Претражи Живе Речи Утехе
Showing results for tags 'част'.
Found 120 results
-
Епархија ваљевска и манастир Лелић организују, са благословом Епископа ваљевског г. Исихија, други по реду литерарни конкурс за најбоље састављену беседу под називом „У част Српског Златоуста“, најавио је манастир Лелић на фејсбуку. На конкурсу могу учествовати само ученици средњих школа. Трајање конкурса је од 20. фебруара до 15. априла 2023. године. Теме су следеће: 1. Каква је корист човеку ако задобије сав свет, а души својој науди? (Мк 8, 36) 2. Није нас Бог створио да се жалимо на Његова дела, већ да покажемо своја. Свети Владика Николај Велимировић 3. Ја знам ко сам по звону, што са задужбина немањићких пева. Десанка Максимовић Беседе слати поштом (адреса: Канцеларија за верску наставу Епархије ваљевске, Трг Светог Владике Николаја бб, 14000 Вањево) или мејлом ([email protected]). Извор: Манастир Лелић фејсбук -
У Тбилисију, Грузија, 22. јула 2020. године освећена је прва парохијска црква на свету посвећена великом светогорском старцу Светом Јосифу Исихасти. Црква се налази у оквиру комплекса цркве Воздвижења Часног Крста у делу Сабурало грузијске престонице. Ректор, протојереј Теодор Гињадзе, познат је по својим надахнутим проповедима које подстичу људе да практикују Исусову молитву у свакодневном животу, па није изненађење што је његова парохија посветила цркву Светом Јосифу. Недавно је парохија добила део моштију свог заштитника, који им је поклонио игуман манастира Ватопед Јефрем, духовни унук Светог Јосифа. https://orthochristian.com/147660.html -
Молитвени сабор Пресветој Богородици у част Њене иконе МЛЕКОПИТАТЕЉНИЦЕ
a Странице је објавио/ла JESSY у Некатегорисани текстови
У данашњи дан се врши молитвени сабор у част чудотворне иконе Пресвете Богородице "Млекопитатељнице" Молитва Пресветој Богородици у част Њене иконе МЛЕКОПИТАТЕЉНИЦЕ Прими, Госпођо Богородице, сузна мољења Твојих слугу, који Ти прибегавају. Видимо Те на светој икони како на рукама носиш и млеком храниш Сина Твог и Бога нашег, Господа Исуса Христа. Јер иако си безболно родила Њега, све мајчинске туге знаш и немоћи синова и кћери видиш. Зато топло припадајући исцелитељном образу Твоме, скрушено га целивајући, молимо Те свемилостива Владичице, нас грешне, који смо осуђени да се у мукама рађамо и у бригама васпитавамо, милостиво помилуј и сажаљиво заступи. Децу нашу, као и родитеље њихове, од тешких болести и горких невоља избави. Даруј им здравље и благовремену помоћ, да све више и више узрастају, радошћу и утехом испуњујући родитеље своје, тако да се и сада посредовањем Твојим из уста мале деце и која сисају начини хвала Теби. О, Мајко Сина Божијег, сажали се на све мајке синова људских и на немоћне људе Твоје; болести које су нас снашле брзо исцели, надолазеће на нас муке и жалости утишај, и не презри сузе и уздахе слугу Твојих. Услиши у дан невоље оне који прибегавају икони Твојој, а у дан радости и избављења прими песму хвале из наших благодарних срца. Узнеси молбе наше ка престолу Сина Твога и Бога нашег, да милостив буде гресима и слабостима нашим, и да распростре милост Своју на оне који знају Име Његово, тако да и ми и деца наша прослављамо Тебе, милосрдну заступницу и несумњиву наду рода нашег у векове векова. Амин. https://www.facebook.com/profile.php?id=100057463839589 -
Видовданска академија у Ваљеву - у част Светог Николаја
a Странице је објавио/ла JESSY у Вести из Епархија
Видовданска академија - поводом троструког јубилеја Св. Николаја Српског- 140 година од рођења, 65 од упокојења и 30 година од преноса моштију, уз учешће Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија који ће беседити о Светом Николају Српском, као и уз богат културно-уметнички програм, биће приређена у среду, 29. јуна 2022, у Центру за културу Ваљево, најавила је Епархија ваљевска и епархијски Радио Источник. Дочек Патријарха и Доксологија биће у Саборном Храму Васкрсења Христовог у Ваљеву биће у 17 часова, Академија ће почети у 18 сати. У програму учествују: драмски уметник Ненад Јездић, Камерни хор „Емануил“ и Мешовити црквени хор „Хаџи Рувим“, Зоран Костић – Цане, Небојша Антонијевић – Антон и бенд „Веронаукси“, група „Луча“, Павлина Радовановић, фрулаш Милинко Ивановић, група „Нектарија“, ЦЗНТК „Абрашевић“, док ће програм водити драмски уметник Виктор Савић. Извор: Епархија ваљевска; Радио Источник -
Наградни конкурс „У част српског златоуста“
a Странице је објавио/ла Драгана Милошевић у Остале вести из Цркве
ИЗВОР-
- 1
-
-
- златоуста“
- српског
- (и још 3 )
-
http://www.spc.rs/sr/nagradni_konkurs_u_chast_srpskog_zlatousta-
- 1
-
-
- златоуста“
- српског
- (и још 3 )
-
У славу и част Светог кнеза Александра Невског
a Странице је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Вести из Архиепископије
Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије началствовао је 18. новембра 2021. године светом архијерејском Литургијом у храму Светог Александра Невског у Београду уз саслужење Преосвећене господе Епископа кронштантског Назарија из Московске Патријаршије и хвостанског Јустина, викара Патријарха српског. Беседа Патријарха српског Порфирија изговорена 18. новембра 2021. године у београдском храму Светог Александра Невског После свете Литургије, Патријарх српски г. Порфирије у порти храма освештао је споменик Светог Александра Невског поводом 800 година од рођења тог великог Божјег угодника. Том приликом, свечани чин братимљења Београда и Санкт Петрербурга обавили су градоначелник српске престонице др Зоран Радојичић и губернатор петроградски г. Александар Беглов. Свечаности су присуствовали министар др Ненад Поповић, амбасадор Руске Федерације г. Александар Боцан-Харченко, заменик градоначелника г. Горан Весић и чланови делегације града Санкт Петербурга. Бронзана биста са постаментом је тешка 2,15 тоне, а висина бронзане скулптуре је 1,15 метара. На споменику су на руском и српском језику златним словима угравиране речи Светог Александра Невског: „Бог није у снази, него у истини“. Биста је израђена у Краснодарској области, а њен аутор је Анатолиј Дементјев, вајар и члан Савеза уметника Русије, који је и аутор споменика Пушкину на Азову и Чехова у Таганрогу. „Дошли смо са радошћу у срцу у српску земљу да би смо опет и опет извршили молитвено сећање на Светог благоверног кнеза Александра Невског. У Руској Православној Цркви данашњи дан је посебан. На данашњи дан пре више од сто година изабран је Његова Светост Тихон на трон руских патријараха после једног дужег временског периода, који је захватао два века, када је император Петар Велики поништио патријарашко место. Изузетна је част што сам данас имао прилику да саслужујем у светој Литургији Његовој Светости Патријарху Порфирију. Радујем се што на овом месту неће бити само храм посвећен Светом кнезу Александру Невском, него ће у порти овог светог храма бити и споменик са ликом нашег Благоверног кнеза. Сједињени као православни народи, сједињени смо преко имена свих Божјих угодника и светаца који су у своме животу прослављали Господа, истакао је епископ Назарије. Извор: Инфо-служба СПЦ-
- 1
-
-
- александра
- кнеза
- (и још 4 )
-
.jpg.482d672c45b9974bdd36bd12d344c0e8.jpg)
