Претражи Живе Речи Утехе

„Теологија у јавној сфери”, годишњи скуп, који се одржава већ седму годину заредом у Требињу, ове године биће приређен од четвртка 6. фебруара до недјеље 9. фебруара 2020. године. У организацији Центра за философију и теологију Требиње, а уз подршку Епархије захумско-херцеговачке и приморске, која је један од оснивача овог Центра, овај јединствени симпосион, у већ препознатљивим формама: панел дискусија, предавања и промоција, омогућиће размјену мишљења, идеја, утисака.., о црквеним и друштвеним темама уопште, која заокупљају теологију и сферу јавног дјеловања, а које ће обрађивати теолози, други научници и стручњаци из разних области. Главно предавање, на тему: „Епископско очинство: како се црквено тијело суочава са симптомима епископске произвољности” одржаће чувени теолог проф. др Христо Јанарас, уз остале учеснике, теме и догађаје у оквиру Скупа, који су према извјесном временском рапореду, а у просторијама Културног центра Требиње и Музеја Херцеговине Требиње, представљени у детаљном програму, који вам достављамо. Према програму, скуп „Теологија у јавној сфери” завршава се недјељним Литургијским сабрањем у требињском Преображењком храму. Стога, овом приликом, позивамо вас на учешће и Причешће, добро дошли! Извор: Епархија захумско-херцеговачка и приморска

ПОВЕЗАНА ВЕСТ:

Скуп Теологија у јавној сфери овогодишњим одржавањем реализован је по шести пут. Иако је током протеклих година почетна намјера остала иста, уз релативно брзо дефинисање главног наслова, неки, такорећи ‘преднаслов’, којим се на извјестан начин означавало шта је то Теологија у јавној сфери, готово из године у годину се мијењао. Са потребом да се што широј и разноврснијој публици представи шта је то што се насловљава тим главним насловом, а чини се без неке нарочите свјесности и придавања важности тој честој промјени његовог преднаслова, непретенциозно се испољавала, уствари, уникатност овог скупа. Повезане вести: Теологија у јавној сфери – Требиње, 7-10. фебруар 2019. Требињe: Шести симпосион „Теологија у јавној сфери“ (ТВ Храм) Први дан скупа „Теологија у јавној сфери 2019.“ Други дан скупа „Теологија у јавној сфери 2019.“ Трећи дан скупа „Теологија у јавној сфери 2019.“ Архијерејска Литургија у Саборном храму у Требињу Првобитно настао као један од важнијих, а ипак не и једини, садржај, Епархијских дана Епископије захумско-херцеговачке и приморске, овај скуп, иако још незасебан догађај, истовремено се називао симпосионом. И првобитна етимологија (пити заједно), указивала је сада свакако и превасходно на Пиће ново и на Гозбу евхаристијску, на коју је све на крају, а од самог почетка, и упућивало. Мада се, можда понекад, током скупа разговарало искључиво у кругу стручњака, никада то нису били представници само једне науке, а поготово није расправљано само о једном питању, што све, на поједним мјестима, означава појам симпосион. Умећући уз научнике и умјетнике, а публикујући се, дакле обзнањујући се и отварајући, према широј публици, па тако и према лаицима, а свакако одговарајући на потребе лаоса Божјег, Теологија у јавној сфери бива просто скуп, називан и својеврсним фестивалом науке и умјетности. Тематски се проширујући и обрађујући, поред теолошких, и политичка, економска, социолошка.., али и питања из природних наука, па и умјетности.., а продирући дубоко кроз све слојеве јавне сфере, оно што је насловљено као Теологија у јавној сфери испољавало се и кроз разне форме, називано и манифестацијом, која се манифестовала у облику панел дискусија, предавања, промиција, разговора, презентација, изложби, концерата, па и у форми кратких предавања, по узору на TED conference. Према свему исказаном, наслов овог кратог осврта, наравно, не претендује да постане неки неологизам у лингвистичком смислу, него указује на, и наглашава уникатност скупа Теологија у јавној сфери, који према већ изложеној константи квалитета, несталности