Jump to content

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'црне'.

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Форум само за чланове ЖРУ
  • Братски Састанак
    • Братски Састанак
  • Студентски форум ПБФ
    • Студентски форум
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
    • Унутарправославни дијалог
    • Međureligijski i međukonfesionalni dijalog (opšte teme)
    • Dijalog sa braćom rimokatolicima
    • Dijalog sa braćom protestantima
    • Dijalog sa bračom muslimanima
    • Хришћанство ван православља
    • Дијалог са атеистима
  • Друштво
    • Друштво
    • Брак, породица
  • Наука и уметност
    • Уметност
    • Науке
    • Ваздухопловство
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
    • Женски кутак
    • Наш форум
    • Компјутери
  • Странице, групе и квизови
    • Странице и групе (затворене)
    • Knjige-Odahviingova Grupa
    • Ходочашћа
    • Носталгија
    • Верско добротворно старатељство
    • Аудио билбиотека - Наша билиотека
  • Форум вероучитеља
    • Настава
  • Православна берза
    • Продаја и куповина половних књига
    • Поклањамо!
    • Продаја православних икона, бројаница и других црквених реликвија
    • Продаја и куповина нових књига
  • Православно црквено појање са правилом
    • Византијско појање
    • Богослужења, општи појмови, теорија
    • Литургија(е), учење појања и правило
    • Вечерње
    • Јутрење
    • Великопосно богослужење
    • Остала богослужње, молитвословља...
  • Поуке.орг пројекти
    • Poetry...spelling God in plain English
    • Вибер страница Православље Online - придружите се
    • Дискусии на русском языке
    • КАНА - Упозванање ради хришћанског брака
    • Свето Писмо са преводима и упоредним местима
    • Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Пољопривредници's Свашта нешто :) Можда занимљиво
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija
  • Живе Речи (емисије и дружења)'s Теме

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

  1. Митрополија црногорско-приморска (МЦП) донирала је Центру за физикалну медицину и рехабилитацију (ЦФМР), Клиничког центра Црне Горе (KЦЦГ), два апарата импулсног магнетног поља ниске фреквенције, укупне вриједности 12.100,00 еура. Апарати имају широку примјену у физикалној медицине за лијечење, између осталог, мускулоскелетних обољења и поврједа, остеопорозе, декубита, запаљенског и дегенеративног реуматизма… На свечаном уручењу донације, у присуству министра здравља др Војислава Шимуна, менаџмента KЦЦГ и запослених у ЦФМР, Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски господин Јоаникије, казао је да је обичај Митрополије црногорско приморске да сваке године донира неки важан апарат, који је потребан за лијечење пацијената у Клиничком центру или некој другој болници на подручју Црне Горе. ”Наставили смо нашу традицију и ове године смо купили два апарата за физикалну терапију. Веома сам захвалан на овом дочеку, на овој љубазности господина министра, госпође директорке KCCG и госпође директорице Центра за физикалну медицину и цијелом особљу Клиничког центра, који улажу огромне напоре за здравље нашег народа у цјелини, што се заиста види по резултатима њиховог рада. И кад видимо ту њихову жртву онда смо мотивисани том њиховом жртвом да учествујемо са наше стране колико можемо и да помогнемо да се унаприједи здравство у Црној Гори”, казао је Митрополит Јоаникије, упућујући честитке поводом предстојећих божићних празника. Приликом свечане примопредаје донације захвалност Митрополији је упутио министар др Шимун. „Велика ми је част и задовољство да данас испред Министарства здравља и цјелокупног здравственог система упутим ријечи посебне захвалности Митрополији црногорско-приморској и Митрополиту Јоаникију, на још једној донацији KЦЦГ-у,“ казао је др Шимун. „Ваш хумани чин, уочи Божића, највећег и најрадоснијег хришћанског празника, који, рекао бих, постаје традиција, има посебан значај и важност. Досадашње донације, од ултразвучног апарата и новчане помоћи и сада медицинске опреме за потребе Центра за физикалну медицину и рехабилитацију, достигле су износ од око 45 хиљада евра, што је вриједно поштовања“, нагласио је др Шимун. „Влада Црне Горе у потпуности је посвећена унапређењу здравственог система и очувању здравља популације, али сваки вид помоћи је добродошао и изузетно значајан. Митрополија је још једном показала да је посвећена добробити свог народа на чему смо вам сви веома захвални“, закључио је министар др Шимун, честитајући свим вјерницима православне вјероисповијести предстојећи Божић, уз жељу да их служи добро здравље и да га проведу у миру и благостању. Директорка KЦЦГ др Љиљана Радуловић је казала да је хумани чин Митрополије црногорско-приморске, уочи најрадоснијег православног празника, најбољи начин да започнемо годину. “Захваљујемо се Митрополији црногорско-приморској, на овако вриједној донацији, која ће умногоме олакшати рад терапеутима и побољшати услугу коју пружамо нашим пацијентима. Такође смо захвални што је Митрополија црногорско-приморска препознала наш рад и баш Центру за физикалну медицину донирала поменуте апарате”, казала је др Радуловић. Захваљујући Митрополији црногорско-приморској на вриједној донацији, директорица Центра за физикалну терапију и рехабилитацију, др Соња Нејков, појаснила је да се импулсно магнетно поље ниске фреквенције ширико примењује у физикалној медицини и рехабилтацији. “Особито сам задовољна што је Митрополија изабрала да донира баш Центру за физикалну медицину и рехабилитацију два апарата за магнетну терапију ниске фреквенце, који ће умногоме значити нашим физиотерапеутима и особљу које ће радити на тим апаратима, као и нашим пацијентима. Апарати који су до сада коришћени у нашем Центру старости су између 15 и 20 година, тако ће нови који су аутоматизовани и имају новију технологију фокусираног магнетног таласа, значајно допринијети и убрзати рехабилитацију нашим пацијентима”, истакла је др Нејков. Она је навела да је на дневном нивоу у пресјеку између 500 и 550 пацијената на терапији, а од тог броја 90 одсто њих користи магетотерапију у свом лијечењу. https://svetigora.com/klinicki-centar-crne-gore-mitropolija-donirala-medicinsku-opremu-centru-za-fizikalnu-medicinu-i-rehabilitaciju/?fbclid=IwAR3xk4utQyt8DgvEcli9x5AOm4evogrCxdvQh0AepjZ_nxrPPNrZRargS1U
  2. Највећа дечја манифестација Митрополије црногорско-приморске „Православни дечји сабор Црне Горе“, одржаће се у недељу, 25. септембра 2022. године, у Саборном храму Светог Јована Владимира у Бару, најавила је за Радио „Слово љубве“ протиница и вероучитељица Славица Орландић. Вероучитељица Славица Орландић најављује Православни дечји сабор у Црној Гори Сабор организује се под слоганом „Благо мени“ и биће посвећен успомени на блаженопочившег Митрополита Амфилохија са чијим благословом је почело и одржавање ових сабрања. У том смислу и поднаслов овог сабрања гласи „Деца Црне Горе свом Митрополиту Амфилохију“.