Благословом Његовог Преосвештенства Епископа зворничко-тузланског г. Фотија, у организацији Светосавске заједнице при парохијама теслићким, а у оквиру данâ „Светог Краља Драгутинаˮ, у свечаној дворани Српског, просветног и културног друштва "Просвјета", одржано је приказивање документарног филма "Свети Василије Острошки-сведок васкрсења", аутора катихете Бранислава Илића. Након приказивања филма чију продукцију потписује Телевизија Храм, Архиепископије београдско-карловачке, а који је настао поводом 350-годишњице упокојења Светог Василија Острошког, одржано је предавање које су одржали уважени гости: Презвитер Бранислав Кеџић, професор Богословије Светог Саве и свештенослужитељ при београдском храму Светог Александра Невског; јерођакон Роман (Виларет), сабрат свештене обитељи манастира Острог, као и катихета Бранислав Илић, аутор наведеног филма. Уважене госте предаваче, као и сабрани народ бираним речима поздравио је протопрезвитер-ставрофор Миладин Вуковић, архијерејски намесник теслићки. Презвитер Бранислав Кеџић је у оквиру свог излагања говорио о правилном поимању светитељства у Цркви Христовој, посвећујући посебну пажњу животном и светитељском примеру Светог Василија Острошког, који је према његовим речима професионално и умешно приказан у документарном филму, чији је циљ да савременог човека подстакне да се угледа на Светог Василија и следује његов светитељски пример. Свети Василије Острошки нас позива да сходно својим могућностима упражњавамо аскезу, јер на тај начин ми показујемо да је светост назначење човековог живота, поучио је отац Бранислав Кеџић. У свом излагању катихета Бранислав Илић је наставио умну нит уваженог професора београдске Богословије, док је на почетку свог излагања изразио радост сусрета са житељима Теслића, рекавши: Путујући овим вашим крајевима, у срцу сам осетио речи из псалама "Господе, Господе наш, како је дивно име Твоје по свој земљи". Задивљен лепотом ових предела и задивљен красотом храмова чија лепота није само физичка, већ пре свега духовна, уверио сам се да долазим у један благочестив и побожан народ. Говорећи о Светом Василију кроз своје филмско остварење, новосадски катихета је напоменуо да је светитељ острошки био загледан у Христа, а да је његова загледаност пројављивана кроз свецело предавање вољи Божјој. Своје поучно излагање које је обиловало предивним јеванђелским примерима из живота Светог Василија, катихета Бранислав је крунисао поуком која је одјекнула у срцима сабраних: Живимо у времену великих отуђења и у времену великог егоизма. Живимо у времену које собом носи они болну реалност када човек помисли да је сам себи довољан и да све може сам без других. Браћо и сестре, ми не можемо једни без других, јер смо призвани на заједницу, сабрање и љубав, а ту животну лекцију даје нам Свети Василије који нас сабира око Господа. На крају предавања које је уприличено након приказивања филма о Светом Василију, сабране је поучио јерођакон Роман, сабрат острошке светиње, који је својим излагањем донео благословени етос који свакодневно задобија живећи и подвизавајући се крај кивота светитеља и чудотворца острошког. Отац Роман је своје излагање обогатио оним детаљима из светитељевог живота који су важни за човека 21. века, а своје казивање употпунио предочавањем нових чуда која су се у наше време догодила у острошкој светињи, вољом Божјом, а љубављу и молитвама Светог Василија. Свети Василије Острошки у себи сажима све видове светитељства. И светог оца, јер је био јерарх, и преподобног, јер је био подвижник, и мученика, јер је страдао током целога живота, нагласио је јерођакон Роман. Било је ово прво приказивање након премијере која је одржана на Шестом Фестивалу хришћанске културе у Зајечару, у Епархији тимочкој. Телевизија Храм је принела Светом Василију Острошком ауторски филм катихете Бранислава Илића, кроз који подсећа на прекрасне животне примере, подвиге, дела љубави и молитве исцелитеља и чудотворца Острошког, те сведочи о живом и благодатном светитељевом молитвеном присуству којим милује душе наше. Бројно свештенство и верни народ Теслића и околине, имали су прилику да виде је документарни филм "Свети Василије Острошки-сведок Васкрсења" обогаћен аутентичним сведочанствима о значају острошког чудотворца и чудима којима се свакодневно актуализује истина да је Свети Василије истински сведок Васкрсења и светитељ преко којег се љубав Божија излива на свакога човека. Катихетски сегмент филма садржан је у драгоценим поукама Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, Митрополита црногорско-приморског г. Јоаникија, протосинђела Сергија (Рекића) и протопрезвитера-ставрофора Слободана-Бобана Јокића, кроз које се изнова у личности Светог Василија Острошког актуализују речи псалмопојца Давида „Диван је Бог у светима својимˮ (Пс. 67, 36). На крају овог свечаног световасилијевског сабрања којим се приводе крају дани Светог краља Драгутина у Теслићу, протопрезвитер-ставрофор Миладин Вуковић, архијерејски намесник теслићки је заблагодарио свима на учешћу, те подсетио да оваква сабрања која имају поучни (катихетски) садржај, имају за циљ да нас подстакну на усрднији хришћански живот.-
- 1
-
-
- предавање
- васкрсења"
- (и још 11 )
-
У славу и част Светог кнеза Александра Невског
a Странице је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Вести из Архиепископије
Његово Преосвештенство Епископ хвостански г. Јустин, викар Патријарха српског, примио је 21. октобра 2021. године у Патријаршији српској у Београду делегацију руског града Санкт Петербурга у пратњи градоначелника Београда др Зорана Радојичића. Делегацију старе руске престонице предводио је заменик председника Комитета за спољне односе Санкт Петербурга г. Андреј Хлутков, који је епископа Јустина упознао са предстојећим манифестацијима којим ће бити обележена 800. годишњица рођења Светог кнеза Александра Невског како у Русији тако и широм православног света. Градоначелник др Радојичић је најавио духовне свечаности које ће тим поводом бити одржане у српској престоници. Светковине ће бити крунисане 18. новембра 2021. године потисивањем повеље о братимљењу Београда и Санкт Петербурга, као и откривањем спомен бисте Светог Александара Невског у порти београдског храма посвећеном том благоверном руском владару и Божјем угодинику. Пријему су присуствовали помоћник градоначелника Београда г. Андреј Младеновић и старешина храма Светог Александра Невског протојереј-ставрофор Вајо Јовић. Извор: Инфо-служба СПЦ-
- 1
-
-
- александра
- кнеза
- (и још 4 )
-
На празник Покрова Пресвете Богородице, 14. октобра ове године, Црквена општина Неготин, Историјски архив Неготин и АРХИВ Српске православне Цркве организују изложбу посвећену првом епископу тимочком и неготинском блаженоупокојеном Доситеју (Новаковићу). Изложба ће бити отворена и просторијама Дома кола српских сестара у Неготину са почетком у 19:00. Протонамесник Марко Пајчин Извор: Ризница литургијског богословља и живота -
Светковина у част Духовског понедељка – крсне славе Града Ваљева
a Странице је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Вести из Епархија
