Претражи Живе Речи Утехе
Showing results for tags '2019)'.
Found 15 results
-
У Православљу, новинама Српске патријаршије, од 15. децембра 2019. године читајте: У новој Рубрици: Српске Светиње Косова и Метохије, текст о Пећкој Патријаршији, који преносимо из књиге: Задужбине Косова и Метохије – Споменици и знамења српског народа, у издању Епархије рашко-призренске. У интервјуу за „Новости“, доктор теологије Владика Антоније Пантелић, декан Филозофско-богословског факултета на Руском православном Универзитету, старешина Подворја СПЦ у Москви, говори о стању у Православној Цркви и каже: „ Прети нам велики раскол, Цариград је под притиском САД и грчког лобија...“ Са благословом Епископа рашко-призренског Теодосија дечански монаси су, после разорног земљотреса који се десио 26. новембра ове године, однели прву пошиљку хуманитарне помоћи и новчане прилоге за угрожени народ у Албанији... О томе читајте детаљније у тексту под насловом: „Дечански монаси за угрожене у Албанији“. Стефан Радојковић, историчар Музеја жртава геноцида и секретар Одбора за Јасеновац Светог Архијерејског Синода СПЦ, за овај број Православља пише о јавној расправи о Нацрту закона о Меморијалном центру „Старо сајмиште“, и потреби успостављања институционалне културе сећања и истраживања нашег страдања у Другом светском рату... Професор др Биљана Самарџић је, у разговору са нашом сарадницом, Сањом Пановић, говорила о горажданским књигама– драгуљима српске средњовековне историје и традиције, а поводом обележавања пет стотина година Горажданске штампарије на Палама и недавно завршеног научног скупа, одржаног тим поводом – „Српска Горажданска штампарија у светлу науке и културе“... Поводом 10 година од упокојења Патријарха Павла, доносимо његов аутобиографски текст из 1996. године под насловом – Једини је Бог који ће судити свачијем делу. Весна Петровић пише о библиотекама фрушкогорских манастира и њиховим скривеним драгоценостима. У овом броју нам доноси причу о библиотеци „Синесије Живановић“ која се налази у манастиру Раковац. У Рубрици Из посебног угла, Марко Делић, докторанд Универзитета у Тибингену, пише о опонентима Петера Хандкеа, у тексту под насловом: Аутономија књижевног дела – литерарна мерила Томаса Асхојера... Социолог Владимир Марјановић, председник Центра за хришћанско-демократске студије за петнаестодецембарски број Православља пише о радним, тј. нерадним недељама, поводом првих иницијатива за увођење недеље као нерадног дана, подсећајући нас на библијски стих: „Сећај се дана одмора да га светкујеш“! Директор Архива СПЦ др Радован Пилиповић у Рубрици Свет књиге, доноси детаљан приказ новог издања Светог Архијерејског Синода СПЦ: Црква – Календар Српске Православне Патријаршије за преступну 2020. годину. Са конференције „Савремена читања Великог инквизитора” – Достојевски, извештај и фотографије нам доноси Данко Страхинић. У овом броју позивамо и на изложбу: Духовно и културно благо манастира Студенице – древност, постојаност, савременост. САНУ и манастир Студеница кроз заједнички пројекат дају свој јединствен прилог обележавању осам векова аутокефалности СПЦ... И позивамо све који су у могућности да дођу на велики црквено-народни Сабор, 21. децембра у Никшићу, који ће отпочети Светом Архијерејском Литургијом у 9 часова у Саборној цркви Светог Василија Острошког у Никшићу.... Читајте о овим и другим бројним вестима из живота наше Цркве које обликују претходних петнаестак дана колико нас дели од претходног до овог, најновијег броја новина... Извор: Православље -
Нови број Православља, новина Српске патријаршије, од 15. новембра 2019. године великим делом је посвећен годишњицама које су везане за блажене успомене Патријарха српског Павла – 29-о годишњици од избора Владике рашко-призренског Павла за 44 поглавара Српске Православне Цркве и десетогодишњици од његовог уснућа. Тако у тексту који најављује низ молитвених и културних догађања који ће се овог викенда (15. и 16. новембра), десити у Епархији пакрачко-славонској, читамо о прослави осам векова Српске Православне Цркве у овој Епископији уз обележавање 270 година цркве Светих апостола Петра и Павла у Кућанцима. Један од седам патријарха обновљене Патријаршије Пећке, Патријарх Павле (Гојко Стојчевић), рођен је у том маленом славонском селу, и крштен у Петропавлојској цркви-брвнари, која је сада обновљена и у пуном сјају чека освећење овога викенда. На средњим странама новина Српске патријаршије доносимо његову беседу са устоличења за Патријарха у Саборној цркви у Београду 3. децембра 1990. године, у којој нас, одмах с почетка, опомињу речи: „Праштање и мирење, уместо саможивог једноумља и похлепе...“ Овом тексту следује први интервју Патријарха Павла који каже: „Христос је наша Светлост, наш Циљ и наш Пут...