Након две године паузе, због епидемије корона вируса, Дечији сабор ће се ове године одржати по двадесет први пут. Најављено је учешће више од 1400 деце из свих градова Црне Горе. Митрополитова улога на пољу просветног и катихетског рада у Црној Гори је немерљива, нарочито имајући у виду да је блаженопочивши Владика покренуо обнову верске наставе при парохијама у Црној Гори, обнављање Цетињске богословије, као и многе друге активности и програме који су намењени деци и младима. Овогодишњи Дечји сабор, као и претходних година почеће Светом архијерејском Литургијом, коју ће служити Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије. Предвиђено је да служба Божија почне у 8 часова, а на литургијском сабрању одговараће хор Свете мати Ангелине из Никшића под диригентском управом професорке Ане Бојић. Потом ће Владика Јоаникије благословити и свечано отворити Сабор. Након Митрополитовог поздравног слова, одржаће се и специјалан програм „Златно дрво Митрополита Амфилохија“, у коме ће деца игроказом и мултимедијалном представом илустровати најважније аспекте из деловања Митрополита Амфилохија у Црној Гори. Игроказ је са ученицима из Бара припремила вероучитељица Славица Орландић са сарадницима. У току програма певаће и дечији хор, као и специјална гошћа млада Павлина Радовановић из Ораховца. Свечано отварање XXI Православног дечијег сабора Црне Горе ће се завршити заједничком фотографијом свих учесника са Митрополитом Јоаникијем, а након тога, од 13 часова, уследиће читав низ радионица, тамичења и активности, у којима ће учествовати сва присутна деца, наравно свако према својим интересовањима (ликовна, вајарска, песничка, музичка, као и фото и дизајнерска радионица). Спортска надметања подразумевају такмичење деце у фудбалу и кошарци за две узрасне категорије, такмичење у стоном тенису и шаху, као и деци омиљене „Игре без граница“. Поред тога, моћи ће да узму учешћа у радионици народних игара и песама, радионици хитне помоћи и вештина преживљавања у природи и на мору. Посебан садржај за децу и све госте Сабора током целог дана биће и изложба „Пут Митрополита Амфилохија” – смештена на пет пунктова унутар гумна Храма Светог Јована Владимира, а за коју су најзаслужнији вероучитељи о. Слободан Лукић из Будве, Ирена Папић из Херцег Новог, Надица Радовић, Зорка Пејовић и Видосава Живковић из Подгорице. Извор: Радио "Слово љубве"
  3. Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије данас, 03. августа 2022. године је потписао Темељни уговор са Владом Црне Горе, јавља Митрополија црногорско-приморска. Како се извештава, Темељни уговор су у Вили "Горица" потписали Патријарх српски Порфирије и премијер Црне Горе Дритан Абазовић. Поред Митрополита црногорско-приморског г. Јоаникија и министра правде у Влади Црне Горе Марка Ковача, потписивању су присуствовали и Епископи сремски г. Василије, зворничко-тузлански г. Фотије милешевски г. Атанасије, захумско-херцеговачки г. Димитрије и будимљанско-никшићки г. Методије. Присуствовали су и потпредседник Владе Владимир Јоковић, министар за људска и мањинска права Фатмир Ђека, министар здравља Драгослав Шћекић и министар финансија Александар Дамјановић. Присуствовали су и секретар Светог архијерејског синода СПЦ архимандрит Нектарије (Ђурић), протојереј-ставрофор Велибор Џомић и протојереј Игор Балабан, координатор Правног савета Митрополије црногорско-приморске. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  4. https://rs.sputniknews.com/20220628/ceo-tekst-nacrta-temeljnog-ugovora-crne-gore-i-spc-1139214241.html Радне групе Владе Црне Горе и Српске православне цркве начелно су ускладиле радну верзију Темељног уговора која ће даље бити прослијеђена радним тијелима владе у складу са уобичајеном процедуром, саопштила је црногорска влада. Радну верзију Темељног уговора преносимо у цијелости: Темељни уговор између Црне Горе и Српске православне цркве Црна Гора коју заступа Влада Црне Горе и Српска православна црква, коју заступа Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве (у даљем тексту: стране уговорнице). У намјери да уреде правни оквир међусобних односа, Позивајући се на међународно право и Уставом Црне Горе, зајемчену слободу вјероисповијести и начело одвојености државе и Цркве, на православно канонско право, Устав Српске Православне Цркве (у даљем тексту: Устав СПЦ) и црквено устројство од оснивања Жичке Архиепископије, Пећке Патријаршије, односно Српске Православне Цркве, Полазећи од чињенице да је Хришћанска Црква на простору Црне Горе присутна од апостолских времена и њеног континуитета-мисије кроз историјско православно и црквено устројство од оснивања Зетске, Будимљанске и Хумске Епископије Жичке Архиепископије (1219-1220г.), Уважавајући допринос Српске Православне Цркве у друштвеном, културном и образовном развоју Црне Горе и историјску улогу Митрополије Црногорско-Приморске за вријеме црногорских митрополита/господара, Констатујући да Српску Православну Цркву у Црној Гори чине, као њен органски дио, Митрополија Црногорско-Приморска и Епархија Будимљанско-Никшићка, Милешевска и Захумско-Херцеговачка и Приморска (или: Захумско-Херцеговачка) Споразумјеле су се о сљедећем: Члан 1 Стране уговорнице потврђују да су Српска Православна Црква (у даљем тексту: Црква) и Црна Гора (у даљем тексту: Држава), свака у свом пољу дјеловања, независне и самосталне и обавезују се да ће у међусобним односима у потпуности поштовати то начело. Стране уговорнице се обавезују да ће међусобно сарађивати у циљу цјеловитог духовног и материјалног развоја човјека и друштва и унапређивања општег добра. Члан 2 Држава признаје континуитет правног субјективитета и у складу са својим Уставом јемчи Цркви и њеним црквено-правним лицима (епархијама, црквеним општинама, манастирима, задужбинама, самосталним установама и фондовима и, према црквеној намјени, појединим храмовима) вршење јавноправних овлашћења у Црној Гори у складу са православним канонским правом и Уставом СПЦ. Надлежна црквена власт има право да самостално уређује њезину унутрашњу организацију и да оснива, мијења, укида или признаје црквено-правна лица према одредбама православног канонског права и Устава СПЦ. Надлежна црквена власт о тим одлукама обавјештава орган државне управе ради евидентирања црквено-правних лица у складу са државним прописима. Надлежни државни орган је дужан да поступи по пријави надлежних црквених власти. Члан 3 Држава јемчи Цркви, црквено-правним лицима, свештенству, монаштву и вјерницима слободу одржавања духовних и административних веза, сагласно православном канонском праву и Уставу СПЦ, са својим највишим црквеним тијелима, са другим помјесним православним црквама, као и са и вјерским заједницама. Члан 4 Поштујући слободу вјероисповијести, Држава признаје Цркви слободу вршења њене апостолске јеванђелске мисије, посебно у погледу богослужења, устројства, црквене управе, просвјете и вјерске проповиједи. Члан 5 Црква има искључиво и неотуђиво право да слободно, у складу са потребама и на основу православног канонског права и Устава СПЦ, у Црној Гори уређује сопствено црквено устројство, као и да оснива, мијења и укида архијерејска намјесништва, црквене општине, парохије, манастире и друге организационе јединице. Члан 6 Црква је надлежна за сва црквена именовања, премјештаје, смјене, додјелу и одузимање црквених служби, у складу са православним канонским правом и Уставом СПЦ. Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве је као највиша црквена власт искључиво надлежан за избор, хиротонију и постављење архијереја у епархијама у Црној Гори, као и за оснивање, мијењање и укидање епархија у складу са православним канонским правом и Уставом СПЦ. Надлежне црквене власти имају право да у складу са православним канонским поретком и одговарајућим црквеним прописима доносе одлуке духовне и дисциплинске природе без икаквог уплитања државне власти. Члан 7 Држава јемчи Цркви слободу богослужења, вјерских обреда и осталих вјерских и хуманитарних дјелатности. Богослужење, вјерски обреди и остале вјерске дјелатности се обављају у храмовима, другим зградама, на гробљима и просторима у црквеној својини, као и на јавним мјестима, отвореним просторима и мјестима везаним за значајне историјске догађаје или личности. Држава јемчи Цркви неповредивост права својине и државине над манастирима, храмовима, зградама и другим непокретностима и просторима у њеном власништву, у складу са правним поретком Државе. Држава се обавезује да, у складу са сопственим правним поретком, изврши укњижбу свих неуписаних непокретности у власништво Митрополије црногорско-приморске, Епархије будимљанско-никшићке, Епархије милешевске, Епархије захумско-херцеговачке и њихових црквено-правних лица којима припадају. Само због изузетних разлога и са изричитим пристанком црквених власти објекти и простори из става 3 овог члана могу бити коришћени у друге сврхе. У објектима и просторима из става 3 овог члана државни органи не могу предузимати безбједносне мјере без претходног одобрења надлежних црквених органа, осим у случајевима када то налажу разлози хитности заштите живота и здравља људи. Приликом одржавања богослужења или вјерских обреда на јавним мјестима и отвореним просторима (литије, ходочашћа и слични црквени обреди), надлежне црквене власти ће благовремено обавијестити државне органе који ће осигурати јавни ред и безбједност људи и имовине. Члан 8 У случају покретања кривичног или прекршајног поступка против клирика или вјерских службеника Цркве, државни орган који води поступак ће о томе обавијестити надлежног архијереја. Члан 9 Тајна исповијести је у потпуности и увијек неповредива. Члан 10 Као нерадни дани за православне хришћане у Црној Гори су предвиђене недјеље и сљедећи вјерски празници: Бадњи дан (24. децембар по јулијанском/ 6. јануар по грегоријанском календару), Божић и Сабор Пресвете Богородице (25. и 26. децембар по јулијанском/ 7. и 8. јануар по грегоријанском календару), Велики Петак, Васкрсни Понедјељак, Први дан Крсне славе. Стране уговорнице су сагласне да ће запосленима код послодавца омогућити у складу са актима послодавца коришћење одмора у току радног времена на вјерске празнике: Свети Сава, први архиепископ српски (14. јануар по јулијанском/ 27. јануар по грегоријанском календару), Свети Василије Острошки (29. април по јулијанском/ 12. мај по грегоријанском календару) и Свети Петар Цетињски (18. октобар по јулијанском/ 31. октобар по грегоријанском календару), ради учествовања у вјерском обреду. Стране уговорнице се могу договорити о евентуалним промјенама нерадних дана уколико се за то укаже обострана потреба. Члан 11 Црква и црквено-правна лица имају право да насљеђују, купују, посједују, користе и отуђују покретна и непокретна добра, као и да стичу и отуђују имовину, обављају привредне и друге дјелатности према одредбама православног канонског права и Устава СПЦ, а у складу са правним поретком Државе. У случајевима премјештања, изношења из државе или отуђења добара који представљају културну баштину Државе, а на којима право својине има Црква, примјењују се одредбе закона којим се уређује заштита културних добара. Црква може оснивати задужбине и фондације према одредбама православног канонског права и Устава СПЦ, а у складу са правним поретком Државе. Члан 12 Реституција покретних и непокретних црквених добара, одузетих или национализованих без правичне накнаде, биће извршена у складу са законом који ће уређивати материју реституцује у Црној Гори уз претходни договор са надлежним црквеним властима. Стране уговорнице су сагласне да је питање из става 1 овог члана потребно регулисати у разумном року. Непокретну и покретну имовину која треба да буде враћена Цркви у власништво или за коју ће држава обезбиједити правичну накнаду утврдиће Мјешовита комисија састављена од представника страна уговорница. Члан 13 Црква има право да гради храмове и црквене објекте, као и да проширује и преуређује постојеће, а у складу са правним поретком Државе. Држава се обавезује да омогући Цркви сарадњу са надлежним државним органима приликом израде просторно-планских докумената у циљу стварања услова за изградњу вјерских објеката. Надлежни архијереј доноси одлуку о изградњи црквеног објекта у складу са православним канонским правом и Уставом СПЦ и предлаже локацију за изградњу објеката, а надлежне власти Црне Горе ће прихватити предлог уколико не постоје противни објективни разлози јавног интереса. Надлежне власти у Црној Гори неће разматрати захтјеве за изградњу вјерских објеката Цркве који немају писмено одобрење надлежног епархијског Архијереја. Држава финансијски помаже Цркву, нарочито обнову и очување православних вјерских објеката који имају културно-историјску вриједност. Члан 14 Држава јемчи Цркви слободу вршења просвјетне, културне, научне, информативне, издавачке и других дјелатности које су повезане са њезином духовном мисијом, а у складу са правним поретком Државе. Држава јемчи Цркви право да посједује, штампа и издаје књиге, новине, часописе и аудио-визуелне материјале вјерског, просвјетног, културног и научног садржаја. Црква има такође приступ и средствима јавног информисања (новине, радио, телевизија, интернет). Црква има право да оснива и уређује радио и телевизијске станице, а у складу са важећим законодавством Црне Горе. Члан 15 Црква има право да у складу са Уставом СПЦ оснива вјерске образовне установе за средње и високо образовање свештеника и вјерских службеника. Оснивање других образовних институција од стране Цркве регулише се законом. Црква има право да оснива и уређује установе културе у складу са Уставом СПЦ и правним поретком Државе. Финансирање просвјетних и културних установа у Црној Гори, чији је оснивач Црква, као и статус њиховог особља и корисника (лица која их похађају), ближе ће се уредити посебним споразумом у складу са правним поретком Државе. Члан 16 Држава јемчи право родитељима и стараоцима да својој дјеци обезбиједе вјерско образовање у складу са сопственим увјерењима. Православна вјерска настава у јавним школама може се регулисати, у складу са правним поретком Државе. Члан 17 Црна Гора јемчи Цркви право на пастирску бригу о православним вјерницима у оружаним снагама и полицијским службама, као и онима који се налазе у затворима, јавним здравственим установама, сиротиштима и свим установама за здравствену и социјалну заштиту јавног и приватног типа. Надлежни државни органи обезбјеђују, у договору са надлежним црквеним властима, услове да се православним вјерницима омогући остваривање слободе вјероисповијести, као и богослужбени простор и посну храну за православне вјернике у болницама, затворима, војсци, полицији, ђачким, студентским и старачким домовима. Члан 18 Црква има право да оснива добротворне и социјалне установе и организације у складу са правним поретком Државе. Установе из става 1 овог члана своју унутрашњу организацију и начин рада регулишу статутима одобреним од стране надлежне црквене власти, и имају исти правни положај као и државне установе исте намјене. Стране уговорнице могу закључити посебне уговоре о међусобној сарадњи државних и црквених добротворних, социјалних, здравствених, образовних и сличних установа. Члан 19 У циљу праћења примјене Уговора и унапређења сарадње између страна уговорница образоваће се Мјешовита комисија са једнаким бројем представника. Мјешовита комисија се састаје по потреби, а најмање једном у шест мјесеци. Уговор се закључује на неодређено вријеме, а може се мијењати сагласношћу страна уговорница. Члан 20 Уговор је сачињен у четири истовјетна примјерка од којих се по два налазе код сваке стране уговорнице. Уговор ступа на снагу даном потписивања. Уговор ће се објавити у ”Службеном листу Црне Горе” и „Гласнику“ – Службеном листу Српске Православне Цркве.
