Претражи Живе Речи Утехе

Комади 1.000 година старог рукописа пронађени су у повезу књига у Алкмару. Посебан налаз је направљен у Регионалном архиву Алкмар: неколико повеза књига из 17. века садржало је комаде пергамента рукописа из 11. века. Сматра се да је оригинални рукопис припадао принцези која је побегла из Енглеске након Норманског освајања. Многе књиге су штампане и повезане у 16. и 17. веку. Књиговезци су користили пергамент да ојачају своје повезе за књиге; тај материјал је био скуп и зато су људи често бирали да исеку старе, средњовековне рукописе. То је често укључивало рукописе који су изгубили своју вредност: књиге које су биле превише религиозне или су написане на језику који се више није могао читати. Нешто веома посебно пронађено је у бројним повезима књига у Регионалном архиву Алкмара: 21 фрагмент рукописа из 11. века, скоро 1000 година стар латински псалтир са староенглеским глосама. Тис Порк, виши универзитетски предавач средњовековног енглеског језика у Лајдену, учествовао је у проналаску и анализирао текст и порекло фрагмената. Старе енглеске глосе у латинском псалтиру Стари енглески се говорио између 500. и 1100. године и веома је сличан немачком, фризијском и холандском. Ово је очигледно такође и из откривених фрагмената Алкмара, у којима је изнад сваке латинске речи написан староенглески превод: Ове староенглеске глосе вероватно су имале дидактичку сврху: са овим преводилачким помагалом између редова, корисник овог псалтира могао је да научи латински. За научнике је откриће укупно више од 500 староенглеских глоса у Алкмару важно јер нас уче више о језику раног средњег века . Оригинални власник рукописа: избегла принцеза? Порково истраживање показује да је књига била укоричена у Лајдену око 1600. године, али како је Лајденски књиговезац дошао до поседа енглеског рукописа из 11. века? Познато је да су око средине 16. века рукописи из Енглеске отпремани на чамцима, како би их књиговезци и произвођачи сапуна могли поново користити. Сасвим је могуће да је међу њима био и рукопис са староенглеским глосама, али постоји и друга теорија. То би могао бити давно изгубљени псалтир са староенглеским глосама који је припадао Гунхилд, енглеској принцези која је побегла након норманског освајања 1066. године, поневши са собом свој псалтир са староенглеским глосама. Гунхилд је умрла у Брижу 1087. године и поклонила свој псалтир и друга блага цркви Светог Дона. Тамо је њен псалтир последњи пут виђен 1561. године и описан као псалтир са енглеским глосама „које овде нико не може правилно да разуме“. Од тада се Гунхилдином псалтиру губи сваки траг, али Порк је успео да сазна да су књиге Донске цркве 1580. године запленили калвинисти: Са корисним књигама основали су јавну библиотеку, али друге, непотребне књиге су продате. Псалтир са неразумљивим глосама мора да је припадао овој потоњој категорији — да ли је тако псалтир на крају завршио у рукама лајденског књиговезца? Може бити. Можда су фрагменти који су пронађени у повезу књига у Алкмару припадали краљевској библиотеци. Порков чланак, са анализом, издањем и сликама фрагмената Алкмара, објављен је ове недеље у часопису Англо-Саксон Ингланд. https://mitropolija.com/2024/01/18/pronadjeni-delovi-rukopisa-starog-1000-godina-princezin-psaltir/

