Jump to content

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'јединству'.

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Форум само за чланове ЖРУ
  • Братски Састанак
    • Братски Састанак
  • Студентски форум ПБФ
    • Студентски форум
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
    • Унутарправославни дијалог
    • Međureligijski i međukonfesionalni dijalog (opšte teme)
    • Dijalog sa braćom rimokatolicima
    • Dijalog sa braćom protestantima
    • Dijalog sa bračom muslimanima
    • Хришћанство ван православља
    • Дијалог са атеистима
  • Друштво
    • Друштво
    • Брак, породица
  • Наука и уметност
    • Уметност
    • Науке
    • Ваздухопловство
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
    • Женски кутак
    • Наш форум
    • Компјутери
  • Странице, групе и квизови
    • Странице и групе (затворене)
    • Knjige-Odahviingova Grupa
    • Ходочашћа
    • Носталгија
    • Верско добротворно старатељство
    • Аудио билбиотека - Наша билиотека
  • Форум вероучитеља
    • Настава
  • Православна берза
    • Продаја и куповина половних књига
    • Поклањамо!
    • Продаја православних икона, бројаница и других црквених реликвија
    • Продаја и куповина нових књига
  • Православно црквено појање са правилом
    • Византијско појање
    • Богослужења, општи појмови, теорија
    • Литургија(е), учење појања и правило
    • Вечерње
    • Јутрење
    • Великопосно богослужење
    • Остала богослужње, молитвословља...
  • Поуке.орг пројекти
    • Poetry...spelling God in plain English
    • Вибер страница Православље Online - придружите се
    • Дискусии на русском языке
    • КАНА - Упозванање ради хришћанског брака
    • Свето Писмо са преводима и упоредним местима
    • Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Пољопривредници's Свашта нешто :) Можда занимљиво
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija
  • Живе Речи (емисије и дружења)'s Теме

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

  1. Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије је у беседи на Светој Литургији коју је данас служио са Његовим Блаженством Архиепископом г. Стефаном, уз саслужење свих архијереја Српске Православне Цркве и свих архијереја Македонске Православне Цркве – Охридске Архиепископије, истакао да је рана која је са браћом из Македоније трајала 55 година, сада зацељена и да је то чудо Божје, да је наша радост неизмерна јер је то радост благодати Божје - "Ми смо у Христу једно, у Цркви једно и овај одзив браће и сестара показује да срце наших честитих народа куца ритмом Христовим - то нам показује да нас је Господ помиловао!". Патријарх је у беседи истакао: "У Васкршњој радости можемо да кличемо речима онога који је писао Псалме - Ево дана који створи Господ, радујемо се у њему! Јер се данас радује пуноћа цркве Христове, радује се небо и земља, радују се сви свети, свети Сава и сви они који су засађени у Њему и расли у Њему и чије плодове и ми данас окушамо, јер смо се Њихвим молитвама данас сабрали у овоме храму посвећеном светом Сави, да пројавимо што је заповест Божја, да спознамо да је свет створен да буде храм Божји, да слави Бога, а ми људи сви смо створени да будемо припадници царског свештенства, да на основу својих дарова стварајући, славимо име Божје. Још је заповедио да сви - једно буду. Људи међусобно морају бити једно, заједница љубави која је утемељена на самоме Богу, живоме Христу, да сви једно буду, то Господ од нас хоће". Патријарх је још казао да је Црква једна јер је Господ глава Цркве и да једном вером ми изграђујемо јединство. "Кроз поредак пројављјемо веру. Нема јединства без вере у једнога у Тројици Бога, али исто тако и без учествовања у истом поретку. Ми то кажемо, у цркви, у канонима. То важи за свеукупно православље. Јер ми исповедамо да верујемо у једну, свету саборну и апостолску Цркву. Најпре је једна, јер је један Господ". "Јединство у вери и у предању Цркве извире из свете Литургије, манифестује се и потврђује у њој. Једно смо у Христу без остатка онда када се из истог путира, исте чаше, причешћујемо", указао је Патријарх Порфирије и истакао да је "заједница у јединству - светиња". Нагласио је да "без обзира што силе овога света имају своје циљеве", наш циљ је да - једно будемо. Подсетио је да смо "имали раскол у трајању од 55 година са нашом браћом из Македоније, да је рана болела и да смо ишчекивали да се она зацели. Рана на телу Христовом не може само нашим силама да буде исцељена - то је чудо Божје, то је дар Божји". Вест приредила редакција Радија "Слово љубве".