-Владика Силуан: Обуцимо се у силу с висине!- Свету Архијерејску Литургију у Храму Васкрсења Христовог предводио је Преосвећени Епископ аустралијско – новозеландски Г. Силуан, уз саслуживање свог заменика архимандрита Петра и свештенослужитеља Епархије ваљевске. Свој печат свечаном богослужењу дали су Хор свештеника и богослова, под управом протонамесника Бранка Чолића, и Дечји хор „Хаџи Рувим“ са диригентом Вањом Урошевић. У богослужењу су молитвено учествовали градоначелник Ваљева Лазар Гојковић са сарадницима, представници Војске Србије и јавних установа града. Лета Господњег 2021. Град Ваљево поново је прославио крсну славу великом молитвеном свечаношћу, онако како се то чинило годинама пре, а како је изостало прошле године услед пандемијских околности. Света Педесетница или Духови, како се у народу зна рећи, рођендан је Цркве Божје. У њој прослављамо љубав Божју која се излила на род људски и овај свет. Прослављамо програм Божје љубав за овај свет, а тај програм се зове Црква – заједница икона Божјих, преко којих и сва твар улази у загрљај са Богом, део је празничне проповеди Епископа Силуана у саборном храму. Наш пут је смислен само ако на њему видимо Богочовека Христа. Све добија своју праву и коначну вредност уколико је проткано вредношћу и вечношћу коју Бог дарује роду људском управо кроз Свету Цркву у ове дане Педесетнице. Обуцимо се у силу с висине, браћо и сестре! Како? Сваком врлином хришћанском. Светотајинским и световрлинским животом, тако нас је учио Свети Јустин Ћелијски. Не може светотајински без световрлинског, јер Бог потребује човека, а не робота. Зато је важно да на испружену руку Божју и ми испружимо своју и уђемо у Његов загрљај. Да сарађујемо, да се трудимо, а Бог ће дати снаге да постанемо оно што смо призвани да будемо, богољуди по благодати – рекао је Владика Силуан. Он је изразио неизмерну радост што је у прилици да поново буде са народом који „испуњава храмове и у радне дане“, а то је знак да тај народ може да изнедри свете људе о чему нам историја и говори. Радујем се што сам поред гроба Владике Милутина. Да се сетимо њега данашњег дана, његових молитава и уздаха за паству своју. Сећамо се његове последње беседе која је била охрабрење и поука народу да се не одрекнемо Господа Христа, да се држимо Његовог скута и осмишљавамо наш живот кроз живот у Христу. Верујемо да му је Господ подарио рајска насеља и да је данас са нама и моли се за нас. Нека Господ благослови и изабраног Епископа ваљевског Г. Исихија, за кога се сви требате молити и са великом љубављу га дочекати и подржати да настави апостолски рад на просвећивању и обожењу овдашњег народа – празнична је поука Владике Силуана. У завршници обраћања, Владика Силуан честитао је славу и упутио благослове руководству Града Ваљева. Након Свете Литургије литијским ходом главним градским улицама дошло се до споменика Проти Матеји Ненадовићу, свестраном великану српске историје, где је одслужен помен устаницима и свим борцима за слободу наше земље. Традиционално, у порти Храма Покрова Пресвете Богородице преломљен је славски колач и урезан литијски запис. У име администратора Епархије ваљевске Епископа шабачког Г. Лаврентија, учеснике свечаности је поздравио архијерејски заменик Епископа ваљевског протонамесник Филип Јаковљевић. Он је заблагодарио Владики Силуану што је предводио величанствену литију улицама града у коме је свима драг, јер у његовом лику видимо заједничког нам духовног оца блаженопочившег Владику Милутина. Такође, истакао је протонамесник Јаковљевић велика је радост што је са нама данас и градоначелник Ваљева Лазар Гојковић, који је више пута учествовао у црквеним свечаностима, представници Војске Србије и других институција, спортских клубова, удружења грађана… Поздрављајући браћу свештенике, отац Филип Јаковљевић је посебно заблагодарио заменику Владике Силуана архимандриту Петру (Радуловићу), који је својевремено, као заменик Владике Милутина, много учинио за административно оснивање Ваљевске епархије. Сви заједно овако сабрани пројављујемо смисао данашњег празника и мудри су били наши преци када су одлучили да управо Духовдан буде слава нашег града, рекао је архијерејски заменик Епископа ваљевског протонамесник Филип Јаковљевић. Када би неко питао какав је то празник , могли бисмо показати овај диван скуп којег моје очи сада виде и речи да је то Духовдан. „Где су двоје или троје сабрани у моје име, онде сам и ја са њима“, каже Господ Христос. Духовдан је увек када се сабирамо. Величанствено је видети вас све овде окупљене, а посебно је радост сусретања велика, када имамо у виду да је иза нас тешка и, дао Бог, никад више поновљена година у којој је било дана језиво празних градских улица. Данас се радујемо када видимо да је наш град жив, да празнујемо име Божје – поручио је протонамесник Филип Јаковљевић. Следеће недеље, 27. јуна 2021. године, исписује се историја нашег града. Изабрани Епископ ваљевски Г. Исихије ће бити устоличен, а у трон ће га увести Његова Светост Патријарх српски Г. Порфирије са десетинама архијереја СПЦ, рекао је отац Филип Јаковљевић и позвао верни народ да дође и молитвено подржи свог новог архипастира. Уз подршку државног руководства, Ваљево се развија и постаје важан фактор на мапи Србије и Европе, рекао је градоначелник Ваљева Лазар Гојковић. У име Града Ваљева он је честитао славу грађанима и избор новог Епископа Г. Исихија Рогића. Радујем се његовом доласку у нашу епархију и заједничком раду на неговању духовности и чувању светиња. У нади да ће ова година бити прекретница на боље у животима свих нас, честитам вам славу. Желим да у здрављу и весељу прославимо нашу славу и да се помолимо за наш град, наше претке и све Ваљевце ма где живели – поручио је Лазар Гојковић, градоначелник Ваљева. У порти Покровске цркве приређен је културно – уметнички програм и тиме је обележавање градске славе завршено. Извор: Епархија ваљевска-
- 1
-
-
- светковина
- част
- (и још 6 )
-
На празник Васкрсења Господа нашег Исуса Христа, у недељу 2. маја 2021. године, на програму Телевизије Храм емитовано је прво издање емисије „Свети Василије Острошки – сведок Васкрсењаˮ, аутора катихете Бранислава Илића. Премијерно емитовање емисије је недељом у 21:15 часова, а у репризном термину понедељком у 14:30 часова. Од марта месеца ове године емисија се премијерно емитује на таласима Радио-Беседе, Епархије бачке, која благословом Његовог Преосвештенства Епископа бачког г. Иринеја, своју мисију врши више од једне деценије. Као вид плодне сарадње два значајна црквена медија, екранизацију емисије приредила је Телевизија Храм. Наведена емисија представља допринос молитвеном обележавању 350-годишњице упокојења светог и богоносног оца нашег Василија, чудотворца Острошког. Ово је изузетна прилика да, кроз циклус од десет емисија, укажемо на све важније детаље из Светитељевог житија, почев од његовог чудесног рођења и васпитања у побожном родитељском дому, до одласка у манастир и његове хиротоније у архијерејски чин. Будући да су мајчинске молитве и пажња Ане Јовановић, мајке светога Василија, дале свој благословени плод, једну од емисија посветићемо управо њој, док ће овај циклус нове емисије бити употпуњен и следећим темама: Историјски и духовни значај манастира Острог; Мошти Светога Василија Острошког; Свети Василије Острошки као чудотворац; О правилном поимању чуда; Свети Василије у химнографији; Свети Василије походи народ свој. Циклус закључујемо емисијом на тему: 350-годишњица упокојења светога Василија Острошког. Надамо се да ће ова емисија, која је слична семену које сејемо, дати свој плод, како у катихетском смислу, тако и у погледу сарадње медијских делатника Српске Православне Цркве. Извор: Телевизија Храм-
- 1
-
-
- телевизија
- сарадњи
- (и још 11 )
-
Редакција Телевизије Храм, Архиепископије београдско-карловачке, приредила је пригодне разговоре у част Архиепископу пећком Митрополиту београдско-карловачком и Патријарху српском Г. Г. Порфирију. Разговоре је водила наша драга Миланка Тешовић, теолог и новинар Телевизије Храм. Извор: Ризница литургијског богословља и живота -
