Претражи Живе Речи Утехе

Већ сам раније напоменуо да су историчари књижевности и сами посредно истицали религијски апскет читаве епохе средњег века као пресудан, коју називају никако другачије но црквена књижевност. Уколико се трага за смислом богословске књижевности, најједноставније је трагати путем савремених богослова, јер се у слободном књижевном интерепретирању губи много од есенцијалног. Атанасије Јевтић каже: „ О Светом Сави је иначе код нас писано веома много, али је писано о свему другоме само не о његовом богословљу, о њему као богослову Православне Католичанске Цркве Српске. Разлог томе треба тражити пре свега у општој богословској незаинтересованости нашег новијег доба, тј. конкретно наша два последња века. Јер од како се у прошлом веку почело научно бавити нашим средњевековним текстовима , па према томе и текстовима Светог Саве и о Светом Сави, одмах је с почетка била очигледна одсутност било каквог интересовања за богословље и богословску науку садржану у старим светосавским текстовима“.[1] Дакле, Атанасије Јевтић истиче незаинтересованост богословске науке за питања текстова средњег века, у овом случају Доментијанових. Упоредно са овим истичем и следеће мишљење Бичкова: „Данас када су публиковани радови из области византијске и староруске естетике, време је да се окренемо и систематском изучавању конкретних форми пројављивања и функционисања естетичких схватања и других православних региона“.[2] Два кључна момента, један владике Атанасије Јевтића о незаинтересованости, а други Бичкова који инсистира на систематском проучавању текстова византијске те самим тим српске средњевековне књижевности. О теми Светог Саве говорили су: Фрањо Рачки (1828-1894), Ватрослав Јагић (1838-1923), Светислав Вуловић (1847-1898), Станоје Станојевић (1874-1937), Стојан Новаковић (1842-1915), патријарх Димитрије Павловић (1846-1930), митрополит Сава Косановић (1839-1903), Владимир Ћоровић (1885-1941), Павле Поповић (1868-1939), Никола Радојчић (1882-1964) и многи други. Међу набројаним именима постоје они који су допринели разумевању светосавског учења, али и оних који су се трудили жестоко да оспоре било какву вредност, конкретно Доментијановог Житија Светог Саве. Вођени различитим разлозима (верским, политичким, теолошким, историјским, књижевним) допринели су свако на свој начин томе да је и после неколико векова Доментијаново стваралашто равноправно са савременим књижевним питањима. Владика Атанасије Јевтић се залаже за теоцентричну концепцију и приступ и наводи оне радове који су тим правцем ишли. Али то не значи да Житије нема и антропцентричну жицу која се такође може подредити дубљој анализи. Мислим да спор, на релацији књижевно-црквено, почива баш на различитим приступима (теоцентризму и антропоцентризму), а негде на средини је потребан баланс. Многобројност мишљења се може дати у кратком прегледу тек шачице аутора. Фрањо Рачки, иначе припадник доминканског реда, је сматрао Житије опширним и помало испразним богословским расправама која немају нимало историчности у себи. На тај начин је Рачки сам себи контрирао тражећи у хагиографијама факте и чињенице, а у историји богословље. То би било исто као када бисмо Стари Завет оспоравали јер Ноја није могао сам направити своју барку са три сина. У сваком случају водити полемику са мишљењем које је настало пре више од једног века делује неукусно. Ватрослав Јагић је указао на доиста озбиљан проблем, а то су преводи: „У преводима (старосрпским), који су редовито чињени са грчкога језика, владају иста начела ропске сапетости, која су се већ одавно удомаћила у бугарско-словенској књижевности“.[3] Највећи је проблем синонимије именица грчког језика, а које се у преводу на српски језик своде на један или евентуално два појма. Тако да је данас пред нама двоструки или троструки превод светоотачких цитата а који имају посебну функцију у Житију. Светислав Вуловић Доментијана сматра ученим теологом, али богословско учење ће утицати на „век трајања“ самога Житија (каква грдна погрешка!), истовремено оцењујући да је препуно „измишљеним чудесима“ и „легендарним бљутавостима“[4]. Професор историје Станоје Станојевић није желео у свом раду Свети Сава (1935) да претерано коментарише теолошку страну Савине мисије, сматрајући да историја треба да остане ван било каквог слободног тумачења, а да при томе историја књижевности није систематизована и недоречена. На тај начин се само наставио манир истаживања средњевековне културе који је оштро