Jump to content

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'nagrada'.

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Форум само за чланове ЖРУ
  • Братски Састанак
    • Братски Састанак
  • Студентски форум ПБФ
    • Студентски форум
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
    • Унутарправославни дијалог
    • Međureligijski i međukonfesionalni dijalog (opšte teme)
    • Dijalog sa braćom rimokatolicima
    • Dijalog sa braćom protestantima
    • Dijalog sa bračom muslimanima
    • Хришћанство ван православља
    • Дијалог са атеистима
  • Друштво
    • Друштво
    • Брак, породица
  • Наука и уметност
    • Уметност
    • Науке
    • Ваздухопловство
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
    • Женски кутак
    • Наш форум
    • Компјутери
  • Странице, групе и квизови
    • Странице и групе (затворене)
    • Knjige-Odahviingova Grupa
    • Ходочашћа
    • Носталгија
    • Верско добротворно старатељство
    • Аудио билбиотека - Наша билиотека
  • Форум вероучитеља
    • Настава
  • Православна берза
    • Продаја и куповина половних књига
    • Поклањамо!
    • Продаја православних икона, бројаница и других црквених реликвија
    • Продаја и куповина нових књига
  • Православно црквено појање са правилом
    • Византијско појање
    • Богослужења, општи појмови, теорија
    • Литургија(е), учење појања и правило
    • Вечерње
    • Јутрење
    • Великопосно богослужење
    • Остала богослужње, молитвословља...
  • Поуке.орг пројекти
    • Poetry...spelling God in plain English
    • Вибер страница Православље Online - придружите се
    • Дискусии на русском языке
    • КАНА - Упозванање ради хришћанског брака
    • Свето Писмо са преводима и упоредним местима
    • Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Пољопривредници's Свашта нешто :) Можда занимљиво
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija
  • Живе Речи (емисије и дружења)'s Теме

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

  1. Mariji Lukić uručena nagrada "Osvajanje slobode" RS.N1INFO.COM Mariji Lukić je u Centru za kulturnu dekontaminaciju uručena nagrada "Osvajanje slobode", koju po 19. put dodeljuje... Mariji Lukić je u Centru za kulturnu dekontaminaciju uručena nagrada "Osvajanje slobode", koju po 19. put dodeljuje Fondacija "Maja Maršićević Tasić". "Kada su mi javili da sam ovogodišnja dobitnica nagrade 'Osvajanje slobode', prvo što sam pomislila, bilo je - kakav paradoks! 'Osvajanje slobode' u trenutku kada mi se išta čini tako nedostižnim, u trenutku kada mi je kretanje, jednim delom, ograničeno zbog bezbednosti, kad mi je onemogućeno pravo na rad u mestu u kome živim i u kome sam rođena, kada, kako mi se čini, živimo u najvećoj ne-slobodi", kazala je Lukić na dodeli nagrada. Dodala je da misli da to nije samo "subjektivni osećaj". "I nažalost, mislim da to nije samo subjektivni osećaj. Onda se setim čuvene Platonove: 'Slobodan čovek je slobodan i u zatvoru!' Slobodan duh je simbol slobode! A mi, kao da smo kolektivno zakazali. Da nam rajinski mentalitet, kako kaže Jovan Cvijić, ne dozvoljava da budemo slobodni, već nečiji podanici. Da smo slobodu prodali za 'nekoliko parčića srebra', za pun stomak, za ćutanje i privid mira. Za amputiranje duše. Za zonu komfora. Jer, tako je lakše. Sloboda nema alternativu! I prvi put, osećam da se budimo iz kolektivne hipnoze i vidimo da jedino slobodan čovek može biti istinski srećan. Slobodan, zdrav i sa voljenim ljudima. Sloboda ili ništa", rekla je Lukić. Marija Lukić u javnosti je postala poznata kada je optužila predsednika opštine Brus Milutina Jeličića Jutku za seksualno uznemiravanje. U Kruševcu je u toku sudski proces protiv Jeličića, a o Mariji Lukić je nedavno pisao i CNN, navodeći da u tom srpskom #MeToo slučaju ona vodi bitku sama. Izvor: Promo Ovogodišnji žiri činile su sve dosadašnje dobitnice nagrade: Tamara Skrozza, novinarka, Danica Vučenić, nekadašnja novinarka i urednica, Danica Popović, profesorka Ekonomskog fakulteta, Brankica Stanković, novinarka i autorka emisije „Insajder“, Dubravka Stojanović, istoričarka i vanredna profesorka na odeljenju za istoriju Filozofskog fakulteta, Aida Ćorović, direktorka nevladine organizacije URBAN-IN, Srbijanka Turajlić, profesorka u penziji Univerziteta u Beogradu, Mirjana Karanović, glumica, Lila Radonjić, direktorka i glavna i odgovorna urednica PG Mreža, Hedvig Morvai-Horváth, direktorka programa Građanski pakt za jugoistočnu Evropu, Ružica Đinđić, Biljana Srbljanović, dramaturškinja, Goranka Matić, fotografkinja, Olja Bećković, novinarka, Svetlana Lukić i Svetlana Vuković Mesarović, urednice sajta Peščanik. Nagradu "Osvajanje slobode" dobile su i Borka Pavićević, osnivačica i direktorka Centra za kulturnu dekontaminaciju, i Verica Barać, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije. Nagrada "Osvajanje slobode" dodeljuje se svake godine 24. septembra - na dan izborne pobede nad Miloševićem 2000. godine. Fondacija "Maja Maršićević Tasić" osnovana je 2001. godine sa idejom da očuva uspomenu na novinarku i političarku koja je osvajala slobodu i da promoviše napore svih žena koje to čine i danas.
