Претражи Живе Речи Утехе

ЗДРАВИЦА НАРОДУ СРПСКОМ Народе нека ти здравица ова Буде уместо благослова Што год радио деца ти се рађала И када певао И када сневао И када мукама одолевао Деца ти се рађала И када ратио И када патио И када памтио па вратио Деца ти се рађала Није богат ко има волова Већ кћери и синова Није силан ко има пушака Већ колевки Нек љубав надјача Нек не буде плача Осим дечјег Силни нек се свађају Слаби погађају А теби нек се рађају И када кадио И воћке садио Па и кад се љутио и богорадио Деца ти се рађала А даће Бог Да роди зоб И узри клас Па да буде и за коње и за нас И када свеца славио И када школу правио И кад се у чуду чудом бавио Деца ти се рађала Народе српски Амин Даће Бог

Априлски циклус Разговора о вери у конаку Капеле Свете Петке - на тему ОПРОСТИМО СВЕ ВАСКРСЕЊЕМ, у недељу, 23. априла, говорио је протојереј др Љубивоје Стојановић View full Странице

ПОЗНАЈ себе! - давно нас је поучио антички мудрац. Овај натпис стајао је на улазу у храм у Делфима, где су људи долазили да чују пророштва о својој животној судбини. Ко је хтео могао је да разуме и као позив: Узми свој живот у своје руке, живи слободно и без предрасуда! Исто је касније потврдио Христос јасним речима у Јовановом јеванђељу: "Познаћете истину и истина ће вас ослободити". Искреност и поверење битне су одреднице стваралачке коегзистенције различитих субјеката који се остварују у пуноћи разумевања и уважавања. Тако се надилазе све предрасуде и стереотипи, што подразумева стално напредовање у свим стваралачким успесима. Једна од вишевековних блокада којом се појединци отуђују од остатка света и затварају у своју саможивост, међутим, јесте отпор према новинама и иновацијама. Све се мери страховима који стварају несигурност коју додатно подгрева мноштво теорија завере. Многи су неспремни да у себи пробуде креативну ведрину пошто у свему новом и непознатом виде само опасност. Управо ових дана појединци све ово доказују својеврсним учешћем у светским заверама које се конкретно односе на "шпијунске активности" страних обавештајних служби које нас "уходе" тако што "виде и чују" све што се догађа у нашим кућама, радним местима и свуда где живимо и где се крећемо. Страхови нарастају до те мере да многи више не могу да контролишу отпор према компјутерима, телефонима, интернету и другим иновацијама. Избегава се деликатни разговор мобилним, прелепљује камера на компјутеру... Опасно је то и непотребно, јер претвара човека у пасивног посматрача живота чији је једини задатак да сумња у све. Тако се сузбија креативна радозналост, а подстиче нестваралачка љубопитљивост, као и предрасуде о другима и себи. Чега би требало да се плаши човек који мисли и поступа тако што своје поступке промишља тако да је спреман да их одбрани и пред собом и пред другима? Излазак на светло дана његове добронамерности и добродетељи може само да га охрабри у труду да непрестано напредује у свом усавршавању. Страх од обелодањивања "приватности" непотребан је увек када човек поступа као слободна и одговорна личност. Страх од ухођења најчешће је измишљен и обично је голи изговор за наше лично незадовољство самим собом. Ако томе додамо чињеницу да сваки верник зна да је "пред Богом све откривено" и да "Он све зна о сваком човеку", остаје нејасно зашто се у контексту креативне побожности стваралаштво човека не промишља као могућност да видимо другога и себе на прави начин, без маште, мистерије, обожавања људи и положаја као и без сатанизације неистомишљеника. Напредак науке и технолошки развој у дубоком су сагласију са библијским усмерењем човека да "овлада земљом", што никако нису разумели они који су умишљали да ће ломачама наметнути своју веру уместо науке. То није и не може бити вера Божја, већ отуђење од вере човека који боготвори себе и своју функцију. Таквих је било и биће их, нажалост, у свим будућим токовима. Управо овакве личности и данас неуморно раде на стварању покорних следбеника. То постижу изазивајући код њих несигурност постојања, убеђујући их да су "обични смртници" и "грешници" који могу само да прате без икаквог права на своје мишљење. Погрешно је то и опасно, јер човеку отима наду у неизбројне добре могућности. Да би се оне оствариле потребно је само једно - да свако победи своје страхове од Бога снагом љубави према Богу и сваком другом човеку, без обзира на све разлике међу људима. Сазнање да "ништа није скривено" покреће нас да промишљамо своје поступке. То даје наду да ћемо се променити набоље. Појединци који се утишавају јер и "зидови имају уши" не увиђају несносну галаму својих прохтева и порива који их све више покоравају. Тако затворени и опредељени за скривање од свих и свега не виде да су у тешком стању отуђености. Њима најчешће то годи, јер мисле да су вешто сакривени од других. Нико и ништа не би требало да се сакрива ни по коју цену. Све што чинимо нека буде слободно од неизвесности, са пуном спремношћу да слободно и одговорно станемо иза сваке своје речи и сваког свога дела. Што пре се овако определимо и што више људи поради на себи излаз из наших безизлаза биће успешнији и плодоноснији. Свакоме добронамерном и храбром то ће помоћи да сам себи каже "не!", кад год је то потребно. Свако наше "да" тако ће постати смислено и делотворно, што ће дати меру и пуноћу животу. линк