Њ.К.В. Престолонаследник Александар и Принцеза Катарина и ове године су били домаћини традиционалног божићног дружења и угостили више од 1.000 угрожене деце из Србије и Републике Српске у дому Краљевске породице Србије, Белом Двору, саопштила је служба Краљевског дома за односе са јавношћу. Пријеми су одржани у присуству Његовог Преосвештенства викара Његове Светости Патријарха српског г, Порфирија, Епископа хвостанског г. Алексеја, као и Министра за бригу о породици и демографију Њ.Е. проф. др Дарије Кисић и сестре Њ.К.В. Принцезе Катарине, г-ђе Бети Румелиотис. Деца без родитељског старања, деца са тешкоћама у интелектуалном развоју и социјално угрожена деца, узраста од једне до четрнаест година, из домова и удружења широм Србије и Републике Српске, имала су прилику да се заједно са Њиховим Краљевским Височанствима радују наступајућем Божићу и поделе дух најрадоснијег хришћанског празника. Божићни пријеми за социјално угрожену децу су традиција коју су Њихова Краљевска Височанства започела одмах по повратку у Србију 2001. године. Након двогодишњег периода када су, због пандемије COVID-19, поклони уручени директно институцијама, Престолонаследник и Принцеза су веома срећни што су ове године могли да опет организују божићне пријеме у дому Краљевске породице и лично уруче поклоне деци, заједно са бројним пријатељима који су им у томе помогли. Пријеми су омогућени великим залагањем Хуманитарне организације Лајфлајн Чикаго, која традиционално прикупља донације за куповину поклона за децу за Божић, што је и ове године учинила, шаљући велики контејнер који је у новембру стигао у Краљевски Двор. Хиљаде поклона које су послали великодушни донатори Лајфлајна Чикаго укључују одећу, обућу, играчке, торбе са хигијенским производима и школски прибор. Значајан допринос дала су и деца из београдских интернационалних школа која су се заједно са својим наставницима укључила у хуманитарну акцију „Деца помажу деци“ и донела поклоне у Двор, које су на овим пријемима подељена њиховим угроженим вршњацима. Њена Екселенција министарка Кисић захвалила је Њиховим Краљевским Височанствима на континуираној подршци нашој деци и рекла: „Данас сам на најлепшем месту на свету, месту које је испуњено дечјом грајом и осмесима. Бити у друштву деце која су весела је највећи благослов. Захваљујем се породици Kарађорђевић која је организовала традиционално овако диван скуп и надам се да се овде на Двору сви ви макар делимично осећате као принц и принцеза. Да се осећате весело, срећно, јер такви и јесу ови празници.“ Током дана одржана су три пријема на којима су деца уживала у дивним поклонима и дружила се са Деда Мразом, аниматорима из ансамбла „Чигра“, као и у музичком програму хора шабачке епархије „Св. Јован Богослов”. Његово Преосвештенство викарни Епископ хвостански Алексеј објаснио је деци значење Божића и његов значај и пренео им благослов Његове Светости Патријарха српског Г. Порфирија. „Нема лепшег поздрава него оног када су анђели поздравили пастире, када се родио Христос. Тај поздрав нека краси срца ваша децо, да сутра када будете људи знате да се радујете и да поздрављате анђеоским поздравом. Од срца се радујем што сам данас овде са вама.“ „Можда ћете данас видети неколико суза у мојим очима, али ово су сузе радоснице јер сам тако срећна што вас све видим овде. То што смо благословени могућношћу да уживамо у сваком могућем тренутку са овом прелепом децом, да им пружимо нашу љубав, да се осећају као код куће и да знају да нису заборављена, да их дарујемо поклонима и да их видимо како се играју, срећна и радосна, најдрагоценија је ствар на свету. Нема лепшег звука од звука дечјег смеха, у комбинацији са искреним осмесима на њиховим лицима. Бели и Краљевски Двор нису само наш дом, они су дом свих вас, сви заједно чинимо једну велику породицу. Мој супруг и ја смо веома срећни због радости даривања коју је овај дан донео свима нама”, изјавила је Њ.К.