  2. Jedne tople noći u leto 1975-te, našli su u Vašingtonu dvojica mladih fizičara. Rej Vajs (Rainer Weiss) i Kip Torn (Kip Thorne). Vajs je sa Masačusetskog Instituta za Tehnologiju u Bostonu, skraćeno MIT, a Torn sa Kalifornijskog Instituta za Tehnologiju u Pasadeni, koji ponekad zovu i CIT ali mnogo češće Kalteh (Caltech). Razlog njihovog dolaska je bio sastanak savetodavne grupe koju je NASA oformila za buduće korišćenje svemirskih misija u oblasti relativnosti i kosmologije. Za jednu noć su shvatili da su njihova interesovanja slična i komplementarna. Vajs je eksperimentalni fizičar koji je imao originalnu ideju da testira postojanje gravitacionih talasa iz svemirskih izvora. Torn je teorijski fizičar i astrofizičar koji je računao procese emisije gravitacionih talasa u astrofizičkim situacijama i planirao da na Kaltehu formira eksperimentalnu grupu za njihovu detekciju. To je bio početak saradnje, rivalstva, “prinudnog braka” i zajedničkog projekta pod nazivom LIGO, koji je uz kasniju ključnu ulogu Barija Bariša (Barry Barish), isto sa Kalteha, posle četiri decenije doveo do prvog registrovanja gravitacionih talasa iz dalekog svemira i početka astronomije gravitacionih talasa. REJ VAJS Rajner Vajs, sedamdesetih godina, u svojoj laboratoriji. Izvor Vajs je autor originalnog koncepta ovog eksperimenta. Dok je predavao o Ajnštajnovoj opštoj teoriji relativnosti, pala mu je na pamet ideja kako bi slika o gravitacionim talasima mogla da se testira (vidi dole). Napravimo dva tunela u obliku slova L. Izvucimo vazduh, da vakuum bude najbolji mogući. Postavimo na kraju svakog tunela ogledalo (Mirror). Iz korena L, preko polu-propusnog ogledala (Beam Splitter) usmerimo na svako ogledalo laserski snop i kada se vrate kombinujemo ih i pošaljemo na detektor (Photodetector). Šematični prikaz LIGO intereferometra. Izvor Priroda svetlosti je da će se dva snopa kombinovati kao dva talasa: oni mogu da se pojačaju ili ponište, potpuno ili delimično. Šta će od toga biti zavisi kolika je razlika u dužini puteva koje su talasi prešli. Taj proces, poznat kao interferometrija, je dakle odličan metod da se meri udaljenost između dva ogledala duž krakova tunela L. Ako sada naiđe gravitacioni talas, prikazan gore, iznad L, u principu jedan tunel će postati kraći a drugi duži, pa će se to obrnuti, i tako dalje sve dok gravitacioni talas prolazi. Što su tuneli duži, veća je osetljivost detektora. To je bila suština Vajsove ideje koju su studenti lako shvatili i proračunali. Godinu dana kasnije, čitajući o pokušajima drugih fizičara da na druge načine detektuju gravitacione talase, Vajs konačno shvata svoju ideju ozbiljno. Seo je, kako kaže, u sobičak, i proveo celo jedno leto računajući u detalje kako bi takav eksperiment izgledao. Kao temeljan eksperimentalni fizičar on je znao da mora da upozna i proceni sve moguće izvore šumova koji mogu da ograničene osetljivost takvog laserskog interferometra. Tu su bili seizmički šumovi, neravnomernost gravitacionog polja, šumovi usled neravnomerne temperature u tunelima, termalni šumovi u samim ogledalima i njihovim nosačima, promenljivost u snazi i frekvenci lasera, podrhtavanje ogledala pod laserskim snopom, slučajni šumovi u elektronici, kao i potencijalne oluje u Zemljinom magnetnom polju i mogući mlazevi kosmičkog zračenja. Vajsova ideja je u osnovi LIGO detektora, a izvori šumova koje je identifikovao su bili ono sa čime su se borili LIGO fizičari i inžinjeri narednih 40 