У суботу 19. децембра 2020. године када Црква прославља великог Божијег угодника Светог Николаја мирликијског-чудотворца, Његово Преосвештенство епископ нишки Г. Арсеније служио је Свету Литургију у Саборном храму у Нишу. На овом Евхаристијском сабрању Преосвећеном Владики саслуживали су протојереј-ставрофор Милутин Тимотијевић, ректор Богословије „Светих Кирила и Методија“ у Нишу, протојереј-ставрофор Бранислав Цинцаревић, протојереј-ставрофор Ненад Микић, протојереј Миодраг Павловић, протојереј Борислав Стаменковић, протојереј Владица Савић, јеромонах Нектарије Ђурић, протођакон Стеван Кричка и ђакон Ђорђе Филиповић. Лепоти данашње службе допринело је појање Нишке Црквено-певачке дружине „Бранко.“ Након заамвоне молитве Преосвећени Владика освештао је славске дарове, а отац Милутин Тимотијевић је пререзао славски колач у спомен Светог оца Николаја кога Његово Преосвештенство данас прославља. У пригодној беседи у име свих окупљених протојереј-ставрофор Милутин Тимотијевић Преосвећеном Владики честитао је Крсну Славу. Његово Преосвештенство епископ нишки Г. Арсеније захвалио се оцу Милутину на дивним речима, а све присутне подсетио на значај Крсне Славе у нашем народу. „Зато, никада не престајмо хвалити велике Светитеље Божије, и молећи их да нас они на путу кроз овај свет воде из наших мракова, из свих тама, из свих понора, воде и изводе и поведу путем Вечнога Живота, путем на коме нам никаква смрт наудити не може; путем на којем нам никакав ђаво не може наудити; путем пуног Анђела Божијих. Тај пут нека буде наш пут. А ми имамо испред себе ето, од данас, Светога Николаја и са њим сву браћу његову, све Светитеље Божије, који га сигурно славе на Небу данас, бескрајно славе више него ми на земљи.“-Свети Јустин Ћелијски. Извор: Епархија нишка -
ТВ Храм: У част Патријарха српског Иринеја
a Странице је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Вести из Архиепископије
У част Његовој Светости Патријарху српском г. Иринеју, а поводом 90. рођендана, Телевизија Храм, Архиепископије београдско-карловачке приредила је кратак прилог: -
.jpg.233363a5f86b24e2565c1d64c27f1c70.jpg)
У Цркви Христовој је личност Пресвете Богородице одувек посебно поштована, а један од видова тог поштовања Богомајке јесте и Успенски (Госпојински) пост који је установљен у Њену част. Лик Свете Дјеве посебно се разоткривао народу Божјем још у Старом Завету праобразима: у Лествици Јаковљевој, Купини неопалимој, у чудесном пролазу Јевреја кроз Црвено море, у сасуду са маном, у Гедеоновом руну, а на крају пророк Исаија предсказује: „Ето, девојка ће зачети, и родиће сина, и даће му име Емануил“ (Ис. 7, 14). Због своје непроцењиве улоге – Рођења Господа нашег Исуса Христа Спаситеља нашег, Пресвета Владичица Богородица одувек је посебно поштована, а Црква јој је богомудро, као израз поштовања, подарила Успенски (Госпојински) пост који претходи празнику Њеног Успенија. Успенски (Госпојински) пост најмлађи је међу вишедневним постовима, а установљен је по примеру Пресвете Богомајке, која је време пре смрти проводила у посту и молитви. По својој строгости овај свети пост блажи је од Свете Четрдесетнице, а строжи од Божићног и Апостолског поста. Успенски пост доста је млађи од сâмог празника Успенија Пресвете Богомајке, а први спомен овог поста налазимо код Светог Теодора Студита, који каже: „Исто тако треба држати и пост Богородице, а само дан Преображења Господњег разрешава се на уље и рибу“. По мишљењу неких овај пост је настао да би источна Црква имала четири поста који би били саображени са четири годишња доба, као што је случај у западној Цркви. Приликом формирања овог поста, највише недоумица било је везано за празник Преображења Господњег који има дуго попразништво, и самим тим на неки начин ремети ток и ритам поста. О старини Светоуспенског поста говоре Епископ Кесарије Палестинске Атанасије и Никон Црногорац који наводе писмо Митрополита Никејског Јована које је упутио Јерменском католикосу Захарију, у коме се између осталих помиње и Успенски пост. Никон Црногорац такође сведочи о Успенском пост када каже да они који држе Успенски пост традицију овог поста темеље на Апостолском предању. На питање Светогораца које су упутили Патријарху Николи у вези Успенског поста, Свјатјејши Патријарх је одговорио нагласивши да је Успенски пост постојао раније, али је због незнабожачких постова који су тада бивали, био премештен. Такође Патријарх Никола сведочи да су пост у част Богородици постили ради исцељења особито они који су били болесни. У делу „О три четрдесетнице“ које се приписује Антиохијском Патријарху Анастасију, сведочи да је по апостолским установама од Педесетнице до Успенија постојао пост, и да је самим тим постојало три вишедневна поста, али да је због дужине тај пост подељен на Апостолски и Успенски пост, те смо тако добили четири вишедневна поста. Успенски пост је коначно утврђен за време цариградског Патријарха Луке Хрисоверга (1156-1169) на Цариградском Синоду (1166. године). И поред свих ових сведочанстава о Успенском посту, у типицима све до 12. века нема спомена о њему. Први спомен налазимо у типику манастира Светог Николе Казуланског у Јужној Италији, из 1174. године. У овом типику је записано да пост у част Богородици не почиње 1./14. августа, због празника Светих мученика Макавеја, већ почиње 2./15. августа. Занимљиво је да ни један каснији типик не говори о Успенском посту, већ помињу само три вишедневна поста. Када је богослужење у питању, међу вишедневним постовима једино за време Свете Четрдесетнице (Васкршњег поста), имамо значајне богослужбене особености. Када је у питању Успенски пост занимљиво је поменути праксу Јеладске Цркве у којој се за време успенског поста, након вечерњег богослужења служи молебни канон Пресветој Богородици, који има за циљ усрднију молитву Пресветој Богомајци за време поста који је установљен у њену част. Свако помињање поста подразумева и истицање нераскидиве везе са Светом Евхаристијом, јер је сваки пост саставни део литургијског живота. Сваки подвиг Хришћана у посту и молитва своју пуноћу добија у активном учествовању у Светој Литургији, будући да пост сâм по себи никада није био индивидуални чин, већ је увек био поткрепљен литургијским опитом Цркве, добијајући у евхаристијском сабрању своју круну. Катихета Бранислав Илић Ризница литургијског богословља и живота: Катихета Бранислав Илић: Пост у част Пресвете Богородице BRANISLAVILIC.BLOGSPOT.COM -
Помозимо снимање нових песама и спотова Данице Црногорчевић
a Странице је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Култура
Наша млада и даровита уметница ђаконица Даница Црногорчевић умножавајући своје дарове узноси умилни славопој Господу, служећи тако Богу и роду. Недавно смо обрадовани новим песмама Данице Црногорчевић, наше најпопуларније младе уметнице која се успешно бави етно и духовном музиком, чинећи и на тај начин велики допринос нашој праведној борби за одбрану светиња. Након што је недавно објавила песму и спот “Православље Црном Гором блиста”, Даница је песму “Весели се, српски роде”, премијерно преставила на Видовдан након молебна у подгоричком Саборном храму Христовог васкрсења. Са великом радошћу сви ишчекујемо њен нови албум који ће се у предстојећем периоду појавити. Нашу сестру Даницу позвали смо да буде гост наше емисије "Живе речи", али из техничких разлога њено гостовање није било могуће реализовати уживо. И поред тога ми смо нашли начина да њено милозвучно појање украси и обогати нашу емисију у којој је гост био прота Милорад Голијан. Носите бремена један другога, реч је апостола Павла која одјекује вековима позивајући нас на делатну љубав и подвиг једних према другима, како бисмо испунили закон Христов и себе уградили у вечну заједницу са Господом. Следујући овим речима, а имајући у виду да се свако добро и богоугодно дело не завршава на доброј вољи и љубави, већ потребује и материјалну потпору, користимо прилику да у хришћанској љубави напоменемо ако је неко у могућности да помогне прилогом рад наше сестре којој предстоји снимање спотова за нове песме, може нас контактирати путем наше мејл адресе. У наставку доносимо неколико прилога који ће потврдити истинитост наших речи: Даница Црногорчевић у интервјуу за "Православље": Трудећи се у свом духовном, интелектуалном и моралном изграђивању, допринећемо прије свега себи, породици, Цркви и друштву! Ангелски глас наше сестре Данице Црногорчевић испунио радошћу и одушевљењем сабране на литији „Црква Света“ нова песма Данице Црногорчевић - спот је снимљен у острошкој светињи Ђаконица Даница Црногорчевић: Са љубављу певам Господу и своме роду! Нова песма Данице Црногорчевић: Православље Црном Гором блиста Даница Црногорчевић: Праве вриједности треба тражити најприје у молитви и литургијском начину живота! -
