Претражи Живе Речи Утехе

Autor: Tanjug 15/05/2023 22:27 Američki Stejt department objavio je Međunarodni izveštaj o verskim slobodama za 2022. godinu, koji donosi sveobuhvatnu procenu uslova za slobodu veroispovesti u 199 zemalja, među kojima su najbliži saveznici SAD, ali i zemlje sa kojima Amerika nema diplomatske odnose, navodi se u saopštenju. Dokument se, između ostalog, odnosi na politike državnih vlasti kojima se krše verska uverenja različitih grupa, denominacija i pojedinaca, kao i nastojanja SAD da se unaprede verske slobode širom sveta, prenosi Glas Amerike (VOA). Izveštaj o verskim slobodama - deo koji se odnosi na Srbiju U izveštaju je navedeno da su u Srbiji verske grupe prijavile manji broj nasilnih incidenata u odnosu na 2021. godinu, kao i da su u julu 2022. vandalizovane dve izložbe na otvorenom u Novom Sadu, od kojih je jedna bila posvećena sećanju na Holokaust. Nekoliko izložbenih panela je bilo ispisano neonacističkim i proruskim simbolima. Primećeno je da su nacionalističke grupe koristile društvene mreže za širenje antimigrantskih i antimuslimanskih poruka. "Izrazi antimuslimanskog raspoloženja, kao što su ispisivanje grafita i murala koji veličaju osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića i upotreba pežorativnog jezika za opisivanje etničkih Albanaca, pojavili su se širom zemlje", navedeno je u dokumentu. Ukazano je da je to što su pojedini mediji i internet stranice koristili pojam ''sekta'', za manje hrišćanske i netradicionalne verske grupe, kao što su Jehovini svedoci ili protestanti, nosilo snažnu negativnu konotaciju. Precizirano je i da su predstavnici nekoliko verskih grupa ukazali da su vlasti u Srbiji nastavile da favorizuju Srpsku pravoslavnu crkvu (SPC) u odnosu na druge verske grupe. "Vlada je odobrila sredstva za završetak pravoslavnog verskog objekta, ali slična izdvajanja nije namenila drugim verskim grupama", navedeno je u tekstu. Navedeno je i da je SPC juna 2022. godine priznala autokefalnost Makedonske pravoslavne crkve - Ohridske arhiepiskopije, čime je rešen dugogodišnji spor između dve crkve. U izveštaju je navedeno da su vlasti Srbije nastavile sa vraćanjem imovine zaplenjene tokom Holokausta, kao i restituciju verske imovine oduzete posle 1945. godine, kada je uspostavljena država zasnovana na komunističkoj ideologiji, ali da se taj proces odvija sporo. Izveštaj o verskim slobodama - deo koji se odnosi na Crnu Goru U delu izvještaja Stejt departmenta koji se odnosi na Crnu Goru, podseća se da su premijer Dritan Abazović i patrijarh srpski Porfirije 3. avgusta 2022. godine potpisali “okvirni sporazum” kojim se regulišu odnosi države i SPC “uprkos protivljenju civilnog društva, drugih verskih organizacija i opozicionih političkih stranaka, koje su tvrdile da su aspekti sporazuma neustavni, kao i da je sporazum potpisan bez adekvatne javne rasprave. “Nevladina organizacija Akcija za ljudska prava (HRA) identifikovala je nekoliko odredbi po kojima sporazum odstupa od postojećeg vladinog pravnog okvira, uključujući one koji se odnose na davanje određenih pravnih ovlašćenja Srpskoj pravoslavnoj crkvi, kao i odredba o verskom obrazovanju u državnim školama kroz mehanizam suprotno Zakonu o slobodi veroispovesti”, ističe se u izveštaju. U dokumentu je takođe navedeno da je predsjednik Milo Đukanović davao izjave kojima je SPC označavao "kriminalnom i paravojnom strukturom". U izveštaju se navodi i da je islamska zajednica u Crnoj Gori prijavila anti-islamske i srpske nacionalističke poruke navijača iz Petrovca, tokom gostovanja tima iz Plava (FK Jezero). Stejt department u izvještaju ukazuje i na to da su zvaničnici Katoličke crkve nastavili da navode da su, kao jedan od najvećih vlasnika imovine u zemlji, i dalje uključeni u brojne imovinske sporove sa crnogorskom vladom i SPC. Stejt department navodi da su američka ambasadorka i drugi službenici ambasade sa zvaničnicima crnogorske vlade razgovarali “o