В. Принцеза Катарина овом приликом. Ово дивно божићно дружење свесрдно су помогле Хуманитарне организације Лајфлајн из Чикага, Њујорка, Торонта и Лондона, чији је покровитељ Њ.К.В. Принцеза Катарина, као и бројни донатори, међу којима су: Амбасада Анголе, Амбасада Хрватске, Кока-Кола ХБЦ - Србија А.Д, Подравка д.о.о. Београд, Компанија Жито промет Млин А.Д, Британско-српска привредна комора, Холандско-српско пословно удружење, Балон центар Београд, међународне школе у Београду: Међународна школа Брук Хил, Британска интернационална школа у Београду, Међународна школа у Београду, Чартвел међународна школа, Немачка школа у Београду, Руска школа и Гимназија „Милена Павловић Барили“. Њихова Краљевска Височанства захваљују свим донаторима који су великодушно помогли овогодишње пријеме за децу и заједно учинили овај празник незаборавним за најмлађе. Извор: Краљевски двор

Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска ове године прославља два велика јубилеја: 1000 година од првог писаног спомена Рашке епархије и 8 векова самосталности Српске православне цркве. Његово преосвештенство Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски г. Теодосије позива верни народ да саборно прославимо ова два значајна јубилеја у Старом Расу, који је колевка српске државе. У суботу, 7. септембра у Цркви Светих апостола Петра и Павла са почетком у 17:00 часова Епископ Теодосије ће са архијерејима служити Вечерњу службу, након које ће у 18 часова бити одржана Свечана акдемија. У недељу, 8. септембра у Цркви Светих апостола Петра и Павла са почетком у 9 часова, биће служена Света архијерејска литургија којом ће началствовати Његова светост Патријарх српски г. Иринеј. Петрова црква код Новог Пазара у Расу, у којој ће бити прослављени значајни јубилеји Епархије рашко-призренске и Српске православне цркве, представља најстарији споменик црквене архитектуре на простору Србије и првобитно је седиште Рашке епископије. Црква се налази 2 километра северно од центра Новог Пазара, а према до сада познатим писаним изворима потиче из 8. века, али је вероватно и старијег датума. У другој хрисовуљи цара Василија II из 1020. године, издатој Охридској архиепископији, помиње се Рашка епископија која је обухватала читаву Србију, а седиште епископије је била Црква Светих Петра и Павла. Током првих година владавине Немањића, Петрова црква у Расу је била место најзначајнијих догађаја. У њој је поново, по православном обреду, крштен Велики жупан Стефан Немања. У Петровој Цркви он је предао престо свом сину Стефану Првовенчаном, а на истом месту је и Епископ рашки замонашио Немању и његову жену Ану. Након стицања црквене самосталности 1219. године, први српски архиепископ постаје Сава Немањић, седиште Српске цркве постаје манастир Жича, а седиште Рашке епископије остаје у Петровој цркви. Епископ рашко-призренски Теодосије позива верни народ да се 7. и 8. Септембра окупимо испред Петрове цркве у Расу као што су то на истом месту пре више векова радили и наши славни преци предвођени Светим Немањићима и да саборно и молитвено прославимо значајне јубилеје наше Свете цркве и нашег народа. Извор: Митропполија црногорско-приморска

Епархија рашко-призренска прославила је 15. и 16. децембра 2018. године хиљадугодишњи јубилеј од првог писаног спомена Призренске епархије у првој хрисовуљи византијског цара Василија II. На ручку, који је тим поводом уприличен у трпезарији Призренске богословије, јуче 16. децембра, Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије је на задовољство свих присутних, гуслао. Благодарећи ТВ Храм доносимо видео запис овог догађаја.

