studentskog trga odrzali zikr (molitvu), prvu posle 236 godina u Beogradu. Okupljeni koji su došli iz Đakovice, nosili su tradicionalnu garderobu, a molitva Bogu je počela uz karakteristične ritmičke pokrete koji se razlikuju od ostalih pripadnika muslimanske veroispovesti. Derviši kažu da su se okupili kako bi odali počast preminulom rođaku, čija duša je, kako smatraju i dalje živa. „Ta duša koja je ostala ovde, među svim ostalim koje su otišle i nestale, nama to simbolično mnogo znači. I mi zato volimo da ga posećujemo, da ga obeležavamo i slavimo, da radimo neka dobra dela i poklonimo njegovoj duši. Mi imamo to verovanje u islamu da taj živ čovek kada radi neko dobro delo i dobije nagradu od boga za to dobro delo, tu nagradu može da pokloni nekom umrlom“, objasnio je Muhamed Nasir iz Islamska zajednica. Šejh Mustafino turbe posvećeno je Mustafi Bagdađaninu, starešini Hadži-šejh Muhamedove tekije u kojoj su se okupljali derviši moćnog reda Kadir.

Prvi tim i stručni štab Fudbalskog kluba Partizan posetili su juče jedinice Ratnog vazduhoplovstva i Protivvazduhoplovne odbrane u kasarni “Major Milan Tešić“ u Jakovu i vojni aerodrom “Pukovnik Milenko Pavlović“ u Batajnici, saopšteno je iz ovog kluba. Ovo je njihova druga poseta vojnom aerodromu nakon 22 godine. U ranim jutarnjim časovima, autobus sa igračima Partizana je pod pratnjom vojske stigao u komandnu jedinicu 250. raketne brigade za protivvazduhoplovna dejstva gde im je nakon zvaničnog dočeka održana prezentacija osnovnih informacija o jedinici, obilazak vatrenog položaja i prikaz rada posluge raketnog sistema. Prikaz rada posluge raketnog sistema / Foto: Miroslav Todorović, FK Partizan Slikanje sa članom posade helikoptera nakon leta od Jakova do Batajnice / Foto: Miroslav Todorović, FK Partizan Potom je ekipu Partizana za let helikopterom do Batajnice pripremila posada 204. vazduhoplovne brigade ali je u letelicu ušao samo hrabriji deo timam dok su ostali išli autobusom. Ispred 250. raketne brigade ekipu je u Jakovu dočekao načelnik štaba pukovnik Novica Gogić, dok su na aerodromu “Pukovnik Milenko Pavlović“ crno-bele dočekali komandant RV i PVO general major Duško Žarković i komandant 204. brigade brigadni general Žarko Bilić. “Kako se čovek moćno oseća u ovome“ bile su reči trenera FK Partizan Save Miloševića dok je sedeo u kabini MiG-a 29 / Foto: Miroslav Todorović, FK Partizan Jedan od fudbalera Partizana u kabini tegljača meta N-62T, na fotografiji zajedno sa pripadnikom 252. štae, 204. vbr / Foto: Miroslav Todorović, FK Partizan Interesantno da su piloti koji su helikopterom Mi-17V-5 prevezli “Partizanovce“ bili prezimenjaci nekadašnjih čuvenih fudbalera ovog kluba, Ilić i Galić. U 204. vbr ljubazni domaćini održali su prezentaciju osnovnih podataka o jedinici a posebnu pažnju izazvao je prikaz letačke obuke koji je trajao sat vremena. Lovci MiG-29 dežurne pare naoružani raketama vazduh-vazduh R-60MK / Foto: Miroslav Todorović, FK Partizan Na nebu iznad aerodroma mogli su se videti helikopteri Gazela, školsko-borbeni avioni G-4 “Super Galeb“, lovci MiG-29 iz dežurne pare sistema PVO čiji su piloti izveli nekoliko zaokreta i preleta a za goste je bila pripremljena i statička izložba na kome se mogla videla tehnika sa kojom raspolaže 204. vbr, od školskog aviona Lasta V-54, preko tegljača meta N-62T, lovca MiG-29, aviona za aero-foto snimanje Seneka V, transportera An-26 i helikoptera Gazela. Fudbaleri Partizana sa pilotima lovcima ispred MiG-a 29 1997. godine / Foto: Zoran Stanišić preko Facebook grupe Grupa za YU vazduhoplovnu istoriju Ovo nije prvi put da su se fudbaleri Partizana našli na vojnom aerodromu kod Batajnice. Pre 22 godine takođe je realizovana poseta crno-belih kada su tadašnje zvezde jugoslovenskog fudbala Saveljić, Tomić, Ćirić, Kralj i drugi imali prilike da upoznaju pilote lovce među kojima su bili i oni koji će 1999. poleteti na MiG-ovima 29 u odbrani vazdušnog prostora SR Jugoslavije. Bili su tu između ostalih Milenko Pavlović, Iljo Arizanov, Zoran Radosavljević, Dragan Milenković. Pogledajte snimak FK Partizan sa jučerašnje posete jedinicama RV i PVO. Interesantno, na 5:22 vidi se novopristigli helikopter H145M koji je i dalje na Batajnici:

Biće četrnaesti april. A posle njega petnaesti. A kakva će biti ta tri aprila, pa za njima i ostali aprili, a onda kasnije i septembri i novembri i naredne godine, zavisi isključivio od toga kakvi želimo da oni budu i koliko smo spremni da se za to borimo. Pre svega, baš me zanima koliko će nas doći na veliki miting u Beograd trinaestog aprila (u petnaest časova, ispred Narodne skupštine). Stižu apeli orgnaizatora kako na taj miting pre svega treba da dođu Beograđani. Evo i ja zovem Beograđane, i još jednom ih zovem, štaviše lepo ih molim, dođite na miting. Ipak, morate da znate nešto o Beograđanima. To su isti oni koji su dozvolili da im ispred nosa Slaviju pretvore u nešto što liči na moldavski bordel. To su isti oni koji su mirno posmatrali kako im ispred nosa mafijaši odnose železničku stanicu, podignutu u devetnaestom veku. To su isti oni koji mirno gledaju kako raste mafijaški kompleks Beograd na vodi. To su isti oni koji nisu uspeli da se izbore da okupatorska uprava grada ne dobije novi četvorogodišnji mandat. To su isti oni koji su mislili ma neće valjda naprednjaci baš sve da zabetoniraju, neće valjda opet da pale novogodišnju rasvetu u septembru, to mora da im se omaklo, neće valjda seći naše prelepo drveće zbog nekakve gondole. Ma neće i zato ne idem na izbore, ionako nemam za koga da glasam. To su vam oni koji uparkiraju auto u saobraćajnoj traci, a onda vade pištolj na sve koji se zbog toga bune. To su isti oni koji će te ubiti od batina jer si pokušao ispred njihovog džipa (bez invalidske nalepnice) da uđeš na parking mesto rezervisano za invalide (sin ti je invalid). To su isti oni kojih izađe deset da se pobune zbog masovne divlje gradnje na beogradskom vodoizvorištu. Beograđani će svoje stare porodične kuće rado prodati mafijašu koji će na tom mestu parama od kokaina dići „divlju zgradu“ sumnjivim materijalima u kojoj će im podariti dva