делио легендарно, историјско и теолошко. Књижевна тумачења су и даље стидно ослушкивла резултате не желећи да упадну у замку заосталог и наивног. Са почетка 20. века се много више тежило западним уметничким идеалима, а било која веза са националним романтизмом, народном књижевношћу или још даље периодом немањићке културе био би чиста декаденција. Павле Поповић и Никола Радојчић су двојица проучавалаца који су озбиљније приступили читању светосавских текстова: „У свом Прегледу српске књижевности Поповић говори већ боље о „учености и просвећености“ наших средњевековних писаца, следбеника византијске књижевности. А у својој опширној студији о Светом Сави он хвали и Свету Гору и њену образованост, изучену и усвојену од стране Св. Саве и затим од њега пренету у српску земљу и народ. По мишљењу Павла Поповића, свештенство и монаштво је тада у Србији - сигурно било све неуко, с примитивним појмовима о вери, без познавања праве хришћанске и православне науке“[5], мада се овакво мишљење уваженог историчара књижевности, данас мора узети са резервом. Никола Радојчић истиче важност Свете Горе као епицентра српске православне етике, те сходно томе и Светог Саву на првом месту као некога које познавао суштину православне догме. Радојчић каже: „Свети Сава је био, пре свега богослов, а о њему као богослову има најмање научних радова...“[6] Учитељство Светога Саве је оно што Атанасије Јевтић назива богословљем, и не сме да чуди јер друге друштвене науке наш средњи век није ни познавао. А ако треба да се још јасније илуструје међусобна синонимија богословља и учитељства, послужимо се примерима наставних предмета који постоје у данашњем образовању, али су сви обједињени називом просвете. Никола Радојчић је усмерио будуће нараштаје у правцу проучавања Савиних беседа што му признаје Атанасије Јевтић али и пресуђује: „Наиме, реч је о Радојчићевом тамо изнетом мишљењу о „исихазму“, затим о његовом заступању неког „посебог типа српскох монаштва“ и најзад о приписивању Св. Сави „науке о предестинацији. Међутим ко познаје ове проблеме – питање исихазма,предестинације и типова монаштва – одмах ће му бити јасно одакле је Радојчић позајмио, или боље рећи непроверено прихватио, таква погрешна мишљења и затим их приписао Светом Сави. Та мишљења несумњиво потичу из радова западних научника, које је читао и за којима се повео“.[7] Иако млађи од Поповића ни Радојчић се није могао изузети лако од утицаја позитивизма које се почео дубоку укорењивати у српску науку. Тендеција је била да уколико се Доментијановом стваралаштву не може дати научни призвук, а да је плетеније словес само одлика једне епохе, онда то и није књижевност, јер тако запад мисли. На тај начин је наука силом покушавала да од Доментијана начини Анатола Франса (1844-1924), а од лика Светог Саве начини лик Пафнуција[8], што је незамислив терор[9] над самом књижевношћу. Значај проучавања средњевековне књижевности је вишеструк, тим путем се омогућава непосредна комуникација са наслеђем, стиче се бољи увид у развој аутономне национале уметности, као и увид у последице и погрешке, које су се поткрале. [1] Атанасије Јевтић, Богословље Светог Саве, Врњачка Бања, 1991, 8. [2] Милорад Лазић, Естетика Доментијановог житија, Предговор В.В. Бичков, Октоих, Подгорица 1997, 7. [3] Атанасије Јевтић, Богословље Светог Саве, Врњачка бања, 1991, 9. [4] Исто, 11. [5] Исто, 21. [6] Исто, 25. [7] Исто, 27. [8] Пафнуције, калуђер и пустињак, је главни лик романа Таида , бива заведен лепотом жене те постаје највећи грешник. Али да не буде забуне, овим поређењем се не инсистира на сличностима два дела Житија и Таиде, већ на индентичним приступима књижевног тумачења једном и другом. [9] Европски средњи век са правом носи надимак „мрачни“. Међутим, то се не односи нужно и на Средњи век српске историје, јер је постојало неколико периода који се везују за владаре лозе Немањића који су умногоме унапредили српску државу и српску културу. У претераној жељи да постанемо оно што историјски па и географски нисмо, почели смо присвајати и оно чему логично нема места код нас а што се тиче појединих социјалних феномена. Период владавине Немањића је оставио значајне споменике и одреднице нашег идентитета. О сличној тематици су говорили Зоран Мишић Шта је то косовско определење (1961) и Борислав Михајловић Михиз у чланку Књижевни разговори (1952). Поменута двојица су у периоду комунистичке идеолошке превласти истицали важност културног наслеђа. Њима су се касније придружила и највећа имена српске поезије и прозе тога времена окупљени око часописа Дело. Вековна разлика је била премошћена, а најзад је и створен аутентични израз модерне српске поезије. Свети Сава

