Претражи Живе Речи Утехе

ŠTA LI JE POSAO PREMIJERKE I MINISTARA AKO BLEROV INSTITUT BEZ IKAKVIH JAVNIH INFORMACIJA, NE DAO BOG KAKVOG TENDERA, ZA VLADU NABAVLJA ČOVEKA KOJI TREBA DA REŠAVA KLJUČNE PROBLEME VLADE Uprkos insistiranju novinara "Vremena", kabinet Ane Brnabić nije otkrio ko finansira tzv. deliveri junit, odnosno, "Jedinicu za implementaciju strateških projekata", koja funkcioniše pri Kabinetu predsednika Vlade Republike Srbije. Tako, informacija koja bi morala biti poznata građanima Srbije – ko plaća ljude koji savetuju Vladu Srbije i zbog čega – ostala je tajna. Ukoliko je pre toga istraživački novinari ne iskopaju, ona, informacija, ostaće tajna barem dok ne dođe do promene vlasti u Srbiji, jer od sadašnje administracije može da se očekuje samo dalje smanjenje transparentnosti pri radu. Priča se ponovila: onomad, kad su Vučića 2015. pitali ko to plaća Blera i njegov "deliveri junit", rekao je, otprilike: "Nemojte vi ništa da brinete, Srbija ne plaća ni dinar." Istim rečima danas odgovara Ana Brnabić. Krajem novembra je Institut za globalnu promenu Tonija Blera postavio, pa onda, nakon teksta sajta "Balkan Insight" brže-bolje skinuo oglas za zapošljavanje na svojoj internet strani. Tražili su ljude koji bi obavljali funkcije dva viša savetnika Blerovog Instituta u Beogradu, jednog sa "velikim iskustvom u reformi javnog sektora", koji bi trebalo da "rešava ključne probleme Vlade visokog prioriteta, kao i da pruža podršku i doprinos upravljanju projektima, spoljnopolitičkim brifinzima i strateškoj komunikaciji", a drugog da pruža "savete visokim zvaničnicima Vlade o strateškim komunikacijama i odnosima sa javnošću". Šta li je onda posao premijerke i ministara ako Blerov Institut ovako, bez ikakvih javnih informacija, ne dao bog kakvog tendera, za Vladu nabavlja čoveka koji treba da rešava ključne probleme Vlade? Kako god, iako je rok za prijave bio 21. decembar, odmah nakon što su se mediji zainteresovali za ove potrebe Blerovog Instituta, oglas je skinut, a obrazloženje je bilo da su kandidati već nađeni. "Ove pozicije su povezane sa Institutom u Srbiji koji služi kao podrška javnoj administraciji. Oni su deo šireg, neprofitnog rada Instituta koji služi kao podrška vladama širom sveta i mi nismo na teretu budžeta Vlade Srbije", rekli su za Insajder iz Instituta. PONOVLJENA PITANJA: Sa druge strane, kabinet Ane Brnabić je za "Vreme" ponovio ono što je već slao kao odgovore Insajderu: "Jedinica je formirana sa ciljem da poveže i učini efikasnijim rad organa državne uprave kako bi efikasno građanima isporučili rezultate za kompleksnije, važne projekte. To se posebno odnosi na oblasti u kojima sarađuje više ministarstva i državnih organa." Takav je, na primer, projekat "e-Beba", koji omogućava roditeljima da na jednom mestu, u bolnici, završe sve administrativne procedure vezane za rođenje deteta, odnosno prijave rođenje deteta matičaru, prijave prebivalište i zdravstveno osiguranje deteta. U drugoj fazi tog projekta, sistem "e-Beba" je unapređen tako da omogućava da roditelji, još u porodilištu, mogu da podnesu zahtev i za roditeljski dodatak. Za razliku od ranijih vlada koje su budžetskim sredstvima plaćale milione evra različite usluge lobiranja, bez ikakvog uspeha i potpuno netransparentno, Jedinica za implementaciju strateških projekata ne finansira se iz budžeta. Dakle, građani Republike Srbije ne odvajaju ni jedan jedini dinar svojih poreza za rad Jedinice za implementaciju strateških