Претражи Живе Речи Утехе

Ksenija Atanasijević (Beograd, 5. februar 1894 - Beograd, 28. septembar 1981) je bila prva docentkinja i prva žena koja je doktorirala na Beogradskom univerzitetu 1922. godine. Rođena je kao šesto dete uglednog lekara, upravnika Opšte bolnice Svetozara Atanasijevića. Majka Jelena, iz beogradske svešteničke porodice i sestričina predsednika beogradske opštine Aćima Čumića umrla je posle porođaja od sepse. Kada je imala 12 godina, umire joj i otac, pa je brigu o Kseniji preuzela njena maćeha, nastavnica Više ženske škole Sofija Atansijević, s kojom je Ksenija živela do kraja njenog života. Govorila je francuski, nemački, engleski, ruski, služila se italijanskim, a izuzetno je poznavala grčki i latinski. Bila je i prva žena koja je, oktobra 1923. godine, dobila univerzitetsku katedru u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca. Neke kolege su je toplo primile, ali se većina protivila njenom postavljanju. Etnolog Tihomir Đorđević upozorio ju je na ono što je čeka rečima: "Čestitam, gospođice, ušli ste u pakao". Najbolji drug u ranoj mladosti bio joj je pesnik Rastko Petrović, a njegova sestra, slikarka Nadežda predavala joj je crtanje u Ženskoj gimnaziji. Maturirala je u Državnoj ženskoj gimnaziji 1912. godine a stekla je i osnovno muzičko obrazovanje, svirala je klavir. Studirala filozofiju s klasičnim jezicima, a profesor joj je bio slavni Branislav Petronijević, filozof, matematičar i paleontolog, priznat u evropskim naučnim krugovima.

Maja J., zaposlena u jednoj beogradskoj apoteci, morala je da svojoj šefici donese potvrdu o tome da slavi Svetog Nikolu, kako bi dobila slobodan dan i otišla kući u jedan grad u unutrašnjosti. Kako je kazala, u lancu apoteka u kojem radi protekla tri meseca, ovo je postala uobičajena praksa. "Kako radim samo radnim danima, najavila sam početkom decembra da mi je u četvrtak 19. slava i da će mi biti potreban slobodan dan koji mi sleduje po zakonu. No, šefica me je na to sumnjičavo pogledala, kazala mi da i druga žena, koja je obično sa mnom u smeni, slavi Nikoljdan. Pitala me pokušavam li to da se izvučem sa posla i kako ona može zna da mi je baš Nikoljdan slava. Potpuno zbunjena, krenula sam da se pravdam, ni sama ne znajući kako se slava dokazuje", kazala je ona za "Telegraf". Njena šefica je za to imala rešenje - tražila je potvrdu od sveštenika, i to porodičnog sveštenika, iz Majinog rodnog grada. "Šta ću, otišla sam kući i pravo kod prote da mi napiše potvrdu da slavim Nikoljdan. Prvo je mislio da se šalim. Onda ni on nije znao šta da napiše... Na kraju je ispisao cedulju i pozvao starešinu koji je to stavio pečat crkvene opštine. Potvrdu sam odnela šefici, a onda je nekako ispremeštala smene da bismo taj dan i koleginica i ja bile slobodne", dodala je Maja. Raspitujući se kod kolega, ubrzo je saznala da je ovo postala praksa u firmi i da se o tome ko koju slavu slavi vodi pažljiva evidencija. "Izgleda da su na drugim radnim mestima ljudi lagali. Ako bi morali da rade, primera radi, 2. januara, govorili bi da slave Svetog Ignjatija i tako novogodišnje praznike produžavali za još 24 sata". Većina firmi pre potpisivanja ugovora traži od svojih budućih radnika da popune formular u kome, između ostalog, navode da li im je i koji verski praznik potreban, te tako unapred mogu da se organizuju ako se desi da veći deo radnika obeležava neku masovnu slavu poput Nikoljdana, Aranđelovdana, Jovanjdana, Đurđevdana. "Onda bi se napravili ludi, pa opet tražili slobodan dan za pravu slavu. Izgleda da je jedan kolega, koji uopšte ne slavi, svake godine obeležavao nekog drugog sveca, ako je slutio da će tog dana biti više posla ili mu se, prosto, nije radilo", kaže ona. Čak i na