У петак, 12. октобра 2012. године, уочи Покрова Пресвете Богородице, у Основној школи ,,14. октобар” у Баричу прослављен је Дан школе. Ове године Основна школа „14. октобар“ је обележила 137 година постојања. У тешким условима и под разним околностима ова школа је радила и своју снагу црпила у вери и жељи да истраје. Иако је школа добила име по датуму ослобођења од немачке окупације, 14. октобар је и датум прослављања Покрова Пресвете Богородице под чијим окриљем је сачувано ово место и његова школска заједница. Није случајно директор школе г. Душан Микић у свом поздравном говору истакао изворне вредности школе, које се темеље на првој годишњици цркве: 14. октобра 1875. године. Том приликом, у својој беседи, велико задовољство због изградње школе изразио је и парохијски свештеник Радоје Димитријевић, и не слутећи да ће директор школе и први учитељ бити свршени богослов Радивоје Живановић. Са школом и активним и младим учитељима, Барич је брзо почео да мења своју физиономију и стаје у ред првих села Посавине. Године 1900. део школе је био порушен и Баричанци су решили да саграде нову школу 1908. године. У 20. век школа је ушла са 130 ученика. У послератним годинама, после обнове индустријског предузећа „Прва искра“ и са доласком већег броја радника, Барич је почео нагло да се изграђује. Осетила се потреба за прoширењем школског простора чија је изградња завршена 1956. године. Године 1967. новоадаптирана школа добија име ,,14. октобар”, јер су тог датума ови простори ослобођени од немачке окупације. Октобра 1975. године школа свечано обележава стогодишњицу и добија Октобарску награду за постигнуте резултате у раду. Те године подиже се и почиње са радом школа у Малој Моштаници. Септембра 1990. г., на опште задовољство, ученици и наставници усељавају се у нову савремену школску зграду у којој се настава одвија и данас. Не само директор школе, него и деца са родитељима који су се у великом броју одазвали прослави Дана школе, показали су огромну захвалност и задовољство присуством Његовог Преосвештенства Епископа хвостанског г. Атанасија, председника Одбора за верску наставу Архиепископије београдско-карловачке. Пред препуном салом програм је отворио директор школе. Најпре је захвалио Његовом Преосвештенству и другим гостима на посети, а затим и домаћинима славе: ђацима, колективу и радном особљу као неизоставној подршци. У наведеном историјату, новопостављени директор г. Микић истакао је праве вредности школе. Барич се може назвати галеријом икона, јер се ту и данас налази иконостас из времена краља Драгутина, који је кнез Милош Обреновић из топчидерске цркве светих апостола Петра и Павла пренео у манастирску цркву Покрова Пресвете Богородице у Баричу. Данас је већи део иконостаса рестауриран и представља непроцењиви капитал и огромно духовно богатство овог места. Школа броји укупно 730 ђака и 79 радника. Већина ђака похађа верску наставу У програму су узели учешћа деца различитог узраста. И сам програм је имао шаролики карактер. Од традиционалног певања изворне музике до солистичких концерата гитаре и хармонике, преко модерног брејкденса и монолога, ђаци су још једном показали многе таленте и увеличали славље. По свршеном пограму Владика је у свом обраћању истакао да је срећан и задовољан када чује и види многе дарове које поседују деца. Владика је изразио задовољство кадром који предаје деци. И сам је поделио делић свог школског искуства, што је изазвало радовање код деце. После програма послужена је закуска у Зборници, приликом чега се Владика још једном захвалио и поздравио све присутне. Такође, Владика је пренео поздраве и благослов Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, а по изласку из школе сликао се са децом која су га радосно испратила стално понављајући: Ис пола ети, Деспота! вероучитељ Драган Арсић Извор: СПЦ