godina. KIP TORN Kip Torn (drugi s desna), 1972-ge, u svom elementu. Izvor Torn je, sa svojim postdiplomcima i saradnicima, razradio teoriju astrofizičkih izvora gravitacionih talasa a takođe je doprineo i teorijskoj analizi dizajna LIGO interferometra. Ako interferometar zaista pokaže da se rastojanje između ogledala periodično menja, šta to znači? Da bi to znali treba da razumemo izvore gravitacionih talasa, tako da možemo da proračunamo amplitudu, formu, frekvencu, i dužinu trajanja takvih talasa. Ako to uradimo za razne moguće izvore koje znamo, imaćemo katalog koji možemo da uporedimo sa onim što je detektor zabeležio. Kako je Torn naravno, odmah znao, to je bio veliki zadatak. Još u srednjoj školi smo naučili da se gravitacione sile sabiraju kao vektori. Svemirski brod privlače i Zemlja i Mesec. Mi onda prvo sračunamo silu privlačenja samo od strane Zemlje, pa samo od strane Meseca, pa ih saberemo i to je sve! Ako nam je potrebna veća tačnost, uzećemo u obzir i privlačenje od strane Sunca, ili Marsa, Jupitera, i tako dalje, zavisno kolika nam je tačnost potrebna jer svaki naredni uticaj je slabiji. To brzo postane zametno, ali je princip jasan: sračunamo efekat svakog tela ponaosob, pa onda te efekte dodamo. Međutim to više ne važi kada su mase velike ili bliske, ili i jedno i drugo. Tada Njutnov zakon gravitacije više nije dovoljno dobra aproksimacija i moramo da koristimo tačne jednačine Ajnštajnove teorije relativnosti. Ali u toj slici nema više sila! Mi ne možemo više da računamo efekat svake mase ponaosob, već moramo da nađemo matematički opis za celu sliku. Kako matematičari kažu, jednačine teorije relativnosti nisu linerne. Potpunije razumevanje tog procesa je postalo moguće tek u poslednjih dvadesetak godina, kroz numeričko rešavanje Ajnštajnovih jednačina, na primer u slučaju dve crne rupe, iz čega su nastale brilijantne slike kao ova ovde: Spajanje dve crne rupe i emisija gravitacionih talasa. Izvor Međutim sve te moćne numeričke tehnike imaju za polaznu osnovu analizu ovakvih procesa koje su u prvm decenijama projekta obavili Torn i njegovi saradnici koristeći virtuozne matematičke metode od kojih su dobar deo oni sami razvili. Ti proračuni i fizička slika koja je iz njih nastala su osnova našeg razumevanja formiranja gravitacionih talasa. Drugi interesantan teorijski doprinos Kipa Torna i njegove ekipe je u analizi i primeni takozvanih “stisnutih stanja” svetlosti (squeezed state). Veliko otkriće kvatne mehanike je da ne samo što svaka fizička veličina ima fundamentalnu netačnost već i da ako napravimo eksperiment kojim povećavamo na primer tačnost merenja lokacije neke elementarne čestice to dovodi do pogoršanja u tačnosti merenja njenog impulsa, pa time i brzine. U slučaju svetlosti takav spregnuti par su amplituda i faza laserskog snopa. Poznavanje faze talasa je kritično za tačnost laserskog interferometra, jer time znamo tačnije kako se talasi sabiraju a time i amplitudu gravitacionog talasa koji je promenio rastojanje između ogledala na krajevima dva tunela. S druge strane, tačno poznavanje amplitude laserskog snopa je manje važno. U kvantnoj optici je već bio poznat koncept takozvanog “stisnutog stanja “u kome je svetlost preparina tako da se poveća tačnost poznavannja faze talasa na račun tačnosti poznavanja amplitude. Kip Torn i njegovi saradnici su primenili taj koncept na LIGO, sračunali i objasnili fundamentalna ograničenja koja postoje za LIGO interferometar, i pokazali