stančića u potkrovlju. Beograđani su oni koji će misliti da će to što će potpisati onlajn peticiju sprečiti da im se sruši pola grada. Beograđani su oni koji žele da se ubiju, ali nisu baš u to sigurni, pa zato najčešće skaču sa mosta u reku, kako bi možda ipak preživeli. Beograđani vole da izlaze petkom i jebote koja je to fora da se miting zakazuje u tri popodne, pa ja ležem u jedan! Jedan, popodne! Neki od Beograđana subotom idu u zavičaj, jebiga moram do keve, nestalo mi ajvara, a i love. Neki od njih subotom, ali samo subotom, peru kola, a da ne govorim o onima koji jednostavno moraju sa još desetinama hiljada drugih do Ade, brate znaš kakvo je dobro vreme bilo, gle biceps što sam osunčao, a pičke tek, ludilo, kako odoleti beogradskom moru. Ko neće na more onda na planinu, to jest na Avalu. Kad će deca, koju odgajam da bi ih poslao u insotranstvo, videti Avalu ako ne u subotu. Pa svadbe, jel imate vi pojma koliko svadbi ima subotom u aprilu?! Moraću da odem na dve, a možda i na tri! A napiću se već pre prve. A tek ako se igra neki fubal, e rado bih na protest, brate, ali igra Grafičar, bitka na život i smrt za opstanak u trećoj ligi. Srećom, Beograđani su i oni koji će na ovakav tekst odgovoriti: „Dobro bre, mamu ti jebem, koga si našao da prozivaš , jel se sećaš koliko nas je bilo petog oktobra, a!? Jel se sećaš! A šta je bilo petog oktobra!? (napio se već u deset uveče i zaspao u svom dečjem krevetu, na glasačkim listićima pokradenim iz zapaljene skupštine) Idem na svadu, nazdravim maledncima, pojedem predjelo i dolazim ispred skupštine!“ Dakle, Beograđani će da dođu u subotu, trinaestog aprila. E sad, dokle će da ostanu, to već ne znam. A kako stvari stoje sa onima koji nisu iz Beograda? Njih u njihovim mestima naprednjački kapoi na svakom protestu slikaju i beleže njihova imena, da ih stave na crnu listu, koja služi da se oni koji su protiv naprednjaka nikad ne zaposle, a ako treba mogu i batine da popiju u kancelariji predsednika opštine. Mnogo je lakše protestovati u Beogradu. Verujem zato da će vanredne inspekcije tehničke ispravnosti svih putničkih autobusa u zemlji biti dodatni podstrek da se urođeni srpski inat rasplamsa, zajedno sa urođenom potrebom za bunom na dahije. Dakle, doći će nas puno. Šta će biti, nemamo pojma. Setite se samo koliko puta su nas u poslednjih mesec dana fašisti nazivali fašistima. Setite se onog dede, koji je, poput smradova koji u Kini skaču kolima na haube, kako bi naplatio lovu od osiguranja, legao pred kolonu, samo da bi fotografije koje su tad napravljene Vučićevi mediji plasirali kao dokaz da su mirni protestanti ubili to lažljivo matoro govno od batina. Setite se naprednjačke babetine koju ni vo ne bi mogao da savlada, kako glumi infarkt u skupštini grada. Setite se DJ Žexa koji će, sa buljom punom kokaina doći da širi ljubav sa svog ozvučenja. Setite se njihovih ministara i njihovih poslanika, setite se Slininog ćaleta, setite se Sline, setite se sto za jednoga, setite se Ćuruvije, setite se Olivera Ivanovića, setite se Andreja, setite se Aleka. A ja ću se setiti grupe balavaca kojima je neko dao pare da protestnoj koloni u Kovinu, u kojoj sam i ja bio, viču: „Šiptari, Šiptari!“. Vidimo se trinaestog. A videćemo se i četrnaestog.

Ovu temu treba prisajediniti temi o dusi ili SVESNOSTI duse nakon smrti tela. Bile su te teme ali ja ne mogu da ih pronadjem... Poznati fizičar kategorično tvrdi: Život posle smrti je nemoguć Šon Kerol, kosmolog i profesor fizike na uglednom Tehnološkom univerzitetu u Kaliforniji (Caltech), tvrdi da je život posle smrti, ideja koju promovišu brojne svetske religije, fizički nemoguć. "Mi potpuno razumemo zakone fizike koji se nalaze u pozadini svakodnevnog života", rekao je Kerol, dodavši da sve ono što se događa u stvarnosti mora da bude u okviru granica mogućeg. Da bi život posle smrti postojao, svest bi morala da bude odvojena od našeg fizičkog tela, što nije slučaj, tvrdi fizičar. Svest, na elementarnom nivou, čine atomi i elektroni koji stvaraju ono što nazivamo umom. "Zakoni fizike ne dozvoljavaju tim česticama da funkcionišu na taj način nakon ljudske smrti", smatra Kerol. "Postoji jedan veliki, nepremostiv problem u vezi sa idejom da postoji neka vrsta svesti nakon što naša tela umru i raspadnu se na atome od kojih su sačinjeni. Naime, mi potpuno razumemo zakone fizike koji određuju naš svakodnevni život i ne postoji nijedan način da ti zakoni dozvole 'preživljavanje' informacija uskladištenih u naše mozgove nakon smrti", napisao je Kerol za "Scientific American". Kerol se poziva na kvantnu teoriju polja prema kojoj, jednostavno rečeno, svaka vrsta čestica stvara sopstveno polje. Primera radi, svi fotoni u svemiru imaju svoje polje, baš kao i svi elektroni i ostale vrste čestica. Da postoji život posle smrti, mogli bismo da ga izmerimo. Kerol objašnjava da bi, ako se život na bilo koji način nastavlja nakon smrti, testiranja kvantnih polja otkrila "duhovne sile" ili "duhovne čestice", a to se ne događa. "Ako stvarno postoje samo atomi i poznate sile, ne postoji način da ljudska duša preživi smrt", napisao je Kerol. "Verovanje u život posle smrti zahteva, blago rečeno, postojanje fizike koja nadilazi Standardni model. I najvažnije od svega, trebalo bi da postoji način da ta 'nova fizika' interaguje s atomima koji nas čine. U kvantnoj teoriji polja ne može da postoji kolekcija 'duhovnih čestica' i 'duhovnih sila' koje stupaju u interakciju s našim 'običnim' atomima jer bismo ih u protivnom detektovali tokom dosadašnjih eksperimenata", smatra Kerol. Život posle smrti je, dakle, "dramatično nekompatibilan" s modernom naukom. Jednom kada to prihvate svi naučnici, moći ćemo da počnemo da razumemo način na koji ljudski um funkcioniše, uveren je poznati fizičar. "Ne postoji razlog da budemo agnostici vezano za ideje koje su dramatično nekompatibilne sa svime što znamo o modernoj nauci. Jednom kad savladamo našu nevoljnost da se suočimo sa stvarnošću po ovom pitanju, moći ćemo da se pozabavimo mnogo zanimljivijim pitanjima, poput onih o načinu na koji ljudska svest zaista funkcioniše", zaključuje Kerol.