епитета и разуђености варијетета испољавања, као да изискује и неки уникатни преднаслов. Отуда је скуп Теологија у јавној сфери овде означен као мани(р)фестивал, што је, условно речено, неологизам састављен од бар три – четири ријечи: манифест(ација) – јавно испољавање, изражавање мишљења, одобравања или негодовања, расположења уопште; фестивал – свечаност, светковина, празник; манир – начин понашања, приступ, методологија, па и умјетнички потез, мада не и у својој негативној конотацији. Дакле, Теологија у јавној сфери, као светковина јавног изражавања и образац понашања на путу ка смислу постојања, ка Богу. Ето, с том идејом својеврсног, можда сведеног и једноструког, ажурирања стања скупа Теологија у јавној сфери настаје и овај осврт, рачунајући на то да све овогодишње, па и шестогодишње садржаје и све друге техничке информације о организатору, времену и простору одржавања могу лако бити пронађене на сајту Епископије захумско-херцеговачке и приморске. ђакон Бранислав Рајковић Извор: Српска Православна Црква

Као што можете да видите, овај скуп из године у годину показује жељу нас црквених људи да суштински допринесемо стварању атмосфере слободног дијалога у којој сви заинтересовани могу уживати у излагањима и расправама стручњака из најразличитијих области науке и културе, који су свој живот посветили трагању за истином у тим областима. О тим стварима ми желимо да учимо од њих, али и да настојимо да са њима успоставимо плодан дијалог. Оваквим својим ставом ми исповиједамо, од неких чланова цркве заборављену истину, да црква не постоји да би другима доцирала (или народски речено: поповала), поготово не о стварима у које се не разумије, него да, учећи о тим стварима од оних који о томе много више знају, развије однос узајамног повјерења да би им евентуално, у тренуцима трагања за егзистенцијалним ослонцем, могла упутити ријеч о ономе што и јесте њена сврха – о смислу људске егзистенције у свијету у којем тај смисао све више измиче, те да људима поново укаже на истинског Бога, овога пута не представљеног као свемоћно биће које служи томе да штити произвољна увјерења или националне митове умишљених вођа, него Бога чија је природа доброта и милостивост према свима, а прије свега према према онеправдованима и маргинализованима, према преваренима и осиромашенима. Због њих ће једна трибина овогодишњег скупа бити посвећена разматрању односа богатства и сиромаштва у овом свијету у којем су они који су га креирали успјели да успоставе екстремну неједнакост међу људима. Притом, доба у којем о свему овом размишљамо, мјесто на којем то чинимо, а посебно Бог коме се молимо, обавезују нас да недвосмислено међу људима промовишемо мир а не сукоб. У својој Бесједи на гори Исус нам објашњава ко је све блажен, тј. кога је све Бог погледао, и вели да су то они који су гладни и жедни правде, јер ће је се једнога дана ње наситити, такође и да су то они који имају милости према другима, јер ће Бог због тога и према њима имати милости, усто и они који су чистог срца јер ће видјети Бога итд, итд, али врхунац блаженства Исус оставља за оне за које каже да ће бити сами синови Божији (као што је и он сам) а то су миротворци. Ту је Исус толико недвосмислен, да хришћани немају никаквог изговора уколико не граде мир него хушкају на рат, уколико своје неријетко преваром стечене позиције у друштву бране тиме што цијело друштво непрестано држе на ивици рата само да би задржали своје привилегије. Ако ништа друго, то што су хришћани обавезује их да активно чине све што је до њих да граде и утврђују мир, а не да пасивно посматрају како их политиканти, националисти и шовинисти својом демагогијом полако али сигурно стављају у своју нечасну службу. Због овога ће једна трибина овогодишњег скупа бити посвећена разматрању појма мира у светим списима хришћана и муслимана (тј. главних помагача безбожних господара рата на овим просторима), а једна друга