Претражи Живе Речи Утехе

Portaprol SPC odbija da zvanično saopšti sinodski stav o zahtevu za sazivanje Sabora Da li se Sinod stavio iznad Sabora? Uprkos zahtevima dvadesetak arhijereja SPC za sazivanje Svetog arhijerejskog sabora novo saborsko okupljanje srpskih vladika najverovatnije će sačekati maj iduće godine. Piše: Jelena Tasić24. oktobra 2019. 11.49 Izmenjeno: 11.52 Foto: FoNet/ SPC To je, prema nezvaničnim Danasovim saznanjima trenutni stav Sinoda SPC. Naš list je tražio juče od portparola i člana Sinoda SPC episkopa bačkog Irineja (Bulovića) zvaničan stav „crkvene vlade“ povodom zahteva da se Sabor sada održi. Dobili smo sledeći odgovor, koji je potpisao vladika bački: „S obzirom na to da pitanja za koja u današnjem dopisu pokazujete zanimanje – a to su pitanja interne odgovornosti i službe najviših crkvenih tela i organa – spadaju u ona pitanja o kojima SPC, kao, uostalom, i sve druge Crkve i verske zajednice u svetu, javnost obaveštava kada to smatra za potrebno i korisno, upućujem Vas da odgovore, u svoje vreme, očekujete na zvaničnoj internetskoj prezentaciji SPC“. Danas je tražio odgovore na sledeća pitanja: da li je Sinod na sednici održanoj u utorak razmatrao zahtev za sazivanje Sabora i šta je odlučio; ukoliko je zahtev prihvaćen, kada će se Sabor održati i da li će imati status jesenjeg ili vanrednog zasedanja. Portparol SPC zamoljen je i da, ukoliko je zahtev odbijen, objasni razloge takvog sinodskog stava, jer je sazivanje jesenjeg sabora, kako su neki episkopi javno saopštili, odluka sa majskog zasedanja najvišeg crkveno-zakonodavnog tela SPC. Danas je pitao i da li se odbijanjem da sazove Sabor u ovakvim okolnostima, Sinod stavlja iznad Sabora, kao i koliko je, prema tumačenju Sinoda, potrebno vladičanskih potpisa za sazivanje novog saborskog zasedanja mimo redovnog majskog. Dopis iz Novog Sada bez odgovora na postavljena pitanja otvara i dilemu od kada je rad najviših crkvenih tela postao tabu tema? U visokim crkvenim izvorima spekuliše se da sazivanje Sabora, bio on jesenji ili vanredni, u ovom trenutku ne odgovara „sinodalcima“ koji su navukli nezadovoljstvo dela episkopata odlukama o dodeli najvišeg crkvenog odlikovanja predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću i zahtevom da se sa Bogoslovskog fakulteta smene dvojica predavača, od kojih je jedan u činu episkopa. Odlaganje Sabora do sledećeg maja, kako se priča u crkvenim krugovima, odgovara pre svega portparolu SPC kome tad ističe dvogodišnji mandat u Sinodu, jer bi se sad našao u situaciji da polaže račune vladikama koji u njemu vide uzrok mnogih spornih pitanja u radu SPC poslednjih meseci. Na kraju, izbegavanje Sabora u interesu je predsednika Republike, kome je posle spornog odlikovanja SPC, najmanje potrebno još jedno saborsko izjašnjavanje o KiM, koje su potpisnici zahteva najavili. Da li se Sinod stavio iznad Sabora? WWW.DANAS.RS Uprkos zahtevima dvadesetak arhijereja SPC za sazivanje Svetog arhijerejskog sabora novo saborsko okupljanje srpskih vladika najverovatnije će sačekati maj iduće godine.