njenom poslu, ističe, ovo ipak bili izolovani slučajevi. "Nikome, naravno, ovo nije bilo smešno, ni promoćurno. Slava je svetinja! To nije slobodan dan koji ti, jelte, 'pripada', već vreme koje treba da posvetiš svom svetitelju, onom koji pred Bogom moli za tvoju porodicu i tebe. Prvo sam bila ljuta na šeficu što me naterala da od sveštenika tražim potvrdu, ali sada je razumem i saglasna sam sa njom što ne da da se od ovog pravi sprdnja", tvrdi Maja. Dodaje kako njena mlađa sestra u šali kaže da je samo pitanje dana kada će i tetkice u studentskoj menzi početi da studentima traže potvrde od sveštenika da poste, kako bi ih pustile da jedu ribu. "Moj sveštenik mi je rekao da sam prva koja mu je tražila potvrdu za slavu. Većina parohijana radi u našem malom mestu, gde i poslodavci po prezimenu znaju kada njihovi zaposleni slave, te prevare nema, a verujem da nikome ne bi ni pala na pamet", napominje Maja. Sa druge strane, beogradski sveštenici kažu da je praksa retka i nova, ali da su čuli da postoji. "Čuo sam da se to negde dešava, ali dosad nisam imao takav zahtev. Pisali smo potvrde našim parohijanima za druge stvari, tipa članovima hora koji je trebalo da nekuda sa nama putuju na radni dan, ili vernicima koji su posećivali hramove na Kosovu i Metohiji. Da mi se parohijan obrati sa molbom da mu napišem potvrdu da slavi određenu slavu, svakako bih to uradio. Važno je i dobro da ljudi slave, ali naravno da ne možeš imati više od jedne slave i zloupotrebe nisu u redu", rečeno je iz Hrama Svetog Vasilija Ostroškog u Novom Beogradu. Firme proveravaju ko slavi? "Šefica tražila da joj donesem potvrdu od popa" MONDO.RS Maja J., zaposlena u jednoj beogradskoj apoteci, morala je da svojoj šefici donese potvrdu o tome da slavi Svetog...

Nepoznati lopovi ukrali su ušteđevinu Branki Pavlović iz sela Pečenjevce, poznatoj po nadimku "Linda" koji je stekla zahvaljujući komentarima na otvaranju nemačkog hipermarketa "Lidl" u Leskovcu. Branka je ubeđena da su se lopovi okomili na nju baš zbog slave koju nije tražila, jer su mislila da je slučajni marketing koji je napravila "Lidlu", dobro unovčila. - Juče sam sa sinom i ćerkom otišla u Vlasotince kod brata na proslavu Svetog Aranđela. Kad smo sinoć došli kući, šokirali smo se. Sve je bilo izbačeno iz regala, kuća haos. Ostvario mi se najveći strah, odneli su nam celu ušteđevinu koju smo s mukom sticali čitavog leta proizvodnjom i prodajom povrća. Ostavila sam tih 200.000 dinara da preživimo do proleća, a kradljivci sve odneše - potreseno priča Branka. Dodaje da je obavestila leskovačku policiji o provali te da je ustanovljeno da su kradljivci u kuću ušli kroz prozor kupatila. - Popeli su se na traktor, razbili prozor na kupatilu i rasekli komarnik i ušli u kuću. Očigledno je da su znali da nismo tu i da imaju vremena da sve pretraže. Pretpostavljam, a to su mi rekli i u policiji, da je to neko ili iz sela ili neko ko nas je pratio – vajka se popularna "Linda". Dodaje, da je sigurno da su lopovi mislili da ima puno para, nakon što se proslavila na otvaranju marketa. - Znam da su mnogi verovali da sam naplatila popularnost, ali ne samo što je nisam naplatila nego sam je skupo platila. Skoro me je srela jedna žena, kaže mi: "Čujem, uzela si 300.000 od "Lidla" za onaj tvoj snimak". Verujem da su mnogi isto mislili, pa i ti lopovi koji su mi kuću urnisali i pare odneli. A ja samo od "Lidla" dobila torbicu sa namirnicama i to je sve, kakve crne pare. Ne dadoše ni oni, ni niko više ništa - kaže popularna Pečenjevka za Telegraf. Veruje i da svoje pare neće uspeti da povrati. - Policija je obavila uviđaj, tražili su otiske, ne znam šta su našli, ali teško da će lopove naći. Pa iako ih nađu, slaba vajda, ja moje pare verovatno više neću videti - rezignirano zaključuje Branka. https://www.blic.rs/vesti/hronika/popularnost-je-skupo-kostala-opljackana-linda-iz-pecenjevca-lopovi-joj-odneli-svu/0nxwx5f