трибина улози коју савремени митови могу имати у свему томе. Неки кажу да је Доситеј у Србију донио просветитељство и кромпир. И да се кромпир примио. Да ли је то баш тако, и колико у овој шали има шале, чућемо од учесника трибине о Доситеју, оснивачу Београдског универзитета, чија 280годишица рођења пада у ову годину. Поред тога, сваког дана биће нам представљена по једна одабрана теолошка књига, а видећемо и изложбу одличних фотографија. Ове године ћемо моћи истовремено и да уживамо и да учимо слушајући о томе колико информационе технологије позитивно а колико негативно утичу на процес образовања омладине као и на научно стваралаштво. Слушаћемо такође и о томе у чему је разлика између демократске и ауторитарне државе, како бисмо лакше препознали у којој од њих живимо. Уз то, биће говора и о квалитету црквених медија и проблемима са којима се сусрећу. И на крају о томе како се пад тзв. Гвоздене завјесе између европског истока и европског запада очитовао у домену религије. Ко остане до недјеље увече моћи ће да ужива у концерту црквених хорова. У свему овоме желимо да се наредних дана добро осјећате, да се међусобно упознајете и дружите, да искористите присуство наших уважених гостију и да их питате све што би могло разријешити ваше недоумице у вези са проблемима о којима ове године расправљамо. Вјерујем да ће се и ове године сви наши гости (било да су учесници или не) пријатно осјећати захваљујући познатој гостољубивости Требињаца. Добро нам дошли! Извор: Епархија захумско-херцеговачка и приморска

Његово преосвештенство владика захумско-херцеговачки и приморски Димитрије рекао је данас на отварању Шестог симпозијума „Теологија у јавној сфери“ у Требињу да је овај скуп плод слободе духа Српске и њеног црквеног живота. „Када сам дошао у Требиње, прије нешто мање од 20 година, први мој утисак је била слобода, која је била и озбиљна и одговорна, али тиме није будила ни радост ни смјелост. Мислим да је као плод тога и овај скуп растао из године у годину“, истакао је владика Димитрије, пожеливши учесницима добродошлицу. Он је рекао да је радостан јер се симпозијум одржава шести пут и што су се сви окупили да се поново нечему новом науче у слободи и одговорности, радости и љубави сусрета. У име Центра за филозофију и теологију, који је организатор овог скупа, присутне је поздравио Владан Перишић, који је навео да ће у наредна три дана бити приређена предавања из различитих области живота, те промоције теолошких књига и изложба фотографија. Директор Републичког секретаријата за вјере Драган Давидовић пожелио је учесницима симпозијума успјешан рад, наводећи да Влада Републике Српске посредством овог органа већ шесту годину заредом помаже одржавање овог догађаја. „Иза овог догађаја стојимо чврсто и помагаћемо овакве сусрете и убудуће“, навео је Давидовић. Замјеник градоначелника Требиња Мирко Ћурић истакао је да се симпозијум „Теологија у јавној сфери“ сваке године ишчекује са великим интересовањем, будући да се на њему третирају најважнија животна питања и проблеми са којима се сусрећу људи. „Ни ове године неће бити другачије. То нам говоре теме које су, не само дубоко важне и актуелне, већ су истовремено знак да као друштво имамо потребу, снагу и довољно воље да отворимо сва питања – посебно она најболнија и најнепријатнија која би у свакодневном животу жељели да обиђемо или избјегнемо“, навео је Ћурић. Извор: Епархија захумско-херцеговачка и приморска

Његово преосвештенство владика захумско-херцеговачки и приморски г. Димитрије рекао је данас на отварању Шестог симпозијума „Теологија у јавној сфери“ у Требињу да је овај скуп плод слободе духа Српске и њеног црквеног живота. „Када сам дошао у Требиње, прије нешто мање од 20 година, први мој утисак је била слобода, која је била и озбиљна и одговорна, али тиме није будила ни радост ни смјелост. Мислим да је као плод тога и овај скуп растао из године у годину“, истакао је владика Димитрије, пожеливши учесницима добродошлицу. Он је рекао да је радостан јер се симпозијум одржава шести пут и што су се сви окупили да се поново нечему новом науче у слободи и одговорности, радости и љубави сусрета. У име Центра за филозофију и теологију, који је организатор овог скупа, присутне је поздравио Владан Перишић, који је навео да ће у наредна три дана бити приређена предавања из различитих области живота, те промоције теолошких књига и изложба фотографија. Перишић је истакао да овај симпозијум још једном доказује атмосферу сарадње између свих конфесија са којима се жели успоставити плодан дијалог, чиме се исповиједа заборављена истина да Црква не постоји да би другима доцирала о стварима у које се не разумије. „Учећи о тим стварима од оних који о њима много више знају, Црква развија однос узајамног повјерења да би у тренуцима трагања за егзистенцијалним ослонцем могла да упути ријечи о ономе што и јесте њена сврха – о смислу људске егзистенције у свијету у коме тај смисао све више измиче, али и да укаже људима на истинског Бога“, навео је Перишић. Он је рекао да тај Бог не представља свемогуће биће које служи да штити произвољна увјерења или националне митове умишљених вођа, већ Бога чија је природа доброта и милостивност према свим људима. Директор Републичког секретаријата за вјере Драган Давидовић пожелио је учесницима симпозијума успјешан рад, наводећи да Влада Републике Српске посредством овог органа већ шесту годину заредом помаже одржавање овог догађаја. „Иза овог догађаја стојимо чврсто и помагаћемо овакве сусрете и убудуће“, навео је Давидовић. Замјеник градоначелника Требиња Мирко Ћурић истакао је да се симпозијум „Теологија у јавној сфери“ сваке године ишчекује са великим интересовањем, будући да се на њему третирају најважнија животна питања и проблеми са којима се сусрећу људи. „Ни ове године неће бити другачије. То нам говоре теме које су, не само дубоко важне и актуелне, већ су истовремено знак да као друштво имамо потребу, снагу и довољно воље да отворимо сва питања – посебно она најболнија и најнепријатнија која би у свакодневном животу жељели да обиђемо или избјегнемо“, навео је Ћурић. У наставку симпозијума приређена је панел-дискусија „Црква и просвјетитељство: шта /ни/смо научили од Доситеја“, о којој су говорили Никола Грдинић и Ненад Ристовић са Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду и Владимир Симић са Филозофског факултета београдског Универзитета. Првог дана симпозијума представљена је и књига „Небески Јерусалим и секуларно царство: Огледи о цркви и секуларизму“, чији је аутор Александар Ђаковац са Православног богословског факултета Универзитета у Београду. За 17.30 часова предвиђена је панел-дискусија „Теологија-истина-помирење: појам мира у светим списима“, у оквиру које ће говорити Дарко Томашевић са Католичког богословског факултета Универзитета у Сарајеву, Владислав Топаловић са Православног богословског факултета „Свети Василије Острошки“ Универзитета у Источном Сарајеву и Зухдија Хасановић са Факултета исламских наука сарајевског Универзитета. У вечерњим часовима биће отворена изложба фотографија „Лично“ о потретима жртава рата, чији је аутор Велија Хасанбеговић. Панел-дискусије у оквиру овог скупа, који је и ове године окупио стручњаке из различитих области како теолошког, тако и друштвеног живота Балкана, одржавају се у Културном центру. Манифестација „Теологија у јавној сфери“ трајаће до 10. фебруара и представља својеврстан теолошки фестивал који укључује предавања, панел-дискусије, промоције књига, изложбе, радионице итд. и окупља професоре, умјетнике, стручњаке и културне раднике из региона, али и шире. Извор: Митрополија црногорско-приморска

Од 7. до 10. фебруара 2019. године, у Културном центру у Требињу одржаће се шести по реду годишњи скуп Теологија у јавној сфери, у организацији Центра за философију и теологију из Требиња. Манифестација представља својеврстан теолошки фестивал који укључује предавања, панел-дискусије, промоције књига, изложбе, радионице итд. и окупља професоре, умјетнике, стручњаке и културне раднике из региона, али и шире. Плакат и најава у ПДФ формату Од 7. до 10. фебруара ове године, у Културном центру у Требињу одржаће се шести по реду годишњи скуп Теологија у јавној сфери, у организацији Центра за философију и теологију из Требиња. Манифестација представља својеврстан теолошки фестивал који укључује предавања, панел-дискусије, промоције књига, изложбе, радионице итд. и окупља професоре, умјетнике, стручњаке и културне раднике из региона, али и шире. Након свечаног отварања које је планирано за четвртак, 7. фебруара у 10.30 часова, одржаће се прва панел-дискусија на тему Црква и просветитељство: шта (ни)смо научили од Доситеја. Разговор, у коме учествују проф. др Никола Грдинић (Филозофски факултет, Универзитет у Новом Саду), проф. др Ненад Ристовић (Филозофски факултет, Универзитет у Београду) и проф. др Владимир Симић (Филозофски факултет, Универзитет у Београду) има за циљ да размотри идеју водиљу Доситејевог просветитељског дјеловања и начин на који је она прихваћена у Цркви, тада и данас. Истог дана, од 17.30 часова, одржаће се друга расправа на тему Теологија – истина – помирење: појам мира у светим списима у којој учествују декани теолошких факултета у БиХ: проф. др Дарко Томашевић (Католички богословни факултет, Универзитет у Сарајеву), проф. др Владислав Топаловић (Православни богословски факултет „Свети Василије Острошки“, Универзитет у Источном Сарајеву) и проф. др Зухдија Хасановић (Факултет исламских наука, Универзитет у Сарајеву). У петак, 8. фебруара, од 11 часова, биће одржана три кратка предавања. Прво, на тему Утицај информационих технологија на процес образовања омладине и научног стваралаштва одржаће професор Електротехничког факултета у Београду, др Жељко Ђуровић. Професор Филозофског факултета и угледни економиста, др Миодраг Зец, говориће на тему Држава – могући концепти, док ће Благоје Пантелић, уредник портала Теологија.нет говорити о овом порталу и његовом утицају као и о стању црквених медија уопште. Истог дана, од 17.30 часова, на тему Мит, нација, црква, држава говориће доц. др Душан Крцуновић (Филозофски факултет, Универзитет Црне Горе), проф. др Богољуб Шијаковић (Православни богословски факултет, Универзитет у Београду) и Срђан Шљукић (Филозофски факултет, Универзитет у Новом Саду). Расправљајући о концепту мита и улози митолошког мишљења у процесу креирања идентитета нације и цркве, саговорници ће се осврнути и на злоупотребу мита у дневно-политичке сврхе. Дискусија на тему Богатство и сиромаштву у свијету екстремних неједнакости биће одржана у суботу од 11 часова. О томе који су узроци нарастајућег јаза између екстремно богатих и екстремно сиромашних, о томе на који начин се ове друштвене класе доживљавају у различитим дијеловима планете, као и шта библијска теологија може да нам каже о овим проблемима говориће доц. др Ненад Божовић (Православни богословски факултет, Универзитет у Београду), доц. др Владан Ивановић (Економски факултет, Универзитет у Крагујевцу) и мср Зоран Ћирјаковић (Факултет за медије и комуникације, Универзитет Сингидунум). Главно предавање, као и ранијих година, одржаће један од водећих православних теолога данашњице. Овог пута, гост скупа је професор Универзитета Конкордија у Монтреалу (Канада), др Лучијан Турческу. Он ће у суботу у 17.30 часова говорити на тему Религија и Европа након пада Гвоздене завјесе. У оквиру скупа, у галерији Културног центра, биће отворена изложба „Лично“ – портрети жртава рата Велије Хасанбеговића. Презентација идејног рјешења пројекта спомен села у Мркоњићима биће одржана у суботу од 13 часова у Културном Центру. У оквиру скупа биће одржана три разговора о књизи са њиховим ауторима. Ријеч је о књизи Небески Јерусалим и секуларно царство: Огледи о Цркви и секуларизму доц. др Александра Ђаковца (Православни богословски факултет, Универзитет у Београду) о којој ће се говорити у амфитеатру Факултета за производњу и менаџмент у четвртак, 7. фебруара, од 16.15 часова. На истом мјесту и у исто вријеме наредног дана говориће се о књизи проф. др Предрага Драгутиновића (Православни богословски факултет, Универзитет у Београду) Interpretation of Scripture in the Orthodox Church: Engaging Contextual Hermeneutics in Orthodox Biblical Studies (Тумачење Писма у Православној Цркви: Значај контекстуалне херменеутике за православне библијске студије). У суботу, од 16.15 часова, у Музеју Херцеговине тема разговора са њеним аутором биће књига Динамика хришћанског идентитета доц. др Растка Јовића (Православни богословски факултет, Универзитет у Београду). Детаљан програм ове манифестације можете наћи у документу у прилогу. Извор: Српска Православна Црква

Извор: Епархија захумско-херцеговачка

Пети годишњи скуп „Теологија у јавној сфери”, организован од стране Центра за философију и теологију Требиње, отворен је у четвртак, 8. фебруара 2018. године. Током свечаног отварања присутне у сали Културног центра у Требињу најприје је поздравио г. Марко Вилотић, а затим су се обратили и директор Секретаријата за вјере Републике Српске г. Драган Давидовић и градоначелник Требиња г. Лука Петровић. У име организатора, присутнима се обратио свештеник Владан Перишић, који је овом приликом, између осталог, наласио две карактеристике које су разликовале Цркву од секте: „Црква је према свијету имала афирмативни однос, а секта негативан, и у Цркви је владало плуралистичко мишљење, а у секти искључивост.“ На крају свечаног отварања петог по реду скупа „Теологија у јавној сфери” обратио се и Епископ захумско-херцеговачки г. Григорије објавивши своју и подршку Међурелигијског вијећа Босне и Херцеговине „Платформи за мир”, насталу у оквиру USAID-овог пројекта „ПРО-будућност”, а који имплементира CRS са својим партнерима. Убрзо након самог отварања уследила је прва панел дискусија са темом „Уметност и канон: између аутентичног ропства и (не)аутентичне слободе”. Уз модерирање мср Тамаре Рајковић и мср Јелене Јефтић учесници у овој сесији, доц. др Тодор Митровић, проф. др Милета Продановић и академик Миливоје Унковић разговарали су о заточености црквене уметности у традицији, потреби да живимо живот свог времена, као и о схватању и потреби за авангардом… Друга по реду панел искусија, одржана у послеподневним часовима, за тему је имала „Изазов клерикализма у Цркви”. Проф. др Томас Бремер, доц. др Александар Ђаковац и игуман мр Данило Павловић најприје су дефинисали појам клерикализма, утврдивши његове појавне облике, нарочито се занимајући за унутарцрквени аспект проблема. Модератор ове сесије био је доц. др Марко Вилотић. Непосредно по завршетку друге панел дискусије, у галерији Културног центра Требиње, према најављеном програму, отворене су и две изложбе. Изложба цртежа и објеката „Стаклена башта”,ауторки Јелене Илић и Ане Пиљић Митровић, и изложба фотографија, аутора Милинка Милићевића, под називом „Алергија”. обраћање епископа Григорија (пдф) обраћање свештњеника Владана Перишића (пдф) Повезане вести: Дијалог теологије са различитим областима јавног живота Пети годишњи симпосион „Теологија у јавној сфери“ РТРС: Теологија у јавној сфери: Требиње, 8-11. фебруар 2018. Извор: Епархија захумско-херцеговачка Наука |