kako ona mogu da se optimiziraju korišćenjem stisnutih stanja. “Stisnuta” stanja (squeezed states) svetlosti: tačnije merenje faze talasa (važno!) na račun slabijeg poznavanja amplitude talasa (što nije važno). Izvor Kip Torn je imao još jedan veliki doprinos projektu. Fizičari i astronomi su prirodno na šanse LIGO projekta gledali sa interesovanjem ali i sa skepsom kada su čuli da je potrebno postići preciznost od desetog dela radijusa protona. Torn je bio neumoran promoter, koji je decenijama strpljivo, seminar za seminarom, članak za člankom, objašnjavao važnost projekta, njegov potencijal da vidimo ono što nikako drugčije ne možemo, i realistične šanse da se to postigne. Ta vrsta kominikacije je bila neophodna da bi se zadobila podrška zajednice u uvek prisutnoj borbi za finansiranje i da bi privukli mlađi, perpektivni ljudi u projekat. Danas, kada je LIGO kolaboracija od preko 1,000 fizičara a detektor ima prezicnost od 1/10.000 radijusa protona (jest, toliko: 10-4 ), nema više mesta skepsi već samo divljenju. RON DRIVER Ron Driver (1931-2017) u svojoj laboratoriji. Izvor Na inicijativu Kipa Torn Kalteh je zaista formirao grupu za eksperimentalnu relativnost na čije čelo je došao Ron Driver (Ronald Drever), fizičar iz Glazgova koji je sa lepim uspehom već radio na sličnom dizajnu. Pod njegovim rukovodstvom na Kaltehu je napravljen prototip interferometra čiji su kraci imali po 40 m. Mini-LIGO, Kaltehov protip interferometra sa kracima dužine 40 m. Izvor Na tom interferometru su isprobane razne tehnike i urađeni testovi koji su bili neophodni pre nego što bi se iko usudio da započne konstrukcije većeg detektora. Kao ilustraciju teškoća koje je trebalo savladati i temeljitosti ekipe koja je radila na ovom instrumentu, recimo da prvih desetak godina dva snopa nikada nisu bila kombinovana da bi se videla interferencija! Svo vreme je otišlo na razumevanje, podešavanje i poboljšanje svakog kraka ponasob. Rešenja koje su Driver i saradnici ovde razvili postala su deo velikih LIGO interefrometara kada su oni napravljeni. Među tim doprinosima najvažniji je detalj koji je na slici interferometra gore označen kao “Light Storage Arm.” Radi se o veštoj adaptacije tehnike poznate u kvantnoj optici kao Fabri-Peroova šupljina gde se (parcijalni) laserski snop veliki broj puta odbija između dodatnih ogledala pre nego što se pošalje u polu-propusno ogledalo (Beam-Splitter). Rezultat je da svaki snop putuje ne 4 km u svom kraku već 280 puta duže, čitavih 1.120 km. To povećava preciznost intereferometra za tri reda veličine! Poslednjih 25 godina Driver nije radio na LIGO projektu, što je posebna priča, ali njegov doprinos nije zaboravljen. Da je ova Nobelova nagrada dodeljena prošle godine, opšti je utisak da bi Driver bio treći dobitnik, uz Torna i Vajsa. Preminuo je marta 2017, u svojoj 85. godini. BARI BARIŠ Bari Bariš, direktor LIGO projekta 1994-2005. Izvor Početak svakog projekta obično finansiraju sami univerziteti, ali za njihov dalji opstanak potrebno je finansiranje federalnih institucija za razvoj nauke. Za LIGO, to je bio američki Nacionalni fond za nauku (NSF). Predlog svakog projekta rigorozno ocenjuje panel fizičara koji rade u sličnim oblastima. Kad je u pitanju ovako veliki projekat to nije bio anoniman proces. Lideri LIGO projekta uživo su radili prezentacije pred svojim istaknutim i skeptičnim kolegama. Mišljenje takvog panela se prosleđuje odgovornim menadžerima Fondacije koji donose