Odluka Sinoda da se Orden Svetog Save dodeli predsedniku Srbije uzburkala vrh SPC Patrijarh odbio zahtev 14 vladika za vanredni Sabor Poglavar SPC patrijarh srpski Irinej odbio je zvaničan zahtev 14 arhijereja za sazivanje vanrednog Sabora, nezvanično saznaje Danas u visokim crkvenim izvorima. Piše: Jelena Tasić08. oktobra 2019. 10.49 Izmenjeno: 10.50 Foto: FoNet/ TV FoNet U manastiru Žiča, gde je u nedelju počela višednevna proslava osam vekova samostalnosti SPC, okupilo se 45 od 53 episkopa u SPC, uključujući i one koji su u penziji i na saborskim zasedanjma učestvuju samo po pozivu. U pojedinim crkvenim krugovima se i pre okupljanja u Žiči spekulisalo da bi proslava jubileja mogla da se pretvori u vanredno zasedanje Sabora zbog stanja u Crkvi, koje se dodatno zaoštrilo zbog prošlonedeljne odluke Svetog arhijerejskog sinoda da predsednika Srbije Aleksandra Vučića odlikuje najvišim crkvenim odlikovanjem – Ordenom Svetog Save Prvog reda. Iako su u vreme pokojnog patrijarha Pavla za sazivanje vanrednog sabora bila dovoljna tri zahteva, njegovom nasledniku, kako se spekuliše u vrhu SPC, nije dovoljna takoreći ni trećina aktivnog sastava saborskog tela. U izvorima bliskim Sinodu nezvanično se komentariše da je „crkvena vlada“ proslavu jubileja iskoristila za odlaganje jesenjeg Sabora koji je trebalo da bude posvećen crkvenoj prosveti. Ova tema je dodatno opterećena poslednjih meseci sinodskom odlukom o smeni dvojice predavača Bogoslovskog fakulteta Beogradskog univerziteta – episkopa zapadnoameričkog Maksima (Vasiljevića) sa mesta redovnog profesora i docenta Marka Vilotića. Iako je patrijarh Irinej u prepisci sa episkopom bivšim zahumsko-hercegovačkim Atanasijem (Jevtićem) negirao da iza smene stoji njegov imenjak u „crkvenoj vladi“ i portparol SPC vladika bački Irinej (Bulović), ovog vladiku deo episkopa smatra glavnim „sinodskim kuvarom“, čiji su prsti navodno upleteni i u dodelu odlikovanja Vučiću. Pojedini crkveni krugovi procenjuju da obojici sinodskih Irineja, kao i predsedniku Republike trenutno odgovara da se Sabor ne sastane do maja 2020, jer je pred Vučićem zadatak Zapada da do idućeg proleća potpiše pravno obavezujući sporazum sa vlastima samoproglašene kosovske države. Na KiM, koje je u programu centralne proslave jubileja SPC, juče se nije pojavio nijedan od Irineja. Patrijarh zvanično „zbog godina“, nezvanično zato što se navodno nazimio u Žiči, pa se vratio u Beograd da se pripremi za večerašnju svečanu akademiju u Centru „Sava“, na kome bi osim Vučića crkvena odlikovanja trebalo da prime i njegov generalni sekretar Nikola Selaković, srpski ministar finansija Siniša Mali i predsedavajući Predsedništva BiH Milorad Dodik. Takođe se spekuliše i da vladika bački tokom proslave izbegava svaku priliku, osim liturgije u Žiči, da se nađe u društvu sa ostalom braćom arhijerejima. – Ne može patrijarh da odlučuje o Saboru, nego to radi Sinod, iako patrijarh njime predsedava. Sinod saziva Sabor u redovno i vanredno zasedanje, ali nema diskreciono pravo na osnovu kog bi odlučio da Sabor ne može da se sazove dva puta godišnje, jer čitav niz kanona, koji čine osnov svakog crkvenog prava, obavezuju da se godišnje održe najmanje dva sabora arhijereja. U istoriji Crkve postoje kanoni koji previđaju, ali samo kao izuzetak i to u vanrednim okolnostima i ratnim prilikama, da se sabor sastane samo jednom tokom godine. To se u SPC pretvorilo u praksu, jer Sinod uzurpira vlast i daje sebi za pravo da odlučuje da li će se sabor zasedati – kaže za Danas Zoran Čvorović, profesor istorije prava na Pravnom fakultetu u Kragujevcu. On napominje da se istoričari u pogledu tumačenja kanona o sazivanju sabora dele u dve grupe – one koji smatraju da sabor mora najmanje dva puta godišnje da zaseda i one koji tvrde da je dovoljno jedanput. – Po pravilu, oni koji su za dva saborska zasedanja u praksi su bili branitelji autonomije Crkve u odnosu na državu, dok je ova druga grupa Crkvu podređivala državi, kao što sada radi i Sinod SPC. Uporno oglušivanje Sinoda na zahteve za sazivanje Sabora nema uporište u kanonima nego u vlasti. Ako stvari budu stajale tako da se Sinod oglušava o zahteve braće arhijereja, onda to otvora pitanje da li njegovi članovi rade u interesu svetovnih vlasti, kojima ne odgovara bojkot, narod na ulici, a ni saborovanje episkopa – naglašava profesor Čvorović.