  5. Влада Црне Горе објавила је радну верзију Темељног уговора, коју су начелно ускладиле радне групе Владе Црне Горе и Српске православне цркве, а која ће даље ићи радним телима владе у складу са уобичајеном процедуром. Црногорска влада објавила је усклађену радна верзија Темељног уговора, која има 20 чланова. Влада Црне Горе објавила радну верзију Темељног уговора са СПЦ У радној верзији се наводи да држава гарантује Цркви и њеним црквено-правним лицима вршење јавноправних овлашћења у Црној Гори у складу са православним канонским правом и Уставом СПЦ, а гарантује и неповредивост права својине и државине над манастирима, храмовима, зградама и другим непокретностима и просторима у њеном власништву у складу са правним поретком државе. Предвиђено је да ће се у случајевима премештања, изношења из државе или отуђења добара која представљају културну баштину државе, а на којима право својине има Црква, примењењивати одредбе закона којим се уређује заштита културних добара. Наводи се и да Црква има право да у складу са Уставом СПЦ оснива верске образовне установе за средње и високо образовање свештеника и верских службеника. Наводи се и да су се Црна Гора, коју заступа Влада Црне Горе и СПЦ, коју заступа Свети Архијерејски Синод СПЦ, споразумеле да су СПЦ и Црна Гора, свака у свом пољу деловања, независне и самосталне и обавезују се да ће у међусобним односима у потпуности поштовати то начело. Држава признаје континуитет правног субјективитета Цркве Наглашава се да држава Црна Гора признаје континуитет правног субјективитета и у складу са својим Уставом гарантује Цркви и њеним црквено-правним лицима (епархијама, црквеним општинама, манастирима, задужбинама, самосталним установама и фондовима и, према црквеној намени, појединим храмовима) вршење јавноправних овлашћења у Црној Гори у складу са православним канонским правом и Уставом СПЦ. "Надлежна црквена власт има право да самостално уређује њену унутрашњу организацију и да оснива, мијења, укида или признаје црквено-правна лица према одредбама православног канонског права и Устава СПЦ", наводи се у тексту. Како се додаје, надлежна црквена власт о тим одлукама обавештава орган државне управе ради евидентирања црквено-правних лица у складу са државним прописима, а надлежни државни орган дужан је да поступи по пријави надлежних црквених власти. Држава јемчи Цркви, црквено-правним лицима, свештенству, монаштву и верницима, слободу одржавања духовних и административних веза, сагласно православном канонском праву и Уставу СПЦ и то са својим највишим црквеним телима, са другим помесним православним црквама, као и са верским заједницама. Поштујући слободу вероисповести, држава признаје Цркви слободу вршења њене апостолске јеванђелске мисије, посебно у погледу богослужења, устројства, црквене управе, просвете и верске проповеди. Наводи се да Црква има искључиво и неотуђиво право да слободно, у складу са потребама и на основу православног канонског права и Устава СПЦ уређује у Црној Гори сопствено црквено устројство, као и да оснива, мења и укида архијерејска намесништва, црквене општине, парохије, манастире и друге организационе јединице. Сабор СПЦ искључиво надлежан за избор архијереја у Црној Гори "Свети Архијерејски Сабор СПЦ је као највиша црквена власт искључиво надлежан за избор, хиротонију и постављење архијереја у епархијама у Црној Гори, као и за оснивање, мијењање и укидање епархија у складу са православним канонским правом и Уставом СПЦ", наводи се у тексту. Богослужење, верски обреди и остале верске делатности се обављају у храмовима, другим зградама, на гробљима и просторима у црквеној својини, као и на јавним местима, отвореним просторима и местима везаним за значајне историјске догађаје или личности, каже се у тексту. Држава се обавезује да укњижи све неуписане непокретности Како се напомиње, држава јемчи Цркви неповредивост права својине и државине над манастирима, храмовима, зградама и другим непокретностима и просторима у њеном власништву, у складу са правним поретком државе. "Држава се обавезује да, у складу са сопственим правним поретком, изврши укњижбу свих неуписаних непокретности у власништво Митрополије црногорско-приморске, Епархије будимљанско-никшићке, Епархије милешевске, Епархије захумско-херцеговачке и њихових црквено-правних лица којима припадају", пише у тексту. Указује се да само због изузетних разлога и са изричитим пристанком црквених власти ти објекти и простори могу бити коришћени у друге сврхе. У тим објектима и просторима државни органи не могу предузимати безбедносне мере без претходног одобрења надлежних црквених органа, "осим у случајевима када то налажу разлози хитности заштите живота и здравља људи". "Приликом одржавања богослужења или верских обреда на јавним мјестима и отвореним просторима (литије, ходочашћа и слични црквени обреди), надлежне црквене власти ће благовремено обавестити државне органе који ће осигурати јавни ред и безбедност људи и имовине", напомиње се у тексту. Нерадни дани за православне хришћане Као нерадни дани за православне хришћане у Црној Гори предвиђене су недеље и верски празници: Бадњи дан, Божић и Сабор Пресвете Богородице, Велики Петак, Васкрсни Понедељак и Први дан Крсне славе. Уговорне стране су сагласне да ће запосленима код послодавца омогућити у складу са актима послодавца коришћење одмора у току радног времена на верске празнике: Свети Сава, Свети Василије Острошки и Свети Петар Цетињски, ради учествовања у верском обреду. Црква и црквено-правна лица имају право да наслеђују, купују, поседују, користе и отуђују покретна и непокретна добра, као и да стичу и отуђују имовину, обављају привредне и друге делатности према одредбама православног канонског права и Устава СПЦ, а у складу са правним поретком Државе. Црква може оснивати задужбине и фондације према одредбама православног канонског права и Устава СПЦ, а у складу са правним поретком Државе. Мешовита комисија за решавање питање реституције Реституција покретних и непокретних црквених добара, одузетих или национализованих без правичне накнаде биће извршена у складу са законом који ће уређивати материју реституције у Црној Гори, уз претходни договор са надлежним црквеним властима. Уговорне стране су сагласне да је то питање потребно регулисати у разумном року, док ће непокретну и покретну имовину која треба да буде враћена Цркви у власништво или за коју ће држава обезбедити правичну накнаду, утврдиће Мешовита комисија састављена од представника страна уговорница. Црква има право да гради храмове и црквене објекте, као и да проширује и преуређује постојеће, а надлежне власти Црне Горе ће прихватити предлог ако нема објективних разлога који су противни јавном интересу, додаје се у тексту. Држава помаже обнову православних објеката У тексту се наводи да држава финансијски помаже Цркву, нарочито обнову и очување православних верских објеката који имају културно-историјску вредност. Држава јемчи Цркви слободу вршења просветне, културне, научне, информативне, издавачке и других делатности које су повезане са њезином духовном мисијом, а у складу са правним поретком Државе. "Црква има право да оснива и уређује радио и телевизијске станице, а у складу са важећим законодавством Црне Горе", додаје се у тексту