  2. „Долазак српског Патријарха у Црну Гору је за све нас, заиста, веома битан догађај који свједочи о јединству наше Цркве, који свједочи о томе да je континуитет, који Црква у Црној Гори има непрекидан од Светог Саве до данас. Долазак српског Патријарха, онога који стоји на челу наше Цркве као наследник Светог Саве, првог Архиепископа српског, је велики благослов за цијели вјерни народ, за нас свештенство и монаштво, а још је љепши и пунији кад знамо који је повод, и устоличење нашег Митрополита Јоаникија“, каже протојереј-ставрофор Слободан Јокић, архијерејски намјесник никшићки, који је упутио позив свим људима добре воље да се придруже овој радости и слављу у Подгорици, која ће, како је навео, бити главно сабиралиште поводом ових догађаја. За Никшићане и вјерни народ никшићког намјесништва организован је превоз аутобусима, који ће са Трга Шака Петровића у Никшићу, у суботу 4. септембра, кренути у 16 часова. Сви заинтересовани могу се пријавити на број телефона Саборне цркве Светог Василија Острошког: 040/ 214 – 820 или да лично дођу у Храм и упишу се на списак који, већ, постоји. „Позивамо све, ко може аутобусима или ко има своја кола, да заједно идемо, да се окупимо око Храма Христовог Васкрсења, да узмемо благослов од нашег Патријарха и новоизабраног Митрополита Јоаникија и свих оних архијереја који ће доћи на ову свечаност“, рекао је свештеник Слободан Јокић, упутивши пастирску поуку свима, а нарочито људима Цркве, да треба да слушају благослов наше Цркве, те да на дан устоличења Митрополита црногорско-приморског Јоаникија, у Цетињском манастиру, нипошто не иду на Цетиње, већ да у својим парохијским црквама, молитвом са свештенством, допринесу да чин устоличења прође онако како Бог заповиједа. Извор: Епархија будимљанско-никшићка
  3. 14. децембра 2020. године Његово блаженство митрополит кијевски и све Украјине Онуфрије примио је писмо од Пољске православне Цркве у којем се изражава брига за јединство православља у савременом свету. Информативно-просветнo одељење Украјинске православне Цркве Московског патријархата објављује документ у целости. Пољска православна црква, узнемирена поделама православног јединства које изазивају саблазан, обраћа се свим православним хришћанима следећим јеванђелским позивом: „Нема више Јеврејина ни Грка, нема више роба ни слободнога, нема више мушког ни женског, јер сте ви сви једно у Христу Исусу“ (Гал 3, 28). Ове речи Светог pисма сведоче да за Христа и wегово учење не постоје границе. Ово је чињеница и норма за православну духовну мисију, што значи да границе онако како их разумевају људи овде не могу играти суштинску улогу. За људе православне вере најважније је ширење учења Христа распетог и васкрслог. Само у њему и кроз њега свет прима спасење. Људски однос према географским границама овде није ни од каквог значаја. Мисија проповедања истине о спасењу у Христу представља дужност свих православних хришћана, почев од патријараха, митрополита и епископа, преко свештеника и монаха, па све до обичних верника. Сви имамо одговорност да проповедамо ову истину. И зато од наше усрдности зависи спасење како нас самих, тако и других. Сваки верник у свом животу највише од свега жели спасење и вечни живот. Тим путем су ишли и наши преци: апостоли, мученици, исповедници и подвижници. Управо захваљујући њиховој мисији православље сада постоји на Истоку и Западу, на Северу и Југу. Постојеће административне границе држава не смеју да нарушавају мисију Свете Цркве и њено јединство. Заиста, у Цркви нема Грка, Јеврејина, Словена, Румуна, Немца, Етиопљанина нити других народа. Сви смо ми Христови. Апостол Павле нас у то уверава речима: „Молим вас пак, браћо, именом Господа нашега Исуса Христа, да сви исто говорите и да не буду међу вама раздори, него да будете утврђени у истом разуму и истој мисли“ (1Кор 1, 10). Зар нам ове речи данас ништа не значе? Подела коју доживљава савремено православље не води ширењу Христовог учења које проповеда света, саборна и апостолска Црква, него све већој саблазни. Наравно, имамо ми о чему да поразмислимо, али то је могуће само у духу љубави и јединства у Христу. Ако ми не изађемо на крај са овом привременом поделом, то ће учинити будуће генерације. Али, шта ће они моћи да науче о нас и шта ће о нама писати? Свети апостоли Ћирило и Методије донели су Христово учење свете православне Цркве у Велику Моравску, а затим Чесима, Висланима, Пољанима и другим народима и племенима. Оно се одатле проширило међу Леђанима и Русинима. Све се то дешавало на територији савремене пољске државе. Крштење Кијевске Русије догодило се знатно касније. Има ли ова хронологија било какав значај када је реч о нашем спасењу захваљујући тој мисији? У светлу ових историјских чињеница, савремене међуцрквене несугласице и покушаји истеривања сопствене правде нису од суштинске важности. Заиста, у данашњем друштву које разарају поделе најважније је да ми и даље останемо ученици и деца једне свете, саборне и апостолске Цркве – мистичног тела Христовог. Чисто људске слабости и наше амбиције у том погледу међу нама не би требало да имају значај. Примат части и поштовања према првом међу нама, као и његово место „анђела“ дотичне Цркве (једна од титула константинопољског патријарха – прим. прев.), обликовала је историја. Међутим, овај процес је био заснован на јеванђелској проповеди о љубави већег према мањем. На крају крајева, примат у Цркви се састоји у служењу слабима, по Христовим речима: „Ко жели да буде први, нека буде последњи од свих и слуга свима“ (Мк 9, 35). Ове речи су упућене сваком вернику, био он свештенослужитељ или лаик. У овој тешкој ситуацији први ће бити онај који пружи руку помирења и тиме помогне да се подела превазиђе. Наравно, историја је одредила административне границе појединих народа. Не губимо оно што имамо! Немојмо кршити вољу и установе наших предака! Ујединимо се око Божанствене Литургије и не трошимо духовну енергију на ствари које су од споредног значаја за наше спасење! Данас непријатељ људског рода, ђаво, чини све што може да доведе до кварења православних хришћана и њихове Цркве. Њему највише смета јединство изражено у заједничкој литургијској молитви. Немојмо му помагати у његовим нечасним намерама, већ се одупремо искушењу подела. То од нас очекују Бог, свето православље, историја и сутрашњица наше Цркве. Ово обраћање је плачни глас многострадалне Пољске православне Цркве, позив свима нама да се уразумимо пред негативним црквеним појавама у савременом православљу. Господе, благослови своју Цркву и помози нам да превазиђемо искушења која нас муче. Господе, утврди свету православну веру, веру православних хришћана, у векове векова! У име Светог архијерејског сабора Пољске аутокефалне православне Цркве Председавајући + Сава Митрополит варшавски и све Пољске Са руског за Поуке.орг Иван и Јелена Недић извор: Польська Православна Церква направила лист Предстоятелю УПЦ, в якому виражається турбота про єдність Православ'я в сучасному світі (рос) - Українська Православна Церква NEWS.CHURCH.UA УПЦ, новости УПЦ, Митрополит Онуфрий, Православие