projekata", rekli su iz Kabineta za "Vreme", ponavljajući "u slovo" deo saopštenja Blerovog Instituta, da je projekat "deo šireg neprofitnog rada Instituta koji podržava vlade širom sveta", te da se za informacije o finansiranju projekta valja obratiti Institutu "jer Vlada Republike Srbije ne može da govori u ime ni ovog niti jednog drugog instituta ili organizacije." No, ovo uglavnom nisu bili odgovori na pitanja koje je "Vreme" postavilo, a bilo ih je više: ko finansira tim koji savetuje Vladu Srbije i zbog čega ga finansira, kakvi su odnosi Vlade Srbije sa finansijerom "deliveri junita", da li taj finansijer ima ikakve poslovne aktivnosti u Srbiji i koje, koliko ljudi ima pomenuti tim i kako se oni zovu, koji je kriterijum po kome su birani ljudi u "deliveri junit", da li su ti ljudi nekada prisustvovali sednicama Vlade, zbog čega već godinama Vlada Srbije drži u tajnosti većinu informacija o "deliveri junitu", te na kraju, da li je Vlada svesna štete koju čini borbi protiv korupcije odbijanjem da otkrije ko je finansijer "deliveri junita"? Nakon ponovljenih pitanja, stigle su dodatne informacije, ali i dalje bez odgovora na ona ključna. Tako, kabinet predsednice Vlade je, osim projekta "eBeba", izdvojio i projekat "esDnevnik". To je onaj projekat vredan 1,6 miliona evra, koji je, prema pisanju portala Krik, Ministarstvo prosvete dalo kompaniji "Tesla" sa kojom je ministar prosvete Šarčević ranije poslovno sarađivao. Tender za ovaj projekat predstavnik organizacije "Transparentnost Srbija" nazvao je "izuzetno diskriminatornim" jer su "uslovi postavljeni tako da samo firma ‘Tesla’ može da pobedi". U odgovoru "Vremenu" izdvojeno je i osnivanje Fonda za nauku, uvođenje digitalnih udžbenika, ukidanje pečata... Osim projekata, iz kabineta Ane Brnabić su za "Vreme" rekli i da je borba protiv korupcije, kao i potpuno otvoren dijalog sa predstavnicima medija, "jedan od prioriteta Vlade Srbije, što nije uvek bio slučaj u prethodnom periodu". "Želimo da podsetimo na slučaj kada je 5. avgusta 2011. godine, tadašnja Vlada čiji predsednik je bio Mirko Cvetković, potpisala ugovor sa Podesta grupom na period od godinu dana, u iznosu od 100.000 dolara mesečno. Javnost o ovom ugovoru nikada nije bila obaveštena, niti smo ikada saznali koji su rezultati rada Podesta grupe i kako je Podesta grupa izabrana. Inače, Podesta grupa je u jednom periodu istovremeno zastupala i Republiku Srbiju i privremene institucije u Prištini, sa kojima je ugovor zaključen u martu 2012. godine", zaključili su u Kabinetu. KO SU TI LJUDI: Kabinet Ane Brnabić je tako, slučajno ili ne, odgovorio maltene isto kao i Vučićev kabinet kada je onomad, u septembru 2014, opozicija oličena u DS-u pitala na šta je potrošeno između 200 i 250 hiljada evra za lobističku agenciju Bell Pottinger između leta 2013. i jeseni 2014, sa kojim ciljem, sa kojim rezultatima, i otkud to da je taj isti Bell Pottinger nekoliko meseci u 2014. paralelno radio i za Vladu Srbije i za SNS. Ni iz samog Blerovog Instituta nije bilo odgovora na pitanja ko plaća Institut, koliko, koje usluge on pruža Vladi Srbije, kako je došlo do saradnje, kada i zašto, te ko kontroliše rad tzv. jedinice. Stiglo je samo ono isto – da Vladu Srbije to ne košta ništa, uz dodatak da Institut ne kontroliše niti nadzire deliveri junit. Dakle, Vlada Srbije – već godinama – ima neimenovanog dobrotvora, koji plaća Blerov Institut da pomaže radu Vlade, a da pritom sam Institut baš i ne prati šta radi ta jedinica koju je