Претражи Живе Речи Утехе

Лични подаци Име и презиме: Зоран Ђуровић. Датум и место рођења: 12. 11. 1968. Бар, Црна Гора. Професија: Свештеник, теолог, уметник и професор. Брачни статус: ожењен, три детета. Адреса: via Cristoforo Colombo 22/12, 00048 Nettuno (Rома). Web site: www.zorandjurovic.com Е-mail: [email protected] Tелефон: +39-0698-80-283. Студији - Гимназија, смер дизајн (сликарске дисциплине и разне врсте дизајна: индустријски, графички, модни и ентеријер) у Подгорици, Црна Гора. - Диплома из теологије, задобијена на Богословском факултету СПЦ у Београду. - Постдипломске студије из Историје философије (ментор Слободан Жуњић) при Философском факултету Београдског Универзитета, без финализације доктората због парохијских обавеза. - Од 2002 студира на Pontificio Istituto Patristico Agostiniano della Pontificia Università Lateranense, Roma. - Магистарски степен у теологији и патристичким наукама у јануару 2007, при поменутом институту, са тезом насловљеном: La condizione originaria dell'uomo nella teologia di Agostino. Un riesame dei suoi commenti alla Genesi e dei suoi scritti della polemica pelagiana sulla mortalità di Adamo. Vocabolario e questioni. - Јуна 2010. одбранио докторску тезу: La protologia e l'escatologia nel De Genesi ad litteram di sant’Agostino. Analisi esegetico-teologica, на истом институту под руководством следећих професора: Vittorino Grossi, OSA (први ментор), Robert Dodaro, OSA (други ментор и актуелни председник) и Nello Cipriani, OSA (advocatus diaboli). Теза публикована. - Познати језици: a) стари: грчки, латински, старословенски, јеврејски, сиријски; b) модерни: српски, италијански, енглески, шпански, француски (и словенски језици: руски, бугарски etc.). Професионална активност - Ђакон од 1992. у Београду. - Професор византијског сликарства од 1994. на Универзитету за Треће доба у Београду. - Свештеник и парох од 1996. у Смедереву (епархија Пожаревачко-Браничевска) све до 2002. - Реализовао различите личне и колективне изложбе (фреске, иконе и слике) у Србији, Црној Гори и, на крају, у Италији. - Публиковао многе стрипове и илустрације у новинама, ревијама и књигама. - Током 2001. реализовао четири телевизијске емисије религијског садржаја, у својству идеатора, режисера и уметничког директора за ТВ Смедерево. - Његова сликарска дела поседују: Papa Giovanni Paolo II, кардинали: Fiorenzo Angelini, Tarcisio Bertone, Gianfranco Ravasi, Tomáš Špidlík, владике (in primis Stanislav Hočevar, београдски надбискуп, Игњатије Мидић, Иринеј Буловић), свештеници-уметници (Marko Ivan Rupnik, Giampiero Maria Arabia), свештеници-научници: Аngelo di Berardino, Franco Monteverde, Remo Piccolomini и личности из културе (нпр., Erri De Luca, Massimo Cacciari). У највећем делу је изводио фреске и иконе у црквама у Лацију: Centro Ecumenico Internazionale per la Riconciliazione (Lavinio), Chiesa del Corpus et Verbum Domini (Lavinio), Santa Maria in cielo (Villa Claudia), Santi Pio ed Antonio (Anzio), Santa Barbara (Nettuno). За Istituto Patristico Agostiniano насликао је различите