  4. „Пост је колико телесни толико и душевни. Телесни пост је кад стомак пости од јела и пића; душевни пост када се душа уздржава од злих помисли, дела и речи. Добар пост је кад се удаљавамо од сваког зла. Уколико желиш хришћанине да ти пост буде користан, не пости само телесно, пости и душевно и пости увек.” (Преподобни Симеон Нови Богослов). Гости Радио-Славословља били су ђакон Дарко Ивковић и Весна Павловић, лекар опште медицине. Гости Радио-Славословља говорили су о јединству духовног и телесног поста. Извор: Инфо-служба Епархије бачке
  5. Извршни одбор Скупштине канонских правосланвих епископа САД заседао је 17. септембра 2019. г., под председавањем архиепископа Елпидофора, да разматра стање православног јединства у САД. Званични представници својих јурисдикција су истакли значај свеправославног јединства и важност пастирског старања о вернима, посебно имајући на уму савремене проблеме. Извор: Инфо-служба СПЦ
  6. У сали Црквене општине Велика Плана, у недељу, 31. марта 2019. године, након вечерње службе, секретар Одбора за просвету и културу Епархије браничевске, протођакон доц. др Златко Матић, одржао је предавање на тему „Подвиг (пост) – пут ка литургијском јединству“. Тема која се најчешће налази на трибинама, разговорима, духовним поукама, у свим тренуцима литургијске године, макар на нашим просторима, свакако је пост. Када, пак, почне Велики пост, Света четрдесетница, ова тврдња бива додатно појачана. Довољно је само узети у обзир најаве предавања на сајту СПЦ или огромне већине епархија, па ћемо се уверити да ова моја тврдња стоји. Теза коју вечерас подвлачим јесте следећа: мислим да се о посту неоправдано много прича, дискутује и да се тиме та институција атомизује, затвара у себе, постаје самодовољна. Полако се заборавља да је пост једно средство, које није себи циљ и чији је задатак да човек прерасте статус религиозног бића и окрене се заједници слободе деце Божје. Неоправдана условљеност Причешћа постом довела је до лажне слике наших пуних цркава 3-4 пута годишње и става да је добро тако наставити, да би се, како се обично каже, очувала „каква-таква веза тих људи са Богом“. Каква веза и са којим Богом? Овиме желим да кажем да је институција поста историјски апсолутна, а све остало (број вишедневних постова, њихово трајање, изглед, начин поста, разликовање поста у строгим аскетским заједницама од поста у градским парохијама) – потпуно релативно, то јест променљиво. Пост је саставни део свих религија, и у свим религиозним или филозофским системима има за циљ да олакша неку везу (умишљену, рационалну, квазимистичку) са Богом или божанством или да се аскезом човек учини већим, лепшим и бољим. Такве су религије, али хришћанство није религија. „Посебно данас имамо велику одговорност у томе да се одрекнемо идеологизације и религизације Цркве, да на место религије изнова ставимо веру, њено свакодневно чудо, чудо вере Цркве“ . Прота Михаил Кардамакис, чије сам речи управо цитирао, у својој књизи чији је наслов Православна духовност, у оквиру поглавља „Православни подвиг“ (145-159) теми „Подвиг и пост“ посветио је само две странице (читава књига има 300 страница). За њега је пост један облик подвига и то телесног подвига (157), подсећа нас на пало стање у којем ћемо се налазити до Другог доласка Христовог. Ето првог прекида са религијским сликама поста и самог религијског колектива. Религије постоје тако што чекају смрт, па да после тога наступи време када божанство крене у акцију (суђења). До тада је потребно умилостивити тог бога, приносити му жртве, од којих је једна од најбитнијих пост. У Цркви се не чека смрт, деоба душе од тела, никакав привремени суд, митарства или чистилишта. Црква чека Христову Парусију. Ми смо жива заједница и свесни смо да је наше стање – ишчекивање Живота, живота у изобиљу, кога још увек немамо. Пост је подсетник на наше пало, пролазно, смртно стање у коме ћемо бити све док нам Господ поново не дође; пост указује да ништа није у реду, да ништа не ваља, докле год влада смрт, докле год се Месија не врати /На овом месту је корисно сетити се старе праксе западних хришћана, тзв. Среде пепелнице, пепељаве среде…/. У онтолошком смислу, ту пост ништа не може поправити. Будући да експлицитно подсећа на смрт, пост је историјска категорија и нема му места у Рају: ни у Рају протологије, ни у Рају есхатологије (Царству). Царство Божје је радост, живот вечни, трпеза Царевог Сина! Први Рај (из књиге Постања) говори о дијалогу Бога и Адама, дакле о кинонији Творца и човека, тако да ни тамо посту није било места... Једноставно, само тамо где влада смрт, може се говорити о посту. Због овога су пост и Света Евхаристија две реалности које се у потпуности искључују. Или се пости, или се служи Евхаристија. После Евхаристије нема поста! Ако је хришћанство – Црква, а не религија, онда оно литургијски пројављује победу радости над тугом, заједнице над пакленом усамљеношћу, трпезе над постом, Васкрса над смрћу. У периодима дана или године, када светотајински плодови Христове победе живе у нама, поста – нема. То су, по преимућству, недељни дани и период од Васкрса до Вазнесења (Духова). Када нам се символички одузме Жених ми постимо, али свесни да то чинимо са циљем да се заједница са Христом васпостави. Будући да је наш Бог постао човек, и тиме умртвио или обесмислио сваку религију, заједница са Христом се идентификује као заједница са ближњим. Дакле, циљ поста је успостављање, повратак или учвршћивање заједнице са другим човеком. У томе се налази истинско смирење, смирење пред другим, свест да немамо живот по себи, да сами себи, ма колико врлински били, не можемо дати вечност. Смирење пред истином сопствене немоћи и пролазности, смирење које се претаче у истинску слободу прихватања другог. Тада је пост истинит, јер се претвара у плашт ширења љубави и заједнице. Заиста, последњи и финални ударац који је Црква задала религији (персонификованој у фарисејима) јесте пост ради другог: „Истински пост је у