poslao da pomaže Vladi. Kad se ovako poređaju fakti, cela priča zvuči prilično neverovatno, toliko neverovatno da bi, na primer, Tužilaštvo moralo da reaguje, a kamoli Agencija za borbu protiv korupcije. Postavlja se pitanje – da li su članovi "deliveri junita" uopšte vidljivi za pravni sistem Srbije? Zakon o Vladi Srbije predviđa mogućnost da kabineti predsednika i potpredsednika Vlade osnivaju savete, ali ne ovakve, "tajne" savete za koje se ne zna ni ko su, ni šta rade, ni ko ih plaća. (Da ne pominjemo da je, po Zakonu o Vladi, rad Vlade javan.) Dalje, da li su članovi "deliveri junita" javni funkcioneri ili nisu? Ako jesu, onda se na njih odnosi Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, koji bi u tom slučaju morao da prijavi svoju imovinu, ali i sukob interesa (na primer, da radi za Vladu, a da ga bog te pita ko plaća), morao bi da javnu funkciju vrši tako da javni interes ne podredi privatnom (na primer, ne bi smeo da savetuje Vladu Srbije za novac nepoznatog porekla, pošto onda radi za taj privatni, a ne javni interes)... Šta tek reći za odredbu koja kaže da funkcioner ne sme da primi poklon u vezi sa vršenjem javne funkcije, a ovde jeste slučaj da funkcioner prima zaradu kao poklon od trećeg lica baš zato što obavlja javnu funkciju... Ako, pak, član "deliveri junita" nije javni funkcioner, šta je? I kakve tek probleme imaju predsednica vlade i ministri kada ih savetuju ovi ljudi iz senke, tajni strani plaćenici u bukvalnom, a ne u "radikalsko-patriotskom" značenju tog izraza? Predsednica i ministri bi, u tom slučaju, morali odmah da Agenciji prijave postojanje nedozvoljenog uticaja kome su izloženi u vršenju javne funkcije – dovraga, neki ljudi koji nisu zaposleni u Vladi pokušavaju da im govore kako i šta treba da rade... A TAKO JE DOBRO POČELO: Susret rukovodstva Srbije sa Tonijem Blerom i ekipom 2014. Ovako bi moglo dugo da se nabraja, a još se nismo ni dotakli pitanja porekla novca: čiji je to novac koji ide "deliveri junitu"? Kojim poslovima je zarađen? Švercom, trgovinom oružjem, trgovinom ljudima, proizvodnjom i prometom narkotika? Sve ove opcije su u igri dok god Vlada Srbije ne izađe pred javnost i objavi za koga ona radi, zapravo. Naravno, iz Agencije za borbu protiv korupcije, na čijem je čelu, podsetimo, bivši član i finansijer Srpske napredne stranke, stigao je samo automatski odgovor – da je primljen mejl novinara "Vremena"; odgovora na pitanje da li je Agencija pokrenula postupak protiv Ane Brnabić i Aleksandra Vučića zbog cele ove zbrke sa "deliveri junitom" nije bilo do zatvaranja broja. Nije ovo prvi ovakav slučaj. Kada je Bler sredinom 2014. godine postao savetnik egipatskog predsednika Abdel Fataha el-Sisija (koji je na vlast došao vojnim udarom), Blerova PR služba je za "Gardijan" rekla da Bler to ne radi zbog bilo kakve lične dobiti. "Neće dobijati novac iz Egipta, niti će bilo koja njegova organizacija. On daje savete, ima sastanke, i to je sve." "Gardijan" je saznao i da je Bler pristao da savetuje El-Sisija kao deo projekta koji finansiraju Ujedinjeni Arapski Emirati, kojim se obećava da će svim uključenima u projekat doneti ogromne "poslovne prilike". Takođe, odmah nakon što je Edi Rama u septembru 2013. postao predsednik Vlade Albanije, Toni Bler je počeo saradnju sa njim. Tri godine kasnije ta saradnja se okončala, a Bler je u jednom televizijskom intervjuu (za Top Channel TV) govorio o stvaranju specijalnih "deliveri junita" u Albaniji i naglašavao da on neće