Aкатист светитељима Атанасију Великом и Кирилу, Архиепископима Александријским (Свети Атанасије се слави 31/18.јануара и 15/2.маја; свети Кирило се слави 31/18.јануара и 22/9.јуна) Кондак 1 Изабрани од небескога Пастиреначалника, оци наши, пресветла два светилника, светитељи, Атанасије и Кириле, првопрестолници великога града Александрије, оружијем крста и молитве, победили сте непријатеље Цркве Христове, прослављамо духовним песмама вас, свете заштитнике наше .Ви пак, пошто имате слободу пред Господом, молите се за Цркву Православну, за град ваш и све људе који вам са љубављу кличу. Радујте се, светитељи Атанасије и Кириле, непоколебљиви стубови Православља и богомудри учитељи! Икос 1 Јависте се као анђели земаљски и људи небески, свети Атанасије и Кириле, када сте се озарили светлошћу истинскога богопознања, као два светила сте просвећивали, наследивши један другога на архиепископском престолу сву земљу и као велики јерарси и учитељи наши сте заградили учење нечасних јеретика, побожношћу напајајући верне. Због тога и ми, утврђени вером Христовом, певамо вам заштитницима Цркве Православне овако: Радујте се, јер сте одбацили обмане овога света! Радујте се, непрестани чувари чистог и непорочнога живота! Радујте се, јер сте свим срцем заволели једино Христа! Радујте се, јер сте вољу своју покорили вољи Божијој! Радујте се, јер сте собом показали пример истинске вере! Радујте се, јер сте храбро на себе понели бреме Христово! Радујте се, испуњени сасуди Духа Светога! Радујте се, верни радници винограда Христовога! Радујте се, украси Правослвне Цркве! Радујте се, архипастири свете Александријске Цркве! Радујте се, светитељи Атанасије и Кириле, непоколебљиви стубови Православља и богомудри учитељи! Кондак 2 Срцезналац Господ видевши твоју чврсту намеру, мудрост и побожност, постави те оче Атанасије, на свећњаку Александријске Цркве да би светлост светога Јеванђеља засијала у земљама Истока, и да би људи просвећени тобом певали Богу похвалну песму: Алилуја! Икос 2 Светлим разумом и чистим срцем повиновавши се вољи Божијој, узевши благо бреме Христово, пошли сте апостолским стопама на духовној њиви, оци наши Атанасије и Кириле, изобилно сејући реч Божију просвећујући паству своју благодаћу и утврђујући многе у истинској вери.Стога и ми просвећени вашим богомудрим учењем овако вам кличемо: Радујте се, од младости Богом благословени! Радујте се, јер сте поживели у истинској простоти и молитвеном ћутању! Радујте се, јер сте од младости посветили себе Богу! Радујте се, још у детињству напојени љубављу према речи Божијој! Радујте се, јер сте заволели монашки живот! Радујте се, јер сте верно послужили Господу! Радујте се, јер сте достојно примили благодат свештенства! Радујте се, јер сте приносили за људе бескрвне жртве! Радујте се, премудри пастири и учитељи Цркве! Радујте се, достојни наследници апостола! Радујте се, неућутни гласноговорници истинске побожности! Радујте се, штите и оградо града Александрије! Радујте се, светитељи Атанасије и Кириле, непоколебљиви стубови Православља и богомудри учитељи! Кондак 3 Силом свога разума просвећенога благодаћу, Једносушну Тројицу: Оца Беспочетнога, Сина Оваплоћеног и Духа Свесветога си проповедао оче Кириле, јавивши се као и заштитник и поборник Богородице од јеретичких учења. Ми те прослављамо као божанскога писца тајне Божанске Тројице и озаривши се твојими учењем, певамо Христу Богу који те је прославио: Алилуја! Икос 3 Имајући велику ревност по Богу, наоружавши се оружијем Крста Христовога и узевши мач речи Божије, као добропобедни војници Оца Небескога стали сте против непрјатеља спасења, ђавола, свеблажени оци Атанасије и Кириле, брзо сте посекли плеву јеретичких учења спасавајући душе заблуделих чеда Божијих, и укрепљавајући верне у побожности и православној вери. Зато заштитом вашом просветите и нас који са љубављу вам овако певамо: Радујте се, јер сте у посту и уздржању подражавали велики пустиножитеље! Радујте се, јер сте примером свога живота обратили многе ка Господу! Радујте се, благовесници Јеванђељске истине! Радујте се, наставници наши у исповедању православне вере! Радујте се, поштоваоци Живоначалне Тројице! Радујте се, јер сте као Серафими горели огњем љубави према Господу! Радујте се, искоренитељи јеретичкога служења! Радујте се, прославитељи истинитога Бога у Светој Тројици коме се клањамо! Радујте се, укоритељи безбожних и нечастивих! Радујте се, добри чувари пастве ваше ! Радујте се, јер се вама прославља света вера! Радујте се, јер и ми грешни име ваше са вером призивамо! Радујте се, светитељи Атанасије и Кириле, непоколебљиви стубови Православља и богомудри учитељи! Кондак 4 Ђаво подиже буру злобе, тражећи да аријанским зловерјем погуби Цркву Христову кроз њене сабазни. Ти пак, оче Атанасије, веома гласно си у Никеји, на првом васељенском сабору изрекао реч спасења. Аријева мишљења си посрамио и силу Свете Тројице си проповедао у целоме свету. Због тога у свим крајевима земље проповедао си истинску веру учећи верне да са љубављу певају Богу Творцу свих: Алилуја! Икос 4 Светитељи Атанасије и Кириле, чувши реч Христову која позива ка подвигу остајања у вери чак и до смрти, следили сте Пастиреначалника Христа, немајући одмора због непрестаног напора за спасење пастве од вукова који хоће да је разграбе, и овај подвиг кроз цео живот сте носили, сада нађосте вечни одмор у рајским обитељима.