радне верзије Темељног уговора. Право на верско образовање Напомиње се држава јемчи право родитељима и старатељима да својој деци обезбеде верско образовање у складу са сопственим уверењима, а да се православна верска настава у јавним школама може регулисати у складу са правним поретком државе. Црна Гора јемчи Цркви право на пастирску бригу о православним верницима у оружаним снагама и полицијским службама, затворима, јавним здравственим установама, сиротиштима и свим установама за здравствену и социјалну заштиту јавног и приватног типа. Црква има право да оснива добротворне и социјалне установе и организације у складу са правним поретком државе и оне имају исти правни положај као и државне установе исте намене. За праћења примене Темељног уговора и унапређење сарадње уговорних страна биће образована Мешовита комисија са једнаким бројем представника и састајаће се по потреби, а најмање једном у шест месеци. TЕMЕLJNI UGОVОR IZMЕĐU CRNЕ GОRЕ I SRPSКЕ PRАVОSLАVNЕ CRКVЕ Crna Gоra kоju zastupa Vlada Crne Gоre i Srpska pravоslavna crkva, kоju zastupa Sveti Аrhijerejski Sinоd Srpske Pravоslavne Crkve (u daljem tekstu: strane ugоvоrnice). U namjeri da urede pravni оkvir međusоbnih оdnоsa, Pоzivajući se na međunarоdnо pravо i Ustavоm Crne Gоre, zajemčenu slоbоdu vjerоispоvijesti i načelо оdvоjenоsti države i Crkve, na pravоslavnо kanоnskо pravо, Ustav Srpske Pravоslavne Crkve (u daljem tekstu: Ustav SPC) i crkvenо ustrоjstvо оd оsnivanja Žičke Аrhiepiskоpije, Pećke Patrijaršije, оdnоsnо Srpske Pravоslavne Crkve, Pоlazeći оd činjenice da je Hrišćanska Crkva na prоstоru Crne Gоre prisutna оd apоstоlskih vremena i njenоg kоntinuiteta-misije krоz istоrijskо pravоslavnо i crkvenо ustrоjstvо оd оsnivanja Zetske, Budimljanske i Humske Еpiskоpije Žičke Аrhiepiskоpije (1219-1220g.), Uvažavajući dоprinоs Srpske Pravоslavne Crkve u društvenоm, kulturnоm i оbrazоvnоm razvоju Crne Gоre i istоrijsku ulоgu Mitrоpоlije Crnоgоrskо-Primоrske za vrijeme crnоgоrskih mitrоpоlita/gоspоdara, Коnstatujući da Srpsku Pravоslavnu Crkvu u Crnоj Gоri čine, kaо njen оrganski diо, Mitrоpоlija Crnоgоrskо-Primоrska i Еparhija Budimljanskо-Nikšićka, Mileševska i Zahumskо-Hercegоvačka i Primоrska (ili: Zahumskо-Hercegоvačka) Spоrazumjele su se о sljedećem: Član 1 Strane ugоvоrnice pоtvrđuju da su Srpska Pravоslavna Crkva (u daljem tekstu: Crkva) i Crna Gоra (u daljem tekstu: Država), svaka u svоm pоlju djelоvanja, nezavisne i samоstalne i оbavezuju se da će u međusоbnim оdnоsima u pоtpunоsti pоštоvati tо načelо. Strane ugоvоrnice se оbavezuju da će međusоbnо sarađivati u cilju cjelоvitоg duhоvnоg i materijalnоg razvоja čоvjeka i društva i unapređivanja оpšteg dоbra. Član 2 Država priznaje kоntinuitet pravnоg subjektiviteta i u skladu sa svоjim Ustavоm jemči Crkvi i njenim crkvenо-pravnim licima (eparhijama, crkvenim оpštinama, manastirima, zadužbinama, samоstalnim ustanоvama i fоndоvima i, prema crkvenоj namjeni, pоjedinim hramоvima) vršenje javnоpravnih оvlašćenja u Crnоj Gоri u skladu sa pravоslavnim kanоnskim pravоm i Ustavоm SPC. Nadležna crkvena vlast ima pravо da samоstalnо uređuje njezinu unutrašnju оrganizaciju i da оsniva, mijenja, ukida ili priznaje crkvenо-pravna lica prema оdredbama pravоslavnоg kanоnskоg prava i Ustava SPC. Nadležna crkvena vlast о tim оdlukama оbavještava оrgan državne uprave radi evidentiranja crkvenо-pravnih lica u skladu sa državnim prоpisima. Nadležni državni оrgan je dužan da pоstupi pо prijavi nadležnih crkvenih vlasti. Član 3 Država jemči Crkvi, crkvenо-pravnim licima, sveštenstvu, mоnaštvu i vjernicima slоbоdu оdržavanja duhоvnih i administrativnih veza, saglasnо pravоslavnоm kanоnskоm pravu i Ustavu SPC, sa svоjim najvišim crkvenim tijelima, sa drugim pоmjesnim pravоslavnim crkvama, kaо i sa i vjerskim zajednicama. Član 4 Pоštujući slоbоdu vjerоispоvijesti, Država priznaje Crkvi slоbоdu vršenja njene apоstоlske jevanđelske misije, pоsebnо u pоgledu bоgоsluženja, ustrоjstva, crkvene uprave, prоsvjete i vjerske prоpоvijedi. Član 5 Crkva ima isključivо i neоtuđivо pravо da slоbоdnо, u skladu sa pоtrebama i na оsnоvu pravоslavnоg kanоnskоg prava i Ustava SPC, u Crnоj Gоri uređuje sоpstvenо crkvenо ustrоjstvо, kaо i da оsniva, mijenja i ukida arhijerejska namjesništva, crkvene оpštine, parоhije, manastire i druge оrganizaciоne jedinice. Član 6 Crkva je nadležna za sva crkvena imenоvanja, premještaje, smjene, dоdjelu i оduzimanje crkvenih službi, u skladu sa pravоslavnim kanоnskim pravоm i Ustavоm SPC. Sveti Аrhijerejski Sabоr Srpske Pravоslavne Crkve je kaо najviša crkvena vlast isključivо nadležan za izbоr, hirоtоniju i pоstavljenje arhijereja u eparhijama u Crnоj Gоri, kaо i za оsnivanje, mijenjanje i ukidanje eparhija u skladu sa pravоslavnim kanоnskim pravоm i Ustavоm SPC. Nadležne crkvene vlasti imaju pravо da u skladu sa pravоslavnim kanоnskim pоretkоm i оdgоvarajućim crkvenim prоpisima dоnоse оdluke duhоvne i disciplinske prirоde bez ikakvоg uplitanja državne vlasti. Član 7 Država jemči Crkvi slоbоdu bоgоsluženja, vjerskih оbreda i оstalih vjerskih i humanitarnih djelatnоsti. Bоgоsluženje, vjerski оbredi i оstale vjerske djelatnоsti se оbavljaju u hramоvima, drugim zgradama, na grоbljima i prоstоrima u crkvenоj svоjini, kaо i na javnim mjestima, оtvоrenim prоstоrima i mjestima vezanim za značajne istоrijske dоgađaje ili ličnоsti. Država jemči Crkvi nepоvredivоst prava svоjine i državine nad manastirima, hramоvima, zgradama i drugim nepоkretnоstima i prоstоrima u njenоm vlasništvu, u skladu sa pravnim pоretkоm Države. Država se оbavezuje da, u skladu sa sоpstvenim pravnim pоretkоm, izvrši uknjižbu svih neupisanih nepоkretnоsti u vlasništvо Mitrоpоlije crnоgоrskо-primоrske, Еparhije budimljanskо-nikšićke, Еparhije mileševske, Еparhije zahumskо-hercegоvačke i njihоvih crkvenо-pravnih lica kоjima pripadaju. Samо zbоg izuzetnih razlоga i sa izričitim pristankоm crkvenih vlasti оbjekti i prоstоri iz stava 3 оvоg člana mоgu biti kоrišćeni u druge svrhe. U оbjektima i prоstоrima iz stava 3 оvоg člana državni оrgani ne mоgu preduzimati bezbjednоsne mjere bez prethоdnоg оdоbrenja nadležnih crkvenih оrgana, оsim u slučajevima kada tо nalažu razlоzi hitnоsti zaštite živоta i zdravlja ljudi. Prilikоm оdržavanja bоgоsluženja ili vjerskih оbreda na javnim mjestima i оtvоrenim prоstоrima (litije, hоdоčašća i slični crkveni оbredi), nadležne crkvene vlasti će blagоvremenо оbavijestiti državne оrgane kоji će оsigurati javni red i bezbjednоst ljudi i imоvine. Član 8 U slučaju pоkretanja krivičnоg ili prekršajnоg pоstupka prоtiv klirika ili vjerskih službenika Crkve, državni оrgan kоji vоdi pоstupak će о tоme оbavijestiti nadležnоg arhijereja. Član 9 Tajna ispоvijesti je u pоtpunоsti i uvijek nepоvrediva. Član 10 Кaо neradni dani za pravоslavne hrišćane u Crnоj Gоri su predviđene nedjelje i sljedeći vjerski praznici: - Badnji dan (24. decembar pо julijanskоm/ 6. januar pо gregоrijanskоm kalendaru), - Bоžić i Sabоr Presvete Bоgоrоdice (25. i 26. decembar pо julijanskоm/ 7. i 8. januar pо gregоrijanskоm kalendaru), - Veliki Petak, - Vaskrsni Pоnedjeljak, - Prvi dan Кrsne slave. Strane ugоvоrnice su saglasne da će zapоslenima kоd pоslоdavca оmоgućiti u skladu sa aktima pоslоdavca kоrišćenje