FOTO: CHRISTOPHER MICHEL / WIKIPEDIA Butan ili Kraljevina Butan, zemlja u južnoj Aziji, ima nešto što nema nijedna država na svetu. U njoj je ljudima koji vode zemlju više stalo do sreće njenih stanovnika, nego do politike. Butan jedini na svetu nema bruto nacionalnog proizvoda (BDP), ali zato imaju Ministarstvo sreće. A glavni cilj države je potraga za srećom svakog građanina. Na jugu, istoku i zapadu Butan se graniči sa Indijom, dok se na severu graniči sa Kinom, a nalazi se na istočnom obodu Himalaja. Većina stanovništva su budisti, a druga po veličini religija je hinduizam. BRUTO NACIONALNA SREĆA U USTAVU U Butanu pravo na sreću upisano u član 9 njihovog ustava. Vlada preduzima mere za očuvanje nacionalne kulture, tradicije, identiteta i prirode kroz koncept Bruto nacionalna sreća. To je indikator kojim su zamenenili BDP.

Nikolina Adamov iz Aero kluba „Kikinda“ nedavno je postala jedan od najmlađih pilota u zemlji, dodavši tako još jednu stavku u svojim vazduhoplovnim aktivnostima saopštili su iz Vazduhoplovnog saveza Srbije. Kako navode, sedamnaestogodišnja učenica Vazduhoplovne akademije u Beogradu (smer avio-tehničar) još u svojim najranijim godinama detinjstva upoznala je vazduhoplovstvo, uz svog oca Niku Adamova, jednog od najuspešnijih srpskih sportskih pilota. – Kada sam imala četiri godine, prvi put sam se vozila avionom, bez imalo prisutnog straha. Kasnijih godina, moje interesovanje se okrenulo ka raketnom modelarstvu i takmičenjima u ovom sportu. Međutim, uz razmišljanje koje je došlo sa školovanjem, prilikom odabira srednje škole, shvatila sam da sam zaljubljena u vazduhoplovstvo i letenje i da je moj pravi izbor Vazduhoplovna akademija. Teorijski deo PPL-a sam završila u svojoj srednjoj školi Vazduhoplovnoj akademiji, gde sam odslušala preko 150 časova koji uključuju devet različitih vazduhoplovnih predmeta. Praktičan deo sam završila u mom rodnom gradu Kikindi, gde sam ostvarila nalet od preko 45 sati. U tih 45 sati naučila sam oštre i blage zaokrete, maršutno letenje, prinudno sletanje, kako odreagovati u slučaju otkaza motora, i najvažnije segmente – poletanje i sletanje. Konačno sticanje dozvole došlo je nakon leta sa ispitivačem iz Direktorata civilnog vazduhoplovstva kada sam imala završni ispit – rutu od Kikinde do Novog Sada i nazad. – objasnila je Adamov. Adamov poseduje i takmičarsku dozvolu Saveza za raketno modelarstvo / Foto: Vazduhoplovni savez Srbije Kako kažu iz Saveza, Nikolina i njena mlađa sestra Maja Adamov već nekoliko godina poseduju takmičarsku dozvolu VSS-a za raketno modelarstvo: – Njih dve su prvi put nastupile 2014. godine na državnom prvenstvu u raketnom modelarstvu, najvažnijem domaćem takmičenju. Nikolina je tada osvojila drugo mesto u kategoriji S7 (makete) u konkurenciji i seniora i juniora. Posle toga je nastupala na brojnim takmičenjima, ali kao najbolja ističe Ljubljana kup 2015. godine, kada je bila najbolji junior u klasi S6A i Ljubljana kup 2017. godine, kada je ponovo osvojila zlato u klasi S6A u juniorskoj konkurenciji i treće mesto u istoj klasi, samo u seniorskoj konkurenciji. – Tango Six je već pisao o interesantnoj opciji koju Vazduhoplovna akademija nudi svojim učenicima koji su zainteresovani za PPL dozvolu. Marta LUTOVAC

FOTO: YOUTUBE, SCREENSHOT / SCREENSHOT Devojčica Džulijet Vejts (2) rođena je sa ozbiljnim deformitetom leve noge, zbog kojeg nije mogla da se kreće. Zbog njenog zdravstvenog stanja stanja, morala je na amputaciju pre nego što je prohodala, ali to je nije zaustavilo.