Ми пак, подигавши очи срца наших ка Господу, дужно са љубављу прослављамо спомен ваш са умиљењем кличући овако: Радујте се, верни служитељи СветеТројице! Радујте се, пламени ревнитељи истине Христове! Радујте се, јер сте храбро изобличили јеретичка умовања безумнога Арија! Радујте се, непоколебљиви поборници праве вере! Радујте се, јер сте богумудрим речима заградили уста заблуделих! Радујте се, јер сте чували Цркву Христову од лажних учења! Радујте се, пастири,који одгоните вукове од стада Христовога! Радујте се, јер сте спремни да и душу своју положите за духовна чеда! Радујте се, преизобилни ризничари богословља! Радујте се, сејачи истинске побожности! Радујте се, богоблажени исповедници православне вере! Радујте се, путеводитељи верних ка спасењу! Радујте се, светитељи Атанасије и Кириле, непоколебљиви стубови Православља и богомудри учитељи! Кондак 5 Јавили сте се као боговођене звезде у Александрији, светитељу Кириле, просвећени од Сунца Правде Христа Бога, које својом незаланом свветлошћу просвећује земље Истока и као звезда Витлејемска, показао си пут вернима ка Христу, да би људи просвећени тобом, певали Њему благодарну песму:Алилуја! Икос 5 Видевши чеда александријеске цркве јеванђељску благовест вашу и остајање до смрти за Цркву Христову и правду Божију, обраћаху се од јеретичких заблуда ка истинитој вери. Ви пак, као добри пастири, примили сте са љубављу оне који траже спасење, благодарећи свим срцем Господа за милост Његову према онима који се кају. Због тога вас хвалимо радосним песмама свети оци и говоримо: Радујте се, молитвеници, озарени Духом Божијим! Радујте се, светила која просвећујете душе наше! Радујте се, јер сте разум свој предали у послушност вери! Радујте се, јер сте нам завештали да право славимо Бога! Радујте се, јер сте благодаћу Христовом победили јеретичка мудровања! Радујте се, јер сте верне штитили од јереси! Радујте се,јер сте изложили руглу ђавола и слуге његове! Радујте се, преславни заштитници верујућих! Радујте се, јер сте по вери ревношћу били сличи пророку Божијем Илији! Радујте се, јер сте као пророк Данило и три млдића храбро прославили Бога! Радујте се, јер сте се целога живота трудили на њиви Господњој! Радујте се, јер и после смрти љубављу се не одвајате се од пастве своје! Радујте се, светитељи Атанасије и Кириле, непоколебљиви стубови Православља и богомудри учитељи! Кондак 6 Проповедник истинитог учења о Христу и Пречистој Његовој Матери јавио си се, светитељу оче Атанaсије, силом благодатне речи твоје и богонaдахнутих списа богохулну обману Арија си посрамио и многе невоље си претрпео од непријатеља Православља: неправедно прогонство са александријскога престола, затвор у тамници и прогонство.Зато видевши те сви као доброга пастира који душу своју полаже за овце, певамо Богу који прославља свете Своје: Алилуја! Икос 6 Засијали сте као светила на црквеном небу, светититљи Атанасије и Кириле, подвигом живота вашега показујући свима вернима пут ка незалазној светлости – Христу. Зато вас молимо: помозите да се тама неверја и разврата свету Божијем разагна, да сви који љубе и поштују Бога у духу и истини кличу вам овако: Радујте се, јер сте сав свет речима вашим озарили! Радујте се, даваоци светлости Христове православном народу! Радујте се, светле звезде,које нас осветљавате у греховној ноћи! Радујте се, незалазна светлости ЦрквеХристове! Радујте се, ревнитељи истините вере! Радујте се, јер у свим земљама Истока изађe проповед ваша! Радујте се, јер сте благодарили Богу у прогонству и гоњењу од јеретика! Радујте се, јер сте храбро претрпели многе поруге од њих! Радујте се, неустрашиви поборници вере у Христа! Радујте се, прибежиште свих прогоњених за истину! Радујте се, духовни оци и наставници побожности свима нама! Радујте се, путеводитељи наши у небеско отечество! Радујте се, светитељи Атанасије и Кириле, непоколебљиви стубови Православља и богомудри учитељи! Кондак 7 Желећи да те протерају са престола Александријске цркве, јеретици те оклеветаше, свети оче Кириле, пред царем