И овога пута планирано је да се у оквиру разноврсних форми на што бољи начин успостави плодан дијалог Цркве и теологије са осталим релевантним чиниоцима јавног живота. Као и до сада, најзаступљенија форма биће панел дискусије, којих ће бити одржане четири. Реномирани стручњаци из различитих области дискутоваће на сљедеће теме: „Депресија – болест савременог доба“, „Изазов клерикализма у Цркви“, „Православна етика и дух капитализма: да ли православни народи пропадају?“ „Умјетност и канон: између аутентичног ропства и (не)аутентичне слободе“. О све актуелнијем проблему модерног човјека – депресији – разговараће др Биљана Лакић (национални координатор за ментално здравље Републике Српске), проф. др Миро Јаковљевић (сa Медицинског факултета у Загребу) и теолог Дејан Николић (професор богословије у Нишу). О изазову клерикализма унутар Цркве разговараће проф. др Томас Бремер (са Католичког богословског факултету у Минстеру, Њемачка), мр Данило Павловић (игуман манастира Житомислић) и доц. др Александар Ђаковац (са Православног богословског факултета у Београду). На увијек актуелне економске теме, посебно са аспекта православног богословља, говориће наши реномирани економисти проф. др Борис Беговић (са Правног факултета у Београду), мр Небојша Катић (самостални пословни консултант из Лондона) и доц. др Растко Јовић (са Православног богословског факутета у Београду). Коначно, о умјетности ће расправљати академик Миливоје Унковић, проф. др Милета Продановић (са Факултета ликовних уметносту у Београду) и проф. др Тодор Митровић (са Академије СПЦ за уметност и конзервацију). Поред панел дискусија, по први пут биће заступљена форма краћих презентација на актуелне теме, по узору на свјетски чувену ТЕД серију. Тако ћемо имати прилику да од др Лазара Супића (са универзитета Беркли) слушамо о вјештачкој интелигенцији, о доживљају случајности у савременој физици говориће мр Иван Шупић (са Института фотоничких наука у Барселони), те о Курану као књизи о Богу, човјеку и космосу, од доц. др Кенана Мусића (са Факултета исламских студија у Сарајеву). Централно предавање одржаће знаменити амерички теолог грчког поријекла, Аристотел Папаниколау, који ће говорити о односу православља и секуларизма. Такође, у оквиру симпосиона биће уприличене и две изложбе: изложба Ане Митровић и Јелене Илић под насловом „Стаклена башта“, као и изложба фотографија „Алергија“ Милинка Милићевића. Коначно, биће промовисана и капитална издања двају српских високошколских установа, у Београду и Фочи: О књизи Руски путеви српског богословља: школовање Срба на руским духовним академијама 1849-1917 Владислава Пузовића говориће проф. др Богољуб Шијаковић са ПБФ у Београду, проф. др Дарко Ђого са ПБФ у Фочи и проф. др Горан Латиновић са Филозофског факултета у Бањалуци, док ће о издањима ПБФ у Фочи говорити декан факултета проф. др Владислав Топаловић, проф др. Мирко Сајловић, доц. др Драго Перовић са Филозофског факултета у Никшићу и г. Драган Давидовић, директор Секретаријата за вјере Републике Српске. Извор: Српска Православна Црква

Свечано отварање приређено је у четвртак, 9. фебруара 2017. године, од 10.00 часова, у обновљеном здању Центра за културу у Требињу. Отварању овог својеврсног фестивала науке и умјетности, поред мноштва заинтересованих посјетилаца пристиглих из читавог региона, самих учесника и представника Епархије захумско-херцеговачке и приморске и других епархија Српске православне цркве, присуствовали су и представници Римокатоличке цркве и Исламске заједнице у Босни и Херцеговини, представник Владе Републике Србије, представници Републике Српске и Града Требиња. Присутне је у име организатора најприје поздравио доц. др Марко Вилотић, указујући притом на донекле измјењену досадашњу форму скупа „… па он сада изгледа као својеврсни фестивал, који, поред досадашњих панел-дискусија, садржи и једно класично предавање, позоришну представу и изложбе.“ Присутнима су се затим обратили и предсједник Црнтра за философију и теологију протопрезвитер – ставрофор проф. др Владан Перишић, проф. др Јасмин Комић, министар науке и технологије у Влади Републике Српске, као и господин Драган Давидовић, директор Секретаријата за вјере Владе Републике Српске. Након свечаног отварања услиједила је прва панел дискусија, под насловом „Саборност и јединство Цркве у XXI вијеку уз осврт на Критски сабор“. http://eparhija-zahumskohercegovacka.com/?p=24049