“ Ту су и изјаве умних и важних људи српске културне, спортске, политичке... јавне сцене, који су речима покушали да дочарају своја осећања и промишљања о тадашњем Првојерарху СПЦ... На следећим странама новина Српске патријаршије следује неколико извештаја о актуелним и важним догађањима везаним за нашу Цркву – Саопштење за јавност Митрополита црногорско-приморског Амфилохија поводом изјаве председника Црне Горе о Цркви; Закључци са Међународног научног скупа „Државно-црквено право кроз вјекове“, који је, поводом 800 година аутокефалности СПЦ, одржан у Манастиру Подмаине у Будви од 10. до 13. октобра ове године. У ауторском тексту Ко је угасио светло? – Медијски мрак у Србији, протопрезвитер Владан Симић пише о концепту уређивачке политике медија и пита се да ли он нешто значи, или се користи само као еуфемизам за интересе крупног капитала, трговину утицајем и формирањем јавног мњења? Састанак затворских свештенослужитеља СПЦ и управника установа система за извршење кривичних санкција, пети по реду, одржан је 5. новембра, у просторијама Црквене општине новосадске. Како изгледа духовно старање свештеникâ у затворима и који је циљ ове пастирске бриге, читајте у тексту под насловом: Предано духовно старање свештеникâ у затворима. Јасеновац између броја и жртве – прилог разумевању нашег страдања, је текст аутора Стефана Радојковића, историчара Музеја жртава геноцида и секретара Одбора за Јасеновац САС СПЦ, у којем се говори о недавно објављеној књизи историчара Душана Никодијевића „Јасеновац између броја и жртве“, а у којој се „даје глас“ преживелим логорашима, сведоцима усташких злочина, и њиховим проценама броја уморених људи у комплексу јасеновачких логора. Какву поруку носи обележавање „ноћи вештица“ на спортским такмичењима? Како објаснити логичку недоследност у одлуци Евролиге да се ове године у спортским дворанама сценографијом обележи „ноћ вештица“? О овој неславној прекретници у историји кошарке и неспортској одлуци без преседана разговарали смо са председником КК „Црвена Звезда“ др Небојшом Човићем. Долази време слава... – Крсна слава је својствена само Православљу у Срба, и то је заиста најлепша карактеристика нашег црквено-духовног, као и породичног живота, пише протопрезвитер-ставрофор проф. др Милош М. Весин у тексту за Православље. Поводом недавне педесетогодишњице слетања мисије „Аполо 11“ на површину Месеца и изјаве америчког председника да ће Наса ускоро послати прве људе на Марс, тема интерпланетарног путовања поново је постала актуелна и у ширим друштвеним сферама – бележи у Рубрици „Из посебног угла“, а у тексту под насловом: Канонска јурисдикција на Марсу, протонамесник Немања С. Мрђеновић. Поводом недавне премијере документарног филма „Доњецка Вратарница“, у Руском дому у Београду, који говори о игуманији Иверског манастира мати Михаили и њеној помоћници Јулији, које су се изненада нашле у епицентру рата у Донбасу, са младом ауторком овог дела, Наталијом Батрајевом, разговарао је Јован Хонда. Као и увек, уз остале рубрике и написе, читалачкој пажњи препоручујемо и бројне вести из живота наше Цркве које обликују претходних петнаестак дана колико нас дели од претходног до овог, најновијег броја новина.... Извор: Православље -
Важна основна искуства за мене су криза протестантског библијског принципа, губитак односа живота према теологији уопште и посебно према библијској науци, „нестанак“ Бога из нашег животног света и све веће самозапуштање Цркве у већем делу Западне Европе. Црква ми је важна. Моја ерминевтика се стално окреће око Цркве. (U. Luz, Theologische Hermeneutik des Neuen Testaments, Neukirchen-Vluyn: 2014, VI) Др Улрих Луц (Ulrich Luz), професор емеритус на катедри за Нови Завет Теолошког факултета Универзитета у Берну, упокојио се у недељу, 13. октобра 2019. године, у 82. години живота. Рођен је 23. фебруара 1938. године у селу Менендорф на Циришком језеру у чувеној породици Луц, из које је потекла и Елизабет Луц која се за време Другог светског рата нарочито ангажовала на помоћи размене писама између чланова насилно протераних јеврејских породица. Одраставши у родном селу, Луц је 1956. године завршио Слободну циришку гимназију. Потом је студирао протестантску теологију на универзитетима у Цириху, Гетингену и Базелу. Од 1963. до 1968. године радио је као асистент код Едуарда Швајцера (Eduard Schweizer) на Теолошком факултету Циришког универзитета. На истом факултету, 1967. године, одбранивши дисертацију Das Geschichtsverständnis des Paulus („Схватање историје код апостола Павла”), стекао је звање доктора теолошких наука, а затим је, 1968. године, завршивши процес хабилитације, стекао услове за универзитетску професуру. Од 1968. до 1969. служио је као свештеник Реформатске Цркве Цирих Зебах (Zürich Seebach). Животни пут га је потом одвео у Јапан, где је од 1969. до 1971. био ангажован као гостујући професор на Интернационалном хришћанском универзитету Токио (International Christian University Tokyo). Евангелички теолошки факултет Георг-Аугустовог универзитета у Гетингену изабрао га је 1972. године за редовног професорa на катедри за Нови Завет. На овом месту остаје до 1980. године, када се враћа у родну Швајцарску, где је на Теолошком факултету Универзитета у Берну изабран у звање редовног професора и где остаје до пензионисања 2003. године. Импресивно научно дело професора Луца обележиле су три главне теме: Еванђеље по Матеју, историја раног хришћанства и библијска ерминевтика. У оквиру 1968. године покренутог пројекта Евангеличко-католичког