Теодосијем. И кад он пак, виде добар живот твој, одмах посрами оне који те клеветаху и разагна јеретички скуп њихов:јееретика Несторија збаци са цариградскога патријаршијскога престола, и тебе постави за председавајућега на васељенском сабору у Ефесу. Ти, свети оче, посрамивши на сабору Несторијеву јерес, узвеличао си Богородицу и Матер Светлости и прославио Бога, кличући Му благодарну песму: Алилуја! Икос 7 Јависте се, свети оци, достојни радници и чувари новога винограда Христовога засађеног вашим трудом и као верни служитељи Христови, ушавши у радост Господа Свога, сада се радујете на небесима и молитвама својим утврђујете веру нашу, посредујући за наше спасење пред Богом за нас грешне, да благодарно певамо овако: Радујте се, изобличитељи Аријеве и Несторијеве јереси! Радујте се, заштитници наши од пагубних мудровања! Радујте се, наставници заблуделих од правога пута! Радујте се, јер светошћу богопознања просвећујете помрачене умом! Радујте се, јер рекама благодати напајате срца многих! Радујте се, неуспављиви стражари нашега спасења! Радујте се, војници Христови, још у животу од Њега славом овенчани! Радујте се, јер подвиге и напоре ваше верни неућутно прослављају! Радујте се, јер сте духовно богатство дали многим људима! Радујте се, јер их упућујете ка пристаништу спасења! Радујте се, јер нас учите да се радујемо за Господа! Радујте се, јер жалости наше претварате у радост! Радујте се, светитељи Атанасије и Кириле, непоколебљиви субови Православља и богомудри учитељи! Кондак 8 Необично и дивно је заиста видети, како нова бура дође на Цркву Божију, кад цар Јулијан отвори све многоожачке храмове, приносећи жртве лажним боговима. И опет усташе на тебе, свети Атанасије,као непријатељи вере Христове и рекоше цару: „Ако Атанасија не убијеш немогуће је уништити хришћанство“. Ти пак, свети оче, прорекао си да ће се овај метеж брзо завршити и супроставио си се богоодступнику Јулијану молећи Господа и Пречисту Мајку Његову, да спречи његове замисли против хришћана, да би сви верни певали благодарно Богу песму: Алилуја! Икос 8 Сви православни људи проповедају благодатну помоћ вашу, предивни светитељи Атанасије и Кириле, од старих времена оци наши вас упознаше као заштитнике од доласка туђинаца и избавитеља од морских ветрова. Зато и ми, верна чеда Цркве Христове приносимо вам ове наше похвале: Радујте се, возљубљени од верних у православним земљама! Радујте се, поборници Правослвља у земљи нашој! Радујте се, посредници за оне који вас воле и поштују! Радујте се, даваоци светлости Христове православном народу! Радујте се, јер сте многима отворили врата у Царство Небеско! Радујте се, заступници спасења рода хришћанскога! Радујте се, јер сте праведним животом вашим задивили све околне земље! Радујте се, јер се сви благочестиви људи због имена ваших радују! Радујте се, истинити чувари љубави Христове! Радујте се, учитељи у молитвама хришћанима свих времена! Радујте се, на земљи овенчани венцем трпљења ! Радујте се, на небесима озарени вечном светлошћу! Радујте се, светитељи Атанасије и Кириле, непоколебљиви стубови Православља и богомудри учитељи! Кондак 9 Сви анђели задивише се славном животу твоме на земљи, свети оче Кириле, јер Господ показа тебе чврстога заштитника Православља. Ти си свуда јављао Јеванђељске истине, тешећи верне и тако си их сачувао од јеретичких учења. Зато и сада не остави нас грешне, и сва чеда Божија утврди у Правосављу и једномислију, да би у духовној радости певали Светој Тројици благодарну песму:Алилуја! Икос 9 Многоречите говорнике сте превазишли силом богонадахнутих речи и списима вашим, богомудри свтитељи Атанасије и Кириле, ви сте пак, богословствовали оваплоћенога Логоса просвећујући душе многих верно им показујући пут ка спасењу, којим сте и сами непоколебљиво ходили до блажене смрти ваше.