Ризница литургијског богословља и живота: Катихета Бранислав Илић: Пост у част Светих Апостола BRANISLAVILIC.BLOGSPOT.COM Црква нас позива на овај пост имајући пред собом пример самих апостола... -
А К А Т И С Т ПРЕСВЕТОЈ ВЛАДИЧИЦИ БОГОРОДИЦИ У ЧАСТ ЊЕНЕ ИКОНЕ „РЕЧ ПОСТАДЕ ТЕЛО" Са благословом Оца Милана Ристића, црква Светог Нестора, у месту Витковац, где је и донешена икона Пресвете Богородице из Русије. Акатист у част иконе Пресвете Богородице „Реч постаде тело". Обзиром да је ова икона први пут у Србији, и да није била присутна нигде на овим просторима, тако ни акатист не постоји нигде на интернету на Србском језику. МОЛИМ СВЕ ДОБРЕ ЉУДЕ ДА ПОДЕЛЕ, У СВИМ ГРУПАМА, КАКО БИ ДОШАО ДО ШТО ВИШЕ ЉУДИ. ТАКОЂЕ, КО ЖЕЛИ МОЖЕ ДА ПРЕБАЦИ У ПДФ, И ЗАКАЧИ НЕГДЕ ГДЕ ЋЕ НАРОД МОЋИ ДА ВИДИ. БРАЋО И СЕСТРЕ, НЕМА СЛУЧАЈНОСТИ У БОГУ. ОВА ИКОНА УСПЕШНО ЈЕ БРАНИЛА ГРАНИЦЕ МАЈКЕ РУСИЈЕ ВИШЕ ВЕКОВА, И ДОШЛА ЈЕ БАШ САДА У СРБИЈУ. НА НАМА ЈЕ ДА СЕ МОЛИМО И ИЗМОЛИМО ПОМОЋ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ, У ПРЕДСТОЈЕЋИМ ВРЕМЕНИМА... А К А Т И С Т П Р Е С В Е Т О Ј Б О Г О Р О Д И Ц И ПРЕД ЧУДОТВОРНОМ ИКОНОМ А Л Б А З И Н С К О М "РЕЧ ПОСТАДЕ ТЕЛО" Кондак 1. Изабраној Војвоткињи и благој Заступници земље Амурске и Отаџбине наше, похвалне песме узносимо, ми који се окуписмо око свете иконе Твоје. Не презри мољења наша пред чудотворном иконом Твојом, већ нас молитвама Твојим од свих невоља ослободи и све што је добро нам даруј, нама који Ти у умиљењу велегласно кличемо: Радуј се, Преблагословена Богородице Дјево, Амурска Похвало и Заступнице света. Икос 1. Архангела и Ангела Царице и рода људског Заступнице, Пречиста Дјево Богородице, јављањем иконе Твоје Албазинске благодаћу просветлила си крај Амурски и земљу руску, чувајући пределе Отаџбине наше и људе верне, који Ти певају овако: Радуј се, освећено станиште Бога Речи; Радуј се, Агнице, Која си родила Јагње, Које узима грехе света; Радуј се, рају цветоносни, из Које је изникло Божанско Дрво; Радуј се, Богообрадована Мати, Која си радост небу и земљи родила; Радуј се, прародитељског преступа разрешење; Радуј се, пророчких речи испуњење; Радуј се, Преблагословена Богородице Дјево, Амурска Похвало и Заступнице света. Кондак 2. Видећи, Преблага Владичице, ревност старца Ермогена, свештеномонаха обитељи Уст-Киренскија, благоизволела си да он свету икону Твоју у својим рукама донесе у земљу Амурску, због чега Великом Промислитељу Богу појемо, Алилуја. Икос 2. Ум богопросвећени имајући, преподобни Ермоген се храбро супроставио невољама и лишавањима у земљи незнабожачкој, а ми пројављеним благодатима од иконе Твоје у вери укрепљени, благодарно Ти кличемо: Радуј се, Утешитељко наша милосрдна; Радуј се, надо наша непостидна; Радуј се, Која Покровом Твојим све који притичу икони Твојој заклањаш; Радуј се, Која дарујеш непроцењиво богатство свима који Те поштују; Радуј се, Мати милосрђа неисрцпног; Радуј се, Која слушаш све у невољама који Ти се моле; Радуј се, Преблагословена Богородице Дјево, Амурска Похвало и Заступнице света. Кондак 3. Силу преизобилне благодати пројави Господ икони Твојој, Пресвета Владичице, дарујући покров и избављење људима села Албазинског који Ти се у искушењима мољаше. Радујући се таквом благовољењу Божијем, по молитвама Теби, Преблага, прослављамо Дародавца Бога, појући му, Алилуја. Икос 3. Имајући Те заиста Војвоткињу и Заступницу, Која си пројавила многобројне знаке и чуда од иконе Твоје, људи Албазински пожурише да храм Васкрсења Христовог у тврђави изграде, да се у њему постављеној икони Твојој са умиљењем поклоне, певајући Ти: Радуј се, јер Тебе неразрушиву стену стекосмо; Радуј се, јер снажну Покровитељицу спознасмо; Радуј се, јер нам кроз своју свету икону дарујеш благо изобилно; Радуј се, јер си иконом Твојом Албазинском земљу осветила; Радуј се, јер си нас Славу Божију певати научила; Радуј се, јер онима који Ти се са вером моле молбе испуњаваш; Радуј се, Преблагословена Богородице Дјево, Амурска Похвало и Заступнице света. Кондак 4. Буром јарости запоседнути иноверници, супростављаху се благоустројењу људи руских у земљи Даурској; ради молитава пред светом иконом Твојом јавила си се у виђењу чудесном, застрашујући иноплеменике који желеше да спале усеве пшенице; радујући се таквој пројави милости Твоје, благодарно кличемо Богу: Алилуја. Икос 4. Чувши од иноплеменика о дивном јављању Твојем на коњу, Жени у белим одеждама, неизрециве лепоте, уплашивши оне који смишљаху подлости. Таквој заштити Твојој са трепетом благодарног срца пред часном иконом Твојом кличемо: Радуј се, јер чисте рукама и срцем земљораднике благословеним плодовима награђујеш; Радуј се, Мати милосрђа, Која море богатих дарова хришћанима изливаш; Радуј се, изнемоглих заступнице и укрепљење; Радуј се, јер у глади и невољима бринеш; Радуј се, јер се иконом Твојом вера умножава; Радуј се, јер си нас научила да певамо Славу Божију; Радуј се, Преблагословена Богородице Дјево, Амурска Похвало и Заступнице света. Кондак 5. Божанској звезди уподобила се икона Твоја, Владичице, пројављујући образ од Тебе оваплоћеног Бога Речи. Видевши је молише се пред њом Оци наши у истинској вери укрепише се, исповедајући Господа Исуса Христа, Сина Твога и Бога нашег, научише и нас да Му кличемо овако, Алилуја. Икос 5. Видећи чуда преславна, од иконе Твоје, као многосветли светилник у земљи Далекоисточној просијавши, видимо свету икону Твоју, Пречиста Богомати, светлошћу вере Христове земљу нашу озаривши и правом слављењу Триипостатног Бога верне научивши, кличемо ти: Радуј се, јер си тврђаву Православља узвеличала; Радуј се, јер се њоме Православље у земљи утврдило; Радуј се, јер си је као утеху и покров људима даровала; Радуј се, јер нас зрацима милости Твоје озарујеш; Радуј се, јер дивне знаке иконама Твојим чиниш; Радуј се, јер Богоматеринском дарежљивошћу све који Ти прибегавају посећујеш; Радуј се, Преблагословена Богородице Дјево, Амурска Похвало и Заступнице света. Кондак 6. Цео свет проповеда чуда која се од иконе Твоје Албазинске изливају у земљи Далекоруској, нема града, Владичице, где се по молитвама пред иконом не пројави дејство силе Божије, обилне потоке чуда изливала си онима који Ти у умиљењу притичу. Дивећи се таквом старању Божијем, јављању чудесне иконе Твоје, благодарни људи кличу Богу, Алилуја. Икос 6. Засијавши зрацима славе војсци Руској, Владичице, Која си увек по молитвама пред иконом Твојом успешно одбранила Козачке војске на рекама Шилки и Амура, грофу Николају Муравјеву помажући, у делу одбране граница руских, у земљи Камчатској, малобројном Петропавловском гарнизону победоносни отпор англо-француском ескадрону даровала си, Христоименита Војска кличе Ти овако: Радуј се, непобедива Војвоткињо вођа и војски хришћанских; Радуј се, рода хришћанског свагдашња помоћи; Радуј се, јер си људе Твоје дивном победом увенчала; Радуј се, јер се иконом Твојом извори чуда великих нама пројављују; Радуј се, јер одгониш таму љутих невоља од оних који Те поштују; Радуј се, јер непостижним знацима крепиш оне који Ти се моле; Радуј се, Преблагословена Богородице Дјево, Амурска Похвало и Заступнице света. Кондак 7. Желећи Господ да дарује нове милости у освајању земаља Далекоисточних, стави у срце светитељу Инокентију Венијаминову и генерал-гувернеру Николају Муравјеву да оснује обитељ Уст-Зејску и у њој да храм преславном