коментара Новог Завета (Evangelisch-Кatholischer Kommentar zum Neuen Testament) Улриху Луцу је поверено писање тумачења Еванђеља по Матеју, чији је први том (Мат. 1 – 7) угледао светлост дана 1985. године, да би последњи, четврти, био објављен 2002. године. Монографије попут Die Jesusgeschichte des Matthäus („Историја Исуса по Матеју”, 1993) и Theologische Hermeneutik des Neuen Testaments („Богословска ерминевитика Новог Завета”, 2014) сврставају се у капитална дела новозаветникâ немачког говорног подручја. Улрих Луц је наследио Едуарда Швајцера у уредништву Евангеличко-католичког коментара, а било му је поверено и уређивање научних часописа попут Evangelische Theologie, Judaica и New Testament Studies. Од 1997. до 1998. председавао је удружењем Studiorum Novi Testamenti Societas (SNTS). Био је гостујући професор на универзитетима у Преторији, Риму, Нишиномији. Добитник је десет почасних доктората, носилац Медаље Јана Коменског Карловог Универзитета у Прагу и медаље за библијске науке Буркит (Burkitt) Британске академије хуманистичких и друштвених наука. У историји српске теолошке мисли остаће упамћен као велики пријатељ и добротвор. По сопственој жељи ангажовао се на оснивању Библијског института при Православном богословском факултету Универзитета у Београду, коме је 2015. године поклонио своју целокупну библиотеку и додатни новчани износ за куповину нових књига. Посебно ће се памтити његови напори да и друге институције у свету подрже Православни богословски факултет у Београду. Улрих Луц је био хришћанин и научник. У свом животу и раду несумњиво је спојио академски и црквени идентитет. Његови ученици посебно ће памтити упутства, личне контакте и искрену хришћанску љубав коју је несебично пружао. Вечан му спомен! Милан Кострешевић, Теолошки факултет Универзитета у Берну Извор: Инфо-служба СПЦ -
Нови број Православља, новина Српске патријаршије, од 15. октобра 2019. године највећим делом је посвећен прослави величанственог јубилеја наше помесне светосавске Цркве – Осам векова аутокефалности – молитвене самосталности Српске Православне Цркве: 1219–2019. године. У складу са тим, прве стране броја посвећене су Посланици поводом осамстогодишњице аутокефалије, коју потписује Првојерарх Цркве српске са свим архијерејима. Даље следују извештаји са низа догађаја којима је молитвено, саборно и свечарски обележен јубилеј – извештај протонамесника Александра Р. Јевтића, са дочека Његове Светости Патријарха српског Иринеја у манастиру Жичи од 5. октобра 2019. лета Господњег. Репортажу о централној прослави јубилеја из манастира који је био седиште некадашње Жичке Архиепископије, прво седиште наше помесне Цркве, такође нам доноси перо протонамесника Александра Јевтића. Следствује догађај из Пећке Патријаршије – завршно литургијско славље богослужено овим величанственим поводом у древном седишту српских архиепископа и патријараха, као и текст који преносимо добротом Информативне службе Српске Православне Цркве са свечаности одржане у престоном граду Београду, у Сава Центру – под насловом: Благословено светосавско јединство Српске Православне Цркве, Републике Србије и Републике Српске. Као део, последњи део слагалице јединственог мозаика величанија осам и по векова самосталности Српске Цркве, али никако последњи по значају, у Музеју Српске Православне Цркве 9 октобра 2019. године је отворена изложба „Осам векова уметности под окриљем Српске Православне Цркве“, за коју је Патријарх српски рекао да „поставка обухвата тек мали остатак уметничких дела у ризницама Српске Православне Цркве, јер су кроз векове различити завојевачи носили и разносили српске светиње и уметничке вредности, али ова изложба садржи најбоље од оног што смо сачували.“ На следећим странама новина Српске Патријаршије преносимо из дневних новина „Новости“ разговор са Владиком бачким др Иринејем Буловићем под насловом „Не могу отети Косово без нашег пристанка, а ми га не дамо“, из кога издвајамо речи Преосвећеног Владике: „Свети Сава, највећи син српског народа, уобличио је наш национални идентитет. Русија са председником Путином је последња линија одбране хришћанских вредности...“ Бранислав Илић је, поводом осам векова самосталности Српске Православне Цркве, разговарао са проф. др Растком Јовићем, ванредним професором на Катедри за канонско право Православног богословског факултета Универзитета у Београду, који је између осталог констатовао: „Изучавање дела Светог Саве, а не понављање фраза, може нам помоћи да разумемо и смисао аутокефалије и значење просветитељства. Шта смо учинили да се аутокефалија одвија као процес стваралаштва у контексту слободе и еманципације? Колико смо успели да потенцијале које смо добили од Светог Саве преточимо у традицију...? У том смислу, одговори на постављена питања откривају њену важност.“ Истим поводом, под окриљем јубилеја Српске Православне Цркве са историјске тачке за нови број Православља пише и др Ивица Чаировић, доцент Православног богословског факултета, на тему „Да ли је папа Инокентије III желео самосталну Српску Цркву.“ Извор: Православље -
Пред читалаштвом је нови број "Православља" (бр. 1261, 1. октобар 2019)