Ми пак, радосни што имамо такве учитеље духовнога живота и молитвенике, прослављамо вас,свети оци говорећи: Радујте се, добри пастири који сте ревновали за славу Господњу! Радујте се, јер сте умножили дани вам талант! Радујте се, странци земаљски, који сте ушли у Небеско отечество! Радујте се, јер сада празнујете са хоровима небеских сила! Радујте се, светила, која осветљујете оне који су у тами! Радујте се, због тога сте названи велики у Царству Божијем! Радујте се, од Бога украшени венцима исповедништва! Радујте се, великом славом преузнешени у хору великих светитеља! Радујте се, богомудри учитељи васељене! Радујте се, јер са свима угодницима Божијим молите се за нас Господу! Радујте се, јер се вама прославља вера хришћанска! Радуијте се, јер су имена ваша написана на небесима! Радујте се, светитељи Атанасије и Кириле, непоколебљиви стубови Православља и богомудри учитељи! Кондак 10 Желећи спасити стадо Христово од погибли, светитељу Атанасије, ниси се уплашио царевих претњи ни клевета јеретика, нити хапшења, но све ово као храбри војник Христов претрпевши, ниси престао да просвећујеш твоју паству, молећи твоје ученике да чврсто стоје у истинској вери, и да се не плаше вражијих обмана, него да у жалостима и невољама благодаре за све Богу, певајући песму:Алилуја! Икос 10 Ви сте неразрушива тврђава свима православним људима, свехвални и достохвални светитељи Атанасије и Кириле, јер Творац неба и земље изабра вас да будете на земљи чврсти заштитници и непоколебљиви стубови истините вере, и присаједини вас хору великих светитеља и учитеља Цркве Христове. Стога умолите да се удостојимо Божије благодати и да она остане у свима нама који вас волимо и певамо овако: Радујте се, јер сте истину Христову проповедали пред људима без икаквога страха! Радујте се, чувари црквених догмата! Радујте се, јер сте божанске речи носили у срцима својим! Радујте се, јер сте богомудрим списим вашим нама оставили духовну ризницу! Радујте се, заштитници наши од лукавства сатаниних! Радујте се, јер молитвама вашим побеђујемо обмане ђаволске! Радујте се, исцелитељи наших духовних и телесних болести! Радујте се, тихо пристаниште обремењених невољама! Радујте се, даваоци свакога добра привременог и вечног! Радујтесе, посредници наши пред престолом Судије Небеског! Радујте се, јер чистим срцем сада Бога гледате! Радујте се, јер и по одласку вашем у небеским становима не престајете да се старате за нас! Радујте се, светитељи Атанасије и Кириле, непоколебљиви стубови Православља и богомудри учитељи! Кондак 11 Молбене песме наше у храму пред чудотворном иконом вашом вам данас приносимо, и милостиво их услишите,светитељи Христови Атанасије и Кириле, и свима којима треба ваша благодатна помоћ, будите заштитници и молитвеници,дарујући им сва добра: болеснима исцељење, жалоснима утеху, онима у невољама избављење, да се због вас обрадују и славе Бога певајући Му: Алилуја! Икос 11 Јависте се светозарни свећњаци и чудотворци, светитељи Божији Атанасије и Кириле: од давних времена до сад отачество наше не остављајући јер о томе говори и стари летописац у време најзеде Батијеве,Велики Новгород заштити Бог и ви, светитељи Христови. Због тога вас молимо, свети оци, подарите опроштај грехова свима људима који љубављу поштују ваш свети спомен и овако вапију: Радујте се, јер се у свим православним земљама прослављју имена ваша! Радујте се, јер у свим земљама православним зидају се цркве у ваше име! Радујте се, јер сте заградили пут пуковима агарена за Велики Новгород! Радујте се, великоименити покровитељи земље наше! Радујте се, јер се у граду Москви подиже храм у вашу част! Радујте се, јер сте возљубили земљу нашу и верна чеда наша! Радујте се, јер се синови руски спасавају посредовањем вашим! Радујте се, јер сви верни молитвама вашим ослобађају се од недаћа и невоља! Радујте се, надо наша и заступници у тешким невољама и напастима! Радујте се, дивна утехо свима нама у годинама бола! Радујте се, јер молитвама вашим умилостивљујете Владара свих! Радујте се, јер вама се украшава и оснажује Црква Христова! Радујте се, светитељи Атанасије и Кириле, непоколебљиви стубови Православља и богомудри учитељи! Кондак 12 Знајући благодат вашу дану вам од Бога, празнујемо ваш општи спомен, светитељи Христови Атанасије и Кириле, и усрдно прилазимо вашој часној икони,з аштитом вашом као непобедивом тврђавом ограђујемо се.Јавили сте нам се као исцелитељи болести, наставници заблуделих, брзи помоћници свима који вас призивају и певају песму Богу: Алилуја! Икос 12 Опевајући диван ваш живот на земљи и славу која је на небесима, смирено вас молимо, светитељи Атанасије и Кириле, подарите силу са висине православним хришћаним против непријатеља видљивих и невидљивих, будите нам свеблажени оци, у свему добри помоћници, благословите нас миром и љубављу, дајте нам чврсту веру, чистоту живота и страх Божији, да би пронашавши душевни одмор, радосно вам овако запевавали: Радуј се, Атанасије, истога имена са безсмртношћу! Радуј се, велики учитељу Цркве Христове! Радуј се, Кириле, разоритељу Несторијевог бесплодног расуђивања! Радуј се, славо и утврђење Алекасандријкога престола! Радуј