Благовештењу изграде, у коме ће бити постављена икона Твоја Албазинска у знак сећања на чудесно заступништво Твоје. У њему се сабравши, благодарно кличемо Богу, Алилуја. Икос 7. Нову показа милост Творац и Владика свих по молитвама пред иконом Твојом Албазинском Владичице, када је заувек и на општу сагласност Ајгунски договор закључен био. Под покровом Твојим и руководством, Пресвета Дјево, мир и сагласност Русије и Кине су успостављени, мирољубиви људи, с радошћу припадајући чудесној икони Твојој, једним устима и срцем кличу: Радуј се, јер нам мур, тишину и напредак дарујеш; Радуј се, чврста заштито оних који се у Тебе уздају; Радуј се, земље наше утврђење; Радуј се, земље наше неуништива оградо; Радуј се, јер умирујеш раздоре и неслагања; Радуј се, јер омофором Твојим светозарним све покриваш; Радуј се, Преблагословена Богородице Дјево, Амурска Похвало и Заступнице света. Кондак 8. Јави се необично чудо, Богомати, од иконе Твоје Албазинке, када се људи новоутврђеног града Благовешћенска, много година обузети епидемијом и свепогубним гнојним ранама, целивањем иконе Твоје и кропљењем водом освећеном исцељиваху. Примајући од Тебе, Исцелитељко Блага, такву благодат, људи похвално кличу Богу, Алилуја. Икос 8. Све обухватајући љубављу Твојом, Пречиста, који икони Твојој притичу усрдно, као што си некада давно оцима нашим помоћ Твоју моћну пројавила, тако и нас смирене не лиши Твог благодатног заступништва, који Ти кличемо овако: Радуј се, јер нас од рана и погибије смртне чуваш; Радуј се, јер нас од изливања вода и потопа руком крепком извлачиш; Радуј се, јер нас од пожара росом молитви Твојих избављаш; Радуј се, јер ударе муње и грома од главе наше одгониш; Радуј се, безнадежних сигурна надо; Радуј се, јер дарујеш дар рађања бездетним супружницима; Радуј се, породиља брзо и безболно разрешење; Радуј се, Преблагословена Богородице Дјево, Амурска Похвало и Заступнице света. Кондак 9. Сваки узраст и чин славослови Тебе и Сина Твога, Владичице, прибегавајући образу Твоме у земљи Приамурској прослављеној, имајући икону Твоју чудотворну као штит и ограду од непријатеља видљивих и невидљивих, а Богу Који нам добро чини певамо, Алилуја. Икос 9. Речити говорници ућуташе, јер не умеју да објасне преславно заступништво Твоје Саборне цркве и житеља града Благовешћенска, када подигавши се Кинези видеше Те у ваздуху, Жену чудесну у белим одеждама, носећи Младенца на рукама, војску и пуцњаву заустављајући. Радујући се видљивом заступништву Твоме, верни пред иконом Твојом кличу: Радуј се, Твојим молитвама пред Богом наша Заступнице; Радуј се, тужних утехо; Радуј се, у напастима превелика Заштитнице; Радуј се надо безнадежних; Радуј се, јер у невољама руку помоћи пружаш; Радуј се, јер нам материнску љубав и милосрђе пројављујеш; Радуј се, Преблагословена Богородице Дјево, Амурска Похвало и Заступнице света. Кондак 10. Онима који желе да се спасу и под кров Твој прибегавају буди Блага Помоћница, Пресвета Дјево. Онима који у земљи Приамурској живе и у тами неверја пребивају, и који су од истинске Цркве Христове отпали, у разум Истине приведи и у крило Цркве Сина Твога врати, да нас Твојим Богоматеринским заступништвом помилује Судија Праведни и да нас у дан Страшног Суда удостоји да Му са изабранима певамо, Алилуја. Икос 10. Стена необорива и извор чуда у земљи Амурској јавила се икона Твоја Богородице Дјево, образ Твој би сакривен у дане тешког одступања и великог искушења народа нашег. Да би се после много година са славом вратила, маглу безбожија краја нашег зрацима светлости Христове Истине просвећујући, радосно Ти кличемо: Радуј се, Купино несагорива, сачувавши нетакнутом у огњу пречасну икону Твоју; Радуј се, јер невољне људе Твоје чудотворне иконе не лишаваш; Радуј се, верних пастира Цркве крепости и уразумљење; Радуј се, истинске вере утврђење; Радуј се, од погубних учења заштито; Радуј се, светих обитељи Христових покрове и снабдевање; Радуј се, Преблагословена Богородице Дјево, Амурска Похвало и Заступнице света. Кондак 11. Похвалну песму приносимо Ти, Пресвета Дјево, пред светом чудотворном иконом Твојом Владичице. Сачувај од сваке зле околности град наш и земљу нашу, да тих и миран живот проживимо у свакој благочестивости и чистоти, Сину Твоме и Богу нашем певајући, Алилуја. Икос 11. Светозарна икона Твоја „Реч постаде тело" Владичице, као свећа која нематеријални огањ благодати Твоје примивши у подобију новом распламсава буктиње, благодатне силе, и озарујућа чуда, упућује на пут спасења, нас који кличемо: Радуј се, јер нас подобијем лика Твог тешиш; Радуј се, јер нас невидљиво благословиш; Радуј се, јер си неизрециво милостива онима који Ти певају; Радуј се, јер уразумљујеш одступнике од вере отачке; Радуј се, јер се Тобом истинска вера у земљи нашој успоставља; Радуј се, јер се Тобом замке непријатеља Православља разоткривају; Радуј се, Преблагословена Богородице Дјево, Амурска Похвало и Заступнице света. Кондак 12. Благодат и милост подај нам, Владичице, од иконе Твоје Албазинске многим знацима и чудима прослављеној, да нико ко Ти притиче с вером не оде од ње неуслишен. И ми Ти се поклањамо и молимо: У Православљу нас сачувај и удостој нас да до последњег даха нашег верно појемо Богу, Алилуја. Икос 12. Опевајући Твоје раније и садашње милости, Владичице, пројављена верним слугама Твојим, поклањамо се пречудесном образу твоме, на Амурској земљи јављеном, хвалимо Те,часнију од Херувима, и величамо Те, славнију од Серафима, и припадамо часној икони Твојој, јер Теби Самој која си са нама, умилно кличемо. Радуј се, јер нам иконом Твојом чуда и милости јављаш; Радуј се, јер одгониш таму љутих невоља од оних који Те поштују ; Радуј се, јер нам Твојим заступништвом од свих беда избављаш; Радуј се, јер болести наше душевне и телесне исцељујеш; Радуј се, када си се светом Твојом на српској земљи ходила, Радуј се, када си се устоличила у трон светонесторског храма, Радуј се, свето прибежиште верних; Радуј се, дародавко вечних добара; Радуј се, Преблагословена Богородице Дјево, Амурска похвалио и Заступнице света. Кондак 13. О, Мати свих, која си родила свих светих најсветију Реч, погледај на смирена мољења наша и похвалу пред пречистом иконом Твојом, од сваких нас беда и невоља избави и наследницима Царства Сина Твога учини, да прославимо бескрајно милосрђе Твоје, певајући Богу нашем Херувимску песму, Алилуја. Овај кондак се чита 3 пута, а затим Икос 1, и Кондак 1. Икос 1. Архангела и Ангела Царице и рода људског Заступнице, Пречиста Дјево Богородице, јављањем иконе Твојњ Албазинске благодаћу просветлила си крај Амурски и земљу руску, чувајући пределе Отаџбине наше и људе верне, који Ти певају овако: Радуј се, освећено станиште Бога Речи; Радуј се, Агнице, Која си родила Јагње, Које узима грехе света; Радуј се, рају цветоносни, из Које је изникло Божанско Дрво; Радуј се, Богообрадована Мати, Која си радост небу и земљи родила; Радуј се, прародитељског преступа разрешење; Радуј се, пророчких речи испуњење; Радуј се, Преблагословена Богородице Дјево, Амурска Похвало и Заступнице света. Кондак 1. Изабраној Војвоткињи и благој Заступници земље Амурске и Отаџбине наше, похвалне песме узносимо, ми који се окуписмо око свете иконе Твоје. Не презри мољења наша пред чудотворном иконом Твојом, већ нас молитвама Твојим од свих невоља ослободи и све што је добро нам даруј, нама који Ти у умиљењу велегласно кличемо: Радуј се, Преблагословена Богородице Дјево, Амурска Похвало и Заступнице света. Молитва Богородице Дјево, Пренепорочна Мати Христа Бога нашег, Заступнице рода хришћанског! Пред чудотворном иконом Твојом стојећи, оци наши молише Те, да пројавиш покров Твој и заступништво земљи Приамурској. И ми те сада молимо: град