a Странице је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Вести из Архиепископије
Српска Православна Црква (1219-2019) - Осам векова аутокефалности. Првојерарха српског, патријарха Иринеја у грбаљском манастиру Подластви код Будве 27. септембра 2019. године дочекало је хиљаде верних сабраних поводом прославе два величанствена јубилеја – 800 година аутокефалности Српске Цркве и 1500 година постојања манастира Рођења Пресвете Богородице – Подластве. Више о величанственој прослави читајте на првим странама октобарског броја Православља. Марина Марић пише о још једној великој прослави која се одиграла у манастиру Ћелијама, где је у присуству више архијереја Српске Православне Цркве освештана је тропрестона заветна црква Преподобног аве Јустина Ћелијског. У рубрици Поводи др Владислав Пузовић пише о Светом Сави и Српској Цркви у тексту под насловом Осам векова сведочења Васкрслог Христа. У Рубрици Поводи: др Владислав Пузовић, а поводом осам векова СПЦ, пише о Светом Сави и Српској Цркви у тексту под насловом: Осам векова сведочења Васкрслог Христа. Величанствена прослава значајних јубилеја Српске Православне Цркве – 8. векова аутокефалије СПЦ и 630 година постојања велике светиње Епархије браничевске – манастира Тумане, одржана је 14. и 15. септембра 2019. године. Научним скупом, освећењем нових конака, Светом Евхаристијом и богослужењима, манастир Тумане, познат и као ђердапски Острог, прославио је сведочење вековима (1389–2019). Према процени полицијске управе у Голупцу у манастиру је у недељу 15. септембра на богослужењу било око 15 хиљада људи, а током дана се окупило преко 20 хиљада душа... И следеће стране Православља су посвећене прослави великих јубилеја наше Свете Цркве: Поводом празника Рођења Пресвете Богородице и крсне славе храма у Зеници служењем празничног вечерња и свечаном духовном академијом 20. септембра 2019. године обележена је 800-годишњица аутокефалности Српске Православне Цркве и оснивања Епархије дабробосанске. Поводом 850 година Немањиних задужбина у манастиру Светог Николе у Куршумлији централна прослава је одржана у суботу, 14. септембра 2019. године, на дан када је пре 800 година Српска Црква постала самостална, и настављена у недељу, 15. септембра служењем свете архијерејске Литургије којом је началствовао Митрополит црногорско-приморски Амфилохије. Извор: Православље-
- 1
-
-
- пред
- читалаштвом
- (и још 7 )
-
У новом августовском двоброју "Православља", новина Српске Патријаршије, читајте: У рубрици Актуелно, у тексту под насловом „Две деценије од масакра Срба у Старом Грацком“ сећамо се трагичних догађаја од 23. јула 1999. године у том селу код Липљана, када су, и поред присуства међународне војне и цивилне мисије на Косову и Метохији, припадници тзв. ОВК стрељали на пољу, а потом и масакрирали 14 српских жетелаца само зато што су били православни Срби. Протекло је 20 година од тог страшног злочина који је још увек некажњен. Још једну суморну годишњицу обележавамо - у тексту 24 године од „Олује“ др Срђа Трифковић подсећа на коначну фазу прогона Срба са територије данашње Хрватске, а ми исписујемо болне цифре: 280.000 протераних, 2.000 убијених (1.205 цивила, 522 жене, 12 деце), 40.000 објеката попаљено, опљачкано и уништено 78 срушених цркава, 920 уништених споменика... У августовском броју новина Српске Патријаршије подсећамо и на 45 година архијерејске службе Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја и јубилеје отачаствених архијерејâ наше помесне Православне Цркве који су обележени у јулу лета Господњег 2019. У тексту под насловом „Православље јесте савремено, али није модерно“ Марина Марић је забележила разговор са Његовим Преосвештенством Епископом аустралијско-новозеландским г. Силуаном. Протопрезвитер-ставрофор Гојко Перовић пише о актуелним збивањима у Митрополији црногорско-приморској излажући историјски пресек односа Цркве и државе у Црној Гори. Благоје Пантелић се бави питањем односа према избеглицама и разрешавања проблема како обезбедити мирно сапостојање, како ускладити свој начин постојања са егзистенцијом странаца, а не угрозити ни себе ни њих, нарочито када долазе из средина у којима је култура живљења значајно различита. У Рубрици Из Старе Србије, др Радован Пилиповић износи на светло дана детаље духовног живота Старе Србије у периоду од 1766. до 1872. године. Лела Марковић за нови број Православља пише о положају хришћанки на просторима Косова и Метохије током османске владавине, истражујући животе неколико умних и храбрих жена са тога простора у првој половини 19. века. О руским монахињама у српским манастирима између два светска рата прича проф. др Ксенија Кончаревић... Како је уобичајено о различитим црквеним и културним дешавањима, годишњицама, обавештавамо вас кроз натписе у одговарајућим рубрикама... Извор: Православље -
Жички благовесник (јул-септембар 2019)
a Странице је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Вести из Епархија