odluku o finansiranju. I pored sve stručne skepse, sa tehničke strane LIGO je imao odlične ocene, jer su bili jasni naučni potencijal projekta i sposobnosti ljudi koji su na njemu radili. Ali NSF je postavio striktne uslove oko organizacije projekta. Prvo, sasvim jasno već početkom osamdesetih, Vajsu i Tornu je rečeno da NSF nema ni sredstva ni namere da finansira dva rivalska projekta, već da ako misle da nastave to mora da urade zajedno. Tako je u ovom slučaju došlo do “prinudnog braka” Kalteha ii MIT-a, dva moćna istraživačka univerziteta. To je ustvari bio LIGO početak. Krajem te decenije NSF je postavio drugi kritičan uslov. Ocenjeno je da upravljanje projektom kroz trijumvirat Vajsa, Torna, i Drivera, nije ni malo efikasno. Odluke između tri džentlemena su se teško donosile i projekt je bio sporiji nego što je trebalo. Preporuka bez alternative je bila da se izabere direktor projekat koji će imati autoritet i ovlašćenja da “preseče”. Tako je posle kraćeg turbulentnog perioda na čelo LIGO projekta došao Bari Bariš, sa Kalteha. Barišova specijalnost je ekperimentalna fizika elementarnih čestica. Njegove studije kvarkova u protonima koristeći snopove neutrina bile su među najznačajnijim ekperimentima sedamdestih kao jedna od prvih indikacija tačnosti teorije elektro-slabe fundamentalne interakcije, procesa koji se završio konačnim otkrićem Higs bozona. Bariš je kasnije je radio na pokušajima detekcije hipotetičkih magnetnih monopola, o kojima su teoretičari mnogo špekulisali sedamdesetih i osamdesetih, ali ovog puta sa negativnim rezultatom. Bariš je imao ogromno tehničko znanje, i u oblasti fizike i tehnologije, i iskustvo sa velikim, skupim projektima sa mnogo fizičara, što je bilo ključno. LIGO legenda je da je Bariš “spasao” projekat. Od tri nevelike ekipe fizičara on je stvorio međunarodnu ekipu. Pod njegovom rukom konstrusiane su LIGO laboratorije u Vašingtonu i Luizijani, povećana snaga lasera i urađene razne druge detaljne modifikacije koje su povećale stabilnost i preciznost detektora. Uz laboratorije Bariš je formirao LIGO Naučnu Saradnju (LIGO Scientific Collaboration), grupu koja je narasla na preko 1,000 fizičara sa svih kontinenata. Tu je bilo eksperata za optiku, niske šumove, numeričku relativnost, obradu podataka, i sve drugo što je projekat zahtevao. Fleksibilno finansirani iz raznih izvora, svako je imao isti cilj, da da svoj doprinos operativnosti detektora i prvoj detekciji gravitacionih talasa. Što se i dogodilo, praktično odmah čim je poboljšani LIGO (Advanced LIGO) pušten u pogon. Osetljivost detektora je tako dobra da “oseća” neizbežne slučajne fluktuacije u broju fotona u laserskom snopu i njihov pritisak na ogledala. BUDUĆNOST Od svoje prve detekcije koja je potvrdila teriju relativnosti i samo postojanje gravitacionoh talasa, LIGO je sada postao opservatorija za gravitacionu astronomiju. Crne rupe zvezdanih masa. Izvor Astrofizička posmatranja koristeći optičke i rendgenske teleskope su već dala solidnu evidenciju za postojanje crnih rupa čije se mase kreću od oko 5 pa do do oko 20 masa Sunca. LIGO je otkrio postojanje masivnijih crnih rupa u ranijem svemiru, čije mase se kreću od oko 20 pa do skoro 100 solarnih masa. Mehanizam nastanka tako masivnih crnih rupa je već predmet intenzivnih studija. (Posebna kategorija su takozvane supermasivne crne rupe, sa masama preko milion masa Sunca, koje nalazimo u jezgrima galaksija.) Od velikog značaja je da je ovog leta postao