овоме – одагнај жалост ближњег, опрости му дугове. Када сте у међусобним расправама /свађама/, нисте у посту“, без обзира на то шта једете, каже Свети Василије Велики (PG 31, 196). А све ове теме закључује Свети Јевсевије Александријски: „Бесплодан је пост који нема (за циљ) заједницу са другима“ (PG 86, 316). Постом се, дакле, своје биће препушта у руке дугима, други постаје извор спасења и на тај начин постом потврђујемо веру у Свету Тројицу, Бога који је заједница слободних личности које постоје у кинонији, заједничарењу. Свака Личност Свете Тројице постоји кроз друге две и на тај начин слободно постоји, не као индивидуа, него као љубав других. Будући да су то ствари на које смо се обавезали Крштењем, додатно инсистирање на посту сам назвао претеривањима и уместо тога, мислим да су периоди поста погоднији за предавање догматског богословља, него што се обично вртимо у зачараном кругу мртве етике. Сачуване катихезе, од којих су најпознатије оне Светог Кирила Јерусалимског, кога данас прослављамо, посебно послекрштењске, мистагошке, мислим да потврђују ова моја размишљања. Ако су вас моји ставови позитивно испровоцирали да дискусија заживи, благодаран сам и Богу и вама. Извор: Саборност
  7. У складу са древним предањем Цркве о управљању животом Цркве и црквеним добрима и сагласно поретку наше помјесне Православне Цркве Српске – Пећке Патријаршије, данас је одржана сједница Епархијског савјета Митрополије црногорско-приморске, највишег самоуправног тијела наше Митрополије, у којем је заступљено како свештенство, тако и вјерни народ. Сабрање је молитвено започело Светом Литургијом у храму Рођења Пресвете Богородице Цетињског манастира, којом приликом је одржан помен и свим упокојеним члановима овог тијела Митрополије, а настављено је у Његошевој сали на економији Цетињског манастира. Епархијски савјет је саслушао и усвојио извјештај Преосвећеног Архиепископа цетињског Митрополита црногорско-приморског господина Амфилохија о његовом раду као надлежног епархијског архијереја у претходној 2018. години, чувши о мноштву активности: освећењу нових и обновљених храмова, парохијских домова, манастирских конака, рукоположењу свештеника и ђакона и монашењу нових монаха и монахиња, као и велики број крштења и вјенчања. Нарочито је наглашено обиљежавање значајних јубилеја у нашој Митрополији у претходној години: 330 година страдања два свештеномученика и четрдесет мученика момишићких, 680 година манастира Стањевићи (обиљежено научним скупом ”Седам вијекова манастира Свете Тројице – Стањевићи” и освећењем обновљеног манастира), вијек мученичког страдања цара Николаја II Романова, великог добротвора Црне Горе (обиљежено освећењем споменика царске породице код манастира Дајбабе), као и 300-годишњица оснивања Топаљске комунитади свечано обиљежена у храму Светог Спаса на Топлој у Херцег Новом, којом приликом је Општини Херцег Нови додјељен орден Светог Саве првог степена. Особита благодарност је изражена Његовом Блаженству Патријарху Антиохијском и цијелог Истока господину Јовану на историјској посјети у октобру прошле године којом приликом је посјетио Цетињски манастир, манастир Острог и Саборни храм Христовог Васкрсења у Подгорици. Митрополит је извијестио Епархијски савјет о избору доскорашњег викара Митрополије црногорско-приморске Епископа диоклијског Кирила Бојовића за редовног епархијског архијереја Епархије буеносаиреске и јужно-централноамеричке са сједиштем у Буенос Аиресу, главном граду Аргентине, чиме је престала обавеза Митрополита као дугогодишњег Епископа-администратора те Епархије, али не и помоћ наше Митрополије тој Епархији, чији вјерници су, великим дијелом, управо исељеници са подручја Црне Горе. Свети архијерејски сабор Српске Православне Цркве је, на Митрополитов предлог, изабрао архимандрита Методија Остојића, игумана Цетињског манастира, за Епископа диоклијског, викара наше Митрополије, чија архијерејска хиротонија је обављена прошлог љета, а који ће помагати Митрополиту у обављању архипастирских дужности. Епархијски савјет је, у оквиру својих надлежности, усвојио Завршни рачун за 2018. и Предлог буџета за 2019. годину благајне Епархијског управног одбора и саслушао основне податке о приходима и расходима црквених општина и манастира наше Митрополије. Поднијет је и извјештај о раду Богословије Светог Петра Цетињског и Савјет је упознат са напорима на интегрисању Богословије у црногорски школски систем. Богословија ради на задовољавајућем нивоу, благодарећи многим добротворима и непрестано се ради на унапређењу њене мисије. Савјет је имао прилику и да се упозна са радом Катихетског одбора и стању вјеронауке у Митрополији. У Митрополији тренутно дјелује преко четрдесет школа вјеронауке са око хиљаду и по полазника. Вјеронауку предају и свештеници и лаици, при храмовима и манастирима, а нажалост, вјерска настава, мимо праксе већине европских земаља, још није дио државног школског система. Савјет и овом приликом апелује на надлежне у држави да ступи у дијалог са Црквама и вјерским заједницама ради што скоријег увођења конфесионалне вјерске наставе у јавне основне и средње школе у Црној Гори. У том смислу, Савјет поздравља расположење Владе Црне Горе за дијалог са Црквама и вјерским заједницама у погледу доношења новог, модерног закона о уређењу односа државе са свим традиционалним и новооснованим вјерама у Црној Гори. Савјет и овом приликом понавља принципијелни став Митрополије да је претходни нацрт тог закона из 2015. године такав да га није могуће поправити, јер је највећи број његових рјешења супротан добрим праксама сличног европског и демократског законодавства те проблематике, како је и оцјењен од експерата Венецијанске комисије, те грубо задире у једну од основних људских слобода, коју треба да јемчи свака демократска држава – слободу вјере. Поменути нацрт, за којега се надамо да више неће фигурирати као варијанта, грубо нарушава и право имовине, прописујући нову национализацију, и то драстичнију од оне коју је спроводила тоталитарна послијератна власт, будући да тадашња власт није предвиђала подржављење самих вјерских објеката, за разлику од нацрта из 2015. године. И поред обећања са високих државних адреса, у претходном периоду се наставила незаконита пракса да се, свештеницима, њиховим породицама и монасима и монахињама, који нису држављани Црне Горе, одбијају захтјеви за боравак у Црној Гори. Позивамо надлежне органе да прекину са оваквим поступањем, нарочито имајући у виду да њихова одбијајућа рјешења редовно бивају поништавана пред