иконе великих димензија: за председникову канцеларију, за секретаријат и за библиотеку. Вредне су помена и иконе већих димензија реализоване за San Giovanni in Laterano (Centro diocesano per il diaconato permanente, diocesi di Roma) и цркву Santi Gioacchino e Anna (Torre Maura, Roma). Са супругом Сузаном, Бојаном Јуришићем и Милутином Ђуровићем реализовали су преко 1000 илустрација за Библију на руском, пројекат под дирекцијом Angelo Colacrai, ssp, SOBICAIN-PUG. Бави се превођењем, писањем научних студија, осликавањем цркава у Италији, предаје на Академији СПЦ за уметност и конзервацију у Београду. Са супругом сарађује са Centro Aletti, чији директор је Марко Рупник. Публикације a) Књиге - Црквени канони. Синопсис, Београд 1997. - Свети Августин, О блаженом животу (De beata vita). Латински текст напоредо, општи и посебан увод у предкрштењске Дијалоге св. Августина Nello Cipriani. Кура, превод, ноте и индекси З. Ђуровић. Издавач, Хинаки. Едиција, Извори бр. 1. Београд 2008. - La protologia e l'escatologia nel De Genesi ad litteram di sant’Agostino. Analisi esegetico-teologica, (Excerpta ex dissertatione ad Doctoratum in Theologia et Scientiis Patristicis), Romae 2010. - У припреми: Св. Григорије Чудотворац, Сабрана дела; Св. Григорије Ниски, Житије Св. Григорија Чудотворца. - У припреми: Јеванђеље по Марку. Превод. Отачки коментари. Модерни коментар. (Из ове књиге објављен први чланак: Mк. 1, 1, у Tеолошки погледи 1-3 (2010) 49-56). - У припреми: Света слика на хришћанском Западу до 843., извори, документи. b) Чланци - Лик и Прволик, Беседа 1-4 (1993) 227-231. - Ранохришћанска Paideia, Теолошки погледи 1-4 (1995) 121-182. - Tеофан Грк, у Danube-the river of collaboration, интернационални конгрес научника подунавских земаља, Београд (2001), прешт. у Саборност 1-2 (1998). - Православље за почетнике, Смедеревска Седмица (2000-2001). - Србијани (стрип у наставцима), Смедеревска Седмица (2000-2001). - St. Augustine's Filioque in the Treatise 99 оn the Gospel of John, Philotheos 7 (2007) 218-231. - Sant’Agostino: Non posse peccare, Philotheos 9 (2009) 99-127. - Le acrides di Mt. 3, 4: 'locuste' o 'vegetali'? Саборност (Теолошки годишњак) 2 (2008) 43-59. - Теорија иконе св. Григорија II, Папе римског, Живопис 2 (2008) 29-46. - Схватање иконе код Светог Григорија Великог, папе римског, Живопис 3 (2009) 153-187. Приложена су и 2 папина писма (13 и 209) у латинском оригиналу и српском преводу. - Проблем ауторства Символа вере Григорија Чудотворца, Српска теологија данас (2009), ed. Богољуб Шијаковић, Београд (2010) 167-183. - Исус Назарећанин: иконоборачки аргумент против представе Исуса са дугом косом, Иконографске студије 3 (2010) 23-49. - Карпократијани, две јереси? Отачник III/2 (2009) 173-179. Приложени оригинални текстови из Климента Александријског и Иринеја Лионског, преводи и коментари (54-67). - Минуције Феликс: хришћанство без храма и светих слика, Иконографске студије 4 (2011) 123-135. - Ђаконисе у канону XV халкидонског сабора, Српска теологија данас (2011), ed. Б. Шијаковић, Београд (2011) 100-111. - Канон LXXXII трулског сабора, Живопис 6 (2012) 17-45. Студија је преведена на руски: Иерей Зоран Джурович, PhD, LXXXII канон Трулльского собора, Искусство христианского мира (2013) 394-411. Декан и протојереј са Московског Универзитета (Православный Свято-Тихоновский гуманитарный университет), Александр Александрович Салтыков, написао је у истом зборнику чланак о наведеном тексту: К вопросу о значении канона 82 Трулльского собора (в связи со статьей о. Зорана Джуровича), 412-427. - Мозаичка уметност Марка Рупника између Истока и Запада, Иконографске студије 5 (2012) 281-293. - Повратак Оцима после Повратка Оцима, Криза савремених језика теологије, (ed. В. Вукашиновић), акта са научног скупа: Криза савремених језика теологије: Криза у комуникацији сакралних садржаја Цркавa и верских заједница пред изазовима савременог друштва, Београд, 25. април 2013, Београд 2013, 75-89. - Giovanni Crisostomo tra Agostino e Giuliano di Eclano, Богословље (2013). - Константин Велики у списима светог Августина, Иконографске студије 6 (2013) 149-164. - Мито светог Кирила Александријског, Теолошки погледи, XLVI (2/2013) 395-406. - Припремљено за штампу: L’ortodossia di Paolo nella Chiesa orientale: излагање са симпосиона: Il testimone assente. Paolo di Tarso, nella storia e nella cultura fra oriente e occidente, Cosenza 8-10 marzo 2010 (Università della Calabria, Centro Interdipartimentale di Scienze Religiose, direttore Benedetto Clausi). c) Преводи са грчког на српски - Св. Герман Константинопољски, Излагање о цркви и мистичко сагледање, у Саборност 3-4 (2000), 67-138 [Paul Meyendorff, St. Germanus of Constantinople, On the Divine Liturgy]. - Св. Tеодор Студит, Треће побијање иконобораца, у Саборност 1-2 (1988), 39-70 [Catherine P. Roth, St. Theodore the Studite, On the Holy Icons, (прев. само Third Refusal of Iconoclasts)]. d) Преводи са других језика - Е. М. Кариера, Антропички принцип, Теолошки погледи, XLVI (1/2013) 215-228 [Emmanuel M. Carriera S. I., Il principio antropico, La Civilità Cattolica I (2002) 435-446]. - У штампи: Yves Congar, L'Église et les églises, 1054-1954: Neuf cents ans après, ed. de l'Abbaye, Chevetogne 1954, прев. и увод са Сузана Ђуровић. - У штампи: Walter Kasper (ed.), Il ministero petrino, cattolici e ortodossi in dialogo, (Pontificium Consilium ad Unitatem Christianorum Fovendam), Roma: Città Nuova, 2004. - У припреми: Origene. Dizionario: la cultura, il pensiero, le opere, a cura di Adele Monaci-Castagno, Roma, Editrice Città Nuova 2000. - У припреми: Luca Bianchi (ed.), Sant’Agostino nella tradizione cristiana occidentale e orientale, Padova 2011. e) Прикази - XII међународни конгрес у организацији Међународног института за истраживање Исусовог лика: Исусов лик у лицима људи, Рим 11-12 октобар 2008, Понтификални Универзитет Урбанијана, in Живопис 3 (2009) 363-369. - Св. Авустин, О блаженом животу, in Отачник 1 (2009) 294-297. - У припреми: XI међухришћански симпозијум: Sant'Agostino nella tradizione occidentale e orientale, Рим 3-5 септембар 2009.