dobiti nikakav novac od albanske vlade, te da će biti finansiran od strane globalnih organizacija koje rade u zemljama u razvoju. Kada su u februaru 2015. godine BIRN i "Gardijan" otkrili da Bler, uprkos svojoj ulozi u bombardovanju Savezne Republike Jugoslavije 1999. godine, savetuje Vladu Srbije, a da to plaćaju Ujedinjeni Arapski Emirati, Vučić je odmah rekao da Bler Srbiju nije koštao ni dinar. Tada, kako saznajemo, trebalo je da "deliveri junit" počne da vodi Ana Brnabić, ali je umesto toga postala ministarka u Vučićevoj vladi nakon izbora u proleće 2016. godine. Zahvaljujući transparentnosti, za koju se Vlada na papiru zalaže, dve i po godine kasnije saznajemo da je Ana Brnabić, sada kao predsednica Vlade, nasledila "jedinicu", odnosno "deliveri junit" od vlade Aleksandra Vučića, i ništa više. Radmilo MARKOVIĆ

Institut za globalne promene, koji predvodi bivši britanski premijer Toni Bler, demantovao je za Danas tvrdnje pojedinih britanskih medija, uključujući Dejli telegraf, da je Bler lično tražio od zvaničnika britanske vlade da sakriju od javnosti detalje njegovog unosnog savetodavnog rada nakon isteka premijerske funkcije. foto: strategic-culture.org S druge strane, Institut nije juče odgovorio na naša pitanja sa kojim sve državama ili vladama u svetu i na koji način sarađuje i kakve odnose ima sa kosovskim vlastima, uključujući predsednika Kosova Hašima Tačija, koji je prekjuče putem Tvitera obavestio javnost da je „imao odličan sastanak u Londonu sa mojim prijateljem Tonijem Blerom“. Kako se navodi u odgovoru Instituta, Bler se 2008. obratio Savetodavnom odboru za poslovna angažovanja, savetodavnom javnom telu u Britaniji, sa molbom o „poverljivosti, kako bi se poštovale želje klijenata, što je normalna praksa i u bilo kojim drugim konsultantskim biznisima“. „Gospodin Bler je sve vreme postupao u skladu sa smernicama Odbora. Kao što pokazuju prepiske, njegova kancelarija je bila u stalnom kontaktu sa Odborom, tražila je savet i potom ga primenila. Nije apsolutno postojao nikakav sukob interesa između komercijalnih aktivnosti konsultantske firme Tony Blair Associates i njegovog rada u svojstvu izaslanika bliskoistočnog kvarteta. Nijedna konsultantska aktivnost nikada se ni na jedan način odnosila na taj rad. Gospodin Bler je 2016. zatvorio firmu Tony Blair Associates i donirao značajne rezerve, u iznosu od nekoliko miliona funti, njegovom neprofitnom Institutu“, precizira se u pisanom odgovoru Blerovog instituta za Danas. Na veb-sajtu i zvaničnom Tviter nalogu Instituta za globalne promene navedene su aktivnosti Instituta koje se uglavnom sprovode u afričkim državama i odnose se na razvojne projekte, ali se saradnja sa Zapadnim Balkanom ne pominje. Institut je putem Tvitera izvestio da se Toni Bler ovih dana sastao sa etiopskim premijerom sa kojim je „razmatrao napredak postignut u poljoprivredi, koja čini okosnicu u industriji i naš zajednički rad u pokretanju održivih radnih mesta“. Takođe, javnost je obaveštena da Institut podržava vladu Sijera Leonea koja nastoji da osnaži privredu, kao i da su predstavnici Instituta boravili u Nigeriji, gde su podržali obuku mirotvoraca. O susretu Blera i Tačija Institut nije ništa saopštio. Bler je zvanično sarađivao sa Vladom Albanije, koju predvodi Edi Rama, od 2013. do 2016. godine. Prema navodima Gardijana, očekivalo se da Bler i njegovi saradnici pomognu Albaniji da postane članica EU. Kako je isticao taj britanski list pre pet godina, „Albanija je veliki