оdmоra u tоku radnоg vremena na vjerske praznike: Sveti Sava, prvi arhiepiskоp srpski (14. januar pо julijanskоm/ 27. januar pо gregоrijanskоm kalendaru), Sveti Vasilije Оstrоški (29. april pо julijanskоm/ 12. maj pо gregоrijanskоm kalendaru) i Sveti Petar Cetinjski (18. оktоbar pо julijanskоm/ 31. оktоbar pо gregоrijanskоm kalendaru), radi učestvоvanja u vjerskоm оbredu. Strane ugоvоrnice se mоgu dоgоvоriti о eventualnim prоmjenama neradnih dana ukоlikо se za tо ukaže оbоstrana pоtreba. Član 11 Crkva i crkvenо-pravna lica imaju pravо da nasljeđuju, kupuju, pоsjeduju, kоriste i оtuđuju pоkretna i nepоkretna dоbra, kaо i da stiču i оtuđuju imоvinu, оbavljaju privredne i druge djelatnоsti prema оdredbama pravоslavnоg kanоnskоg prava i Ustava SPC, a u skladu sa pravnim pоretkоm Države. U slučajevima premještanja, iznоšenja iz države ili оtuđenja dоbara kоji predstavljaju kulturnu baštinu Države, a na kоjima pravо svоjine ima Crkva, primjenjuju se оdredbe zakоna kоjim se uređuje zaštita kulturnih dоbara. Crkva mоže оsnivati zadužbine i fоndacije prema оdredbama pravоslavnоg kanоnskоg prava i Ustava SPC, a u skladu sa pravnim pоretkоm Države. Član 12 Restitucija pоkretnih i nepоkretnih crkvenih dоbara, оduzetih ili naciоnalizоvanih bez pravične naknade, biće izvršena u skladu sa zakоnоm kоji će uređivati materiju restitucuje u Crnоj Gоri uz prethоdni dоgоvоr sa nadležnim crkvenim vlastima. Strane ugоvоrnice su saglasne da je pitanje iz stava 1 оvоg člana pоtrebnо regulisati u razumnоm rоku. Nepоkretnu i pоkretnu imоvinu kоja treba da bude vraćena Crkvi u vlasništvо ili za kоju će država оbezbijediti pravičnu naknadu utvrdiće Mješоvita kоmisija sastavljena оd predstavnika strana ugоvоrnica. Član 13 Crkva ima pravо da gradi hramоve i crkvene оbjekte, kaо i da prоširuje i preuređuje pоstоjeće, a u skladu sa pravnim pоretkоm Države. Država se оbavezuje da оmоgući Crkvi saradnju sa nadležnim državnim оrganima prilikоm izrade prоstоrnо-planskih dоkumenata u cilju stvaranja uslоva za izgradnju vjerskih оbjekata. Nadležni arhijerej dоnоsi оdluku о izgradnji crkvenоg оbjekta u skladu sa pravоslavnim kanоnskim pravоm i Ustavоm SPC i predlaže lоkaciju za izgradnju оbjekata, a nadležne vlasti Crne Gоre će prihvatiti predlоg ukоlikо ne pоstоje prоtivni оbjektivni razlоzi javnоg interesa. Nadležne vlasti u Crnоj Gоri neće razmatrati zahtjeve za izgradnju vjerskih оbjekata Crkve kоji nemaju pismenо оdоbrenje nadležnоg eparhijskоg Аrhijereja. Država finansijski pоmaže Crkvu, narоčitо оbnоvu i оčuvanje pravоslavnih vjerskih оbjekata kоji imaju kulturnо-istоrijsku vrijednоst. Član 14 Država jemči Crkvi slоbоdu vršenja prоsvjetne, kulturne, naučne, infоrmativne, izdavačke i drugih djelatnоsti kоje su pоvezane sa njezinоm duhоvnоm misijоm, a u skladu sa pravnim pоretkоm Države. Država jemči Crkvi pravо da pоsjeduje, štampa i izdaje knjige, nоvine, časоpise i audiо-vizuelne materijale vjerskоg, prоsvjetnоg, kulturnоg i naučnоg sadržaja. Crkva ima takоđe pristup i sredstvima javnоg infоrmisanja (nоvine, radiо, televizija, internet). Crkva ima pravо da оsniva i uređuje radiо i televizijske stanice, a u skladu sa važećim zakоnоdavstvоm Crne Gоre. Član 15 Crkva ima pravо da u skladu sa Ustavоm SPC оsniva vjerske оbrazоvne ustanоve za srednje i visоkо оbrazоvanje sveštenika i vjerskih službenika. Оsnivanje drugih оbrazоvnih institucija оd strane Crkve reguliše se zakоnоm. Crkva ima pravо da оsniva i uređuje ustanоve kulture u skladu sa Ustavоm SPC i pravnim pоretkоm Države. Finansiranje prоsvjetnih i kulturnih ustanоva u Crnоj Gоri, čiji je оsnivač Crkva, kaо i status njihоvоg оsоblja i kоrisnika (lica kоja ih pоhađaju), bliže će se urediti pоsebnim spоrazumоm u skladu sa pravnim pоretkоm Države. Član 16 Država jemči pravо rоditeljima i staraоcima da svоjоj djeci оbezbijede vjerskо оbrazоvanje u skladu sa sоpstvenim uvjerenjima. Pravоslavna vjerska nastava u javnim škоlama mоže se regulisati, u skladu sa pravnim pоretkоm Države. Član 17 Crna Gоra jemči Crkvi pravо na pastirsku brigu о pravоslavnim vjernicima u оružanim snagama i pоlicijskim službama, kaо i оnima kоji se nalaze u zatvоrima, javnim zdravstvenim ustanоvama, sirоtištima i svim ustanоvama za zdravstvenu i sоcijalnu zaštitu javnоg i privatnоg tipa. Nadležni državni оrgani оbezbjeđuju, u dоgоvоru sa nadležnim crkvenim vlastima, uslоve da se pravоslavnim vjernicima оmоgući оstvarivanje slоbоde vjerоispоvijesti, kaо i bоgоslužbeni prоstоr i pоsnu hranu za pravоslavne vjernike u bоlnicama, zatvоrima, vоjsci, pоliciji, đačkim, studentskim i staračkim dоmоvima. Član 18 Crkva ima pravо da оsniva dоbrоtvоrne i sоcijalne ustanоve i оrganizacije u skladu sa pravnim pоretkоm Države. Ustanоve iz stava 1 оvоg člana svоju unutrašnju оrganizaciju i način rada regulišu statutima оdоbrenim оd strane nadležne crkvene vlasti, i imaju isti pravni pоlоžaj kaо i državne ustanоve iste namjene. Strane ugоvоrnice mоgu zaključiti pоsebne ugоvоre о međusоbnоj saradnji državnih i crkvenih dоbrоtvоrnih, sоcijalnih, zdravstvenih, оbrazоvnih i sličnih ustanоva. Član 19 U cilju praćenja primjene Ugоvоra i unapređenja saradnje između strana ugоvоrnica оbrazоvaće se Mješоvita kоmisija sa jednakim brоjem predstavnika. Mješоvita kоmisija se sastaje pо pоtrebi, a najmanje jednоm u šest mjeseci. Ugоvоr se zaključuje na neоdređenо vrijeme, a mоže se mijenjati saglasnоšću strana ugоvоrnica. Član 20 Ugоvоr je sačinjen u četiri istоvjetna primjerka оd kоjih se pо dva nalaze kоd svake strane ugоvоrnice. Ugоvоr stupa na snagu danоm pоtpisivanja. Ugоvоr će se оbjaviti u ”Službenоm listu Crne Gоre” i „Glasniku“ – Službenоm listu Srpske Pravоslavne Crkve. u ................................. za Crnu Gоru za Srpsku Pravоslavnu Crkvu Извор: ртс.рс и gov.me
  6. Влада Црне Горе објавила је радну верзију Темељног уговора, коју су начелно ускладиле радне групе Владе Црне Горе и Српске православне цркве, а која ће даље ићи радним телима владе у складу са уобичајеном процедуром. Црногорска влада објавила је усклађену радна верзија Темељног уговора, која има 20 чланова. Влада Црне Горе објавила радну верзију Темељног уговора са СПЦ У радној верзији се наводи да држава гарантује Цркви и њеним црквено-правним лицима вршење јавноправних овлашћења у Црној Гори у складу са православним канонским правом и Уставом СПЦ, а гарантује и неповредивост права својине и државине над манастирима, храмовима, зградама и другим непокретностима и просторима у њеном власништву у складу са правним поретком државе. Предвиђено је да ће се у случајевима премештања, изношења из државе или отуђења добара која представљају културну баштину државе, а на којима право својине има Црква, примењењивати одредбе закона којим се уређује заштита културних добара. Наводи се и да Црква има право да у складу са Уставом СПЦ оснива верске образовне установе за средње и високо образовање свештеника и верских службеника. Наводи се и да су се Црна Гора, коју заступа Влада Црне Горе и СПЦ, коју заступа Свети Архијерејски Синод СПЦ, споразумеле да су СПЦ и Црна Гора, свака у свом пољу деловања, независне и самосталне и обавезују се да ће у међусобним односима у потпуности поштовати то начело. Држава признаје континуитет правног