У оквиру молитвених свечаности поводом обeлежавања 1.000 година Призренске епархије, данас, 16. децембра, служена је Света литургија у Саборном храму Светог Великомученика и Победоносца Георгија у Призрену. Светом архијерејском Литургијом началствовао је Високопреосвећени Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски и Егзарх пећкога трона г-дин Амфилохије, уз саслужење Преосвећене господе Епископа: рашко-призренског и косовско-метохијског Теодосија, милешевског Атанасија, брегалничког Марка из Охридске Архиепископије и умировљеног захумско-херцеговачког Атанасија, као и великог броја свештенства, монаштва и верног народа, а својим гласовима традиционално су саслуживали и ученици Призренске Богословије. На почетку службе Божије владика Теодосије је одликовао оца Слободана Ђорића, пароха призренског, чином протопрезвитера прочитавши над њим молитву и дајући му надбедреник као видљиви знак овог достојанства због ревности и пожртвованости током осмогодишњег служења у овом Храму. Преосвећени Владика Теодосије је казао да прослава 10 векова од првог помена Призренске епархије, велики дан за Епархију, али и нашу помесну и васељенску Цркву: ТВ ХрамЕпископ Теодосије и протопрезвитер Слободан Ђорић „Сабрани смо овде у Храму Светог великомученика Георгија, страдалном и мученичком храму. Као што је и Свети Георгије страдао Христа ради тако је и овај храм са житељима Призрена, православним хришћанима, страдао, али је, хвала Богу, обновљен и васкрсао. Сви сабрани данас овде, радујемо се и служимо Господу, благодарећи Му за сва добра која нам дарује“ - рекао је Владика Теодосије. Након прочитаног Јеванђеља, Преосвећени Епископ милешевски Атанасије казао је да је Косово и Метохија училиште, једна учионица, исписана Црквом Христовом и славним делима Божјих угодника. ТВ ХраЕпископ милешевски г-дин Атанасије „Косово је и материца, на Косову се рађа поново, на Косову се обнављамо. Косово је простор на ком се може поново родити и узрастати, јачати и то за живот вечни. Нема онога ко је посетио Косово а да у тој учионици нешто није научио, нема онога који је посетио Косово а да се није обновио, препородио, ојачао. Зато смо и дошли да научимо, обновимо лекције и оживимо у себи оно што је одумрло, да то све саставимо и оживимо и да поново будемо једно“ - рекао је Владика Атанасије. ТВ ХрамМитрополит црногорско-приморски Амфилохије Говорећи о јубилеју 1.000 година рашко-призренска епископије, Митрополит Амфилохије је казао да је у тих хиљаду година много оних који су сејали семе истине Божије у овој земљи и који су својом мученичком крвљу, подвизима, молитвама, заливали то семе и да зато није чудо да је то семе посејано руком светих Божјих људи уродило дивним плодовима кроз векове све до наших времена. ТВ ХрамСвета архијерејска Литургија у Призренском Саборном Храму „Ако је ова Епископија 1.000 година опстала опстаће она још 1.000 или 2.000 година, ако Бог да, и биће увијек народа онога који ће ту да се клањају живоме Богу, Христу Богу Васкрсломе из мртвих“ поручио је Митрополит Амфилохије. На крају Митрополит Амфилохије се помолио Господу да благослови Владику Теодосија, наследника дивних и часних епископа, да и он носи часни крст Христов заједно са свима вернима да сачувају веру да је Косово нада а не безнађе. ТВ ХрамЕпископи са верним народом Призренска епархија обележава 1000 година од њеног првог писаног спомена у првој хрисовуљи византијског цара Василија II који је одмах по освајању Охрида издао три повеље охридском Архиепископу Јовану, којима је био утврђен обим Охридске архиепископије. Према првој повељи, која је издата 1019. године, у састав Охридске архиепископије ушла је и Призренска епархија, која ће у будућности одиграти веома важну улогу у историји Српске православне цркве и српског народа. ТВ ХрамМитрополит Амфилохије и Владика Теодосије испред Призренског Саборног Храма При оснивању „Призренска епископија била је трећег степена, обухватала је област Хвосна око Пећи и Дечана, града Лесковца и Бритоса, имала је петнаест клирика“. Обележавање јубилеја почело је јуче Светом литургијом која је је служена у манастиру Девич, а настављено Вечерњом службом у Цркви Богородице Љевишке у Призрену која је била седиште Епархије призренске у првом периоду њеног постојања од 1019. дo 1219. године. ТВ ХрамСвета архијерејска Литургија у Призренском Саборном Храму тв храм