SAMO U SRBIJI Država joj je platila školovanje u inostranstvu uz uslov da se vrati, a sada je tera nazad iz NEVEROVATNOG RAZLOGA Aleksandra Tabakov iz Zrenjanina vratila se u Srbiju kao specijalista kliničke farmakologije, ali ovde ne može da radi kao lekarka jer nijedan državni organ ne može ili neće da joj prizna papire. Da apsurd bude veći, stipendiju za dodatno usavršavanje dobila je upravo od države Srbije! Tabakov je, kako piše portal 021,m kao odličan, svršeni student medicine, 2008. godine dobila stipendiju Fonda za mlade talente Ministarstva omladine i sporta. Stipendija joj je omogućavala da završi master studije u Madridu, gde se i uputila u nameri da radi na svom obrazovanju. Ugovor koji je potpisala sa Fondom obavezao ju je da se, po završetku studija, vrati u Srbiju i radi najmanje pet godina. Pošto je završila master, uvidela je da može da dobije i specijalizaciju u Španiji, te je, uz "amin" Fonda za mlade talente, ostala da se usavršava. Međutim, kada se 2015. godine vratila u Srbiju da radi, sačekalo ju je iznenađenje - niko ne može da joj nostrifikuje zvanje! Šetnja po ministarstvima - Odmah po povratku, obavestila sam Fond za mlade talente da sam se vratila. Nisu imali nikakvu posebnu reakciju. S obzirom na to da pri Ministarstvu prosvete postoji ENIC/NARIC centar za priznavanje diploma, prvo sam se njima javila u nameri da mi se srede papiri. Tamo su me obavestili da više ne rade nostrifikaciju specijalističkih lekarskih diploma jer im je to suviše komplikovano, te da je procedura prebačena u Ministarstvo zdravlja. Međutim, u Ministarstvu zdravlja negiraju i tvrde da se nikada nisu time bavili i da je nadležno Ministarstvo prosvete - priča Aleksandra Tabakov svoje doživljaje sa srpskom administracijom i prebacivanjem "vrućeg krompira", piše portal 021. Tabakov je, kako piše portal 021,m kao odličan, svršeni student medicine, 2008. godine dobila stipendiju Fonda za mlade talente Ministarstva omladine i sporta. Stipendija joj je omogućavala da završi master studije u Madridu, gde se i uputila u nameri da radi na svom obrazovanju. Ugovor koji je potpisala sa Fondom obavezao ju je da se, po završetku studija, vrati u Srbiju i radi najmanje pet godina. Pošto je završila master, uvidela je da može da dobije i specijalizaciju u Španiji, te je, uz "amin" Fonda za mlade talente, ostala da se usavršava. Međutim, kada se 2015. godine vratila u Srbiju da radi, sačekalo ju je iznenađenje - niko ne može da joj nostrifikuje zvanje! Šetnja po ministarstvima - Odmah po povratku, obavestila sam Fond za mlade talente da sam se vratila. Nisu imali nikakvu posebnu reakciju. S obzirom na to da pri Ministarstvu prosvete postoji ENIC/NARIC centar za priznavanje diploma, prvo sam se njima javila u nameri da mi se srede papiri. Tamo su me obavestili da više ne rade nostrifikaciju specijalističkih lekarskih diploma jer im je to suviše komplikovano, te da je procedura prebačena u Ministarstvo zdravlja. Međutim, u Ministarstvu zdravlja negiraju i tvrde da se nikada nisu time bavili i da je nadležno Ministarstvo prosvete - priča