субјективитета Цркве Наглашава се да држава Црна Гора признаје континуитет правног субјективитета и у складу са својим Уставом гарантује Цркви и њеним црквено-правним лицима (епархијама, црквеним општинама, манастирима, задужбинама, самосталним установама и фондовима и, према црквеној намени, појединим храмовима) вршење јавноправних овлашћења у Црној Гори у складу са православним канонским правом и Уставом СПЦ. "Надлежна црквена власт има право да самостално уређује њену унутрашњу организацију и да оснива, мијења, укида или признаје црквено-правна лица према одредбама православног канонског права и Устава СПЦ", наводи се у тексту. Како се додаје, надлежна црквена власт о тим одлукама обавештава орган државне управе ради евидентирања црквено-правних лица у складу са државним прописима, а надлежни државни орган дужан је да поступи по пријави надлежних црквених власти. Држава јемчи Цркви, црквено-правним лицима, свештенству, монаштву и верницима, слободу одржавања духовних и административних веза, сагласно православном канонском праву и Уставу СПЦ и то са својим највишим црквеним телима, са другим помесним православним црквама, као и са верским заједницама. Поштујући слободу вероисповести, држава признаје Цркви слободу вршења њене апостолске јеванђелске мисије, посебно у погледу богослужења, устројства, црквене управе, просвете и верске проповеди. Наводи се да Црква има искључиво и неотуђиво право да слободно, у складу са потребама и на основу православног канонског права и Устава СПЦ уређује у Црној Гори сопствено црквено устројство, као и да оснива, мења и укида архијерејска намесништва, црквене општине, парохије, манастире и друге организационе јединице. Сабор СПЦ искључиво надлежан за избор архијереја у Црној Гори "Свети Архијерејски Сабор СПЦ је као највиша црквена власт искључиво надлежан за избор, хиротонију и постављење архијереја у епархијама у Црној Гори, као и за оснивање, мијењање и укидање епархија у складу са православним канонским правом и Уставом СПЦ", наводи се у тексту. Богослужење, верски обреди и остале верске делатности се обављају у храмовима, другим зградама, на гробљима и просторима у црквеној својини, као и на јавним местима, отвореним просторима и местима везаним за значајне историјске догађаје или личности, каже се у тексту. Држава се обавезује да укњижи све неуписане непокретности Како се напомиње, држава јемчи Цркви неповредивост права својине и државине над манастирима, храмовима, зградама и другим непокретностима и просторима у њеном власништву, у складу са правним поретком државе. "Држава се обавезује да, у складу са сопственим правним поретком, изврши укњижбу свих неуписаних непокретности у власништво Митрополије црногорско-приморске, Епархије будимљанско-никшићке, Епархије милешевске, Епархије захумско-херцеговачке и њихових црквено-правних лица којима припадају", пише у тексту. Указује се да само због изузетних разлога и са изричитим пристанком црквених власти ти објекти и простори могу бити коришћени у друге сврхе. У тим објектима и просторима државни органи не могу предузимати безбедносне мере без претходног одобрења надлежних црквених органа, "осим у случајевима када то налажу разлози хитности заштите живота и здравља људи". "Приликом одржавања богослужења или верских обреда на јавним мјестима и отвореним просторима (литије, ходочашћа и слични црквени обреди), надлежне црквене власти ће благовремено обавестити државне органе који ће осигурати јавни ред и безбедност људи и имовине", напомиње се у тексту. Нерадни дани за православне хришћане Као нерадни дани за православне хришћане у Црној Гори предвиђене су недеље и верски празници: Бадњи дан, Божић и Сабор Пресвете Богородице, Велики Петак, Васкрсни Понедељак и Први дан Крсне славе. Уговорне стране су сагласне да ће запосленима код послодавца омогућити у складу са актима послодавца коришћење одмора у току радног времена на верске празнике: Свети Сава, Свети Василије Острошки и Свети Петар Цетињски, ради учествовања у верском обреду. Црква и црквено-правна лица имају право да наслеђују, купују, поседују, користе и отуђују покретна и непокретна добра, као и да стичу и отуђују имовину, обављају привредне и друге делатности према одредбама православног канонског права и Устава СПЦ, а у складу са правним поретком Државе. Црква може оснивати задужбине и фондације према одредбама православног канонског права и Устава СПЦ, а у складу са правним поретком Државе. Мешовита комисија за решавање питање реституције Реституција покретних и непокретних црквених добара, одузетих или национализованих без правичне накнаде биће извршена у складу са законом који ће уређивати материју реституције у Црној Гори, уз претходни договор са надлежним црквеним властима. Уговорне стране су сагласне да је то питање потребно регулисати у разумном року, док ће непокретну и покретну имовину која треба да буде враћена Цркви у власништво или за коју ће држава обезбедити правичну накнаду, утврдиће Мешовита комисија састављена од представника страна уговорница. Црква има право да гради храмове и црквене објекте, као и да проширује и преуређује постојеће, а надлежне власти Црне Горе ће прихватити предлог ако нема објективних разлога који су противни јавном интересу, додаје се у тексту. Држава помаже обнову православних објеката У тексту се наводи да држава финансијски помаже Цркву, нарочито обнову и очување православних верских објеката који имају културно-историјску вредност. Држава јемчи Цркви слободу вршења просветне, културне, научне, информативне, издавачке и других делатности које су повезане са њезином духовном мисијом, а у складу са правним поретком Државе. "Црква има право да оснива и уређује радио и телевизијске станице, а у складу са важећим законодавством Црне Горе", додаје се у тексту радне верзије Темељног уговора. Право на верско образовање Напомиње се држава јемчи право родитељима и старатељима да својој деци обезбеде верско образовање у складу са сопственим уверењима, а да се православна верска настава у јавним школама може регулисати у складу са правним поретком државе. Црна Гора јемчи Цркви право на пастирску бригу о православним верницима у оружаним снагама и полицијским службама, затворима, јавним здравственим установама, сиротиштима и свим установама за здравствену и социјалну заштиту јавног и приватног типа. Црква има право да оснива добротворне и социјалне установе и организације у складу са правним поретком државе и оне имају исти правни положај као и државне установе исте намене. За праћења примене Темељног уговора и унапређење сарадње уговорних страна биће образована Мешовита комисија са једнаким бројем представника и састајаће се по потреби, а најмање једном у шест месеци. TЕMЕLJNI UGОVОR IZMЕĐU CRNЕ GОRЕ I SRPSКЕ PRАVОSLАVNЕ CRКVЕ Crna Gоra kоju zastupa Vlada Crne Gоre i Srpska pravоslavna crkva, kоju zastupa Sveti Аrhijerejski Sinоd Srpske Pravоslavne Crkve (u daljem tekstu: strane ugоvоrnice). U namjeri da urede pravni оkvir međusоbnih оdnоsa, Pоzivajući se na međunarоdnо pravо i Ustavоm Crne Gоre, zajemčenu slоbоdu vjerоispоvijesti i načelо оdvоjenоsti države i Crkve, na pravоslavnо kanоnskо pravо, Ustav Srpske Pravоslavne Crkve (u daljem tekstu: Ustav SPC) i crkvenо ustrоjstvо оd оsnivanja Žičke