fan Blera i nada se da će joj pomoći da se pridruži Uniji, a budući da Blerove usluge nisu jeftine, neće ga plaćati albanske vlasti već će njegovu kancelariju finansirati neimenovane međunarodne organizacije. U diplomatskim krugovima se spekuliše da konsultantske usluge Bleru za potrebe Vlade Srbije plaćaju vlasti Abu Dabija, „a ne zvanični Beograd, zbog projekta Beograd na vodi“. Premijerka Ana Brnabić je na pitanje Insajdera prošle sedmice da li je Vlada sklopila ugovor o savetovanju s Blerovim institutom i da se za „ne izdvaja ni dinar iz budžeta“. Na dodatno pitanje ko ga onda plaća da savetuje srpsku vladu, premijerka nije odgovorila. Premijerka je navela da je angažovanje Blerovog instituta u formi „deliveri junita“ počelo u vreme tadašnjeg premijera, a sadašnjeg predsednika Srbije Aleksandra Vučića, a da je „ona samo nastavila tu praksu“. Blerov institut je pre nekoliko meseci za portal KoSSev demantovao da Bler pregovara u ime Vučića i Vlade Srbije oko Kosova. Diplomatski izvori Danasa sa Zapada nezvanično navode da su „skeptični u vezi sa načinom i vrstom angažovanja Blerovog instituta na Balkanu“. „Aktivnosti Instituta i Blera u Albaniji su okončane, a sada nije potpuno definisana vrsta njegove zainteresovanosti za Srbiju i Kosovo. Prošlonedeljna vest da je Institut raspisao konkurs ta angažovanje stručnjaka za komunikaciju za Vladu Srbije i savetnika za projekte od visokog značaja, koji je potom povučen pre isteka roka, sa objašnjenjem da su kandidati već pronađeni, pokazuje da nije najjasnije čime se Institut bavi. Naime, nije transparentno navedeno šta bi bili sadržaj, opseg i cilj takvog angažovanja stručnjaka i savetnika. Istovremeno, Institut kao opšti cilj navodi „borbu protiv zastrašujućeg autoritarnog populizma“, pa ostaje nejasno kako se to uklapa u savetodavne aktivnosti za Vladu Srbije, za koju mnogi smatraju da je autoritativna i populistička“, ističu diplomate. Brnabić ne želi da otkrije ko plaća Blerov Institut Premijerka Srbije Ana Brnabić ne želi da otkrije ko plaća Institut za globalne promene Tonija Blera da savetuje Vladu Srbije, piše Insajder. Navodi se da je, uprkos nedavnom obećanju premijerke na konferenciji za novinare da će Insajderu dostaviti tu informaciju, iz njenog kabineta poručeno da se informacije o finansiranju potraže u Blerovom institutu. Institut Tonija Blera, nekadašnjeg britanskog premijera, konkursom je tražio dva viša savetnika koji će biti zaduženi za „visoko prioritetne projekte Vlade Srbije i podršku državnim zvaničnicima u odnosima sa javnošću“. Na pitanje Insajdera da li postoji ugovor izmedju Vlade Srbije i Instituta i koliko je vredan, premijerka Brnabić je na konferenciji za novinare odgovorila da se za to ne izdvaja ni dinar iz državnog budžeta. Ona tada nije htela da otkrije ko plaća Blerov institut da savetuje Vladu, uz napomenu da će njen kabinet proslediti odgovore Insajderu u razumnom roku. „Institut Toni Bler ima kontinuiran projekat u Srbiji koji pomaže u pružanju javnih usluga. Projekat je deo šireg neprofitnog rada Instituta koji podržava vlade širom sveta. Projekat se ne finansira iz budžeta Republike Srbije“, piše u odgovoru koji je Insajder kasnije dobio iz kabineta premijerke. Novinari Insajdera su i od Blerove organizacije, koja je konkurs za savetnike objavila na svom zvaničnom sajtu, tražili odgovore na ista ta pitanja, ali im je rečeno da se oni više neće oglašavati na tu temu. List „Danas“ je objavio da se u diplomatskim krugovima