RV i PVO Vojske Srbije je u odnosu na 2016. godinu, ovogodišnju zajedničku rusko-srpsku vazduhoplovnu letno-taktičku vežbu BARS dočekalo sa povećanim kapacitetima kada je u pitanju lovačka avijacija a u to su se prilikom posete Batajnici četvrtog dana održavanja vežbe mogli uveriti i mediji. Izvođenje BARS-a poklopilo se sa godišnjicom isporuke aviona MiG-29 koje je Rusija donirala Srbiji pa smo rešili da analiziramo dokle se stiglo sa njihovim uvođenjem u upotrebu. Podsetimo, u periodu od 2. do 4. oktobra 2017. godine Srbiji je isporučeno 6 bivših ruskih MiG-ova 29 od kojih je jedan odmah vraćen u Rusiju na generalni remont. Izgled instrument table jednog od doniranih MiG-ova nakon izvršenih radova / Foto: Screenshot iz video materijala Ministarstva odbrane Rusije o vežbi BARS-2018 Ubrzo nakon njihovog prvog javnog prikazivanja na vežbi “Sloboda-2017“ koja je održana 20. oktobra 2017, na 5 aviona koji su ostali u Srbiji su u hangarima aerodroma Batajnica započeti remonti manjeg obima i dovođenje na isti nivo na kome se nalaze postojeća 4 srpska aviona tj. dorada na približan standard verzije MiG-29SD. 9.12A 18151 na vežbi BARS-2018 / Foto: Ministarstvo odbrane Srbije Na radovima su ostala tri jednoseda, jedan u verziji 9.12A kao i dva 9.13 a pored njih još i dva dvoseda 9.51. Prvi koji je poleteo 27. avgusta ove godine bio je jednosed 9.12A evidencijskog broja 18151 a par dana kasnije svoj prvi let imao je i dvosed ev. broja 18351. MiG-29 9.13 18203 / Foto: Dragan Trifunović, Tango Six Prvi let dvosed 18352 imao je istog dana kada smo posetili Batajnicu / Foto: Dragan Trifunović, Tango Six Tokom meseca septembra poletela su oba 9.13 i to 18202 i 18203 dok je upravo za vreme vežbe BARS-2018 4. oktobra prvi let obavljen i na dvosedu 18352. Prisustvujući aktivnostima istog dana primetili smo da su na vežbi tada bila upotrebljena 4 aviona i to po dva jednoseda (od kojih jedan 9.13) i oba dvoseda. Dežurna para 4. oktobra, 9.12A 18151 i 9.12B 18102 / Foto: Dragan Trifunović, Tango Six U dežurnoj pari nalazio se jedan stariji avion, jednosed 9.12B ev. broja 18102kome, pošto mu je remont završen početkom 2011. godine, resursi ističu 2021. (ukoliko do tada ne naleti 700 sati od remonta) kao i jednosed 9.12A koji je istog dana povremeno korišćen za potrebe uvežbavanja zajedničkih rusko-srpskih posada. Avion 9.13 18201 u 121. remontnom zavodu u Kubinki. Moguće je da će već ovog meseca biti na Batajnici / Foto: Jevgenij Gordejev Može se dakle konstatovati da Srbija trenutno raspolaže sa 6 operativnih 29-kiod kojih 5 iz ruske donacije odnosno da su na bivšim ruskim primercima radovi završeni i da su oni sada operativni. Šesti MiG-29, jednosed 9.13 ev. broja 18201, koji je Rusija poklonila Srbiji još uvek je u 121. remontom zavodu u Kubinki i kako smo saznali, do kraja godine a možda već ovog meseca, stići će na Batajnicu. Jedan od tri starija srpska aviona MiG-29, primerak 9.12B 18108 trenutno na radovima. Primetna su ojačanja vertikalnih stabilizatora kao na doniranim ruskim avionima / Foto: Dragan Trifunović, Tango Six Za vreme boravka na Batajnici, u hangarima i ispred njih videli smo i da su radovi na preostalim srpskim avionima u punom jeku. Na njima se ne radi opšta opravka već remonti manjeg obima kao i radovi na njihovom produžetku životnog veka a podsetimo njihovo održavanje će se u budućnosti raditi po stanju. Takođe smo saznali da će najverovatnije biti završeni do kraja godine tako da bi Srbija tada ili početkom 2019. mogla imati 9 ako ne i svih 10 aviona u eskadrili. Tokom 2019. godine u Srbiju bi trebalo da stigne i 4 aviona iz Belorusije, postoje špekulacije da će svi biti jednosedi 9.13. Ovom isporukom RV i PVO će zaokružiti pravu eskadrilu sa 14 aviona od toga 11 jednoseda i tri dvoseda. Kada je reč o daljem osavremenjavanju flote srpskih 29-ki još uvek nemamo zvaničnu potvrdu da je potpisan ugovor o njihovoj modernizaciji niti bilo kakve informacije o tome kako bi ona izgledala. Živojin BANKOVIĆ

VUČIĆA SA DRŽAVOM IZJEDNAČUJU I NJEGOVI GLASAČI I PARTIJSKA VOJSKA, ALI I SVI ONI KOJI GA DOŽIVLJAVAJU VINOVNIKOM SVEGA LOŠEG U OVOM DRUŠTVU – OD KORUPCIJE, RAZORENIH INSTITUCIJA, ZAROBLJENIH MEDIJA, DO SIROMAŠTVA, PARTIJSKOG ZAPOŠLJAVANJA, ODLASKA LJUDI IZ ZEMLJE. ALI, NIJE ON STVORIO SISTEM, NEGO JE SISTEM PROIZVEO NJEGA. ZATO UTISAK DA BI SE ODLASKOM ALEKSANDRA VUČIĆA SA VLASTI SVE PROMENILO NIJE TOLIKO SNAŽAN, KAO ŠTO JE BIO U SLUČAJU SLOBODANA MILOŠEVIĆA. A DA PROMENI SISTEM, OVO DRUŠTVO IZGLEDA JOŠ NEMA DOVOLJNO SNAGE. TREBALO BI DA SE VRATI U 1990. A TO NIJE NIMALO PRIJATNO. TU JE VUČIĆEVA NAJVEĆA MOĆ Petogodišnjaci nisu baš sigurni šta znači popularna ličnost, izgleda da ih roditelji još uspešno čuvaju od jutjubera sa milionskim pregledima i rijaliti programa. Ali, ako im se objasni da popularne ličnosti mogu biti glumci i pevači, pisci dečijih knjiga, pa fudbaleri i neki drugi sportisti, kao i da o njima često slušamo na televiziji i vidimo njihove slike u novinama, onda im je sve mnogo razumljivije. Na pitanje „za koje ste popularne ličnosti čuli", deca poskaču samouvereno: „Vučić! Mesi! Ronaldo!" Tačno tim redom. Nije ovo scena iz čuvene „Kefalice". Tako su potpisnici ovog teksta odgovorila deca iz beogradskog vrtića na jednoj, za njih upriličenoj, novinarskoj radionici. Doduše, bilo je najviše onih koji su uzviknuli: „Vučić!" A dva dečaka su ohrabreno dodala: „Mesi" i „Ronaldo". Znali su bez ikakve zabune da je Aleksandar Vučić predsednik Srbije, a Mesi i Ronaldo – fudbaleri. To je generacija dece 2012/2013. rođene u Srbiji, zapravo prva generacija rođena za vakta Aleksandra Vučića i njegove naprednjačke koalicije i koliko god da se roditelji trude da ih što duže sačuvaju od uticaja medija i zadrže u prirodi, ne mogu ih skloniti na drugu planetu. Ovo je, ipak, zemlja u kojoj i sam predsednik države, bar kako je nedavno objavio „Fajnenšel tajms", ima devet televizijskih ekrana u svojoj kancelariji. Razume se da odgovori dece iz vrtića nisu, što vele ovi istraživači, reprezentativan uzorak za zaključke o bilo čemu, ali se ne može reći da nisu valjan znak u kakvoj Srbiji nam deca rastu. Kada je jedna petogodišnja devojčica iz pomenute grupe za neki državni praznik videla da domar kači zastavu Srbije na zgradu obdaništa, uzviknula je: „Mama, vidi, čika Raša opet stavio Vučićevu zastavu!" Da li će Aleksandar Vučić za prvu generaciju