наш и земљу ову од налета иноплеменика сачувај и од међусобног рата заштити. Даруј свету мир, земљи изобиље плодова; сачувај у светости пастире наше, који се у светим храмовима труде; осени сведарежљивим покровом Твојим њихове градитеље и добротворе. Утврди у правој вери и једномислију браћу нашу; заблуделе и отпале од Православне вере уразуми и присаједини Светој Цркви Сина Твога. Буди покров свима који притичу чудотворној икони Твојој, утеха и пристаниште од свих зала, беда и невоља, јер си Ти болесних исцељење, невољних утеха, заблуделих исправљење и уразумљење. Прими мољења наша и узнеси их ка Престолу Свевишњег, да Твојим заступништвом чувани и покровом Твојим осењени, прославимо Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и у векове векова. Амин. Тропар, глас 3. Свемилостива наша Заступнице, Мати оваплоћеног Бога Речи, пројавила си чудотворну икону Своју на Амурској земљи, из ње благодат обилно изливаш, дарујући исцељење немоћи душевних и телесних. О, Свеблага Богородитељко, Помоћнице жена на порођају, и Изабрана Војвоткињо победоносна, од налета иноплеменика Чврсти Штите, Православље у земљи учврсти, и подај душама нашим велику милост. Кондак, глас 6. Непостидна Заштитнице хришћана, незамењива пред Творцем Посреднице, не презри глас мољења нас грешних, него као блага притекни у помоћ нама, који Те са вером призивамо; пожури на молитву и похитај на умољавање, Богородице, свагдашња Заштитнице оних који Те поштују. -
Бар: Свештеници дали изјаве због литије у част Светом Јовану Владимиру
a Странице је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Вести из Епархија
Због литије организоване јуче у част заштитника Бара – Светог Јована Владимира, свештеници Митрополије црногорско приморске јутрос су у Центру безбједности дали изјаве а тужилац је саопштио да нема основа за кривичну пријаву. Изјаве су у Центру безбједности у Бару дали: протојереј ставрофор Слободан Зековић, протојереј Јован Пламенац, протојереј Љубомир Јовановић, јереји Младен Томовић, Никола Радовић, Александар Орландић и Марјан Петковски, док је протојереј Синиша Смиљић изјаву дао у Улцињу. Уз свештенике у Бару су све вријеме били правни заступник Митрополије црногорско-приморске др Владимир Лепосавић и адвокат Бошко Чармак. Свештеницима је синоћ наложено да се рано јутрос јаве у Центар безбједности и дају изјаве због литије која је одржана улицама града под Румијом након вечерње службе и молебна Пресветој Богородици у Саборном храму Светог Јована Владимира у Бару. Иначе литија се традиционално организује сваке године у част овог Божијег угодника који је небески заштитник Бара. Протојереј-ставрофор Слободан Зековић, архијерејски намјесник барски, синоћ је казао да се Свети Јован Владимир ове године скромније прославља, али да је “Свети Јован Владимир услишио молбу и жељу народа свога и благословио да овај молитвени ход у славу Божију и част његову опет прође његовим градом и да се његов благослов на свима нама утврди”. Извор: Митрополија црногорско-приморска -
,,На правди Бога, хапсили су нас као криминалце. Није лијепо да моја дјеца и моји парохијани гледају како ме одводи полицијска марица, али хапшењем ми нисмо понижени. Част је страдати, на правди Бога, за Светог Василија, јер Црква се у својој пуноћи највише пројављује у страдању“- казао је, између осталог, за Радио ,,Светигору протојереј-ставрофор Слободан-Бобан Јокић архијерејски намјесник никшићки. Звучни запис разговора Отац Слободан говорио је о Световасилијевској литији на празник небеског заштитника града под Требјесом, организованој од стране вјерног народа по традицији дугој 26 година, која је изазвала хапшење Владике Јоаникија и осморице свештеника. Отац Слободан је био један од утамничених свештеника, што је и узроковало погоршање његовог здравственог стања, тако да је након 72-часовног притвора био упућен на болничко лијечење, наприје у никшићку а потом у подгоричку болницу. Отац Слободан захваљује својим парохијанима и свима на подршци коју је добијао свих ових дана, додајући да се настављају богослужења у никшићким храмовима уз поштовање прописаних мјера НКТ, рекавши да вјерници једва чекају да буду настављене литије за одбрану Светиња. Отац Слободан каже да се настављају радови на градњи храма светог Нектарија у Никшићу и позива све, који су у могућности, да помогну ово богоугодно дјело. Извор: Митрополија црногорско-приморска-
- 1
-
-
- протопрезвитер-ставрофор
- слободан
- (и још 8 )
-
Потпоручник Зоран Стајић у касарни "Адем Јашари" у Приштини задужен је за обуку "Безбедносних снага Косова." Рођен у једном селу код Гњилана, где ће још '98. године остати без стрица кога су убили шиптарски терористи а он ће се као дете нашћи у збеговима и избеглиштву са многим косовским Србима. У родно село се вратио након рата, школовао се на Косову а Војну академију завршио у Скопљу на академији "Генерал Михаило Апостолски." Затим је похађао Курс за интеграцију младих официра након чега је обукао униформу фришко формиране "војске Косова." Током обуке "Косовских безбедносних снага" која се углавним врши у садејству са албанском војском и инструкторима из Хрватске, Стајићу асистирају и његови другови из исте класе, Милош Денић и Марко Вревић. Ово би у ствари била прелепа вест да су српске службе у косовску војску убациле своје људе који ће да раде за наше интересе. Нажалост, ради се о момцима који са поносом носе њихову униформу и желе да напредују у служби. Њих тројица спадају међу 40-так Срба који су поклекли и приступили "војсци Косова." Срби су потребни косовској војсци како би испунили квоту да у својим редовима имају минимално 10% највеће мањинске заједнице и како би се створио утисак да је то некаква мултиетничка војска. Косовској војсци се придружују Срби углавном из сиромашног Косовског поморавља Гњилана. Већина њих је прво ангажована у КБС-у под паролом да то није војска и да им је задатак да чувају српске цивиле од елеменатарних непогода. Да чувају наше пољопривреднике којима су предходно узели имања. Ипак, када је пре две године Приштина предузела мере за трансформацију Косовских безбедносних снага у "војску Косова" у првом тромесечју почео је процес регрутације војних снага а Срби су у руке добили пушку да пуцају на своју браћу. Они се углавном маме новцем, ако се узме у обзир да је просечна плата на Косову 170 евра, војници су доста плаћенији и зарађују 410 евра, док се српским официрима који приступе војсци даје плата од чак 1.600 евра. Трансформација косовске војске ће се спроводити у неколико фаза у наредних 10 година и планирано је да има укупно 8.000 војника, 5.000 активних и 3.000 у резерви. Тренутно они имају 2.500 војника и 800 резервиста. Терористичка организација која је '99. године носила назив ОВК-а, након рата се трансформисала у Косовски заштитни корпус, након проглашења независности 2008. године преименовали су се у Косовске снаге безбедности а затим и у Оружане снаге. Српски официри између осталог имају задатак да по српским енклавама врбују српске младиће и спремају их за редовно служење војног рока које ће на Косову убрзо постати обавезно за све, па и за Србе. До сада су албански есктремисти и терористи српске полицајце и цивиле убијали без обуке, а за убудуће ће их за то обучавати управо Срби. Када ови војници дођу у контакт са безбедносним службама Србије, према кривичном закону очекује их 10 година затвора због учешћа у илегалној страној оружаној формацији. Нажалост, има данас доста Срба који марширају под заставом ОВК-а, седе у канцеларијама са чијих зидова их гледају слике убица али и држе почасну стражу испред гробова терориста. Како ли се осећају када деци дају парче хлеба плаћено српском крвљу, какав ли је укус издаје...
