Претражи Живе Речи Утехе

Danas je bio Prajd. S minimumom policije i četvoro (4) protivnika. Neka monahinja i neka žena (rekoše mi da su Akakijeve) i neka dva nesrećnika. I to je to. Ulice prohodne, kafići otvoreni, nije bilo opsade, ljude niko nije sklonio s trotoara da ne gledaju, ili ne daj Bože da ne mogu da jedu dalje u picerijama, Meku i šta sve tu oko već ima... No, nije to tema. Fotografima je bila zabavna moja majica. Posle je bila zanimljiva kolegama s fakulteta. Ko je ovaj lik? Je li on stvarno s našeg faksa? Otkud mu pravo da nosi ovu majicu na Paradi Srama? Zaista, otkud mi pravo? Otkud mi pravo da budem gej, a vernik, da sam studirao na PBF, da nosim prsten (evo vidi se na slici) s natpisom ИС ХС НИ КА u krstu, otkud mi pravo da šetam Beogradom tako šaren i kontradiktoran? Jer sam to ja. Eto otkud mi pravo. To je moj identitet. Ne mogu da se operem činjenice da sam gej, niti da sam vernik, da volim Hrista i da zato nosim i pomenuti prsten. Da li treba da krijem jedno ili drugo? Ne. Ponosim se zapravo što mogu da budem sve što jesam. Ko to ne može da pojmi i pomiri i shvati - šta ja da mu radim? Ali u vreme traženja identiteta i borbe za identitet, najlakše je upirati prstom u nekoga ko isti ima i siguran je u njega. Ko se istog ne stidi, ne boji, ko ga ponosno nosi na grudima. A ne dozvoljavam nikome da mi oduzima pravo da budem jedno ili drugo i da me ubeđuje da se to isključuje. Niste vi nosili moje cipele. I nije mi cilj da vas provociram, bar ne na način na koji mislite. E sad, da li ja mogu da postojim takav kakav sam - život je suviše kratak da se bavim time. Na kraju krajeva, Hristu kad dođemo na Sud, a svi ćemo doći, On će reći konačnu Reč. Ne Pera, Mika, Žika ili Laza. Do tad, gledajmo svoja posla. Volimo ljude oko sebe, gledajmo sebe i gledajmo šta možemo da učinimo za druge od suviška kojeg smo dobili. Mir vam. + Miljan David Tanić FBNote