dece koja je rođena za vreme njegove vlasti ostati samo anegdota iz detinjstva ili će ova deca nastaviti svoj život i školovanje stičući sve značajniju svest o najpopularnijoj ličnosti u zemlji, i te kako zavisi od toga koliko je rano štampan ovaj tekst o Srbiji posle Vučića. I da li je „Srbija posle Vučića" u ovom trenutku zaista naučna fantastika ili je, možda, neka sagledivija budućnost? TV TROVAČNICE I NACIONALNA MEGALOMANIJA: Sagovornici „Vremena" nemaju ista viđenja. Novinarka Olja Bećković, na primer, ne veruje da će on ikad otići. Biljana Stepanović, glavna urednica mesečnika „Nova ekonomija", misli da je svođenje računa pomalo preuranjeno, kao i da ćemo do postvučićevskog doba sačekati bar još dve naredne godine, kao i da će šteta biti veća što duže bude ostajao na vlasti (videti antrfile). A sociolog Jovo Bakić u razgovoru za „Vreme" kaže da je ova vlast katastrofalna u gotovo svim segmentima, da je društvo kulturno zapuštano trideset godina, da je poslednjih 5-6 godina samo nastavak uvaljivanja u ogoljeni primitivizam i da dno još nismo dotakli: „Ako pođemo od televizija sa nacionalnom pokrivenošću, izuzev RTS-ovog kulturnog programa, sve ostale televizije su duhovne trovačnice. Velika je grehota što RTS, pored svog kulturno-umetničkog programa koji ima, i koji je zaista vredan pažnje, ima i informativni program kreiran po meri vladavine Aleksandra Vučića." Nove generacije stasavaju, godine prolaze i uvek može da bude gore, uveren je Bakić. Svojim je ušima, kaže, čuo od odličnih đaka, gimnazijalaca, da oni ne veruju u zvaničnu verziju nacionalne istorije i smatraju da je ono što uče u školi falsifikat takozvane germanske istoriografske škole, koja je namerno izbrisala i prepravila našu istoriju. „Oni su naučili sve što treba i što piše u udžbenicima za ocenu, ali ne veruju u to što piše u njihovim udžbenicima, veruju, naime, da su Srbi narod najstariji. A to je recept za katastrofu", siguran je Bakić. Razume se da se ne može naprednjačka koalicija sa Vučićem na čelu optužiti za baš sve loše društvene trendove u zemlji, regionu i svetu, pa ni zato što se đacima više sviđa alternativna Jutjub istorija prema kojoj je „osmomilenijumsko srpsko poreklo zapravo indijsko" ili makar „podunavsko, odakle su Srbi naselili i Evropu i Malu Aziju". Ne može se, međutim, oteti utisku da je vladavina naprednjaka čije je, da tako kažemo, poreklo u staroradikalskom uverenju o velikoj Srbiji, dobrano doprinela toj nekoj klimi „nacionalne megalomanije", o kojoj dalje govori Jovo Bakić. „Veliki nacionalisti", nastavlja Bakić, „po pravilu najviše štete naprave sopstvenoj naciji, a to se posebno dešava relativno malobrojnim nacijama kao što je srpska. Svaka nacionalna megalomanija na ovaj ili onaj način šteti. Tako, dok su radikali bili ideološki i politički značajni i uticajni, tada je bilo važno pitanje stvaranja velike Srbije, širenje u prostoru, širenje granica. Danas, kada je uglavnom svima jasno da to nije moguće, nacionalna ideologija više nije horizontalna nego je vertikalna, tačnije, od širenja granica i povećavanja teritorije prešlo se na rast u visinu. Zato se grade kule najviše na Balkanu, pa se postavljaju jarboli čija visina je jedino važna, i na taj način se i sasvim doslovno ostvaruje ideja o nebeskoj Srbiji. Svedoci smo banalizacije nacionalizma. Veličina se postiže na neki drugi način, izgradnjom najvećeg šoping mola na Balkanu, jarbola, kule. To je zapravo nadmetanje u banalnom nacionalizmu koje je u svojoj suštini zatupljujuće". Bakić, dalje, podseća da je Srbija društvo u kojem je nejednakost najveća na kontinentu: „Medijana prihoda je 212 evra, to znači da 50 odsto ljudi ima prihode ispod 212 evra, a drugih 50 odsto zaposlenih ima iznad 212 evra prihoda. Tri četvrtine društva ima ispod 312 evra, 80 odsto ne dopire do prosečne plate koja je 400 evra. Svaka priča o naciji je u ovom kontekstu sasvim izlišna. Kakvo dostojanstvo može imati čovek koji prima 212 evra mesečno? Tu je priča o nacionalnom uvredljiva za razum." O zaradama govoreći, ovde treba dodati još samo da i ta prosečna mesečna plata u Srbiji koja iznosi 422 evra i do koje ne dopire čak 80 odsto građana Srbije, ne samo da je među najnižima u Evropi, nego je i među najnižima u regionu, kako je ovih dana objavio Demostat u svojoj ekonomskoj analizi. U Velikoj Britaniji neto plata je 1.990 evra, u Francuskoj 2.157, Nemačkoj 3.771, Italiji 1.758, Austriji 2.324, a Danskoj 3.270 evra. I u regionu smo na dnu liste: prosečna plata u BiH je 440 evra, Crnoj Gori 512 evra, Hrvatskoj 832 evra, Sloveniji 1077, Mađarskoj 703 evra, Rumuniji 535 evra, a u Bugarskoj 457 evra. Čak i u Grčkoj, najviše pogođenoj svetskom ekonomskom krizom, u kojoj su sprovedene ozbiljne mere štednje, prosečna plata iznosi 917 evra. Srbija, prema prosečnoj neto plati, bolje stoji samo od Makedonije u kojoj je prosečna zarada 376 evra i Albanije u kojoj je prosečna zarada 378 evra. ISTORIJA VS. RAČUNI ZA STRUJU: Zato nimalo ne treba da čudi to što je milion građana Srbije na spiskovima izvršitelja za prinudnu naplatu dugova, uglavnom za komunalne račune. Niti je neobično to što 30.000 ljudi svake godine napušta Srbiju. Računica je sasvim prosta: strani investitori dobijaju subvencije od države Srbije da zapošljavaju uglavnom nekvalifikovanu i jeftinu radnu snagu. Slično se ponaša i država: budući da je ogrezla u partokratiji, od oko 600.000 članova SNS-a većina je zaposlena u javnom sektoru, što znači da je članska karta u SNS-u uslov za radno mesto, a ne kvalifikacije. Za to vreme, predsednik te iste zemlje pred novinarima „Fajnenšel tajmsa" poigrava se istorijskim paralelizmima tumačeći značaj svog imena u Srbiji, upozorava Vašington i Brisel da bi njega neko mogao i da ubije pre nego što ispuni sve što je obećao: „Nijedan Aleksandar nije preživeo na vlasti", rekao je u intervjuu „Fajnenšel tajmsu" kada je na terasi u predsedničkoj palati objašnjavao novinarima da su tu ubijeni kralj Aleksandar i kraljica Draga 1903. Neku nedelju pre je i svojim sunarodnicima predočio da je svestan da mu „Srbi neće oprostiti svoju bolju budućnost i mir" i da će „rešenje Kosova" ujedno biti i njegov „politički kraj". I ko pored tolike navale istorije da brine o računu za struju ili frižideru što samo prazan svetli? Malobrojni kritičari njegove vlasti uvereni su da je tako i jedne i druge (i Zapad i Srbe) pozvao da ga podrže