Потребан је стручни скуп вероучитеља и наставника грађанског васпитања ПРОШЛО је више од деценије и по од повратка верске наставе у школски систем. Добронамерни, без обзира на верску припадност, сложиће се да су постигнути добри резултати који доприносе друштвеном бољитку. Постоје, истина, одређени проблеми и препреке на путу пуне успешности, али из дана у дан се превазилазе ангажовањем свих стваралачких субјеката. Приметна је корелативност верске наставе и грађанског васпитања, као и креативна усклађеност верских учења са природним наукама. Постигнут је висок степен културе различитости, што је гарант прогресије школског система. Једино што стоји у месту, није одмакло од почетка, јесте статус вероучитеља - катихета. Решавањем овога питања све би добило другачије усмерење, престала би неизвесност која производи свеколике страхове. Непотребно је страховање од лоших ефеката верске наставе у ери технолошког развоја. Све је сасвим другачије, само је потребно разумети стваралачки плурализам на прави начин и уместо сукоба неистомишљеника изграђивати културу дијалога тако што се траже добра решења за све, слободна од идеолошких једностраности. Могуће је кренути и од става: "Слажемо се да се не слажемо!" Евидентно је да у демократским друштвима савременог света постоји верска настава, док је далека прошлост прогон верских садржаја из тоталитарних режима који су сами себе урушили због недостатка културе различитости и културе дијалога. Јасно је, дакле, да би неки нови прогон или омаловажавање веронауке значио повратак у диктатуру и различите облике дискриминације. То би требало да знају сви савремени "борци" за људска права који понекад једнострано приступају вери и верницима вешто манипулишући подацима о поступцима појединаца из верских колективитета, који нису у сагласју са вером. Наравно, ти поступци појединаца не могу бити ни меродавне одреднице, али ако нема добронамерности онда се то злоупотребљава као "доказ" о вери као "реметилачком фактору друштвеног прогреса". Ко не види у овоме акт дискриминације према вери и верницима сигурно је да је под теретом потребе да доминира и диктира устао сам против себе и онога што иначе заговара. Потребно је много више разговарати и тако превазилазити лоша стања која сви додатно усложњавамо увредљивим саопштењима и бесмисленим прозивкама. Важно је желети и знати саслушати свакога човека, умесно му образложити своје разлоге и бити искрен у дијалогу. Тако се изграђује поверење које нас подиже на виши степен разумевања постојећих разлика. На крају крајева, верски садржаји почивају на истини, отворености и разумевању различитости, нису затворени системи који покрећу нетрпељивости и непријатељства. Заиста је непотребно оптерећивати школски систем идеолошким, религијским и етничким сукобима. Као председник Владине комисије у Сава центру за верску наставу у основним и средњим школама у периоду од 2004. до 2010. године слободан сам да посведочим висок степен сарадње цркава и верских заједница, као и два ресорна министарства, вера и просвете. Већ далеке 2006. године одржан је Конгрес вероучитеља под називом "Јединство у различитости где су промовисане све позитивне вредности религијског плурализма у којем различитост вероучења није препрека за остварење јединства у различитости. Мислим да би у наше време било добро да се одржи сличан стручно-научни скуп на којем би учешће требало да узму поред вероучитеља свих конфесија и наставници грађанског васпитања, под именом "Култура различитости у васпитању и образовању", где би се процесуирала сва отворена питања. Тако би се допринело превазилажењу многих предрасуда и дезинформација јер би се увидело да постојеће разлике у приступу проблему нису ни велике ни неуклоњиве. Дијалог увек препознаје стваралачке потенцијале, док протести скоро увек погодују онима који уместо снаге исправних аргумената користе различите облике насиља и манипулација масама. Верска настава је добар потенцијал демократичности свакога друштва само је важно и потребно непрестано исправно је усмеравати, што је могуће кад се успоставе добре корелације и интеграције свих стваралачких субјеката. Добра чињеница је то да слободно можемо рећи да су добронамерни сви креатори школског система у којем постоји верска настава. То је сигурност која нам даје право да се надамо да се траже повољна решења која ће побољшати стање, и да нико никога на прогони и не изгони напоље. Сви смо на истом задатку стварања заједничког бољитка, само је потребно да све више уважавамо једни друге и превазилазимо стереотипе и предрасуде које предуго носимо као велика оптерећења из скорије прошлости. Проф. др Љубивоје Стојановић, протојереј http://www.novosti.rs/вести/насловна/друштво.395.html:648797-Dijalog-o-veronauci View full Странице