другостепеним и судским органима Црне Горе. Грађевинско-архитектонски и Економски савјет Митрополије су такође поднијели своје извјештаје о раду и дјеловању током 2018. године о градњи и обнови, односно заштити економских интереса Митрополије, а Савјет је саслушао и извјештај о активностима на пољу евиденције непокретности Митрополије, стварања јединственог информационог система катастра Митрополије и дјеловању у погледу заштите њене имовине. Директор Информативно-издавачке установе ”Светигора” је поднио свој извјештај о пројектима књишког и издаваштва часописа ”Светигоре” у претходној години, а директор Радија Светигоре, у оквиру којег ради и портал Митрополије, поднио је извјештај о раду тих медија за 2018. годину. Радио покрива преко 80 посто територије Црне Горе на дванаест фреквенција. Савјет је са пажњом саслушао извјештај Добротворног фонда Митрополије ”Човјекољубље” и подржао његове активности од којих се издвајају: 175 хиљада подјељених бесплатних оброка у три народне кухиње – у Подгорици, на Цетињу и Беранама (у јануару ове године је отворена и народна кухиња у Бијелом Пољу). Преко канцеларије ”Човјекољубља” у Подгорици новчана и помоћ у намирницима и гардероби је подјељена за око 500 породица и појединаца, а у овај број не улазе они којима се помогло из благајне Епархијског управног одбора на Цетињу, из манастира Острога и других црквених јединица (треба имати у виду да ове црквене јединице дају и немали број стипендија ђацима богословије, других средњих школа, као и студентима теологије и других факултета), гдје се такође јавља велики број потребитих. Човјекољубље је, у току претходне године, организовало и стамбена збрињавања једне осмочлане и једне десеточлане породице, које су добиле куће са припадајућим земљиштем. При ”Човјекољубљу” дјелује и програм ”Њега лица у потреби” у оквиру кога 18 волонтера свакодневно или више пута недељно помаже старијим и немоћним појединцима на Цетињу и у Подгорици. Друштво добровољних давалаца крви ”42 момишићка мученика” у Подгорици има око 250 чланова и имало је више акција током претходне године. Значајна помоћ је, након увођења такси на производе из Србије и БиХ на територији Косова и Метохије, упућена у Народне кухиње Рашко-призренске епархије ”Мајка девет Југовића”, и она износи око 125 тона хране и основних хигијенских производа, прослијеђених у седам шлепера, чиме су Митрополија и народ Црне Горе показали колико им је стало до нашег народа на Косову и Метохији. Епархијски савјет је саслушао и извјештај о пословању Централног магацина Митрополије, у којем су централизоване робне набавке свих црквених потрепштина за потребе храмова и манастира Митрополије, као и о активностима Поклоничко-туристичке агенције ”Одигитрија”, која је организовала велики број ходочасничких путовања до хришћанских светиња у окружењу, али и до Свете Горе Атонске, Јерусалима и Свете Земље. Епархијски савјет подсјећа јавност на велики јубилеј који наша помјесна Српска Патријаршија прославља ове године – 800 година независности Жичке Архиепископије, потоње Пећке Патријаршије, обновљене у лику Српске Православне Цркве након историјског ослобођења и уједињења нашег народа након Првог свјетског рата. Светосавска Епископија, односно Митрополија зетска (добила статус Митрополије, онда кад је Пећка Архиепископија уздигнута на степен Патријаршије) органски је дио Пећке Патријаршије од њеног оснивања и овом приликом Савјет изражава своју приврженост јединству наше помјесне Српске Патријаршије и свеукупног Православља, одбацујући све позиве за непотребно, неканонско и нецрквено преиспитивање статуса Православне Цркве на територији Црне Горе, ма од кога долазили. Савјет се посебно обраћа медијима, апелујући на њих да буду пажљивији и одговорнији према институцији која дијели добро и зло са Црном Гором већ осам вијекова, те да не подлежу притисцима, ширећи неистине и непровјерене чињенице о Православној Цркви. Критика сваке институције, па и Цркве, може бити корисна и благотворна, али пропаганда и кампања која од људи и институција прави мете, неодговорна је и није у складу са усвојеним медијским стандардима и елементарним етичким и људским нормама. Искривљивање чињеница и фактичког стања директно вријеђа православне вјернике у Црној Гори, који су већинско становништво Црне Горе. Епархијски савјет изражава своје искрено саучешће породицама несрећно пострадалих у несрећи у близини манастира Врањине, молећи се непрестано за њих – искрене и посвећене православне хришћанске вјернике. Молећи се Господу нашем Исусу Христу за све овдашње православне вјернике, за све грађане наше земље и добробит Црне Горе, Цркве васељенске и свих људи добре воље, желимо да нас Света Четрдесетница која је у току достојно припреми за прослављање Великог и Свијетлог празника Васкрсења Христовог. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  8. У складу са древним предањем Цркве о управљању животом Цркве и црквеним добрима и сагласно поретку наше помјесне Православне Цркве Српске – Пећке Патријаршије, данас је одржана сједница Епархијског савјета Митрополије црногорско-приморске, највишег самоуправног тијела наше Митрополије, у којем је заступљено како свештенство, тако и вјерни народ. Сабрање је молитвено започело Светом Литургијом у храму Рођења Пресвете Богородице Цетињског манастира, којом приликом је одржан помен и свим упокојеним члановима овог тијела Митрополије, а настављено је у Његошевој сали на економији Цетињског манастира. Епархијски савјет је саслушао и усвојио извјештај Преосвећеног Архиепископа цетињског Митрополита црногорско-приморског господина Амфилохија о његовом раду као надлежног епархијског архијереја у претходној 2018. години, чувши о мноштву активности: освећењу нових и обновљених храмова, парохијских домова, манастирских конака, рукоположењу свештеника и ђакона и монашењу нових монаха и монахиња, као и велики број крштења и вјенчања. Нарочито је наглашено обиљежавање значајних јубилеја у нашој Митрополији у претходној години: 330 година страдања два свештеномученика и четрдесет мученика момишићких, 680 година манастира Стањевићи (обиљежено научним скупом ”Седам вијекова манастира Свете Тројице – Стањевићи” и освећењем обновљеног манастира), вијек мученичког страдања цара Николаја II Романова, великог добротвора Црне Горе (обиљежено освећењем споменика царске породице код манастира Дајбабе), као и 300-годишњица оснивања Топаљске комунитади свечано обиљежена у храму Светог Спаса на Топлој у Херцег Новом, којом приликом је Општини Херцег