Нови број Жичког благовесника пред читаоце доноси занимљив садржај из неколико различитих области. На почетку је текст протонамесника Александра Р. Јевтића под насловом „Епархија жичка – домаћин Светог Архијерејског Сабора 8-10. мај 2019. године“, којим се по угледу на стогодишњу традицију овог часописа од заборава теже отргнути значајни догађаји из живота Епархије жичке. Наставља се казивање мр Маријане Матовић о Светом Јоасафу Метеориту, првом српском књигохранитељу, као и текст проф. др Драгољуба Даниловића посвећен историјским изворима о Жичкој архиепископији. Поводом близине празновања Видовдана, нови број доноси и део текста Иве Андрића који је код аутора изворно насловљен „Његош као трагични јунак косовске мисли“, а код нас у изабраном одломку као „О Његошу, Косову и Црној Гори (Подсетник за једно актуелно стање)“. Текст нам нуди веома важне увиде које је једини наш нобеловац имао у вези са историјом српског народа, као и ставове које је овде изнео као нигде друго. Они који знају колико је писац био опрезан у ставовима о националној историји, свестан система у коме живи, знаће колико је овај текст драгоцен. Следи и текст „Вољени песник и философ Халил Џубран о борби између спољашњег и истинског бића, о ослобађајућем лудилу одбацивања маски“, који у преводу са енглеског читалачкој публици нуди упознавање са стваралаштвом овог мало познатог либанско-америчког писца. Стил и дух извода који се овде налазе сигурно ће код љубитеља квалитетне литературе побудити жељу да се о Џубрану више сазна. Дипл. психолог Милош Благојевић пише текст „Ауторитет и љубав у васпитању деце“. У њему износи научне ставове у вези са овом важном и савременом темом. Друштвени контекст у коме живимо потребује једно дубоко промишљање, које овај текст несумњиво поседује. Јереј Владимир Јовановић у тексту „Млади и хришћанство – Један аспект савремених изазова“ разматра питање односа савременог европског друштва и хришћанства. Често позивање на хришћанске темеље Европе може бити варљиво, уколико се под опрезну критику не поставе многи савремени параметри. Овај текст се држи таквог путоказа. Страница православног хумора, коју потписује протонамесник Дејан Марковић, чува могућност да поред размишљања, упитаности и закључивања, уз овај број пронађете кутак за осмех. О Бећковићевој песми „Богородица Тројеручица“, писаној поткрај седамдесетих година, др Драган Хамовић између осталог пише: „Компримовани исказ о најдоњем камену на којем стоји и појединачно и колективно трајање заједнице којој припада читамо у Бећковићевој, већ чувеној песми, ‛Богородица Тројеручица’. Приспеће пред икону заштитнице Хиландара час је за свеобухватно самопреиспитивање. У слику Хиландара и његове тројеруке игуманије песник уграђује представу о јединој постојаности, осамстогодишњем континуитету који је одржала заветна заједница у име које се обраћа: ‛И кад би ми земљу и језик збрисали, / Све, сем ове стопе на којој сад стојим, / Знам: још се из људи нисмо исписали, / А док тебе има да и ја постојим.’“ Рубрика Веронаука доноси текст ђакона Томислава Гајића о Основној школи „Симо Игумановић“ у Косјерићу, са упечатљивим сећањем некадашње ученице на школске дане. Вероучитељ Горан Вучковић пише о употреби савремених технологија у извођењу верске наставе, сведочећи о настојању наших вероучитеља да иду у корак са напретком времена и савременим средствима која се користе у извођењу наставе. Вероучитељ Слађана Петровић пише лепе стихове на тему „Видовдан“. Пратећи ток реке Ибра од студеничког краја кроз Долину векова, краљева и јоргована и трагајући за заборављеним причама, ученици старијих разреда ОШ „Ђура Јакшић“ у Конареву су са својим вероучитељем Миланом Милутиновићем осмислили јединствен пројекат. Три месеца они су трагали за подацима и изворима везаним за поједине знаменитости, локалитете и центре духовности, користећи материјал прикупљен посетама Градском музеју, оближњим манастирима и другим установама од значаја. Тако је настало 16 експоната који причају о Долини јоргована на свој веома даровит начин, о чему сведоче и слике неких од њих које у часопису уз извештај вероучитеља објављујемо. Протођакон Александар М. Грујовић као сапутник Епископа жичког др Јустина на страницама Летописа богослужења верно сведочи о архипастирској делатности нашег Епископа. Протонамесник Александар Р. Јевтић, уредник часописа Извор: Српска Православна Црква-
- 1
-
-
- 2019)
- (јул-септембар
- (и још 2 )
-
У овом броју Православља, новина Српске патријаршије читајте: О актуелним дешавањима у Црној Гори и проблемима који су задесили Митрополију црногорско–приморску прота Велибор Џомић пише у тексту под насловом: Нема прекњижавања црквене имовине. Поводом 125 година од рођења и 40 година од смрти Јустина Поповића, одржана је међународна конференција „Мисао и мисија Светог Јустина Поповића“ са које, за новине Српске патријаршије, извештај доноси један од учесника, др Зденко Ширка са Карловог Универзитет у Прагу. Поводом 800-годишњице аутокефалности СПЦ, за јулски број Православља пише др Срђа Трифковић, у тексту под насловом: Српска Црква као политички фактор у Аустријском царству. Са јеромонахом Серапионом из Спасо–преображенског манастира у Мурому, који нам саветује: „Носите бремена једно другога“, разговарао је Јован Хонда. И даље на трагу актуелних збивања у Црној Гори, доносимо текст презвитера Марка Обрадовића, који у Рубрици Из посебног угла, пише о Тројичиданском сабору у Подгорици и између осталог каже: „Само из незнања наш народ верује да ће својом нацијом спасти душе своје, а не вером и делима у име Свете Тројице, у Име Господа нашега Исуса Христа.