slučajevima verske diskriminacije, rastu verskih tenzija posle potpisivanja okvirnog sporazuma SPC i vlade, pitanjima restitucije i odnosima verskih grupa i vlade". Stejt department izveštaje Kongresu, u skladu sa Zakonom o verskim slobodama iz 1998, podnosi svake godine. Blinken: Ostvaren napredak, ali nastavljeni i veoma zabrinjavajući trendovi Američki državni sekretar Entoni Blinken danas je povodom objavljivanja godišnjeg Izveštaja o verskim slobodama Stejt departmenta izjavio da je tokom prethodne godine ostvaren napredak u nekim delovima sveta kada je reč o verskim slobodama, ali da su, istovremeno, nastavljeni veoma zabrinjavajući trendovi. "Verske slobode su ključne za stabilna i sigurna društva. Kada se svaka osoba poštuje zbog svojih uverenja, ona je osnažena da dostigne svoj puni potencijal, što zauzvrat podiže čitave zajednice i društva", rekao je Blinken. On je ukazao da su civilno društvo i druge zainteresovane vlade širom sveta uspešno dovele do oslobađanja mnogih zatvorenika, saopšteno je iz Stejt departmenta. Naveo je da je Belgija formalno priznala svoju budističku manjinu, kao i da je Brazil kodifikovao garancije verskih sloboda za starosedelačke zajednice. Jonathan Ernst/Pool Photo via AP "Kanada i Evropska unija otvorile su nove kancelarije za borbu protiv islamofobije, dok je Hrvatska imenovala svog prvog specijalnog savetnika za borbu protiv antisemitizma", rekao je Blinken, dodavši da u Centralnoafričkoj Republici specijalni krivični sud nastavlja da goni slučajeve verskog nasilja i drugih kršenja ljudskih prava. Sa druge strane, Blinken je ukazao da su vlade u mnogim delovima sveta nastavile sa diskriminacijom verskih manjina koristeći niz metoda, uključujući mučenje, premlaćivanje i nezakonit nadzor. Istovremeno, kako je istakao, nastavljeni su i drugi oblici diskriminacije na osnovu vere ili nedostatka vere, kao što je isključivanje verskih manjina iz određenih profesija ili njihovo prisiljavanje da rade u vreme verskih obreda. Blinken je, kao primere, naveo zločine nad muslimanskim Ujgurima u Kini, napade vlasti Nikaragve na Katoličku crkvu, ali i stalnu represiju vojnog režima u Mjanmaru nad verskim manjinama. Državni sekretar SAD je istakao da će Vašington nastaviti da podržava hrabre zagovornike verskih sloboda. "Nastavićemo da se zalažemo za verske slobode u zemljama u kojima su prava na udaru. Nastavićemo da radimo na odbrani i promovisanju verskih sloboda ovde kod kuće", zaključio je Blinken.

Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа нишког Арсенија Православни подсетник за лето Господње 2022. са правилом поста и поуком за сваки дан нових српских просветитеља и учитеља: Светог Николаја Жичког (Н) Преподобног Симеона Дајбабског (С) Преподобног Јустина Ћелијског (Ј) Патријарха Павла (П) Старца Тадеја (Т)

Na godišnjoj konferenciji Evropske asocijacije organizatora prajdova (EPOA) Beograd Prajd je osvojio titulu grada domaćina i organizatora evropske manifestacije EuroPrajd 2022. godine, pobedivši ostale kandidate, Barselonu, Lisabon i Dablin. Ilustracija Foto: Pixabay/Gagnonm1993 EuroPrajd se dodeljuje gradovima kao domaćinima u organizaciji događaja još od 1992. godine i Beograd je jedinstven po tome što će se EuroPrajd 2022 događaj prvi put organizovati izvan Evropskog ekonomskog prostora (EEA), saopštila je organizacija Beograd Prajd. „Jako sam ponosan. Organizacija EuroPrajd 2022 u Beogradu nam pruža mogućnost da LGBT+ zajednicu sa Zapadnog Balkana osnažimo, reafirmišemo promociju evropskih vrednosti i ljudskih prava u Srbiji i predstavimo Beograd kao nezaobilaznu turističku destinaciju, bezbednu i otvorenu za sve. Verujemo da će EuroPrajd približiti regionalnoj i evropskoj javnosti pitanja od posebne važnosti za LGBT+ zajednicu u Srbiji i regionu, kao što su pravno regulisanje istopolnih zajednica“, kazao je Goran Miletić, direktor za Evropu organizacije Civil RightsDefenders i član organizacionog odbora Beograd Prajda. On je dodao da je siguran da će EuroPrajd biti važan faktor u afirmaciji šireg društvenog konsenzusa i uvažavanja različitosti i sloboda. „Želeo bih da se zahvalim svim organizacijama zaljudska prava sa Zapadnog Balkana koji su bili i ostali naši glavni saveznici, aktivistima i volonterima okupljenim oko Beograd Prajdakao i Turističkoj organizaciji Srbije na celokupnoj i svesrdnoj podršci“, dodao je Miletić. Marko Mihailović, koordinator Beograd Prajda kazao je da je Izbor Beograda kao grada domaćina EuroPrajd 2022 velika potvrda njihovog rada i cilja koji su postavili kada smo počeli da organizuju Beograd Prajd. „Ovu pobedu posvećujemo svim našim volonterima, aktivistima i ljudima koji su nas sve ove godine podržavali. EuroPrajd 2022 u Beogradu nam daje priliku da Evropi i svetu pokažemo i pozitivne strane Balkana, ali najvažnije od svega je da ovim događajem želimo da ukažemo na duboke razlike koje imamo u društvu kao i na ozbiljan i sistematski problem diskriminacije i nejednakosti sa kojima se suočava LGBT+ zajednica na Zapadnom Balkanu“, istakao je Mihailović. https://www.danas.rs/drustvo/beograd-domacin-europrajda-2022-godine/

Овогодишње заседање Светог Архијерејског Сабора торжествено ће почети у недељу 15. маја у Сремским Карловцима. Овим ће се обележити 100 годишњица уручења Томоса обновљено Пећкој Српској Патријаршији 1922. Тим поводом ЊП епископ сремски г. Василије упутио је Позив својим епархиотама на молитвено учествовање у Сабору и указује на значај јубилеја који се обележава. Посланица епископа сремског: Велики сабор – Сремски Карловци | Епархија сремска - српска православна црква WWW.EPARHIJA-SREMSKA.RS

дец 23, 2021 у 08:32 Руски патријарх Кирил и папа Фрања срешће се на неутралном терену после католичког и православног Ускрса. То је изјавио митрополит Иларион председник Одела за спољне црквене везе Московске патријаршије после сусрета са Папом у Ватикану. Они су разговарали у среду поподне и договорили се да је најбоље да “црквени самит” буде после ускрса. Ове године католички Ускрс је 17 априла а православни 24 априла. Папа Фрања је предлагао да он допутује у Русију али у московској патријаршији сматрају да још није дошло време за то и да је најбоље да други њихов сусрет буде у некој трећој земљи. Као што је познато први сусрет је био у Хавани. Где ће бити други сусрет за сада се не зна и о томе и тачном термину ће се тек договорити. Већ сада се зна, а то је потврдио и митрополит Иларион папа и патријарх Кирил неће разговарати о питањима богословске и црквене доктрине. – На сусрету руског патријарха и папе на дневном реду нису питања доктринарне противречности између православних и католика , казао је Иларион. За те проблеме и покушај да се реше треба много времена и преговора. И пре одласка на разговор са папом Фрањом митрополит Иларион је објаснио да о уједињењу православное и католичке цркве неће бити говора али важно је то да престане многовековно супарништво. Папа се за време боравка у Грчкој извинио за грешке католика у односу на православце. Извор: Новости View full Странице

Poskupljenje kredita u najavi: Američke Federalne rezerve Foto: Wikipedia 20. 12. 2021. / 10.33 Pretnja za zemlje u razvoju: Američki Fed najavljuje povećanje kamatnih stopa u 2022. U nastojanju da obuzdaju tvrdoglavo visoku inflaciju američke Federalne rezerve utiru put za povećanje referentnih kamatnih stopa sledeće godine. To bi, pored ostalog, ugrozilo refinansiranje dugova zemalja u razvoju. Prema podacima Narodne banke Srbije ukupan spoljni dug Srbije je 30. juna iznosio 31,961 milijardi evra Piše:M. M Na kraju dvodnevnog sastanka u sredu 16. decembra, američka Centralna banka je objavila planove da postepeno, ali brže nego što je prvobitno planirano, ukine program velike kupovine obveznica koji je počeo tokom pandemije. Na taj način su bili sprečeni porast troškova zaduživanja privrede i poremećaji na tržištu. Predsednik Fed-a Džerom Pauel je novinarima rekao da je sada povećan rizik od učvršćivanja veće inflacije koja je u SAD u novembru skočila na 6,8 odsto, najviše u skoro četiri decenije. U saopštenju od srede je upečatljivo nedostajala reč "prelazno“, koju je Fed u prošlosti koristio kada je bilo reči o inflatornim pritiscima. Fed je u nastojanju da podrži ekonomiju tokom pandemije držao kamatne stope blizu nule. Dvanaest od 18 članova Fed-ovog komiteta za određivanje kamatnih stopa sada kaže da očekuju da će kamatne stope u 2022. porasti za tri četvrtine procenta ili više. To odražava promenu strateškog razmišljanja Fed-a. Pre tri meseca niko u komitetu nije predvideo da će kamatne stope sledeće godine toliko porasti. Si-En-Bi-Si očekuje da će zvaničnici Fed-a objaviti novu prognozu koja pokazuje dva do tri povećanja kamatnih stopa u 2022. i još tri do četiri u 2023. Ranije nije bilo konsenzusa za povećanje kamatnih stopa u 2022. godine, iako je polovina zvaničnika FED-a očekivala barem jedno povećanje. Povećanje referentne kamatne stope u SAD nosi potencijalne rizike za ekonomije u razvoju. S jedne strane, dolar će imati tendenciju da poveća svoju vrednost, što će dovesti do povećanja realne vrednosti duga u lokalnim valutama. Takođe će povećati kamatne stope u zemljama u razvoju, povećavajući tako troškove servisiranja duga u lokalnoj valuti i ograničavajući mogućnosti za refinansiranje duga koji dospeva na naplatu pod održivim uslovima. Prema podacima Narodne banke Srbije ukupan spoljni dug Srbije je 30. juna iznosio 31,961 milijardi evra. M.M./Bloomberg,/NPR,/Reuters/NBS Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com

После алармантних података о наталитету, Министарство за бригу о породици пише нови стратешки документ који ће Влади Србије предочити почетком следеће године, сазнаје Спутњик. Међу мерама за подстицај рађања била би и она да се уместо садашњих 100.000 динара, за свако новорођенче издвоји сума од 5.000 евра. Обелоданио ју је председник Србије Александар Вучић и, какао је сам рекао, то неће бити једина која финансијски треба да подстакне рађање. Да нам је демографска слика лоша није непознаница, али су лампицу за аларм упалили никад гори подаци него они с краја прошле године. Како је тада у интервјуу Спутњику, изјавио министар за бригу о породици Ратко Дмитровић, који припрема и нову стратегију, број умрлих је повећан за 3,5 одсто, а број новорођених је смањен за 1,5 одсто, што значи да је Србија у 2020. када само гледамо однос наталитета и морталитета, изгубила 44.000 људи - град величине Пожаревца или Сомбора. Нова стратегија за стари проблем наталитета Према подацима Републичког завода за статистику, у јануару 2020. Србија је имала мање од седам милиона становника и пала је испод те цифре после 52 године. Зато не чуди ни акција Министарства на изради нове стратегије, ни предлог председника државе да се једнократна помоћ за свако новорођенче са садашњих 100.000 динара повећа на чак 5.000 евра. Према недавној најави Дмитровића ускоро би требало очекивати и измене и допуне Закона о финансијској подршци породицама са децом који је усвојен 2018. године и већ је био на поправном, али не у оној мери у којој су очекивале организације које се баве питањем родитељства. Према штурим најавама измене ће ићи у правцу помоћи трудницама и породиљама, а предвиђени су и већи износи за децу. Чланица Управног одбора Удружења „Родитељ“, Драгана Соћанин, каже за Спутњик да 15 година колико оно постоји исто толико и указује на једну исту ствар – да категорија жена које су у репродуктивном периоду и планирају трудноћу, труднице су, или породиље, мора да буде максимално заштићена, не нужно финансијски, него на многе друге начине. Жмури се на дискриминацију жена „Дозвољава се и жмури се на то да жене буду дискриминисане већ током разговора за посао. Дозвољава се и да послодавци пролазе некажњено када питају жене да ли планирају породицу, да ли је имају, да ли ће изостајати с посла. Онда жене добију неке уговоре који нису они о раду, који јој онемогућавају да уопште узме породиљско, односно трудничко боловање“, истиче наша саговорница. Проблем је и што се најчешће половина плате исплаћује на руке запослене, а половина је регуларно пријављена, као и то што се за обрачун накнаде за породиљско одсуство узима просек у последњих 18 месеци. Тако се деси да та накнада буде тек 20 одсто плате па чак и мање, истиче Соћанинова. „Ниједној жени, ни њеној породици ни 5000 евра неће значити уколико она нема економску стабилност и гарантовану накнаду своје плате коју је стварно и реално раније имала. И неће јој значити никаква једнократна помоћ уколико се држава не побрине да жене генерално, а посебно оне у репродуктивном периоду, буду заштићене од почетка. То значи да она има пуну плату, да је пријављена од самог почетка и тада није битно када ће да остане трудна. Тек онда ће се наталитет повећати“, уверена је она. Креветац и колица нису одлучујући То што ће бити набављен креветац, ауто-седиште за бебе, колица, неће бити одлучујуће да се жена лако определи да роди и друго дете. Ту ми падамо на наталитету, не на првом детету, него на одлуци да имамо друго, јасна је представница Удружења Родитељ. Када је 2018. године донета Стратегија за подстицање рађања просечан број рођене деце по жени у Србији износио је 1,48, а да бисмо се обнављали као народ и држава, тај индекс требало би да износи 2,1. Народски речено, свака жена би требало да роди најмање двоје деце да бисмо имали просту репродукцију. Изнад тог броја је већ реч о демографском опоравку. Далеко од зелене гране Након што је 2019. стопа родности скочила са 1,48 на 1,52, прошле године, обележене пандемијом, склопљено је 10.000 бракова мање и опет је смањен просечан број деце по једној жени, што је Србију удаљило од решавања проблема наталитета. Зато Соћанинова каже да је за одлуку жене да поново роди најбитнија економска стабилност. „Ако имамо негативно искуство са првим дететом - останемо без посла, без плате, накнаде, реално, која би се жена одлучила да кроз тај пакао поново прође. Многе жене се не враћају на посао са породиљског баш због таквих уговора који јој не омогућавају стабилност“, објашњава саговорница Спутњика, али и додаје да је осим тога неопходно и психолошко растерећење. За одлуку о рађању, дугорочно гледано, битни су потези који родитељима омогућавају лакше одгајање детета, од вртића и школовања, до флексибилнијих услова послодавца када је радно време у питању. „То је сет мера које нису нужно везане за финансије, али је за снижавање свакодневне цене родитељства јако важно да ви не морате да бринете о неким основним стварима на дневном нивоу. Онда ћемо се лако одлучити и за дуго и за треће дете, јер знамо да систем функционише и да нас као родитеље подржава“, истиче Соћанинова. Потребно село да се одгаји дете По њеној оцени, то сада не видимо и стално се вртимо у зачараном кругу. Када се мајка не врати на посао после породиљског она не може да упише дете у вртић јер не ради и није на листи приоритета. „Искључиво финансијска подршка неће решити проблем наталитета, нити ће решити неке проблеме родитеља због којих они имају све мање капацитета за родитељство зато што је психолошка цена изузетно висока. Једнократне мере су увек добродошле, јер наравно да се повећава трошак са повећањем деце у породици. Али то није стратешки гледано, решење на дуге стазе". Своје место, како сматра, у томе имају и локалне самоуправе које морају да прате потребе својих суграђана, родитеља и да одговарају на њих. Заједница у то мора да буде укључена и није довољно да држава само да паре. Ништа није тачније од афричке пословице да је потребно село да се одгаји дете, закључила је Соћанинова за Спутњик. Сазнајемо: Нова стратегија за подстицај рађања у Србији - почетком 2022. - 26.07.2021, Sputnik Србија RS.SPUTNIKNEWS.COM После алармантних података о наталитету, Министарство за бригу о породици пише нови стратешки документ који ће Влади...