Aleksandra Tabakov svoje doživljaje sa srpskom administracijom i prebacivanjem "vrućeg krompira", piše portal 021. To je samo početak - s obzirom na to da je bila uporna u nameri da dobije prave odgovore, pisanim putem je pisala ministarstvima i dobila, nažalost, samo negiranja nadležnosti. U sektoru za zdravstvo rečeno joj je da bi univerzitet na kojem je diplomirala mogao da uporedi specijalizacije i reši probleme, ali je i u ovoj ustanovi dobila negativne odgovore. "Što si se uopšte vraćala?" - Dočekana sam sa odgovorom da se "pobogu, ovde niko nikad time nije bavio". Čak su mi poručili da se vratim u inostranstvo i lepo tamo nastavim život, što sam se uopšte vraćala. Međutim, ja ovde želim da radim i da ostanem u Srbiji, a dobijam samo pečat na papir i odgovor - nismo nadležni. Ja sam se u roku predviđenom za povratak vratila i sada mi ne omogućavaju da radim u Srbiji, a na to su me obavezali - priča Aleksandra Tabakov. Aleksandra je dobila 13.000 evra da se usavršava, a ukoliko uskoro ne sredi papire, kršiće ugovorna načela i trpeti posledice - sve zbog državnog aparata. Uvek isti odgovor: Mi nismo nadležni Ivana Knežević iz ENIC/NARIC centra kaže za 021 da se ovo krilo Ministarstvo prosvete ne bavi priznavanjem stranih specijalizacija. - Centar radi priznavanje stranih isprava sa osnovnih, master i doktorskih studija - tvrdi ona. Svetlana Zeković iz Ministarstva zdravlja kaže za 021 da nostrifikacija diploma lekara specijaliste nije u njihovoj nadležnosti. - Upućujemo vas da se obratite Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja iz razloga što je članom 14. stav 1. Zakona o ministarstvima propisano da Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja obavlja poslove državne uprave koji se odnose na istraživanje, planiranje i razvoj predškolskog, osnovnog, srednjeg i visokog obrazovanja i učeničkog i studentskog standarda, dopunsko obrazovanje dece domaćih državljana u inostranstvu, te nostrifikaciju i ekvivalenciju javnih isprava stečenih u inostranstvu", navodi ona, piše ovaj novosadski portal. U Regionalnoj lekarskoj Komori Vojvodine poralu je rečeno da se obrate - Pokrajini. Međutim, pokrajinski sekretar za obrazovanje Mihalj Njilaš kaže da ovaj organ nije nadležan za visoko obrazovanje, već Ministarstvo prosvete i Univerzitet. "Biću primorena da ponovo odem iz zemlje" U Vladi Srbije nisu za 021 odgovorili da li postoji i koji je nadležan organ za ovaj postupak, a uzimajući u obzir da svi negiraju da im je to posao. Time država Srbija suštinski tera svoje obrazovane lekare u inostranstvo, gde će njihovo obrazovanje biti cenjeno, istovremeno kukajući kako ostajemo bez vrednog lekarskog kadra, zaključuje poral. - Sada ne radim u struci, jer ne mogu, ni u državnim, ni u privatnim ustanovama. Ukoliko se država ne organizuje i konačno uredi ko je nadležan za svaki postupak prema građanima, biću primorana da se vratim u Španiju i nastavim da živim i radim - zaključuje Aleksandra Tabakov. Inače, klinička farmakologija je na zvaničnom spisku deficitarnih oblasti medicine u Srbiji za 2017. godinu. Izvor