Нови додјељен орден Светог Саве првог степена. Особита благодарност је изражена Његовом Блаженству Патријарху Антиохијском и цијелог Истока господину Јовану на историјској посјети у октобру прошле године којом приликом је посјетио Цетињски манастир, манастир Острог и Саборни храм Христовог Васкрсења у Подгорици. Митрополит је извијестио Епархијски савјет о избору доскорашњег викара Митрополије црногорско-приморске Епископа диоклијског Кирила Бојовића за редовног епархијског архијереја Епархије буеносаиреске и јужно-централноамеричке са сједиштем у Буенос Аиресу, главном граду Аргентине, чиме је престала обавеза Митрополита као дугогодишњег Епископа-администратора те Епархије, али не и помоћ наше Митрополије тој Епархији, чији вјерници су, великим дијелом, управо исељеници са подручја Црне Горе. Свети архијерејски сабор Српске Православне Цркве је, на Митрополитов предлог, изабрао архимандрита Методија Остојића, игумана Цетињског манастира, за Епископа диоклијског, викара наше Митрополије, чија архијерејска хиротонија је обављена прошлог љета, а који ће помагати Митрополиту у обављању архипастирских дужности. Епархијски савјет је, у оквиру својих надлежности, усвојио Завршни рачун за 2018. и Предлог буџета за 2019. годину благајне Епархијског управног одбора и саслушао основне податке о приходима и расходима црквених општина и манастира наше Митрополије. Поднијет је и извјештај о раду Богословије Светог Петра Цетињског и Савјет је упознат са напорима на интегрисању Богословије у црногорски школски систем. Богословија ради на задовољавајућем нивоу, благодарећи многим добротворима и непрестано се ради на унапређењу њене мисије. Савјет је имао прилику и да се упозна са радом Катихетског одбора и стању вјеронауке у Митрополији. У Митрополији тренутно дјелује преко четрдесет школа вјеронауке са око хиљаду и по полазника. Вјеронауку предају и свештеници и лаици, при храмовима и манастирима, а нажалост, вјерска настава, мимо праксе већине европских земаља, још није дио државног школског система. Савјет и овом приликом апелује на надлежне у држави да ступи у дијалог са Црквама и вјерским заједницама ради што скоријег увођења конфесионалне вјерске наставе у јавне основне и средње школе у Црној Гори. У том смислу, Савјет поздравља расположење Владе Црне Горе за дијалог са Црквама и вјерским заједницама у погледу доношења новог, модерног закона о уређењу односа државе са свим традиционалним и новооснованим вјерама у Црној Гори. Савјет и овом приликом понавља принципијелни став Митрополије да је претходни нацрт тог закона из 2015. године такав да га није могуће поправити, јер је највећи број његових рјешења супротан добрим праксама сличног европског и демократског законодавства те проблематике, како је и оцјењен од експерата Венецијанске комисије, те грубо задире у једну од основних људских слобода, коју треба да јемчи свака демократска држава – слободу вјере. Поменути нацрт, за којега се надамо да више неће фигурирати као варијанта, грубо нарушава и право имовине, прописујући нову национализацију, и то драстичнију од оне коју је спроводила тоталитарна послијератна власт, будући да тадашња власт није предвиђала подржављење самих вјерских објеката, за разлику од нацрта из 2015. године. И поред обећања са високих државних адреса, у претходном периоду се наставила незаконита пракса да се, свештеницима, њиховим породицама и монасима и монахињама, који нису држављани Црне Горе, одбијају захтјеви за боравак у Црној Гори. Позивамо надлежне органе да прекину са оваквим поступањем, нарочито имајући у виду да њихова одбијајућа рјешења редовно бивају поништавана пред другостепеним и судским органима Црне Горе. Грађевинско-архитектонски и Економски савјет Митрополије су такође поднијели своје извјештаје о раду и дјеловању током 2018. године о градњи и обнови, односно заштити економских интереса Митрополије, а Савјет је саслушао и извјештај о активностима на пољу евиденције непокретности Митрополије, стварања јединственог информационог система катастра Митрополије и дјеловању у погледу заштите њене имовине. Директор Информативно-издавачке установе ”Светигора” је поднио свој извјештај о пројектима књишког и издаваштва часописа ”Светигоре” у претходној години, а директор Радија Светигоре, у оквиру којег ради и портал Митрополије, поднио је извјештај о раду тих медија за 2018. годину. Радио покрива преко 80 посто територије Црне Горе на дванаест фреквенција. Савјет је са пажњом саслушао извјештај Добротворног фонда Митрополије ”Човјекољубље” и подржао његове активности од којих се издвајају: 175 хиљада подјељених бесплатних оброка у три народне кухиње – у Подгорици, на Цетињу и Беранама (у јануару ове године је отворена и народна кухиња у Бијелом Пољу). Преко канцеларије ”Човјекољубља” у Подгорици новчана и помоћ у намирницима и гардероби је подјељена за око 500 породица и појединаца, а у овај број не улазе они којима се помогло из благајне Епархијског управног одбора на Цетињу, из манастира Острога и других црквених јединица (треба имати у виду да ове црквене јединице дају и немали број стипендија ђацима богословије, других средњих школа, као и студентима теологије и других факултета), гдје се такође јавља велики број потребитих. Човјекољубље је, у току претходне године, организовало и стамбена збрињавања једне осмочлане и једне десеточлане породице, које су добиле куће са припадајућим земљиштем. При ”Човјекољубљу” дјелује и програм ”Њега лица у потреби” у оквиру кога 18 волонтера свакодневно или више пута недељно помаже старијим и немоћним појединцима на Цетињу и у Подгорици. Друштво добровољних давалаца крви ”42 момишићка мученика” у Подгорици има око 250 чланова и имало је више акција током претходне године. Значајна помоћ је, након увођења такси на производе из Србије и БиХ на територији Косова и Метохије, упућена у Народне кухиње Рашко-призренске епархије ”Мајка девет Југовића”, и она износи око 125 тона хране и основних хигијенских производа, прослијеђених у седам шлепера, чиме су Митрополија и народ Црне Горе показали колико им је стало до нашег народа на Косову и Метохији. Епархијски савјет је саслушао и извјештај о пословању Централног магацина Митрополије, у којем су централизоване робне набавке свих црквених потрепштина за потребе храмова и манастира Митрополије, као и о активностима Поклоничко-туристичке агенције ”Одигитрија”, која је организовала велики број ходочасничких путовања до хришћанских светиња у окружењу, али и до Свете Горе Атонске, Јерусалима и Свете