“ У манастиру Драганац на Косову и Метохији нашу веру чувају и Богу служе отац Иларион и монаси. Архимандрит Иларион (у народу га зову Дечанац), оживео је са својом монашком братијом стари манастир Драганац, који је градио цар Лазар, како кажу књиге, али и легенде и посветио га својој ћерки Драгани. Са братијом ове богомоље разговарала је Биљана Живковић. Одржан је шести међународни фестивал духовне музике у Нишу, „Музички едикт“ 2019. Какво је то фестивалско, раскошно надметање било, у тексту под насловом: „Све што дише нека хвали Господа“, пише Хаџи Јаков Милутиновић. Поводом молитвеног обележавања Видовдана у манастиру Грачаница на КиМ, Свету Архијерејску Литургију, 28. јуна ове године, служио је Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски Амфилохије који је поручио: „Није снага у броју, већ у Господу!“ У Рубрици Свет књиге, представљамо вам два изузетна и нова остварења писане речи: „Црногорски сепаратизам“ др Александра Раковића и књигу: „Динамика хришћанског идентитета“ др Растка Јовића. Како је уобичајено о различитим црквеним и културним дешавањима, годишњицама, обавештавамо вас кроз натписе у одговарајућим рубрикама... Извор: Православље -
Заједничко саопштење за медије Српске Православне Цркве и Антиохијске Православне Цркве и свега Истока, дато поводом посете Патријарха српског Иринеја и делегације Српске Православне Цркве Антиохијској Патријаршији. Из овог броја издвајамо текст: Патријарх српски Иринеј у посети Антиохијској патријаршији (ПДФ) У званичној и мирној посети Православној Цркви Антиохије и свег Истока, Његова Светост Патријарх српски Иринеј и делегација СПЦ су боравили од 1–7. јуна 2019. године. У овом, јунском, броју новина, читајте сажет извештај са овог значајног пута, који смо морали прилагодити новинском формату Православља, али који је пропраћен и бројним, јединственим фотографијама које одишу величанственим колоритом и душом дочека који је приређен Првојерарху српском и делегацији СПЦ. Читајте реаговање Митрополита црногорско-приморског Амфилохија на потезе државних власти у Црној Гори у тексту под насловом: Први пут у историји атеиста покушава да ствара своју цркву! У Рубрици Разговор са..., читајте текст катихете Бранислава Илића који је на животна питања тражио одговоре од протопрезвитера-ставрофора Гојка Перовића, ректора Цетињске богословије. О духовном животу хришћанског становништва Старе Србије, тачније Северне Македоније 1557–1766. године, за новине Српске патријаршије пише др Радован Пилиповић. Са проф. др Милошем Ковићем, историчарем, о косовско-метохијском бићу, у тексту: Косовски завет је потврда Светосавског завета, разговарала је Славица Лазић. Протојереј-ставрофор Зоран Андрић из Минхена за Духовско-видовдански број Православља, разматра у Рубрици Из посебног угла перспективе и значења питања еутаназије у данашњем свету. А, поводом: 20 година архијерејског служења Епископа будимљанско-никшићког Јоаникија пише проф. Предраг Вукић. „Обрадовани смо преводима важне омилитичке грађе двојице врсних стваралаца на пољу ангажоване теологије“, написао је протојереј проф. др Љубивоје Стојановић за Православље, а поводом изласка из штампе књига Приручници за савремену црквену проповед, проте Славка Зорице, дугогодишњег професора и инспектора српских православних богословија. Како је уобичајено о различитим црквеним и културним дешавањима, годишњицама, обавештавамо вас кроз натписе у одговарајућим рубрикама... Извор: Православље -
Нови број „Православља“ - новина Српске Патријаршије (бр. 1253, 1. јун 2019)
a Странице је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Вести из Архиепископије
Нови број „Православља“, новина Српске Патријаршије, доноси: Саопштење за јавност Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве са недавно завршеног редовног заседања одржаног у манастиру Жича и Београду од 9. до 18. маја 2019. године, репортажу са свечаног отварања културно-административног центра „Патријарх српски Павле“ у Брчком, као и разговор протојерејем-ставрофором др Велибором Џомићем на тему Предлога закона о слободи вероисповести или уверења који је усвојила Влада Црне Горе 16. маја ове године. Препоручени текст из новог броја у ПДФ формату: Протојереј-ставрофор др Велибор Џомић: Предлог закона - враћање у претправно и претполитичко друштво О дугогодишњем процесу повратка реликвија и културних вредности Српске Православне Цркве у Хрватску говори министром културе у Влади Србије г. Владан Вукосављевић, док јеромонах Варнава Кнежевић пише о великом догађају у Епархији будимској – посети Патријарха српског г. Иринеја и отварању новог Музеја епархије у Сентандреји. Поред нове рубрике Из Старе Србије, Православље - у духу припрема за обележавање 800 година аутокефалности Српске Православне Цркве - подсећа на поруку владике Саве (Вуковића) поводом 750 годишњице аутокефалности Српске Цркве. Уз осврт на књигу ђакона др Александра Прашчевића – Дијалог између православних хришћана и муслимана – Допринос Патријарха српског Германа дијалогу са муслиманима (1958–1990), нови број Православља доноси и текстове о црквеним и културним дешавањима, годишњицама и занимљивим темама у одговарајућим рубрикама. Извор: Православље -