Sinod SPC obavestio Nastavno-naučno veće Bogoslovskog fakulteta da je odluka o smeni vladike Maksima i Marka Vilotića konačan stav Sinoda Pritisak Sinoda na vladiku Ignatija Nastavno-naučno veće Bogoslovskog fakulteta Beogradskog univerziteta u ponedeljak se nije izjašnjavalo, niti je raspravljalo o potvrđenoj odluci Svetog arhijerejskog sinoda SPC o smeni dvojice predavača najviše obrazovne ustanove SPC – episkopa zapadno-američkog Maksima (Vasiljevića) i Marka Vilotića, sekretara vladike diseldorfsko-nemačkog Grigorija (Durića), nezvanično saznaje Danas u vrhu SPC. Piše: Jelena Tasić 02. oktobra 2019. 10.51 Foto: www.eparhija-prizren.com Izvori našeg lista tvrde da je dopis Sinoda, kojim se traži sprovođenje ranije odluke donete 8. jula o smenama, uprkos dopisu dekana Bogoslovskog fakulteta episkopa braničevskog Ignatija (Midića) u kome navode zakonske prepreke k?je se tiču državnog zakonodavstva, stigao samo desetak minuta pre sednice Nastavno-naučnog veća, kome je prisustvovao i član „crkvene vlade“ i portparol SPC episkop bački Irinej (Bulović). Sinod je prošle srede odbacio dekanovo mišljenje i naložio sprovođenje odluke. Vladika bački Irinej je prekjuče na Nastavno-naučnom veću, kako se spekuliše u crkvenim izvorima, navodno rekao da o sinodskoj odluci nema šta da se raspravlja jer je potpisao predsednik Sinoda patrijarh srpski Irinej. Novonastala situacija na samom Bogoslovskom fakultetu tumači se na različite načine – deo profesora smatra da su njihove kolege vladika Maksim i docent Vilotić završili karijeru na ovoj visokoškolskoj ustanovi, dok drugi ukazuju da je otkaze nadležan samo dekan i da do juče, 1. oktobra, niko nije otpušten, tako da bi nova akademska godina 9. oktobra, na praznik svetog apostola i jevanđeliste Jovana Bogoslova i jedne od tri slave fakulteta, nastava trebalo normalno da počne. Pojedini crkveni krugovi, kao i veći deo nastavno-naučnog osoblja Bogoslovskog fakulteta uznemiren je zbog nametanja metoda svršenog čina ili bar privida konačnosti sinodskih odluka, jer je ova ustanova deo Beogradskog univerziteta i dužna je da poštuje državne zakone koje prihvata i u svom statutu. Pojedini crkveni krugovi strahuju da su sinodske odluke o smeni dvojice predavača, od kojih je jedan episkop, presedan nezapamćen u odnosima Crkve i Univerziteta i da su samo uvod u dublje procese u SPC. Takođe se spekuliše da bi na udaru Sinoda mogla da se nađe i aktuelna uprava Bogoslovskog fakulteta i da bi, iako problem već poprima razmere saborskog značaja, bilo čudo da dočeka sledeće zasedanje Svetog arhijerejskog sabora. Mnogi nadu polažu u najavljeno okupljanje svih srpskih arhijereja SPC na centralnoj proslavi 800 godina autokefalnosti SPC 6. oktobra u manastiru Žiča i dan kasnije na Kosovu i Metohiji, gde bi eventualno moglo da se razgovara i o ovom problemu.

Ударна тема сутрашњег Danasa: