Претражи Живе Речи Утехе

Крајем децембра 2019. године из штампе је изашла 3. свеска часописа Теолошки погледи за 2019. годину. На укупно 320 страна нови број овог часописа (који излази од 1968. године) читаоцима доноси радове домаћих аутора, преводе светоотачких текстова, осврте и приказе нових издања. Ово је тридесет и прва свеска нове серије овог часописа (покренуте 2008. године), са наново успостављеном нумерацијом годишта – од године оснивања часописа (1968), те носи ознаку годишта LII. Нови број домаћег версконаучног часописа ће у продаји бити доступан после Божића, а могуће га је поручити преко службе за претплату – (+381) 11 30-25-103, 30-25-113, [email protected] / [email protected], као и преко уредништва – [email protected] / [email protected]. Из садржаја нових Теолошких погледа (година LII (2019), број 3): [Св. Роман Слаткопојац,] „Смиренога Романа Кондак о Самарјанки“ (превела проф. др Весна О. Марковић), стр. 521–544; др Љиљана Јовановић, „Грчки превод јеврејских светих списа“, стр. 545–554; проф. др Богдан Лубардић, „‘Лазаре, изађи напоље!’: Eгзегетичкo-oмилитичке рефлексије о превладавању смрти у Еванђељу по Јовану 11, 1–46“, стр. 555–578; монахиња Фива Савковић, „Песник као тумач Писма: библијске алузије у поезији Т. С. Елиота“, стр. 579–600 презвитер доц. др Александар Ђаковац, „Ко су били Терапеути у Vita Contemplativa Филона Александријског?“, стр. 601–618; Милош Мишковић, „Однос папа (Адријана I и Лава III) и Карла Великог – питање примата“, стр. 619–638; протојереј проф. др Радомир В. Поповић, „Прва беседа најсветијег Фотија архиепископа Цариграда поводом напада Руса“, стр. 639–660; ђакон доц. др Ивица Чаировић, „Јубилеј Monumenta Germaniae Historica (1819–2019) – едиције извора за историју Западне Европе у средњем веку“, стр. 661–676; Срећко Петровић, „Прилог познавању делатности Николаја Велимировића: преписка са Робертом Гардинером“, стр. 677–710; презвитер доц. др Зоран Деврња, „Римокатоличка Црква и људска права“, стр. 711–736; јеромонах Петар Богдановић, „Физичка активност и предање Цркве: Прилог иницијативи да се у богословије уведе редован предмет физичког васпитања“, стр. 763–778; Љиљана Башић, „Сведочанства некролога“, стр. 779–800; Горан Раденковић, „Светосавље у стваралаштву Светог владике Николаја Велимировића“, стр. 801–804; Марија Живковић, „Мисионарска, интелектуална и културна делатност великодостојника Римокатоличке Цркве“, стр. 805–810; Душан Митровић, „Улрих Луц, Матејева прича о Исусу“, стр. 810–815. На страницама са Упутством ауторима (стр. 820–830) уредништво доноси и важну информацију за будуће ауторе – да ће од 2020. године навођење референци и литературе у прилозима за часопис Теолошки погледи бити усклађено са Чикаго стилом (Chicago Manual of Style), 16. или новије издање – било у скраћеном облику (аутор–датум стил) било у пуном облику (са фуснотама). Ажурирано Упутство ауторима доступно је на вебсајту часописа Теолошки погледи, и то и на српском и на енглеском језику. На овом вебсајту такође је доступна целокупна архива свих старијих свесака Теолошких погледа, почев од прве која је објављена пре 52 године: https://teoloskipogledi.spc.rs/sr/. Из уредништва Извор: Инфо-служба СПЦ

Они који су објављивали у деловима тајно сниману седницу НН већа ПБФ од 5. дец. 2019, су сада објавили цео снимак. Не улазимо у разлоге зашто су то урадили, иако је кривично дело било и само тајно снимање које је учињено са стране тзв. пучиста. До сада су правили клипове од овог снимка и стављали делове за које су мислили да су њима у корист. Истина, мало је било тих клипова, јер је очигледно да је овде мало материјала који би говорио у њихову корист. Зато ник нејм Aleksa Markovic, који је објављивао клипове (овде) почео сада да рециклира клипове са митрополитом Порфиријем, који је, гле, тајно сниман и прелепљиван како им је одговарало. Ово су објавила Црквене актуелности, које имају и твитер налог (овде) и твитују против Поука, Синода, Патријарха Иринеја, Жељка Ињца, о. Велибора Џомића, о. Зорана Ђуровића, о. Ивана Цветковића итд. Повезани су са Директно, Политикон и једна су кухиња у којој је извршни орган Иван Ивановић, а финансирани су од оних који наручују антицрквене текстове у Блицу, Данасу и сл. листовима. ЛИНК Извор: Поуке.орг