u sledećoj kampanji. Imaće šta da pruži i jednima i drugima. „Ja ne mogu da zamislim da on ode", više puta u toku razgovora za „Vreme" ponavlja Olja Bećković. „Ako i dođe taj trenutak da on ode, to će biti jedan uvredljivi bilans. Ovo već predugo traje, nema nikakve granice između istine i laži, dobrog i lošeg, sve je dozvoljeno. Oni koji su promenili 30 partija i 40 mišljenja danas drže predavanje: kako te nije sramota što si promenio mišljenje. Evo, gledam Skupštinu dok razgovaramo i vidim da je Nebojša Stefanović potpuno spreman da nasledi Vučića, već su uveliko spremni da ukoliko on ode, samo nastave isto. Razorene su sve vrednosti, sve institucije, razoreno je ljudsko tkivo, nisu naš problem institucije, nego ljudi. Jer i institucije – čine ljudi. A ljudsko tkivo je razoreno jer je sve svedeno na borbu za goli opstanak. I ljudi su naučeni da u tome nema ništa loše. Ti nemaš mogućnost sad da biraš stranu, da li ćeš svetliju budućnost dočekati s nekim drugim, s kim, u odnosu na koga ti treba da budeš moralan, jak i čvrst, i integrisan, gde je taj reper? A ako ga, recimo, zameni taj neki lider opozicije, pa će nas terati da slavimo, kao otišao Vučić, a došao … ? Ulaže se najneverovatnija energija da devalviraju, kompromituju, unište tog lidera opozicije. Onda će da se dogodi da taj tako uništen, kad više nijedan čovek ne bude uz njega, kad više niko ne bude verovao u njega, onda će da se dogodi da će taj zameniti Vučića. Tad će biti jasno da o tome ne odlučuju građani, nego da o tome odlučuje neko drugi, ko ima interes da nas vređa i vređa bez kraja i konca. To se svodi na ono što nam se uvek gadilo da poverujemo, svodi se na ono da se menjaju po principu ‘ko daje više od onog prethodnog’. I kad potrošimo ovog, kad nam da sve što je mogao, onda ćemo dovesti drugog koji će dati još više, a taj spisak želja šta još treba da damo to ćemo tek da vidimo." To što se Vučić trudi da se održi na žici koju mu je Zapad postavio jeste samo svest da bez spoljnopolitičke podrške neće moći da opstane na periferiji svetskog kapitalističkog sistema, misli Jovo Bakić. „Utoliko je njegov sistem opasniji od Miloševićevog. On je učinio sve da dobije spoljnopolitičku podršku i dobio je. U ovom trenutku, jedan od razloga što opozicije faktički nema, što je totalno rasturena, jeste taj što nijedan politički delatnik iz opozicije ne može dobiti političku podršku spolja, tu je Vučić sa svoje tačke gledišta, odigrao mudro. Zavisiće mnogo i od toga koliko će i kada nezadovoljstvo među građanima narasti da se stvori istinska opoziciona snaga, i zavisi od toga hoće li ta opoziciona snaga moći da privuče spoljnopolitičku podršku. To je osnova za promene. A budućnost je krajnje neizvesna." Sve one javne institucije u Srbiji (kaže se da je ukupno 11.000 korisnika javnih sredstava, u državnoj upravi i lokalnoj samoupravi, vojsci, policiji, kulturi, prosveti, sudstvu i zdravstvu) u rukama su vladajuće stranke, koja, dakle, upravlja životima 700.000 zaposlenih. Od ovog lepog broja u javnom sektoru dobra većina ima člansku kartu SNS-a i drugih vladajućih partija, dakle, ljudi u javnom sektoru su njegova država u državi, vojska koja obezbeđuje dodatne glasove za svaki izborni ciklus. Ali, ako ćemo pošteno, nije taj sistem izmislio Vučić, sistem je postojao i pre njega, on ga je samo, da tako kažemo, unapredio. Ko je makar malo putovao po Srbiji zna da u svakom mestu u glavnoj ulici ili na samom trgu, kod opštine i suda, postoji i zgrada s partijskim kancelarijama. Jedni te isti gradski šefovi šefuju i u tim kancelarijama, samo se nazivi partija menjaju. „Oni koji su tu došli s Vučićevim prethodnicima, oni su se lako prestrojili. To će biti i posle Vučića, ti će se ljudi prestrojiti gde treba. Osim ukoliko ne dođe do nekih značajnijih lomova, što bi bilo poželjno. Oligarhijski sistem su stvorile prethodne vlasti, sad postoji jedan čvrstorukaš na čelu sistema i on ih je sve disciplinovao. Ako se sistem, što ne zavisi od Vučića, značajno ne promeni, on će i sa silaskom Vučića sa vlasti nastaviti da funkcioniše. Pouzdano znam da su na platnom spisku Poreske uprave bili ljudi iz G17+ koji se nisu pojavljivali na poslu, ali su primali platu. I danas znam da postoje ljudi koji su formalno zaposleni po opštinama u Srbiji, primaju platu, ne pojavljuju se na poslu, a jedina kvalifikacija im je članstvo u SNS-u", kaže Jovo Bakić. SRASTANJE MAFIJE I DRŽAVE: Vučićeva zabrinjavajuća inovacija je, međutim, prema tumačenju Bakića, „srastanje mafije i države", odnosno, mafija je zarobila državu, a mafija neće otići glasačkim listićima. Kada jednom naprednjaci izgube podršku na izborima, uveren je on, biće postavljeno pitanje: da li se pravi aranžman s mafijom da bi se ovekovečio taj mafijaški sistem ili će se dogoditi krvoproliće sa neizvesnim ishodom. „Slično je bilo i 2000. Tada je napravljen dogovor. Da bi na kraju onaj koji je napravio dogovor platio glavom kad je pokušao da napravi državu. To je ta nesreća, jer s druge strane, upravo je taj dogovor sprečio da u Beogradu 5. oktobra bude najmanje 100 mrtvih. A opet je pitanje kakav bi bio ishod. Dok se ne raskrinka ta mafija vezana za oba kluba, Zvezdu i Partizan, u njihovim upravama, među takozvanim navijačima, mafijašima, koji se zapravo bave trgovinom droge, ugovaraju poslove sa državom, imaju svoje firme, obogatili su se u poslednje tri-četiri godine, pobeđuju na svakom tenderu, ovde se neće nikada i ništa promeniti. Ako se to ne reši, ako ti ljudi budu dobri i nekoj sledećoj vlasti, jer ne zaboravimo oni su bili dobri i 5. oktobra 2000, tu sigurno onda nema ničega, mi kao društvo odmah možemo sebi da potpišemo smrtnu presudu. Jer ti su ljudi zaista mafijaši, oni neće svojevoljno otići u zatvor." Zato je Bakić uveren da dan posle zavisi od nekoliko scenarija: „Hoće li biti krvoprolića i u kojim razmerama i kakve će to posledice doneti. To je samo po sebi vrlo traumatično. Dođe li do nagodbe, imaćemo isto ovo što je prisutno godinama, sistem je isti, samo se elita dopunjava novim članovima. To je sistem koji je u interesu moćnim spoljnopolitičkim činiocima i naravno, multinacionalnim kompanijama, imaju ovde jeftinu radnu snagu. Sa stanovišta građana Srbije, to je sve katastrofalno. Izbori su, dakle, očajni, ali ja ne vidim na koji treći način ovo može da se promeni." Olja Bećković je pak sigurna da je apsolutno nemoguće da se taj sistem