Земље. Епархијски савјет подсјећа јавност на велики јубилеј који наша помјесна Српска Патријаршија прославља ове године – 800 година независности Жичке Архиепископије, потоње Пећке Патријаршије, обновљене у лику Српске Православне Цркве након историјског ослобођења и уједињења нашег народа након Првог свјетског рата. Светосавска Епископија, односно Митрополија зетска (добила статус Митрополије, онда кад је Пећка Архиепископија уздигнута на степен Патријаршије) органски је дио Пећке Патријаршије од њеног оснивања и овом приликом Савјет изражава своју приврженост јединству наше помјесне Српске Патријаршије и свеукупног Православља, одбацујући све позиве за непотребно, неканонско и нецрквено преиспитивање статуса Православне Цркве на територији Црне Горе, ма од кога долазили. Савјет се посебно обраћа медијима, апелујући на њих да буду пажљивији и одговорнији према институцији која дијели добро и зло са Црном Гором већ осам вијекова, те да не подлежу притисцима, ширећи неистине и непровјерене чињенице о Православној Цркви. Критика сваке институције, па и Цркве, може бити корисна и благотворна, али пропаганда и кампања која од људи и институција прави мете, неодговорна је и није у складу са усвојеним медијским стандардима и елементарним етичким и људским нормама. Искривљивање чињеница и фактичког стања директно вријеђа православне вјернике у Црној Гори, који су већинско становништво Црне Горе. Епархијски савјет изражава своје искрено саучешће породицама несрећно пострадалих у несрећи у близини манастира Врањине, молећи се непрестано за њих – искрене и посвећене православне хришћанске вјернике. Молећи се Господу нашем Исусу Христу за све овдашње православне вјернике, за све грађане наше земље и добробит Црне Горе, Цркве васељенске и свих људи добре воље, желимо да нас Света Четрдесетница која је у току достојно припреми за прослављање Великог и Свијетлог празника Васкрсења Христовог. Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
  9. Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј, који се налази у посети српским парохијама у Јужноафричкој Републици и Боцвани, служио је 31. октобра 2018. године, на празник Светог апостола Луке, свету архијерејску Литургију у цркви Светог апостола Томе у Јоханесбургу. Саслуживали су Преосвећени Епископ шумадијски г. Јован и старешина храма отац Исајло (Марковић). Прилог радија Слово љубве У беседи на светој Литургији, Патријарх српски г. Иринеј је истакао: -Данас је афрички континент благословен доласком иконе Пресвете Богородице Тројеручице, велике светиње Хиландара и Свете Горе, која је унета у храм Светог апостола Томе у Јоханесбургу. Свјатјејши је указао на великог светитеља из српског рода, Светог Петра Цетињског, као и на значај дела Светог апостола Луке, првог хришћанског иконописца. Патријарх је честитао свим вернима празник, а свим свечарима славу: -Ми немамо потребе да тражимо неки нови пут, него да прихватимо пут Божји, пут Христов и светих које је Господ прославио још у овом животу. Да чувамо, браћо и сестре, веру православну, а исто тако да се не делимо – нас је мало овде, а ако смо подељени онда од нас неће бити ништа. И не само то! Шта ће други мислити о нама када виде како се свађамо и делимо? Tо није добро – снага нашега народа је увек у јединству, снага оних који су напустили отаџбину јесте у јединству и близини једних другима. Tако ћемо се очувати, тако ћемо сачувати веру своју и дати пример и другима да виде шта је права вера – право православље. На аудио запису беседе патријарха Иринеја и фотографијама из Јоханесбурга благодаримо ипођакону Владимиру Јелићу, управнику Патријаршијског двора. Патријарх Иринеј се налази у посети Јужноафричкој Републици и Боцвани до 4. новембра, када ће началствовати прославом 40-годишњице храма Светог Томе у Јоханесбургу. У пратњи Његове Светости су Епископ шумадијски г. Јован, протојереј-ставрофор Драги Вешковац, јеромонах др Амвросије Весић и ипођакон Владимир Јелић. Извор: Српска Православна Црква
  10. Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј, који се налази у посети српским парохијама у Јужноафричкој Републици и Боцвани, служио је 31. октобра 2018. године, на празник Светог апостола Луке, свету архијерејску Литургију у цркви Светог апостола Томе у Јоханесбургу. Саслуживали су Преосвећени Епископ шумадијски г. Јован и старешина храма отац Исајло (Марковић). Прилог радија Слово љубве У беседи на светој Литургији, Патријарх српски г. Иринеј је истакао: -Данас је афрички континент благословен доласком иконе Пресвете Богородице Тројеручице, велике светиње Хиландара и Свете Горе, која је унета у храм Светог апостола Томе у Јоханесбургу. Свјатјејши је указао на великог светитеља из српског рода, Светог Петра Цетињског, као и на значај дела Светог апостола Луке, првог хришћанског иконописца. Патријарх је честитао свим вернима празник, а свим свечарима славу: -Ми немамо потребе да тражимо неки нови пут, него да прихватимо пут Божји, пут Христов и светих које је Господ прославио још у овом животу. Да чувамо, браћо и сестре, веру православну, а исто тако да се не делимо – нас је мало овде, а ако смо подељени онда од нас неће бити ништа. И не само то! Шта ће други мислити о нама када виде како се свађамо и делимо? Tо није добро – снага нашега народа је увек у јединству, снага оних који су напустили отаџбину јесте у јединству и близини једних другима. Tако ћемо се очувати, тако ћемо сачувати веру своју и дати пример и другима да виде шта је права вера – право православље. На аудио запису беседе патријарха Иринеја и фотографијама из Јоханесбурга благодаримо ипођакону Владимиру Јелићу, управнику Патријаршијског двора. Патријарх Иринеј се налази у посети Јужноафричкој Републици и Боцвани до 4. новембра, када ће началствовати прославом 40-годишњице храма Светог Томе у Јоханесбургу. У пратњи Његове Светости су Епископ шумадијски г. Јован, протојереј-ставрофор Драги Вешковац, јеромонах др Амвросије Весић и ипођакон Владимир Јелић. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  11. Свештени Синод Руске Православне Цркве донео је одлуку да прекине молитвено помињање цариградског патријарха Вартоломеја. Митрополит Онуфрије, поглавар Украјинске Православне Цркве Московске Патријаршије позвао је народ Украјине да чува чистоту вере православне. Из Јерусалима, Патријарх Теофил истиче да су православни данас подвргнути посебним испитима, али да због тога не треба да губе наду. Шта је актуелно – говоре протонамесник Миладин Бокорац, архијерејски намесник жабаљски и презвитер Велимир Врућинић, настојатељ храма Светих Кирила и Методија на Телепу. Прилог смо преузели са званичне интернет странице радија Беседе View full Странице