30. септембра служена је света Архијерејска Литургија на којој је началствовао Његово Блаженство Архиепископ охридски и Митрополит скопски г.г. Јован, у саслужењу Архијереја: Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија (Српска Православна Црква), Архиепископа Лублинског и Челмског г. Авеља (Пољска Православна Црква), Епископа шумперског г. Исаија (Православна Црква Чешке и Словачке), Епископа: врањског г. Пахомија, рашко-призренског г. Теодосија, крушевачког г. Давида, мохачког г. Исихија, диоклијског г. Методија (Српска Православна Црква), Епископа: полошко-кумановског и Местобљуститеља дебарско-кичевског г. Јоакима, брегалничког и Местобљуститеља битољског г. Марка, стобијског и Местобљуститеља струмичког г. Давида (из Православне Охридске Архиепископије), потом презвитера Спиридона, представника Архиепископа Тиране и целе Албаније г. Анастасија (Православна Црква Албаније), и бројног свештенства из различитих епархија више помесних Цркава. Литургијско торжество са својим појањем увеличали су познати псалти из Р. Србије, Р. Грчке и Р. Бугарске, протопсалт Никола Попмихајлов са хором „Мојсије Петровић“ (Београд), протопсалт Григориос Папаемануил са хором „Доместики“ (Драма) и протопсалт Никола Антонов (Софија). На Литургији је присуствовао и представник Канцеларије за односе са верским заједницама при Влади Р. Србије, г. Марко Николић. Саборном божанственом Тајноводству, које је несумњиво најодговарајући начин прославе једног овако великог јубилеја, претходило је свечано Архијерејско вечерње богослужење, на којем је началствовао Архиепископ Лублински и Челмски г. Авељ, а молитвено су били присутни и више Архијереја. На јутрењем богослужењу началствовао је Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије. После одслужене Архијерејске Литургије, за присутни бројни народ била је уприличена трпеза љубави, после које је следио пригодан, свечани програм. Својом надахнутом омилијом, програм је започео Његово Блаженство Архиепископ охридски и Митрополит скопски г.г. Јован. (омилија се налази на следећем линку: http://poa-info.org/arhiepiskop/omilii/20180928-sr.html) У продужењу следило је предавање професорке Ангелики Деликари. (предавање се налази на следећем линку: http://poa-info.org/biblioteka/crkovnaistorija/20180927-sr.html) Свечани програм је садржао и музичке тачке гореспоменутих хорова, као и извођење традиционалних песaма кавалџија из оркестра „Пеце Атанасоски“, са женском вокалном групом при истом оркестру.

На прославу ће бити позван Његова Светост Патријарх српски Господин Господин Иринеј и преставници свих помесних Православних Цркава. Извор: http://www.poa-info.org/sinod/soopstenija/20180618.html Превод: Поуке.орг

Против учествовања на тој прослави гласало је осам бугарских владика, док су петорица била за то да се прихвати позив канонски непризнате Македонске православне цркве Скопље – Бугарска православна црква неће послати представнике у Македонију на прославу хиљаду година Охридске архиепископије, јавила је данас бугарска агенција БГНЕС. То је одлучио Синод Бугарске православне црква поводом позива поглавара Македонске православне цркве Стефана бугарском патријарху Неофиту да заједно прославе јубилеј Охридске архиепископије. На захтев митрополита Наума да Бугарска црква не учествује на прослави у Охриду 27. и 28. маја због „темељних разлика“, бугарски Синод је, како се наводи, већином гласова одлучио да „не да благослов“ представницима Бугарске цркве да учествују на прослави Охридске архиепископије. Против учествовања на тој прослави гласало је осам бугарских владика, док су петорица била за то да се прихвати позив Македонске православне цркве – Охридске архиепископије за заједничко празновање. (Бета)