demontira i da posle Miloševića nije došlo ni do jednog demontiranja: „Već nam je ušlo u naviku da pričamo kao da jeste, pa smo sad, eto, nezadovoljni što nije došlo do demontiranja iznutra. Ali upravo smo poslednjih godina svedoci da do demontiranja nije došlo nikako, ni spolja ni iznutra. Sad to gledamo. Hajde za početak da zamislimo ako dođe taj dan, niko više neće ići da gostuje na Pinku. Već je to nemoguće. Hajde, demontirajte Pink i ljude koji rade na Pinku. Kako? Nikad ništa nije demontirano, od političara koji će da pevaju ‚Maj vej’ (Nenad Čanak posle 5. oktobra, uz opasku: „Pa šta, to je sad naš Pink", prim.n) do novinara koji će na isti način da čitaju otvorena pisma istog tog Željka Mitrovića, samo nekom drugom." Vučića sa državom izjednačuju i njegovi glasači i partijska vojska, ali i svi oni koji ga doživljavaju vinovnikom svega lošeg u ovom društvu – od korupcije, razorenih institucija, zarobljenih medija, do siromaštva, partijskog zapošljavanja, odlaska ljudi iz zemlje. Ali, nije on stvorio sistem, nego je sistem proizveo njega. Zato utisak da bi se odlaskom Aleksandra Vučića sa vlasti sve promenilo nije toliko snažan, kao što je bio u slučaju Slobodana Miloševića. A da promeni sistem, ovo društvo izgleda još nema dovoljno snage. Trebalo bi da se vrati u 1990. A to nije nimalo prijatno. Tu je Vučićeva najveća moć.

Pomaze Bog, braco i sestre u Hristosu, prvi put sam u vezi bila prosle godine, sa mladjim od mene deset godina i sa njim nevinost izgubila pre braka. Ostavio me je i ja sam bila kod komsinice koja mi je obecala da ce ga vratiti a nije mi ga vratila nego me jos vise mrzi nego ranije. Strah me je da sam ovim bludom i vrackom odagnala od sebe blagodat i ne znam kako cu svom duhovniku pred oci izici. Zna me od kad sam dete bila.

Naučni triler o prvom srpskom krunisanom kralju Obeležavanje osam vekova od kako je prvi put na glavu jednog srpskog vladara - Stefana Prvovenčanog stavljena kraljevska kruna sa završetkom gregorijanske kalendarske godine ulazi u završnicu u kojoj primat od svečanih akademija SANU i prigodnih tribina preuzima TV produkcija sa dokumentarnim programom i iščekivanom TV serijom "Nemanjići - rađanje kraljevine". Među izdavačkim kućama koje su posebnim izdanjima obeležile "ovaj događaj, čija dalekosežnost i prekretnička uloga u istoriji srpske državnosti nema premca" nalazi se i Catena Mundi, koja je u svojoj biblioteci "Putovođe" objavila zbornik tekstova pod nazivom "Stefan Prvovenčani - osam vekova od krunisanja". "Otac tri kralja i jednog arhiepiskopa, pisac i vladar u burnim vremenima, Stefan Nemanjić predstavlja ličnost od formata i po bilansu između duhovnog i svetovnog bića sopstvene egzistencije. Izraz koji je dao svojoj ličnosti i epohi u kojoj je delovao postaće vladarski model svih potonjih izabranika i svetli uzor naroda", objašnjava urednik izdanja Srđan Petrović u predgovoru ove knjige. Prema njegovim rečima, to su razlozi zbog kojih se Catena odlučila za izbor antologijskih tekstova mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija (Radovića), Stanoja Stanojevića, Smilje Marjanović Dušanić, Ljiljane Juhas Georgijevske, Milana Kašanina, Danice Popović, Janićija Đurića, đakona Milana Kovačevića i Ljubomira Durkovića Jakšića, koji "osvetljavaju istorijski značaj drugog sina Stefana Nemanje iz različitih uglova". Među autorima je i sam kralj Stefan Prvovenčani i sam darovit pisac, autor "Žitija i podviga Svetog Simeona" - prve celovite biografije u srpskoj književnosti, koji se "predstavlja" sa "Hilandarskom poveljom". Tako je zahvaljujući ovoj knjizi moguće celovito sagledati ličnost prvog među Nemanjićima koji je ne samo krunisan za kralja nego je bio i sposoban vojskovođa, vešt diplomata, učen i duhovno potkovan sagovornik, talentovan za pisanu reč i muziku. To što sam "obred miropomazanja i krunisanja Stefana Prvovenčanog pripada kategoriji formativnih događaja nacionalne istorije i srpskog kolektivnog sećanja", kako ocenjuje Smilja Marjanović Dušanić, ne umanjuje zanimljivost drugih momenata iz njegovog života. Kao najuzbudljiviji triler čitaju se detalji o njegovom odnosu sa ocem, braćom, pogotovo nakon što je kao drugorođeni sin došao na presto za koji je spreman njegov stariji brat Vukan, njegovim političkim i dinastičkim brakovima, vladavini, pa i samom odlasku sa ovog sveta pre 790 godina. Pozivajući se na srednjovekovne pisce, mitropolit Amfilohije, između ostalog, podseća da je "Sveti Sava molitvom vaskrsao iz mrtvih svog brata kralja da bi ga zamonašio" i da je prvi krunisani srpski kralj kao "monah Simon živeo još tri sata pre nego što se upokojio 7. oktobra 1227. i bio sahranjen u naosu Studenice, preko puta svog oca Stefana Nemanje". Branimir Nešić, direktor Catene Mundi, kaže za Danas da život i ličnost Stefana Prvovenčanog ne gube na značaju ni danas, jer nam je "prvi kralj iz dinastije Nemanjića zaveštao određenu vrstu kulturno-političke sinteze, koja može biti podsticajna i u savremenom trenutku". - Jedan od glavnih razloga za objavljivanje knjige o Stefanu Prvovenčanom je naše duboko uverenje da nam ta mudrost sinteze danas nedostaje. Na kraju krajeva, nije li to i jedini mogući način na koji jedna kultura poput srpske, koja traje i izgrađuje se na ukrštaju različitih civilizacija, uopšte može da živi i ostvaruje svoje kreativne potencijale? Stefan Prvovenčani je bio vrlo vešt diplomata i pragmatičan političar, ali nikada nije doveo u pitanje identitet naroda, kao ni integritet svoje države. U kontekstu paralela sa aktuelnim trenutkom ključno je obnoviti upravo to iskustvo. A spoljne prilike, pokazuje nam istorija, za nas su gotovo uvek bile nepovoljne - naglašava Branimir Nešić. U korak sa Evropom Naučni radovi o životu, vremenu i svetskim i srpskim prilikama u doba Stefana Prvovenčanog, kao i o vladarskoj kanonizaciji u srednjovekovnoj Srbiji, govore da dvor Nemanjića ni po čemu nije zaostajao za ostalim evropskim dvorovima toga vremena. Sam čin njegovog krunisanja 1217, mada mnogi istoričari i danas ukazuju na "nerazjašnjenu nedoumicu da li je Stefan krunisan jednom ili dva puta, kao i da li je papa uslovio slanje kraljevskog venca njegovim prihvatanjem rimokatoličkog ispovedanja vere", nesporno je predstavljao "odlučujući obred u odbrani Nemanjinog nasleđa" i zajedno sa uspostavljenjem autokefalne Srpske crkve 1219. predstavlja "ulazak Srbije u krug međunarodno priznatih evropskih država". Nemanjići kao novogodišnji poklon RTS Prva epizoda TV serije "Nemanjići - rađanje kraljevine", scenariste Gordana Mihića i reditelja Marka Marinkovića, biće emitovana 31. decembra u udarnom terminu - u 20 sati na prvom programu RTS. Najavljena je kao "jedan od novogodišnjih poklona" gledaocima RTS, prva epizoda "najvećeg projekta ove kuće" smeštena je u Niš 1165. godine, kad na poklonjenje vizantijskom caru Manojlu Komninu dolaze Stefan Nemanja i njegova tri brata - Tihomir, Stracimir i Miroslav. Glavne uloge u prvoj epizodi igraju: Mladen Nelević, Dubravka Mijatović, Miodrag Krstović, Meto Jovanovski i Goran Sultanović. U ulozi kralja Stefana Prvovenčanog u ovom TV serijalu pojaviće se Vojin Ćetković. Jelena TASIĆ