Појавила се потреба за организованијим дјеловањем против овог оца који је својим писањем узнемирио један број епископа, свештеника, монаха као и лаика и најмање једну попадију. Овако се више не може, по разним темама, неорганизовано, стога по угледу на протест Лажног Цара Шћепана Малог против Лажног Цара Шћепана Малог стављам се на чело екипе која ће да покушава намагарчити Ђуровића и без координације с-меном нема акције. Сасвим демократски моја је смјена могућа простом већином, с тим да остајем ВД до избора новог кандидата, новог кандидата по угледу на Амерички црквени устав и у складу са највишим демократским стандардима предлаже сам @Zoran Đurović Добровољне прилоге и чланарину усмеравати на оног којег хоћемо да намаргачимо са надом да их неће злоупотрјебити на духовне сврхе , општу ползу или научна истраживања. Због тога сва средства која се троше на покушај дускфаликације преквалификованог да се усмјерју нама, у супротном "чешљање" ће ва се обити о главу Сретна Нова Година

Последњих неколико дана сам писао на форуму ЖРУ на теми Сведочење библијског Стварања код теолога и научника. Све време моје писање је, очигледно јако иритиран истим, пратио дотични свештеник, иначе клирик Цариградске Патријаршије, све време ме клеветавши износећи ноторне лажи. Иако ми апсолутно ни једног трена није била намера да се спуштам на његов ниво, а поготову да се натежем јавно са другим клириком, због мноштва клевета и увреда био сам довођен пред свршени чин да одговорим на исте. После вишедневног изношења лажи дошло је до препуцавања између нас двојице да би ме на крају модерација искључила одатле. Наравно, он као дворска луда истог форума, а будући и заштићен тамо није добио ни опомену иако је он тај који је данима иницирао цео овај сукоб. Потпуно очекивано, знао сам да ће се сценарио одвити овако, само нисам знао тачан моменат. Одмах да кажем да модерацији не замерам ништа, ово све је било за мене потпуно очекивано, а пре свега част ми је не бити у друштву са тим лажљивим свештеником, као и свим његовим полтронима. Такође, одмах да нагласим-о.Зоран Ђуровић је јеретик који је истомишљеник, штавише и фанатичнији, оних професора ПБФ који су били принуђени да се обрате Сабору СПЦ „са исповедањем аутентичне хришћанске вере у Бога Творца (здрави и прави креационизам)“. Тако пише у прошлогодишњем саопштењу са заседања Сабора СПЦ. Са друге стране, ја сам све време сведочио управо овај став тј. здрави и прави креационизам што иначе радим десетак година, далеко пре поменутог саопштења. Значи, овде нису у питању лични обзири јер човека и не знам. Потрудио сам се да изнесем сведочења многих светих људи и значајних теолога о овој теми. Сви они листом осуђују дарвинизам као научни дериват атеизма. То су св.вл. Николај, ава Јустин, Митрополит Хризостом, Архимандрит Рафаил Карелин, св.Јован Кронштатски, о.Серафим Роуз, о.Константин Буфејев, о.Тимотеј Алферов, о. Данил Сисојев и многи други. Такође сам износио мишљења и научне ставове оних научника који оповргавају дарвинизам, а имају иза себе импресивну научну биографију и конкретне, високе научне резултате. Ниједног момента нисам износио било какав јеретички став нити бих га наравно ни износио и општепозната је чињеница да ме од научника интересује само научна фактографија, док ме њихово вероисповедање апсолутно не интересује јер је то њихова приватна ствар. Све што сам износио на том плану је било у контексту научног оповргавања теорије еволуције и то су сви знали. Дотични свештеник је све време перфидно износио лажи и клевете на мој рачун, иако му се никада, дакле никада нисам први обратио. Прво је почео да ми импутира некакво суботарство зато што сам износио мишљење професора Томислава Терзина, који јесте адвентиста, али је уједно и храбар научник који се у својим јавним наступима бави искључиво науком. Као што сам већ наглашавао изнова, баш због злонамерних коментара, мене не занима да ли је неки научник адвентиста, растафаријанац или православни хришћанин ако се у јавности бави искључиво науком. Ово је клевета и лаж без преседана, али то овом лажљивцу није било довољно. Заиста је реч „лажов“ блага за ову особу, „лажљивац“ је далеко адекватнија. Када је видео да ово не пролази, онда је упорно форсирао библистику, импутирајући ми опет перфидно којешта, иако ја нигде нисам рекао да је Библија научни документ и сл. Библија је пре свега Божија Реч, а о изворима, смислу, паралелама итд. може се расправљати нашироко. Библија свакако није научни документ, али није ни скуп бајки као што би неки да нас „подуче“. Поента је да ја нигде нисам ни помињао библистику јер сам се бавио пре свега оним што сам и нагласио на форуму, а то је reductio ad absurdum тј. довођење до апсурда атеизма и дарвинизма као научног деривата овог првог. Што се Библије тиче, помињао сам искључиво године Патријараха, конкретно Адама, Аврама, Ноја итд. Лепо и недвосмислено пише у Старом Завету да су живели 930, 175, 950 година. То је све што сам помињао а да је везано за Библију. На питање да ли је тачан тај број година добијао сам упорно или прећутавање или подмукло импутирање нечега о чему уопште нисам ни причао. Углавном, овај теолошки хохштаплер напада лажима и клеветама да би себе аболирао од одговорности за вишегодишње учествовање у лажима и испирању мозга наивнима и неупућенима који читају овај форум. Он и екипа декларисаних безбожника, уз срамну асистенцију пар набеђених „научника“ годинама лажу народ и шире јерес тамо. Тај Ђуровић једва да се разуме у апологетику, исувише је једносмеран и нема ширину да би дубље ушао у тематику. Али зато је тамо потпуно заштићен, може да лаже, клевета, вређа и пише свашта и неће му ништа фалити јер је дворска луда тог форума. Сви то знају и трпе те његове приземне испаде. Наравно, он умишља да је неки велики теолог, а у ствари је типичан теолошки штребер, све што пише може се наћи по адекватној литератури, само треба сести и прелистати је. Окружио се лакејима који су слични као и он, незналице које компензују своје комплексе комично називајући једног шарлатана „авом“. Али добро, свака роба има своја купца, тако и тај шарлатанизам. О чему пише иначе… То је углавном ниво Информера, Курира, Афере и сл.. Он дође нешто као Драган Вучићевић у теолошкој штампи. Пискара углавном тако о неким догађајима у СПЦ која му очигледно не ваља чим је збрисао под окриље Цариградске Патријаршије. Ниво писања му је онај жуте штампе, значи овај урадио ово, онај урадио оно, али зато он једини зна како треба. Наравно, то постави тамо да би му лакеји подилазили како је паметан и сл. Добро је и за форум јер такво блебетало увек доноси посећеност. Искрено, скоро ништа од њега нисам прочитао у целости, не бих ни ово што ми је писао читао да није био оптерећен мноме до фанатизма па сам био принуђен да читам то његово смеће и преписивање из теолошке литературе. Почео сам пре понешто да читам, али то је толико популистичка литература да немам желудац за то. А вала ни времена за губљење јер има много паметнијих ствари за читање од тога. Такође користим прилику да се јавно захвалим свим оним сарадницима на форуму ЖРУ који имају здрав став о овој теми, а они знају ко су. То не могу другачије да урадим него овако јер су ми избрисали налог. А ова форумска тема ће ускоро постати „гробље“ каква је и била пре него што сам се вратио тамо( иако је једна од најчитанијих у глобалу) управо јер су је таквом направили овакви као дотични свештеник о коме пишем овде. Шта је дакле најбитније у свему овоме? Прва ствар да је о.Зоран Ђуровић декларисани лажов, клеветник и јеретик, дарвиниста који је у истом фронту са безбожницима. Друга је да он заједно са још неколико тих безбожника и њима сличних годинама лаже на том форуму неупућене и наивне. Шта ће даље бити то није мој проблем, ја рекох шта имам и душу спасох. Протонамесник Горан Живковић http://xn--80akzdlg3o.xn--90a3ac/2018/09/13/slucaj-cirkuzanta-jeretika-i-lazova-o-zorana-djurovica/

Тражим одговор од Зорана Ђуровића. Желим одговор са да или са не. Питање гласи: Да ли мислите да ако вечни Логос није имао човечанску природу вечно, као што је сам Бог вечан, да онда Логос није био ни у вечном односу са Оцем? Другим речима, да ли мислите да Отац није био вечно са Логосом без човечанске природе Логоса?