aktivan i treći detektor u Italiji, rezultat italijansko-francuskog projekta pod imenom VIRGO. Četvrti signal (prvi sdesna na slici gore) zabeležila su ovog avgusta sva tri aktivna detektora, što je omogućilo da se preciznije odredi njegova lokacija na nebu. Lokacija četvrtog registrovanog izvora gravitacionih talasa GW170814. Sa dva LIGO detektora najviše što znamo je da je izvor negde unutar plavičaste “kifle.” Uz dodatak detekcije sa trećeg, VIRGO detektora, lokacija je svedena na manji ovalni region. Izvor Vredi istaći da su još pre skoro 30 godina lokacije dve LIGO opservatorije izabrane tako da se optimizira buduća saradnja sa detektorima u Italiji i Nemačkoj koji su bili u začetku. LIGO planira da kosntruiše treći interferometar u Indiji, a poboljšani detektor u Japanu bi trebalo da uskoro ponovo postane aktivan. I dalje je u planu je LISA, svemirska laboratorija ga gravitacione talase, koje bi se sastojala od tri satelita koji obrazuju ravnostrani trougao u kome svaka strana ima po 2.5 miliona km. Razmenom i kombinacijom laserskih snopova između njih biće moguće precizno detektovanje gravitacionih talasa nižih frekvenci, koje nije moguće sa Zemlje zbog prevelikih seizmičkih šumova. Zajednički rad sadašnjih ii planiranih detektora gravitacionih talasa ima za cilj da potpunije pokrije raspon njihovih frekvenci i time i spektar raznih mogućih astrofizičkih i kosmoloških izvora, od kompaktnih dvojnih zvezda do pozadinskog šuma kome su uzrok kvantni procesi u vrlo ranom svemiru. Postojeći ii planirani detektori gravitacionih talasa. Na x-osi je frekvenca očekivanih gravitacionih talsa, a na y-osi sračunata relativna promena rastojanja između dva ogledala u interferometru. LIGO pokriva domen gravitacionih talasa koji se emituju spajanjem crnih rupa illi neutronskih zvezda, kao i ekslpozijama bliskih supernova. Budući detektori će biti manje osetljivi nego LIGO ali će pokriti gravitacione talase iz drugih procesa. Izvor Epilog To je eto priča o LIGO projektu, nastalom iz susreta dva mlada fizičara koji su mnogo godina kasnije videli uspeh svog projekta ii dobili zasluženo priznanje. Kako su Vajs, Torn, i Bariš, više puta naglasili, Nobelova nagrada dodeljena ove nedelje pretstavlja priznanje celom velikom LIGO timu koji je ostvario ovaj čudesni projekat, neviđene osetljivosti i preciznosti. Dugi razvoj projekta je bio neizbežan. Sadašnju LIGO preciznost nije bilo moguće ostvariti kroz tehnologije koje su postojale pre 20 ili 30 godina. Šta će sve LIGO i druge gravitacione opservatorije još naći, ostaje da vidimo. Nobelova nagrada za fiziku 2017: Vajs, Bariš, i Torn. Izvor Milan MIJIĆ, Astronomski magazin
  3. Nobelova nagrada za medicinu za 2017. godinu dodeljena je američkim naučnicima Džefriju Holu (Jeffrey Hall), Majklu Rosbašu (Michael Rosbash) i Majklu Jangu (Michael Young) za otkriće molekularnog mehanizma biološkog sata. Nobelova fondacija saopštila je da su ti naučnici nagrađeni za to što su konačno odgonetnuli kako biljke, životinje i ljudi prilagođavaju biološki ritam rotaciji planete Zemlje. “Život na Zemlji prilagodio se rotaciji planete. Godinama već znamo da živa bića, uključujući ljude, imaju unutrašnji, biološki časovnik koji im pomaže da se prilagode uobičajenom dnevnom ritmu. Kako taj časovnik zapravo radi? Džefri Hol, Majkl Rosbaš i Majkl Jang uspeli su da zavire unutar biološkog časovnika i otkriju kako funkcioniše. Njihova otkrića objašnjavaju kako biljke, životinje i ljudi