- Moja Anka je još i bila stara naspram mladeži koju je rak posle rata odneo - kaže Borko Aleksić, ugledni domaćin iz sela Buštranje kod Preševa "Imam 73 godine. Pamtim svakojake prilike. Ali ne sećam se da je u miru u ovim našim selima mlad svet ovako mnogo umirao. Nema kuće u kojoj u poslednjih petnaestak godina ona najteža bolest nije nekog odnela. Ne bira Srbe, Albance, Rome, Makedonce... Kažu da je sve to zbog NATO bombi i tog nekog uranijuma." Ovo za Novosti priča Borko Aleksić, ugledni domaćin iz sela Buštranje kod Preševa. Njegovi i susedna sela Reljane, Bratoselce i Bukurevac, Borovac kod Bujanovca i Pljačkovica kod Vranja, na neslavnom su spisku mesta koja su tokom NATO agresije najviše gađana bombama sa osiromašenim uranijumom. - Tukli su bez prestanka, a najviše poslednje dve-tri nedelje - nastavlja deda Branko. Ustaje, polako odlazi do vitrine, i iz nje vadi umrlicu sa imenom supruge Altane Anke Aleksić. - Umrla je 2015. godine u najgorim mukama. Bila je kao čelik. Tih ratnih dana, dok smo radili u polju, a bombe padale, sklanjao sam se. Ona bi uvek ostajala u njivi. Preblizu metama koje su dušmani ciljali. Ubrzo je počela da poboleva. Kada su joj doktori rekli šta je, nije imala ni 50 godina - priča deda Branko. Pokazuje i crvene pečate po svom licu. Kaže, prvi put po telu, pojavili su mu se odmah po eksploziji jednog projektila početkom juna 1999. godine. Od tada muku muči sa njima. Nikako da ih izleči. - Pratim šta se priča i piše o tim bombama sa uranijumom. Stručnjaci govore različito. Ali, jedno znam: moja Anka je još i bila stara naspram mladeži koju je rak posle rata odneo. Uglavnom u četrdesetim godinama, a ovde su ljudi uvek bili dugovečni. Živelo se 80-90 godina. U našoj mahali Topojanci, ima 30-ak kuća, a od rata je iz svake sahranjen po jedan mlad čovek. U Reljanu je još gore. Svi poumiraše. Bauk raka nadvio se nad nama. Ušao u svaku kuću. Ne može biti da to nema veze sa tim bombama. Njegova zapažanja potvrđuje i Bratislav Trajković, matičar u selu Reljane. Podaci iz matične knjige umrlih, koje je predočio, zabrinjavaju. - Od završetka rata umrlo je 822 ljudi, a više od 80 odsto od kancera pluća i štitaste žlezde, tumora mozga, leukemije. Većina u dobi od 42 do 55 godine. Svi su iz preševskih sela Buštrašnje, Reljane, Aliđerce, Žunjice, Strezovac, Golemi, Dol, Slavujevac, Svinjište i Ljanik. Rak nam desetkuje mlade. Nestadosmo - kaže on i dodaje da je masovno obolevanje počelo tri-četiri godine posle rata.

Kako je za Tango Six rekao pomoćnik ministra odbrane za materijalne resurse dr. Nenad Miloradović, pregovori o trećoj fazi, odnosno modernizaciji 10 letelica MiG-29 Vojske Srbije traju, ali nikakav ugovor još nije potpisan. Potvrdio nam je da će precizniji detalji o obimu modernizacije biti poznati tek nakon okončanja prve dve faze osnovnih tehničkih radova, kao i da će realizacija treće faze doći tek posle prve dve. Na današnjoj konferenciji za medije ministra odbrane i njegovog vojnog kolegijuma načelnika vojnih uprava i agencija povodom predstavljanja rezultata rada Ministarstva odbrane u prvih 100 dana rade Vlade Srbije, Tango Six je iskoristio priliku da postavi pitanja o modernizaciji MiG-ova kao i novim dešavanjima u Muzeju vazduhoplovstva. Treće faze će biti ali ne još Odgovarajući na naše pitanje o konkretnijim detaljima vezanim za treću fazu, Miloradović je potvrdio naša izveštavanja u prethodnim danima uz ponavljanje plana, odnosno želja, o obimu i dubini modernizacije. Plan modernizacije i dalje nepromenjen / Foto: Ministarstvo odbrane Treća faza dakle postoji kao definicija želja srpske strane, razgovori o njenoj relizaciji jesu počeli ali će ona doći tek nakon višemesečnog (možda i višegodišnjeg) procesa rada na prvoj i drugoj fazi. Nikakav konkretan ugovor trenutno nije potpisan jer se čekaju iskustva i zaključci iz prve dve faze: – Kao što smo više puta rekli, radiće se u tri faze. Prve dve faze odnose se na procese donošenja aviona u vlasništvo republike Srbije, remont i prevođenje na održavanje po tehničkom stanju uz obezbeđivanje logističkog paketa za dugotrajnu, rekli smo od 10 do 14 godina upotrebu, što šest aviona koji su došli iz Rusije, što četiri koje već imamo. Treća faza tehnološki i u svakom drugom pogledu dolazi posle prve dve faze koje su već u toku. Treća faza je u najvećem obimu dogovorena, svi tehnički razgovori i pripreme su završene, odgovarajuće ponude su pred nama i predstoje završni pregovori i potpisivanje ugovora. Zašto to do sada nije završeno? Prosto iz razloga jer treća faza tehnološki dolazi posle prve dve faze. Postoji takođe i mogućnost da se tokom radova na prvoj i drugoj fazi dođe do zaključaka šta i kako treba promeniti u okviru treće faze koja se odnosi na, da tako kažem, drugi deo modernizacije aviona i opremanje najsavremenijim ubojnim sredstvima. – rekao je Miloradović i ponovio željenu dubinu modernizacije. Nešto što je već izjavljivao u prvim danima objavljivanja projekta ruske donacije ali i neke nove detalje: – Grubo govoreći bez navođenja baš svih detalja, a da maksimalno izađemo u susret želji javnosti, pogotovo stručne da sazna šta je to, pre svega će biti izvršena modernizacija radarskog sistema na svim avionima. Biće izvršena modernizacija napadno-navigacijskog sistema, zatim modernizacija sistema upravljanja naoružanjem, dakle biće integrisani blokovi elektronike i instalacije koji će omogućiti upotrebu nove generacije vođenog vazduhoplovnog naoružanja, biće urađen novi digitalni „data logger“ odnosno uređaj za registrovanje parametara i podataka leta i tako dalje. Što se tiče vazduhoplovnog naoružanja kojim je planirano da letelice tokom treće faze budu opreljene, radi se o najsavremenijoj, da kažem sledećoj generaciji vazduhoplovnih raketa vazduh – vazduh u odnosu na one kojima smo mi već opremljeni, znači kako o raketama sa poluaktivnim radarskim samonavođenjem sa većim dometom od postojećih, tako i raketama sa aktivnim glavama za radarsko samonavođenje, zatim je predviđeno opremanje raznim vrstama vođenog vazduhoplovnog naoružanja vazduh – zemlja. Osim toga, kao što znate, pored novog naoružanja ići će i zemaljska oprema za održavanje i dijagnostiku tih raketa, proveravanje novih sistema na avionu, obuka, dokumentacija i tako dalje. – rekao je Miloradović za Tango Six. Petar VOJINOVIĆ