На тениском такмичењу на Вимблдону 2019. трофеје су однела два православна хришћанина. Српски православни верник Новак Ђоковић победио је на Вимблдону у мушкој категорији Роџера Федерера, а румунска тенисерка Симона Халеп победила је у женској категорији Серену Вилијамс. Симона је румунска православна хришћанка за коју се наводи да је одана православној вери и да са собом увек носи православну икону. Њој је Румунска Патријаршија доделила орден Патријараршијског крста за световна лица, највише одликовање Румунске Патријаршије, након што је постала апсолутни победник у такмичењу на Вимблдону 2019. године. Иначе, Симона Халеп је 2018. године добила такође од Румунске Патријаршије крст Светог апостола Андреја. „Вера је важна ствар у мом животу“, рекла је она. „Верујем у Бога, не идем у цркву сваке недеље јер не стижем, али верујем у Њега и носим иконе са собом и целивам њих,“ истакла је Симона. Извор: Српска Православна Црква

Великопосна посланица Његовог Блаженства Саве Митрополита Варшаве и целе Пољске Света Четиридесетница 2019 године Поштовани Свештеници, Монаси и Монахиње, Браћо и Сестре! Отвори ми врата покајања, Живодавче… Ове речи о покајању чујемо у нашим храмовима у четири недеље припремајуће нас за Велики Пост, и такође у пет недеља за време поста. На такав начин Света Црква усмерава наше мисли и осећаје према радосној реализацији пута, који води к’ празновању Свете Пасхе – Васкрсења нашег Господа, Исуса Христа. Господ је учинио нас достојнима такође и у 2019 године ступити у благословено време и спасоносне дане Великог Поста – Свете Четиридесетнице. Света Четиридесетница је време духовног пролећа, духовног препорада, истрајне молитве и духовних подвига. Сада се јавило време врлина (…) приђите да постимо, да донесемо сузе, нежност и милост, вапијући: „Згрешили смо више, него има морског песка, али прости свима нама, Спаситељу, да добијемо неуништив венац. (подобен Сиропусне Седмице). „Пост је дело Божије, то је слика живота и врлина” – тако каже св. Симеон Нови Богослов, пошто је већ у Старом Завету имао велики значај. Свети пророк Захарија каже: Нека пост (…) преобрази се за народ Јуде у радост, весеље и пријатан празник (За 8,19). Пост је био обавезан и за појединачног човека, и за целу заједницу. Постио је Исус Христос, постили су апостоли, пророци, праведни. Постила је Мајка Божија, свети мужеви и жене. Постио је сваки верујући човек. Пост се односи на све, пост чисти и лечи. Пост то је напор да се уздржи од јела, непотребних речи и пожуда; служи побожности човека и спасењу његовом. Света Црква зове: „Браћо, нека постимо телесно и духовно, нека развежемо сваку везу неправде… Дајмо хлеб гладнима… Да примимо велику милост од Христа Бога.” Савремени свет не дочекује пост и не разуме га. Неки покашавају, да га ликвидирају. А уз то иде поткоповање користи потичућих из њега. Људи траже друге начине да нађу унутрашњи мир. Човек покушава, да реши своје животне проблем изван Бога, заборављајући, да је Христос источник сваког добра. Ја сам Пут, и Истина, и Живот (Ј 14,6) и познаћете истину, а истина ослободиће вас (Ј 8,32). Православни верник увек треба да покушава да разуме факт, да је покајање дато човеку из натуре (натурално). Покајање веже земљу са небом; то је лествица вазнесења човека на небеса, чисти, избељује сваки грех. Уочи Великог Поста Света Црква позива нас на узајемно опроштење грехова. Тај дан зове се Недељом Праштања. Свето Јеванђеље тог дана каже: Ако праштате људима њихове преступе, то ваш Отац небески ће вама опростити. Ипак ако не праштате људима њихове преступе, то ваш Отац неће опростити ваше преступе. (Мт 6,14-15). У том смислу поучна је молитва св. Григорија Ниског: „Мој Оче Небески, испунио сам то, што си ми препороучио, да учиним. Опростио сам све грехе и увреде, а прибегавајући до Тебе у мојом покајању надам се, да у сагласности са Твоијм обећањем опростићеш мени безбројне грехе“. Блажени Аугустин додаје „Ако те је лоша особа увредила, опрости њој, пошто ако нећеш опростити, онда ће већ бити двоје лоших људи“. То је пут, којим православни верник улази у Свети Велики Пост. Поштовани Свештеници, Монаси и Монахиње, Браћо и Сестре! Сагласно са нашом црквеном праксом, уочи Светог Великог Поста 2019 молим све Вас у имену својом, свештенства и монаштва, да опростите наше грехе направљене чином, мислима и свима чулима. Опростите нама, грешним! Господе! Ојачај наше духовне и телесне снаге, и допусти да „у добром рату ратујемо, трку завршимо, веру одржимо” (види 2 Тм 4,7) да постанемо „победници греха и без осуђења поклонимо се светом Христовом Васкрсењу”. Божијом милошћу покоран + Сава Митрополит Варшаве и целе Пољске Извор; превод pouke.org