се, Атанасије, прогнани правде ради из отачаства твога! Радуј се, чувани љубављу од твоје пастве! Радуј се, Кириле, добро и верно си се потрудио за част Пресвете Богородице! Радуј се, јер смрти твојој присустовала је и сама Пречиста Мајка Господа! Радиуј се, Атанасије, јер Антоније Велики теби завешта ризу своју! Радуј се, јер мошти твоје беху положене у цркви Свете Софије у Цариграду! Радуј се, Кириле, проповедниче премудрости Божије! Радуј се, архијереју Бога Вишњега! Радујте се, светитељи Божији Атанасије и Кириле, непоколебљиви стубови Православља и богомудри учитељи! Кондак 13 О, свехвални пастири наши, светитељи Атанасије и Кириле, примите ово мало мољење наше, које вам приносимо из скрушеног срца нашега, измолите нам од Христа Бога утврђење у иститинтој вери, да ходимо у заповестима Господњим без греха,и заступништвом вашим приведите нас у Царство Небеско, да се удостојимо да радосно са вама певамо победну песму: Алилуја! Овај кондак чита се три пута,а потом икос 1 и кондак 1 Молитва светитељима Атанасију и Кирилу Александријском О, свесвети оци Атанасије и Кириле, топли наши заштитници, уништитељи јереси, заштитници побожности, исцелитељи болесних и помоћници оних у невољама и топли посредници свима који вам долазе, помозите нама грешнима у целом жиовоту нашем, умолите Господа Бога да нам подари опроштај грехова и наслеђе Царства Небескога, да свагда прослављамо Оца и Сина и Светога Духа,и вашу милостиву заштиту сада и увек и у векове векова.Амин Молитва светом Атанасију Александријском О, свехвални и преславни светитељу Атанасије Велики, за православну веру много си страдао: пет пута био у прогонству и бекству, претрпео си многе клевете и нападе, много пута за њу хтедоше непријатељи да те убију, и само сам Бог чудесно те сачува од смрти. И све ово ти си претрпео од безбожних јеретика аријанаца са којима си се борио и њих многим проповедима твојим посрамио,трпљењем твојим их победио и безбожност њихову од Цркве си одагнао, засадивши православно учење умножио си семе вере Христове. Заиста, ти си храбар војник Христов, као војник ,до краја живота твога славно си се борио за праву веру са јеретицима. Заиста,ти си стуб вере Православне, јер никако се не поколеба вера твоја од ових јеретичкких гоњења, но изнад свега утврди се и ојача, не само у теби и у твојој пастви, него и у целој Цркви Христовој. Теби се молимо, угодниче Божији, измоли од Христа Бога нашега да имамо непоколебљиву веру да не скренемо са њеног правога пута,да до крај живота нашега останемо у њој, не бојећи се ни обмана, ни претњи, ни гоњења, и да наследимо Царство Небеско у слави Бога Оца и Сина и Светога Духа, где ти сада са свима светим боравиш.Амин! Акатист написао: А.Трофимов Акафист святителям Афанасию Великому и Кириллу, архиепископам Алексанрийским http://kotlovka.ru./...d=2604&temid=38 са цркввено-словенског језика превео протонамесник Животије Милојевић

Тога дана на Дорћолу, на углу улица Цара Уроша и Мике Аласа, нa месту где је 1915. године Мајор Драгутин Гавриловић командовао одбраном Београда, окупило се неколико стотина грађана да се молитвено сети ових српских јунака који су своје животе положили за одбрану Отаџбине и Београда. Поред праунука Мајора Гавриловића: Милоша и Мине Маринковић, овом скупу су присуствовали: представник Генералштаба Војске Србије Пуковник Стевица Карапанџић, питомци Војне Гимназије са својим вероучитељем презвитером Јованом Бабићем, председник удружења ”Ратних добровољаца од 1912 до 1918” Др Видоје Голубовић, глумац Народног позоришта Тихомир Арсић, ђаци Богословије Светог Саве, фолклорни ансамбл ”Фрула”, певачка група СШ :”Свети Трифун” из Александровца и ђаци ОШ ”Браћа Барух”. После парастоса, свима присутнима се обратио Епископ Атанасије и пригодном беседом још једном подвукао важност подсећања на овакве историјске догађаје и молитвеног сећања на људе који су своје животе положили за светлију будућност својих покољења и Отаџбине. После Владикине беседе уследио је културно-уметнички програм у којем су учествовали: глумац Тихомир Арсић, средњошколци из Александровца и фоклорни ансамбл ”Фрула”. На крају сви присутни су позвани на дружење уз војнички пасуљ. Светосавско звонце је при организацији овог догађаја уредило фасаду и спомен плочу посвећену браниоцима Београда коју су 1995. године на овом месту поставили чланови Удружења ратних доборовољаца 1912-1918 године, а коју су у међувремену вандали оскрнавили графитима. Извор и фотографије: Светосавско звонце