Beograđani konačno mogu da odahnu posle nekoliko nedelja tropskih temperatura, ali zato mnogima slede problemi sa - alergijama. Foto: Blic / RAS SrbijaKijanje jedan od simptoma alergije Zbog temperatura od preko 32 stepena, bilo je usporeno cvetanje ambrozije, te većina alergičnih nije imala većih muka prethodnih nedelja. Međutim, sa zahlađenjem, značajno je povećana koncentracija polena ambrozije u vazduhu. Foto: Agencija za zaštitu životne sredine / screenshotPodaci Agencije za zaštitu životne sredine Prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine, na mernom mestu na Zvezdari, koncentracije su već ušle u "crvenu zonu", sa tendencijom daljeg porasta narednih dana. Samo nešto bolja situacija je na Novom Beogradu gde su do ove nedelje bile "srednje vrednosti", ali će i sa druge strane Save narednih dana biti "crveni alarm". Foto: Čitalac Blica / RAS SrbijaAmbrozije ima u mnogim naseljima Sezona cvetanja ambrozije počinje već u julu, a traje praktično do kraja septembra. Situaciju bi mogle da poprave češće kiše ukoliko ih bude u narednih mesec i po dana. DESET SAVETA U BORBI PROTIV AMBROZIJE 1. U šetnju po prirodi idite samo posle kiše, kada je koncentracija polena najmanja. 2. Zatvarajte prozore stana ili automobila. 3. Tuširajte se i perite kosu svako veče kako biste sprali polen. 4. Često se presvlačite jer se polen zadržava na odeći. 5. Redovno usisavajte stan i brišite podove vlažnom krpom. 6. Ne izlazite iz kuće u toku prepodneva jer je tada koncentracija polena u vazduhu najveća. 7. Ne šetajte po vetrovitom vremenu, posebno ako je toplo. 8. Ne sušite veš napolju jer mokar veš sakuplja polen. 9. Izbegavajte baštenske i poljske radove ako burno reagujete na polen ambrozije. 10. Kad god možete, izbegavajte boravak na planini i na selu. Video: Stavite ove biljke u vaš dom i vazduh u njemu će biti ČIST KAO NA PLANINI http://www.blic.rs/vesti/beograd/upaljen-crveni-alarm-posle-visokih-temperatura-beogradani-pred-novim-problemom/fn294dw

They don't like drugs or gay marriage, and they HATE tattoos: Is 'Generation Z' the most conservative since WW2? Youngsters, part of Generation Z, surveyed on range of social topics They were more conservative than some older generations on drugs Teenagers were more cash savvy than all but the prewar generation Experts think teens 'don't have enough time' to engage in 'risky activity' By Matt Hunter For Mailonline Published: 10:47 BST, 15 September 2016 | Updated: 15:44 BST, 15 September 2016 Teenagers born after 2000 - the so-called 'Generation Z' - are the most socially conservative generation since the Second World War, a new study has found. The youngsters surveyed had more conservative views on gay marriage, transgender rights and drugs than Baby Boomers, Generation X or Millennials. The questioned were more prudent than Millennials, Generation X and Baby Boomers but not quite as cash-savvy as those born in 1945 or before. As well as being more socially conservative, more than 10 per cent of teenagers were more likely to avoid tattoos Sociology experts class those born in or before 1945 as the Silent Generation; people born between 1946 and 1964 as Baby Boomers; those born between 1965 and 1980 as Generation X; and anyone born between 1980 and 2000 as Millennials. Only 14 and 15-year-olds were surveyed, by brand consultancy The Gild, as they were classed as being able to form credible opinions by that age. When asked to comment on same-sex marriage, transgender rights and cannabis legislation, 59 per cent of Generation X teenagers said they had conservative views. Around 85 per cent of Millennials and those in Generation X had a 'quite' or 'very liberal' stance overall. When asked for their specific view on each topic only the Silent Generation was more conservative that Generation Z. One in seven - 14% - of the 14 and 15-year-olds took a 'quite conservative' approach, while only two per cent of Millennials and one per cent of Generation X. The Silent Generation had a 'quite conservative' rating of 34 per cent. Young people, who have grown up during the 2008 financial crash, were also more prudent and careful with their finances. A quarter of respondents wanted to save money instead of spending cash they didn't have. The youngsters surveyed had more conservative views on gay marriage, transgender rights and drugs than their older siblings, parents and potentially even grandparents Baby Boomers took a difference approach and said that 'money is made to be spent'. Again only the prewar generation came ahead of today's teenagers for holding an even more shrewd financial head. As well as being more socially conservative, more than 10 per cent of teenagers were more likely to avoid tattoos. This compared to only two per cent of Millennials and six per cent of Generation X. The research, which surveyed more than 2,000 people, forms parallels with recent evidence that young people are less likely to drink and take drugs than their immediate elders. Sir Mark Walport, the government's chief scientific adviser, told The Times that technology had had a huge effect on society and teenager's values. Computer games and internet use meant they had 'less time and opportunity to participate in traditional risky behaviours'. http://www.dailymail.co.uk/news/article-3790614/They-don-t-like-drugs-gay-marriage-HATE-tattoos-Generation-Z-conservative-WW2.html

Uključio sam dodatni paket HBO na IpTv dok je trajao mesec dana besplatne promocije. Provalio sam da zapravo uopšte ne gledam, a nemam baš volju da bacam 500 dinara bezveze. Kako da ugasim ovaj dodatni paket? Poslato sa SM-G950F koristeći Pouke.org mobilnu aplikaciju