prilagođavaju svoj biološki ritam kako bi ga sinhronizovali sa Zemljinom rotacijom”, saopštio je Nobelov komitet, a prenosi sajt Seecult. Naučnici su koristili vinske mušice kao model da bi izolovali gene koji kontrolišu uobičajeni dnevni biološki ritam. Uočili su da taj gen kodira protein koji se tokom noći akumulira u ćeliji, a preko dana razgrađuje. Njihovo istraživanje potvrdilo je da biološki sat radi po istom principu i u ćelijama drugih višećelijskih organizama, uključujući ljude. Kako je navedeno, biološki sat, koji je adaptiran na različite faze dana, reguliše funkcije kao što su ponašanje, hormonski nivo, spavanje, temperatura tela i metabolizam. Mehanizam koji su otkrili nagrađeni naučnici pomaže i da se objasne pitanja u vezi sa posledicama putovanja na duge relacije i kroz različite vremenske zone. U vezi s tim ističu da je spavanje od vitalnog značaja za normalno funkcionisanje mozga. Nespavanje je povezano sa disfunkcijama kao što su depresija, bipolarni poremećaj, a utiče i na kognitivne funkcije, pamćenje i neke neurološke bolesti. Studije su pokazale i da je hronični nesklad između životnog stila i ritma koji diktira naš biološki sat, povezan sa povećanim rizikom za različite bolesti uključujući rak, poremećaje metabolizma i različita zapaljenja. Nobelova nagrada za medicinu vredna je devet miliona švedskih kruna, odnosno 1,1 milion dolara. Do sada je samo 12 žena dobilo Nobelovu nagradu za medicinu. Najmlađi dobitnik imao je 32 godine – kanadski naučnik Frederik Banting (Frederick G. Banting), koji je 1923. godine nagrađen za otkriće insulina. Izvor: BIZLife/Seecult/Fb Nobel Prize Foto: FB Nobel Prize/Printscreen http://www.youthnow.rs/7820-2/
  4. Tropski dan i velika žega naterali su prošle nedelje Tarzana Smajlija (31), koji je bio sa porodicom na Adi, da kupi sladoled kako bi se rashladili. Sreća je tog dana bila na njegovoj strani, jer je „rumenko“ koji je završio u njegovim rukama bio baš onaj najvredniji – sa robnim vaučerom u vrednosti od pet miliona dinara. Sa suprugom Jelicom, petoro dece i šestim na putu, živi u kartonskom naselju, na Čukaričkoj padini. Sa žarom u očima, prepričava po ko zna koji put, kako mu je taj vreli dan doneo životni preokret. – Išli smo na Adu da se malo rashladimo. Imao sam samo 200 dinara u džepu i rešili smo da kupimo svima po „rumenka“. Kad sam video da su na mom štapiću dva ista znaka, srce je počelo da tuče i htelo da mi iskoči, iz grudi. Gledam, vidim, ali opet, ne verujem. Vratili smo se do prodavačice, koja nam je odmah čestitala i dala broj telefona Frikoma– priča srećni dobitnik Frikom nagradne igre. Nagradu koju je osvojio, još uvek ne zna na koji način će potrošiti. – Nisam ni sanjao da ću osvojiti tako veliku nagradu. Još uvek smišljam kako ću da potrošim taj novac, jer sada treba pametno postupiti. Želim da moja deca imaju lepo detinjstvo i da se ne muče kao što sam se ja mučio kroz život. Ovo što se meni desilo je dokaz da se snovi ipak ostvaruju – iskren je on. Od kad zna za sebe, bavi se skupljanjem sekundarnih sirovina. -Svaki dan radim kako bih mogao da izdržavam sebe i svoju porodicu. Nagrada je došla u pravo vreme, kada želim da izvedem decu na pravi put, sve će sada biti lakše jer ne moram više da strahujem kako ću im obezbediti sve što im treba. Oduvek sam ih učio da budu dobri i pošteni, da se sve stiče samo sopstvenom radom i poštenjem, svi idu u školu i mogu da kažem da su dobra deca – kaže sa osmehom srećni dobitnik.