Молитвени почетак Светог Архијерејског Сабора, пише протонамесник Александар Р. Јевтић. Разговор са академиком Љубодрагом Димићем, историчарем – Косова и Метохије се не можемо одрећи, разговарала Славица Лазић. Из овог броја издвајамо текст: Академик Љубодраг Димић, историчар: Косова и Метохије се не можемо одрећи У Рубрици Реч две са... текст Духовна култура пре свега. Са професором Филозофског факултета у Нишу др Драгишом Бојовићем разговарао је протођакон др Дамјан С. Божић, о питањима непрепознатих хероја нашег време и непраштању подвига, о интелектуалном херојству у одупирању лажним вредностима, о Светом Предању и народној традицији, о томе какав треба да буде данашњи јунак пре свега... У Рубрици Косово и Метохија кроз историју, у овом броју Православља, читајте о Ораховачким војводама, учитељу и војводи Лазару Кујунџићу, Јовану Стојковићу, војводи Бабунском, Јеремији (Јовану) Грковићу – Гапону... пише Лела Марковић. Из књиге: „У почетку беше Смисао“, текст Епископа Данила Крстића – Рукољуб Св. Кирилу и Методију. Поводом блаженог уснућа оца Емилијана Метеоритског и Светогорског, пише Епископ Атанасије Јевтић. Монах Игнатије Марковић бележи речи о ректору призренском Мелентију Вујићу у Старој Србији – У том правом српском рају. Протојереј-ставрофор др Велибор Џомић у Рубрици Свет књиге приказује читаоцима новина Српске патријаршије најновије дело протођакона др Љубомира Ранковића: Црква шабачка, а Љиљана Миљковић у Рубрици Златокрили химнографи, бележи текст о српској средњевековној поезији– поезија свевременог израза и начинима њеног ишчитавања, разумевања, поучења... Како је уобичајено о различитим црквеним и културним дешавањима, годишњицама, обавештавамо вас кроз натписе у одговарајућим рубрикама. Извор: Православље -
.JPG.d4e515c2dd81a6404e1ae2e049f3588c.JPG)
Свим читаоцима и сарадницима новина Српске Патријаршије Православље Уредништво честита највећи хришћански празник: Христос Васкрсе! Ваистину Васкрсе! У новом броју Православља читајте Васкршњу посланицу Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја коју, са свим архијерејима, упућује свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима Српске Православне Цркве. О историјској посети патријарха Иринеја јужној српској покрајини, у тексту под насловом: „Косово и Метохија су свенационални приоритет“, пише протојереј-ставрофор Стојадин Павловић. Нови број Православља доноси и разговор са архимандритом Захаријем из манастира Светог Претече у Есексу, у тексту под насловом: „Лични односи са ближњима у светлу односа са васкрслим Господом“. Овај интервју се први пут појављује пред српским читаоцима љубазношћу игуманије Jeфремије и сестринства Светог Стефана из Врања. Своја искуства, размишљања и запажања адвокат Тома Фила изнео је у аутобиографији „Завршна реч“. На промоцији књиге Патријарх српски Иринеј је ову књигу упоредио са „Ратом и миром“ – да ли је породица Фила играла велику улогу у свом времену и зашто је заволела српски народ тако силно да их реч великосрби чини поносним, читајте у тексту који потписује Славица Лазић. Поводом 30 година од упокојења Епископа шабачко-ваљевског Јована (Велимировића), Марина Марић пише текст „Владика Јован – најмаркантнија личност свога времена.“ О Светосавској мисионарској заједници при храму Светог пророка Јеремије у Врбовцу пише Лела Марковић. О најранијим траговима хришћанства на Балкану пише Велибор Мартиновић, а у Рубрици Свет књиге, о делу Васка Костића „Свети Сава у Боки“ пише Глиго Бјелица. Извор: Православље -
У овом, првоаприлском, броју Православља, новина Српске патријаршије, Вашој пажњи препоручујемо – текст о Сећању на дане страха, у којем преносимо беседу Његове Светости Патријарха српског Иринеја, са државне церемоније обележавања двадесет година од почетка НАТО агресије на СРЈ, која је одржана 24. марта у Нишу. На ползу свог Отачаства, извештај са доделе највишег Црквеног одликовања Ордена Светог Саве, проф. др Дарку Танасковићу. У запису о овим данима Великочасног поста, проф. др Ксенија Кончаревић за новине Српске патријаршије говори о моћи речи и важности и сили уздржања. Вашој пажњи препоручујемо и ексклузивни интервју Николаја Сапсаја са Митрoполитом кијевским и целе Украјине Онуфријем, у којем Митрополит између осталог каже: „Неизмерно смо захвални Српској Православној Цркви на ставу о црквеној кризи у Украјини“, као и извештај о обележавању Дана сећања на погром на Косову и Метохији. Са професором др Милом Ломпаром, разговарала је Славица Лазић. Редовни професор на Филолошком факултету у Београду је, за Православље, између осталог рекао: „Какве сврхе има велики споменик Стефану Немањи у Београду, ако се у исти час одричемо Косова и Метохије? Само као параван за један политички и историјски суноврат. Кључни отпор може пружити СПЦ: у овим околностима – једино још она.“ О најмањем и најскровитијем манастиру Епархије бањалучке, манастиру Ступље, којем ових дана обележавамо четврт века од откривања његових темеља на граници општина Прњавор, Челињац и Теслић, пише протосинђел Платон Јовић. Свој утисак после читања недавно објављене књиге доцента Маје Николић „Јелена Драгаш Палеологина – последња царица Ромеја“, нам преноси мр Биљана Цинцар–Костић... Како је уобичајено о различитим црквеним и културним дешавањима, новим издањима књига и годишњицама, обавештавамо вас кроз натписе у одговарајућим рубрикама. Извор: Православље.рс -