sprekuliše da konsultantske usluge Blera za potrebe Vlade Srbije plaćaju vlasti u Abu Dabiju a ne zvanični Beograd, i to zbog projekta Beograd na vodi, gde je investitor kompanija Igl hils iz Ujedinjenih Arapskih Emirata. Podsetimo, Institut za globalne promene, koji predvodi bivši britanski premijer Toni Bler, demantovao je za Danas tvrdnje pojedinih britanskih medija, uključujući Dejli telegraf, da je Bler lično tražio od zvaničnika britanske vlade da sakriju od javnosti detalje njegovog unosnog savetodavnog rada nakon isteka premijerske funkcije Marija STOJANOVIĆ (Danas), BETA https://www.danas.rs/politika/blerov-institut-za-danas-nikada-nije-bilo-sukoba-interesa/ https://www.danas.rs/politika/brnabic-ne-zeli-da-otkrije-ko-placa-blerov-institut/

ZLOUPOTREBA UTICAJA OGROMNIH RAZMERA! Država plaća 80.000 dinara botove za pisanje komentara! Ovo je krunski dokaz! Politika 03.07.2017. 15:54h Radio-televizija Vojvodine angažovala je osobe koje za mesečni honorar od 80.000 dinara pišu komentare na vesti za zvanični sajt RTV-a, saznaje Vojvođanski istraživačko-analitički centar (VOICE). Osobe o kojima je reč niko u Web redakciji nije video, a većina ih i ne poznaje. Njihova uloga navodno je da pišu takozvane botovske komentare i pozitivno ocenjuju pojedine vesti, najčešće one u kojima se pojavljuju državni funkcioneri. To je za VOICE prokomentarisao i jedan od novinara RTV-a, koji tvrdi da je u poslednjih nekoliko meseci primetno da je broj botovskih komentara naglo porastao. VOICE je imao uvid u radnu listu honorarnih saradnika, u kojoj se navode imena Željka Injca i Ljubinke Vesković, koji su za maj mesec dobili honorare od po 80.000 dinara. U njihovoj radnoj listi doslovce piše da su posao za posmatrani period „izvršili u celosti“. U opisu posla koji im je poveren na sajtu RTV-a za oba saradnika kratko se navodi: „Piše komentare za sajt“. S obzirom na to da sajt RTV-a ne tretira komentar kao novinarski žanr (na sajtu nema te rubrike), jasno je da je reč o pisanju komentara na vesti, i to uglavnom u kojima se pojavljuje državni vrh. Tome u prilog ide i podatak da je zaposlenima na sajtu RTV-a pre tri meseca vršilac dužnosti glavnog i odgovornog urednika Ladislav Lazić saopštio da više ne trebaju da moderiraju pristigle komentare na sajtu jer je to „sređeno“, saznaje VOICE. Interesantan je i podatak da su takozvani botovski komentari na sajtu RTV-a ranije imali zanemariv broj “pluseva” (pozitivnih ocena čitalaca). Kako je za VOICE rekao novinar RTV-a koji je želeo da ostane anoniman, od januara ove godine, kada je došlo do smena u Web redakciji, taj broj je počeo polako da raste. „Iz meseca u mesec taj broj je rastao i do 20 pluseva, a od pre nekoliko dana na 70 i više. To me dovodi do zaključka da je taj posao očigledno neko počeo da radi za novac“, smatra sagovornik VOICE-a. I dok je ime Ljubinke Vesković nepoznato u svetu medija (osim što na profilu na Fejsbuku navodi da je ljubiteljka Srpskog pokreta Dveri i Ruske Federacije), Željko Injac je mnogo više prisutan na crkvenim i ultradesničarskim sajtovima, gde piše blogove. Urednik je sajta Vidovdan, a najavljen kao verski analitičar Injac je nedavno i gostovao u emisiji „Pres i ja“ na RTV-u, koju uređuje i vodi Zoran Panović. Na svom profilu na Tviteru aktivan je svakodnevno, a svojim pratiocima u poslednje vreme preporučio je snimak tribine Žena u crnom na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, koju su na nekoliko minuta bili prekinuli ultradesničari, a