  12. Сви као у један храм Божји стичите се, као на један жртвеник, ка Једноме Исусу Христу, који је од Једнога Оца произишао и у Једноме јесте и отишао је (Једноме) (Јн.1,18; 8,42; 13,3). (Свети Игњатије Богоносац, Посланица Магнежанима, 7. поглавље) Извор: Српска Православна Црква
  13. Као што, дакле, Господ (Христос), будући (са Оцем) сједињен (Јн. 5,30; 10,30), не учини ништа без Оца, нити Сам собом нити кроз Апостоле, тако ни ви не чините ништа без епископа и презвитера (свештеника), нити покушавајте нешто што вам се насамо чини умесно, него (све чините) на заједничком сабрању: једна молитва, једно мољење, један ум, једна нада у љубави (Еф. 4,4-6), у чистој радости која је Исус Христос, од Кога нема ничега бољега. Сви као у један храм Божји стичите се, као на један жртвеник, ка Једноме Исусу Христу, који је од Једнога Оца произишао и у Једноме јесте и отишао је (Једноме) (Јн.1,18; 8,42; 13,3). (Свети Игњатије Богоносац, Посланица Магнежанима, 7. поглавље) Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  14. У овом свечаном догађају узели су учешће предстојатељи и представници помесних Православних Цркава и други гости, чланови Светог Синода Руске Православне Цркве, учесници Архијерејског Сабора који је одржан у руској престоници од 29. новембра до 2. децембра. Обраћајући се сабранима поздравним словом, Његова Светост Патријарх московски и све Русије г. Кирил заблагодарио је предстојатељима помесних Православних Цркава на учешћу у свечаностима поводом стогодишњице васпостављења патријаршије Руске Православне Цркве. -Ништа није као ово духовно искуство саосећања јединства, једне молитве, једног причешћа из светог Путира, истакао је Свјатјејши Владика. Предстојатељ Руске Православне Цркве је заблагодарио Његовом Блаженству Патријарху александријском и све Африке г. Теодору на началствовању светом Литургијом у храму Христа Спаситеља на празник Ваведења Пресвете Богородице, на дан стогодишњице устоличења Светог Тихона, Патријарха московског: -Гледајући Вас, молили смо се за Вашу велику паству на територији све Африке, за Ваше мисионарске подухвате, напоменуо је Свјатјејши Патријарх г. Кирил. -Молили смо се за Његово Блаженство Патријарха антиохијског г. Јована, умственим очима сазерцавајући трагедију сиријског, либанског, ирачког народа, додао је Свјатјејши Владика. -Нека Господ подржи све нас, предстојатеље помесних Православних Цркава, у нашем јединству, у нашем општењу, у нашем заједничком служењу народу Божјем, Васељенској Православној Цркви и читавоме свету. На многа и блага љета!, изговорио је на крају беседе Свјатјејши Патријарх г. Кирил. У име предстојатељâ и представникâ помесних Православних Цркава, предстојатеља Руске Православне Цркве поздравио је Његово Блаженство Патријарх антиохијски и свег Истока г. Јован. -Васпостављање патријаршије у светој Руској Цркви велики је догађај; то је радост васколиког православног народа, свих Православних Цркава, истакао је Блажењејши Патријарх г. Јован. По речима Његовог Блаженства, данашње свечаности су „доказ љубави, јединства, мира и радости целоме свету“. У наставку је одржан концерт на коме су наступили хор свештенства Епархије московске (диригнет свештеник Сергеј Голев) и Кубански козачки хор (уметнички руководилац и главни диригент Виктор Захарченко). На крају пријема Светејши Патријарх московски и све Русије г. Кирил је још једном захвалио свима на учешћу у свечаностима и позвао их да присуствују празничном концерту у Кремљу. превод: ђакон Александар Прашчевић Извор: Српска Православна Црква
  15. У свечаним просторијама Саборног храма Христа Спаситеља у Москви 4. децембра 2017. године одржан је свечани пријем који је приредио Његова Светост Патријарх московски и све Русије г. Кирил, посвећен стогодишњици васпостављења патријаршије у Руској Православној Цркви. У овом свечаном догађају узели су учешће предстојатељи и представници помесних Православних Цркава и други гости, чланови Светог Синода Руске Православне Цркве, учесници Архијерејског Сабора који је одржан у руској престоници од 29. новембра до 2. децембра. Обраћајући се сабранима поздравним словом, Његова Светост Патријарх московски и све Русије г. Кирил заблагодарио је предстојатељима помесних Православних Цркава на учешћу у свечаностима поводом стогодишњице васпостављења патријаршије Руске Православне Цркве. -Ништа није као ово духовно искуство саосећања јединства, једне молитве, једног причешћа из светог Путира, истакао је Свјатјејши Владика. Предстојатељ Руске Православне Цркве је заблагодарио Његовом Блаженству Патријарху александријском и све Африке г. Теодору на началствовању светом Литургијом у храму Христа Спаситеља на празник Ваведења Пресвете Богородице, на дан стогодишњице устоличења Светог Тихона, Патријарха московског: -Гледајући Вас, молили смо се за Вашу велику паству на територији све Африке, за Ваше мисионарске подухвате, напоменуо је Свјатјејши Патријарх г. Кирил. -Молили смо се за Његово Блаженство Патријарха антиохијског г. Јована, умственим очима сазерцавајући трагедију сиријског, либанског, ирачког народа, додао је Свјатјејши Владика. -Нека Господ подржи све нас, предстојатеље помесних Православних Цркава, у нашем јединству, у нашем општењу, у нашем заједничком служењу народу Божјем, Васељенској Православној Цркви и читавоме свету. На многа и блага љета!, изговорио је на крају беседе Свјатјејши Патријарх г. Кирил. У име предстојатељâ и представникâ помесних Православних Цркава, предстојатеља Руске Православне Цркве поздравио је Његово Блаженство Патријарх антиохијски и свег Истока г. Јован. -Васпостављање патријаршије у светој Руској Цркви велики је догађај; то је радост васколиког православног народа, свих Православних Цркава, истакао је Блажењејши Патријарх г. Јован. По речима Његовог Блаженства, данашње свечаности су „доказ љубави, јединства, мира и радости целоме свету“. У наставку је одржан концерт на коме су наступили хор свештенства Епархије московске (диригнет свештеник Сергеј Голев) и Кубански козачки хор (уметнички руководилац и главни диригент Виктор Захарченко). На крају пријема Светејши Патријарх московски и све Русије г. Кирил је још једном захвалио свима на учешћу у свечаностима и позвао их да присуствују празничном концерту у Кремљу. превод: ђакон Александар Прашчевић Извор: Српска Православна Црква View full Странице
×
×
  • Креирај ново...