-
“Велике народне литије су бијег народа од политичких манипулација на миран, хришћански начин”, рекао је Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије на прес конференцији која је данас уприличена на тему „Уписи православних цркава, манастира и црквеног земљишта у Катастар непокретности“ у подгоричком Прес центру. Он је нагласио да наше литије представљају лијек за братоубилачке ране које су дубок траг оставиле на тијелу народа који жели да поврати сопствено достојанство. „Три најважније личности у држави су атеисти и то је њихово право, али они немају право да убијају Бога у народу чиме би се наставио континуитет политике подјела и братоубилаштва“, казао је Митрополит и додао да је суштна Закона о слободи вјероисповијести спој фашизма и бољшевизма. Коментаришући питање законске формулације о отимању црквене имовине које су изграђене прије 1918. године, Митрополит Амфилохије је запитао како ће се то односити на значајне дјелове садашње Црне Горе, који у том периоду нису били дио нововјековне црногорске државе. “Власт жели да подржави имовину из тог периода, а светиње из Метохије које су тада припадале Црној Гори без дилеме предали су у руке УЧК терористима“, рекао је Митрополит Амфилохије. Посебно се осврнуо на чињеницу да је Закон о слободи вјероисповјести дискриминаторски јер се односи само на Православну цркву. „Са свима другима склопљен је уговор који штити њихова права и то је добро, али шта је са православцима“, упитао је Митрополит Амфилохије додавши да се плаши да је ријеч о обмани наше браће римокатолика и муслимана. Владика је подсјетио на примјере кршења вјерских права црногорских грађана, посебно се осврнувши на примјер адвоката Бошка Чармака коме је угрожено право да, у знак протеста учини подвиг кренувши из Бара пјешке према Цетињу. „Он је носио крст који је проблем за наше власти, а тај дух се пројавио и у примјеру оскрнављења православног крста на мјесту гдје су страдали туристи из Румуније у кањону Платије“, истакао је Митрополит Амфилохије. Нарочито је истакао примјер подофицира војске Црне Горе Дарка Мрваљевића, који удаљен са дужности јер је активан учесник литија, рекавши да то полако постаје пракса обрачунавања са људима у државној служби који су браниоци светиња а којих има на хиљаде. Митрополит се осврнуо и на проблем регистрације СПЦ у Црној Гори. Нагласио је да је ноторна неистина да Митрополија црногорско-приморска неће да се региструје, те да је она поштовала све законске норме које су биле на снази у нашој земљи. „То се чак односи и на Закон који је настао у вријеме комунизма који није захтијевао поновну регистрацију“, рекао владика Амфилохије. Примјећује да садашњи Закон жели да натјера Цркву која постоји преко 800 година на овом подручју да се поново региструје. „Тиме желе да је ставе у исти положај са новом црквом коју жели да успостави владајући ДПС и предсједник Ђукановић“, нагласио је Митрополит Амфилохије. Владика Амфилохоје је прокоментарисао гласове који предлажу да он буде протјеран из Црне Горе. „Нека ме протјерају, гонили су и моје претходнике и то би ми била част, чак и нека ме убију попут Митрополита Јоаникија – част је погинути ради одбране светиња“, закључио је Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски, Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије. ђакон Павле Божовић Извор: Митрополија црногорско-приморска-
- 1
-
-
- митрополит
- амфилохије
- (и још 7 )
-
“Велике народне литије су бијег народа од политичких манипулација на миран, хришћански начин”, рекао је Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије на прес конференцији која је данас уприличена на тему „Уписи православних цркава, манастира и црквеног земљишта у Катастар непокретности“ у подгоричком Прес центру. Он је нагласио да наше литије представљају лијек за братоубилачке ране које су дубок траг оставиле на тијелу народа који жели да поврати сопствено достојанство. „Три најважније личности у држави су атеисти и то је њихово право, али они немају право да убијају Бога у народу чиме би се наставио континуитет политике подјела и братоубилаштва“, казао је Митрополит и додао да је суштна Закона о слободи вјероисповијести спој фашизма и бољшевизма. Коментаришући питање законске формулације о отимању црквене имовине које су изграђене прије 1918. године, Митрополит Амфилохије је запитао како ће се то односити на значајне дјелове садашње Црне Горе, који у том периоду нису били дио нововјековне црногорске државе. “Власт жели да подржави имовину из тог периода, а светиње из Метохије које су тада припадале Црној Гори без дилеме предали су у руке УЧК терористима“, рекао је Митрополит Амфилохије. Посебно се осврнуо на чињеницу да је Закон о слободи вјероисповјести дискриминаторски јер се односи само на Православну цркву. „Са свима другима склопљен је уговор који штити њихова права и то је добро, али шта је са православцима“, упитао је Митрополит Амфилохије додавши да се плаши да је ријеч о обмани наше браће римокатолика и муслимана. Владика је подсјетио на примјере кршења вјерских права црногорских грађана, посебно се осврнувши на примјер адвоката Бошка Чармака коме је угрожено право да, у знак протеста учини подвиг кренувши из Бара пјешке према Цетињу. „Он је носио крст који је проблем за наше власти, а тај дух се пројавио и у примјеру оскрнављења православног крста на мјесту гдје су страдали туристи из Румуније у кањону Платије“, истакао је Митрополит Амфилохије. Нарочито је истакао примјер подофицира војске Црне Горе Дарка Мрваљевића, који удаљен са дужности јер је активан учесник литија, рекавши да то полако постаје пракса обрачунавања са људима у државној служби који су браниоци светиња а којих има на хиљаде. Митрополит се осврнуо и на проблем регистрације СПЦ у Црној Гори. Нагласио је да је ноторна неистина да Митрополија црногорско-приморска неће да се региструје, те да је она поштовала све законске норме које су биле на снази у нашој земљи. „То се чак односи и на Закон који је настао у вријеме комунизма који није захтијевао поновну регистрацију“, рекао владика Амфилохије. Примјећује да садашњи Закон жели да натјера Цркву која постоји преко 800 година на овом подручју да се поново региструје. „Тиме желе да је ставе у исти положај са новом црквом коју жели да успостави владајући ДПС и предсједник Ђукановић“, нагласио је Митрополит Амфилохије. Владика Амфилохоје је прокоментарисао гласове који предлажу да он буде протјеран из Црне Горе. „Нека ме протјерају, гонили су и моје претходнике и то би ми била част, чак и нека ме убију попут Митрополита Јоаникија – част је погинути ради одбране светиња“, закључио је Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски, Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије. ђакон Павле Божовић Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
-
Доксологија у част блажењејшег Митрополита Онуфрија у подгоричком Саборном храму
a Странице је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Вести из Епархија
Његово Блаженство Митрополит кијевски и све Украјине г. Онуфрије допутовао је вечерас у посјету Митрополији црногорско-приморској. Пред подгоричким Саборним храмом Христовог Васкрсења дочекали су га свештенство, монаштво и вјерни народ. -ФОТОГАЛЕРИЈА- У току је доксологија, послије које ће се служити молебани канон Пресветој Богородици. Након тога Блажењејши г. Онуфрије са својим домаћином – Митрополитом црногорско-приморским г. Амфилохијем предводиће крсни вход улицама Подгорице. Након доксологије и молебана Пресветој Богородици, Митрополит кијевски и све Украјине г. Онуфрије и Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије кренули су испред саборног храма пред неколико десетина хиљада вјерника који учествују у вечерашњој литији подгоричким улицама. Извор: Митрополија црногорско-приморска-
- 1
-
-
- доксологија
- част
- (и још 6 )
Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука. Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано. Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.
© ☦ 2021 Сва права задржана.