preporučio je i gostovanje portparolke ultradesničarskog pokreta Zavetnici Milice Đurđević u emisiji „Argumenti“ Novosadske televizije, koju uređuje i vodi politički analitičar Branko Radun. Takođe, Injac je povodom aktuelnog izbora Ane Brnabić za predsednicu Vlade Srbije na Tviteru napisao: „Muamer Zukorlić je najveći Srbin u Skupštini Srbije“, pošto je najavio da će glasati protiv njenog izbora. Skup angažman takozvanih botova u Web redakciji dešava se u trenutku kada većina zaposlenih na RTV-u radi za platu koja u najvećem broju slučajeva iznosi između 30.000 i 40.000 dinara. Istovremeno autorski honorari stalnih saradnika iznose oko 25.000 dinara ili neznatno više od toga. Uz to, određenom broju dopisnika, koji svakodnevno šalju priloge za informativni program radija i televizije, i takvi honorari kasne po nekoliko meseci (poslednji su primili za februar). Redakcija VOICE-a uputila je niz pitanja generalnom direktoru RTV-a Miodragu Koprivici i v.d. glavnog i odgovornog urednika Web redakcije Ladislavu Laziću povodom spornog angažovanja dva spoljna saradnika u Web redakciji. Kao i nebrojeno puta do sada, njihovi odgovori su izostali. Čistke urednika u Radio-televiziji Vojvodine i uklanjanje pojedinih emisija iz programa, koje su se odigrale u maju 2016. godine, u prvo vreme zaobišle su Web redakciju. Iako je priliv vesti novinara sa radija i televizije postao restriktivan, pojedini novinari u Web redakciji trudili su se da ovo internetsko glasilo u novonastalim uslovima koliko-toliko ostane objektivno. Istina, na naslovnoj strani dominirali su „državotvorni“ sadržaji, ali su čitaoci bili u mogućnosti da pročitaju i vesti drugačijeg sadržaja (dašavalo se da objave i pune tekstove kasnije cenzurisanih priloga na televiziji). Web redakcija RTV-a konačno je došla na udar novog rukovodstva krajem januara, kada je objavljen intervju sa istoričarem Darkom Gavrilovićem koji je prenela agencija Beta. Profesor Gavrilović je tom prilikom izjavio da je aktuelna vlast u Srbiji slična vlasti Milana Nedića, što je izazvalo burne reakcije funkcionera vladajuće stranke. Rezultat toga bilo je uklanjanje te vesti sa sajta, ali i početak političkog “upodobljavanja” Web redakcije pokrajinskog javnog servisa. Odmah narednog dana počele su smene i odlasci. Glavni i odgovorni urednik Web redakcije Dejan Marjanović odlučio je da ode na dvogodišnje porodiljsko odsustvo, dok je njegovoj zamenici Branki Dragović Savić, v.d. glavnog i odgovornog urednika Ladislav Lazić rekao da se na njene usluge više ne računa. Njeno mesto zauzeo je Brano Pijetlović, suprug urednice informativnog programa Prvog programa televizije Snežane Pijetlović, pa tako Web redakcija od kraja januara ima dva zamenika urednika – jednog koji radi i drugu kojoj je rečeno da više ne radi. Maja meseca 2016. godine, dakle u trenutku kada je došlo do političkih čistki na RTV-u, sajt pokrajinskog javnog servisa zabeležio je ukupno 442.226 poseta. Istog meseca, sajt je pogledalo 231.482 čitalaca, koji su ukupno otvorili oko 950.000 stranica. Godinu dana kasnije broj poseta sajtu smanjen je za skoro 100.000 što je 20,8 odsto manje u odnosu na maj prošle godine (ukupan broj poseta u maju ove godine iznosio je 350.257). Smanjen je i broj posetilaca za oko 13 odsto, a broj otvorenih stranica za 30 odsto (665.865). http://www.kurir.rs/vesti/politika/2874001/zloupotreba-uticaja-ogromnih-razmera-drzava-placa-80-000-dinara-botove-za-pisanje-komentara-ovo-je-krunski-dokaz