  5. Награду "Сулејман Машовић-Лука Винцетић-Јован Николић" Високопреосвећени Митрополит Јован је добио за допринос у међурелигијском дијалогу, екуменизму и верској толеранцији. На почетку високе госте испред Хрватског Хелсиншког одбора је поздравио председник Иван Звонимир Чичак који је у свом говору образложио критеријуме овогодишњих награда. Награда Јошка Кулушића за допринос у заштити и промицању људских права у подручју медијског дјеловања додијељена је новинарки у уредници емисије Нове Тв “Провјерeнo” Ивани Параџиковић. Награду Мико Трипало за допринос у заштити и промицању људских права у хрватској тијеком протекле године, а који надилази професионалне обвезе и уобичајене стандарде добила је саборска заступница Мирела Холи. Извор: Митрополија загребачко-љубљанска
  6. Лојд Шепли и Алвин Рот Академија, која одлучује који кандидати заслужују најпрестижнију награду из области економије, саопштила је да је признање додељено због "теорије стабилних издвајања и праксе тржишног дизајна". Како се објашњава, рад двојице научника односи се на то како, на пример, студенте повезати са школама у односу на понуду и потражњу или донаторе органа с пацијентима којима су потребни. Рот (1951) је професор на Универзитету "Харвард" у Бостону, а Шепли (1923) је професор емеритус на Калифорнијском универзитету у Лос Анђелесу. У образложењу награде Шведске краљевске академије наука наводи се да је Шепли користио кооперативну теорију игара за истраживање различитих метода упаривања с циљем да обезбеди стабилно упаривање у смислу да у датом полу не постоје два субјекта која више желе неко друго упаривање од постојећег. Шепли и његове колеге су такозваним Гејл-Шеплијевим алгоритмом омогућили да упаривање увек буде стабилно, а показано је и како се његов метод може успешно применити на тржишту. Алвин Рот је помоћу Шеплијевих теоријских резултата разјаснио функционисање тржишта у пракси. У мноштву емпиријских истраживања, Рот је с колегама показао да је стабилност кључна за разумевање успеха одређених тржишних институција, наводи се у образложењу. Извор: РТС
  7. Guest

    Европској унији Нобел за мир

    Европска унија овогодишњи је добитник Нобелове награде за мир због њене дугогодишње улоге уједињавања Старог континента, саопштио је Нобелов комитет, преноси Ројтерс. Норвешка: Честитамо, али нећемо у ЕУ Премијер Норвешке Јенс Столтенберг честитао је Европској унији на добијању Нобелове награде за мир, али је искључио могућност уласка земље у Унију. "Могуће је честитати ЕУ за ту награду за мир, признати њену улогу миротворца и раздвојити то од питања односа Норвешке са ЕУ", рекао је Столтенберг, истичући да "чланство није актуелно". Норвежани су у два наврата одбацили на референдумима 1972. и 1994. године улазак земље у ЕУ. Норвешки комитет честитао је Европској унији на обнови и изградњи порушене инфраструктуре након Другог светског рата и њене улоге у ширењу стабилности на бивше комунистичке земље после пада Берлинског зида 1989. године. "Страховита патња у Другом светском рату показала је потребу за новом Европом. Током седамдесетогодишњег периода, Немачка и Француска водиле су три рата. Данас је сукоб Берлина и Париза незамислив. То показује да историјски противници, кроз велике напоре градње односа узајамног поверења, могу да постнау блиски партнери", наводи се у образложењу Нобеловог комитета. Званични улазак Хрватске у ЕУ 1. јула 2013. године, отварање преговора са Црном Гором и статус кандидата за Србију додатно јачају процес помирења на Балкану, а последњих деценија, могућност уласка Турске у Унију, такође је унапредила демократију и људска права у тој земљи, наводи Комитет. Председник Европског савета Херман ван Ромпеј рекао је да је додељивање Нобелове награде за мир Европској унији признање њене улоге као највећег миротворца у историји. "Сви смо веома поносни што су напори ЕУ да сачува мир у Европи награђени", рекао је Ван Ромпеј у Хелсинкију. Добар дан за Европу Председник Европске комисије Жозе Мануел Барозо рекао је да га је вест о добијању награде изненадила, али да је то порука да је Унија драгоцена ствар коју треба сачувати. "Кад сам се јутрос пробудио нисам очекивао овако добар дан. Поштовање људског достојанства, слобода, правда, владавина закона и поштовање људских права су вредности којима се цео свет диви", рекао је Барозо. Барозо је подсетио да је пројекат Европске заједнице започет у разореној Европи подељеној Хладним ратом, а да је данас готово цео континент уједињен у овој наднационалној институцији и окупљен око заједничких вредности. Висока представница ЕУ за спољну политику и безбедност Кетрин Ештон рекла је да је "одушевљена вешћу да је Нобелова награда за мир додељена ЕУ". "У ЕУ историјски непријатељи постали су блиски партнери и пријатељи", истакла је шефица европске дипломатије. Председник Европског парламента Мартин Шулц рекао је да је дубоко дирнут и поносан што је Европска унија освојила Нобелову награду за мир. Награда ће бити презентована 10. децембра у Ослу. Телевизија НРК саопштила је сат времена пре објављивања одлуке да је ЕУ овогодишњи лауреат. Прошлогодишњи добитници награде су председница Либерије Елен Џонсон Сирлиф и њена суграђанка Лејмах Гбове, као и активисткиња из Јемена Тавакул Карман. Извор: РТС
×
×
  • Креирај ново...