.jpg.9849ca2440818ca7be198b6b475ee4ff.jpg)
У овом петнаесто-мартовском броју Православља, новина Српске Патријаршије, читајте – духовни апел Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског и косовско-метохијског Теодосија, који је, у данима припрема пред почетак Великог Часног поста, упутио свештенству, монаштву и верном народу кроз Великопосну посланицу –О Косову и Метохији у светлу предстојећег подвига Свете Четрдесетнице. Из овог броја издвајамо текст "Великопосна посланица Његовог Преосвештенства Епископа рашко- призренског и косовско- метохијског Теодосија" који можете преузети и прочитати путем интернет сајта "Православља" У Рубрици Катихетин угао о Литургији Пређеосвећених дарова –срцу великопосних богослужења. О 27 година од оснивања Републике Српске и доношења њеног првог Устава. У Рубрици Косово и Метохија кроз историју, о сећању на дан када је горео манастирски конак. О две деценије постојања групе „Београдски синдикат“ и песмама које су блиске истини, животу и Богу. О томе ко нам је ближњи –непријатељ –бодљикава жица, а у тексту Благоја Пантелића који нас подсећа ко су то избеглице и коликих размера је избеглиштво којем сведочимо. Читајте и текст проте Василија Томића на тему: Косово се вјером враћа. И о посети Верског добротворног старатељства Свратишту за децу улице у Крфској. Мисли хришћанског философа и великана протојереја Александра Шмемана о Великом посту у нашем животу и васпостављању човекове духовне природе... Извор: Православље -
Изашао из штампе нови број "Православља" (бр. 1246 - 15. фебруар 2019)
a Странице је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Вести из Архиепископије
У овом броју Православља, Вашу пажњу усмеравамо ка тексту – извештају са пута и боравка посланства Српске Православне Цркве у Москви, а на позив Патријарха московског и све Русије Кирила, поводом десетогодишњице Помесног сабора РПЦ, и избора Патријарха Кирила за Предстојатеља Московске Патријаршије. Из овог броја издвајамо текст Разговор са проф. др Дарком Танасковићем "насиље над српским светињама неће стати" који можете преузети и прочитати путем интернет сајта "Православља" (ПДФ) . Свечаном академијом „Будимо људи“, у Митрополији загребачко-љубљанској, обележени су велики јубилеји – 800 година аутокефалности СПЦ и 600 година од рођења грофице Катарине Кантакузине Бранковић прве православне хришћанке у Словенији. О Косову и Метохији кроз историју пише Лела Марковић у тексту под насловом „Старац Григорије наручилац Житија Светог Петра Коришког и градитељ његове цркве“. О серијалу емисија посвећених страдању српског народа у Првом светском рату, на таласима Радија Беседа (Епархија бачка), у тексту под насловом „Сведочанство“, пише Александар Арсенин. „Насиље над српским светињама неће стати“, упозорава нас, у овом броју новина Српске патријаршије, Дарко Танасковић, доскорашњи амбасадор Србије при УНЕСКО, који је разговарао са нашом Славицом Лазић. Из штампе је недавно изашао „Календар Црква 2019“, посвећен 800-годишњици аутокефалије СПЦ, а о томе читајте у тексту који потписује др Радован Пилиповић. У редовној рубрици Ходим и свједочим, прота Василије Томић бележи: „Ко дволичи језиком пашће у зло“... Како је уобичајено о различитим црквеним и културним дешавањима, новим издањима књига и годишњицама, обавештавамо вас кроз натписе у одговарајућим рубрикама... Садржај: 2. РЕЧ ДВЕ УЗ НАСЛОВНУ СТРАНУ Номинални верници или изгубљене душе 4 Са распетог Косова и Метохије ДОГАЂАЈ 6 Посланство СПЦ у Москви ИЗ ЕПАРХИЈА СПЦ 8 У Митрополији загребачко-љубљанској Свечана академија „Будимо људи“ КОСОВО И МЕТОХИЈА КРОЗ ИСТОРИЈУ 10 Старац Григорије наручилац „Житија светог Петра Коришког“ и градитељ његове цркве БИБЛИОТЕКЕ ФРУШКОГОРСКИХ МАНАСТИРА 13 Библиотека манастира Ново Хопово: књиге Доситеја Обрадовића штампане у 19. веку ПОВОДИ 14 Сведочанства ПУТОПИС 18 Призрен у Америци КАТИХЕТИН УГАО 22 Слушкињина прича Фантазија која прети да буде стварност РАЗГОВОР 24 Дарко Танасковић Насиље над српским светињама неће стати СРПСКО ГРОБЉЕ У ЛИБЕРТИВИЛУ 30 Два светитеља која бдију над Србима у Америци СВЕТ КЊИГЕ 34 Календар „Црква 2019.“ посвећен 800-годишњици аутокефалије Српске Православне Цркве ВЕРСКО ДОБРОТВОРНО СТАРАТЕЉСТВО 40 Свети Сава зачетник Милосрдне секције ДУХОВНЕ ЦРТИЦЕ ИЗ МЕЛБУРНА 42 Жртва очишћења Извор: Православље
Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука. Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано. Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.
© ☦ 2021 Сва права задржана.