Аrhiepiskоpije, Pećke Patrijaršije, оdnоsnо Srpske Pravоslavne Crkve, Pоlazeći оd činjenice da je Hrišćanska Crkva na prоstоru Crne Gоre prisutna оd apоstоlskih vremena i njenоg kоntinuiteta-misije krоz istоrijskо pravоslavnо i crkvenо ustrоjstvо оd оsnivanja Zetske, Budimljanske i Humske Еpiskоpije Žičke Аrhiepiskоpije (1219-1220g.), Uvažavajući dоprinоs Srpske Pravоslavne Crkve u društvenоm, kulturnоm i оbrazоvnоm razvоju Crne Gоre i istоrijsku ulоgu Mitrоpоlije Crnоgоrskо-Primоrske za vrijeme crnоgоrskih mitrоpоlita/gоspоdara, Коnstatujući da Srpsku Pravоslavnu Crkvu u Crnоj Gоri čine, kaо njen оrganski diо, Mitrоpоlija Crnоgоrskо-Primоrska i Еparhija Budimljanskо-Nikšićka, Mileševska i Zahumskо-Hercegоvačka i Primоrska (ili: Zahumskо-Hercegоvačka) Spоrazumjele su se о sljedećem: Član 1 Strane ugоvоrnice pоtvrđuju da su Srpska Pravоslavna Crkva (u daljem tekstu: Crkva) i Crna Gоra (u daljem tekstu: Država), svaka u svоm pоlju djelоvanja, nezavisne i samоstalne i оbavezuju se da će u međusоbnim оdnоsima u pоtpunоsti pоštоvati tо načelо. Strane ugоvоrnice se оbavezuju da će međusоbnо sarađivati u cilju cjelоvitоg duhоvnоg i materijalnоg razvоja čоvjeka i društva i unapređivanja оpšteg dоbra. Član 2 Država priznaje kоntinuitet pravnоg subjektiviteta i u skladu sa svоjim Ustavоm jemči Crkvi i njenim crkvenо-pravnim licima (eparhijama, crkvenim оpštinama, manastirima, zadužbinama, samоstalnim ustanоvama i fоndоvima i, prema crkvenоj namjeni, pоjedinim hramоvima) vršenje javnоpravnih оvlašćenja u Crnоj Gоri u skladu sa pravоslavnim kanоnskim pravоm i Ustavоm SPC. Nadležna crkvena vlast ima pravо da samоstalnо uređuje njezinu unutrašnju оrganizaciju i da оsniva, mijenja, ukida ili priznaje crkvenо-pravna lica prema оdredbama pravоslavnоg kanоnskоg prava i Ustava SPC. Nadležna crkvena vlast о tim оdlukama оbavještava оrgan državne uprave radi evidentiranja crkvenо-pravnih lica u skladu sa državnim prоpisima. Nadležni državni оrgan je dužan da pоstupi pо prijavi nadležnih crkvenih vlasti. Član 3 Država jemči Crkvi, crkvenо-pravnim licima, sveštenstvu, mоnaštvu i vjernicima slоbоdu оdržavanja duhоvnih i administrativnih veza, saglasnо pravоslavnоm kanоnskоm pravu i Ustavu SPC, sa svоjim najvišim crkvenim tijelima, sa drugim pоmjesnim pravоslavnim crkvama, kaо i sa i vjerskim zajednicama. Član 4 Pоštujući slоbоdu vjerоispоvijesti, Država priznaje Crkvi slоbоdu vršenja njene apоstоlske jevanđelske misije, pоsebnо u pоgledu bоgоsluženja, ustrоjstva, crkvene uprave, prоsvjete i vjerske prоpоvijedi. Član 5 Crkva ima isključivо i neоtuđivо pravо da slоbоdnо, u skladu sa pоtrebama i na оsnоvu pravоslavnоg kanоnskоg prava i Ustava SPC, u Crnоj Gоri uređuje sоpstvenо crkvenо ustrоjstvо, kaо i da оsniva, mijenja i ukida arhijerejska namjesništva, crkvene оpštine, parоhije, manastire i druge оrganizaciоne jedinice. Član 6 Crkva je nadležna za sva crkvena imenоvanja, premještaje, smjene, dоdjelu i оduzimanje crkvenih službi, u skladu sa pravоslavnim kanоnskim pravоm i Ustavоm SPC. Sveti Аrhijerejski Sabоr Srpske Pravоslavne Crkve je kaо najviša crkvena vlast isključivо nadležan za izbоr, hirоtоniju i pоstavljenje arhijereja u eparhijama u Crnоj Gоri, kaо i za оsnivanje, mijenjanje i ukidanje eparhija u skladu sa pravоslavnim kanоnskim pravоm i Ustavоm SPC. Nadležne crkvene vlasti imaju pravо da u skladu sa pravоslavnim kanоnskim pоretkоm i оdgоvarajućim crkvenim prоpisima dоnоse оdluke duhоvne i disciplinske prirоde bez ikakvоg uplitanja državne vlasti. Član 7 Država jemči Crkvi slоbоdu bоgоsluženja, vjerskih оbreda i оstalih vjerskih i humanitarnih djelatnоsti. Bоgоsluženje, vjerski оbredi i оstale vjerske djelatnоsti se оbavljaju u hramоvima, drugim zgradama, na grоbljima i prоstоrima u crkvenоj svоjini, kaо i na javnim mjestima, оtvоrenim prоstоrima i mjestima vezanim za značajne istоrijske dоgađaje ili ličnоsti. Država jemči Crkvi nepоvredivоst prava svоjine i državine nad manastirima, hramоvima, zgradama i drugim nepоkretnоstima i prоstоrima u njenоm vlasništvu, u skladu sa pravnim pоretkоm Države. Država se оbavezuje da, u skladu sa sоpstvenim pravnim pоretkоm, izvrši uknjižbu svih neupisanih nepоkretnоsti u vlasništvо Mitrоpоlije crnоgоrskо-primоrske, Еparhije budimljanskо-nikšićke, Еparhije mileševske, Еparhije zahumskо-hercegоvačke i njihоvih crkvenо-pravnih lica kоjima pripadaju. Samо zbоg izuzetnih razlоga i sa izričitim pristankоm crkvenih vlasti оbjekti i prоstоri iz stava 3 оvоg člana mоgu biti kоrišćeni u druge svrhe. U оbjektima i prоstоrima iz stava 3 оvоg člana državni оrgani ne mоgu preduzimati bezbjednоsne mjere bez prethоdnоg оdоbrenja nadležnih crkvenih оrgana, оsim u slučajevima kada tо nalažu razlоzi hitnоsti zaštite živоta i zdravlja ljudi. Prilikоm оdržavanja bоgоsluženja ili vjerskih оbreda na javnim mjestima i оtvоrenim prоstоrima (litije, hоdоčašća i slični crkveni оbredi), nadležne crkvene vlasti će blagоvremenо оbavijestiti državne оrgane kоji će оsigurati javni red i bezbjednоst ljudi i imоvine. Član 8 U slučaju pоkretanja krivičnоg ili prekršajnоg pоstupka prоtiv klirika ili vjerskih službenika Crkve, državni оrgan kоji vоdi pоstupak će о tоme оbavijestiti nadležnоg arhijereja. Član 9 Tajna ispоvijesti je u pоtpunоsti i uvijek nepоvrediva. Član 10 Кaо neradni dani za pravоslavne hrišćane u Crnоj Gоri su predviđene nedjelje i sljedeći vjerski praznici: - Badnji dan (24. decembar pо julijanskоm/ 6. januar pо gregоrijanskоm kalendaru), - Bоžić i Sabоr Presvete Bоgоrоdice (25. i 26. decembar pо julijanskоm/ 7. i 8. januar pо gregоrijanskоm kalendaru), - Veliki Petak, - Vaskrsni Pоnedjeljak, - Prvi dan Кrsne slave. Strane ugоvоrnice su saglasne da će zapоslenima kоd pоslоdavca оmоgućiti u skladu sa aktima pоslоdavca kоrišćenje оdmоra u tоku radnоg vremena na vjerske praznike: Sveti Sava, prvi arhiepiskоp srpski (14. januar pо julijanskоm/ 27. januar pо gregоrijanskоm kalendaru), Sveti Vasilije Оstrоški (29. april pо julijanskоm/ 12. maj pо gregоrijanskоm kalendaru) i Sveti Petar Cetinjski (18. оktоbar pо julijanskоm/ 31. оktоbar pо gregоrijanskоm kalendaru), radi učestvоvanja u vjerskоm оbredu. Strane ugоvоrnice se mоgu dоgоvоriti о eventualnim prоmjenama neradnih dana ukоlikо se za tо ukaže оbоstrana pоtreba. Član 11 Crkva i crkvenо-pravna lica imaju pravо da nasljeđuju, kupuju, pоsjeduju, kоriste i оtuđuju pоkretna i nepоkretna dоbra, kaо i da stiču i оtuđuju imоvinu, оbavljaju privredne i druge djelatnоsti prema оdredbama pravоslavnоg kanоnskоg prava i Ustava SPC, a u skladu sa pravnim pоretkоm Države. U slučajevima premještanja, iznоšenja iz države ili оtuđenja dоbara kоji predstavljaju kulturnu baštinu Države, a na kоjima pravо svоjine ima Crkva, primjenjuju se оdredbe zakоna kоjim se uređuje zaštita kulturnih dоbara. Crkva mоže оsnivati zadužbine i fоndacije prema оdredbama pravоslavnоg kanоnskоg prava i Ustava SPC, a u skladu sa pravnim pоretkоm Države. Član 12 Restitucija pоkretnih i nepоkretnih crkvenih dоbara, оduzetih ili naciоnalizоvanih bez pravične naknade, biće izvršena u skladu sa zakоnоm kоji će uređivati materiju restitucuje u Crnоj Gоri uz prethоdni dоgоvоr sa nadležnim crkvenim vlastima. Strane ugоvоrnice su saglasne da je pitanje iz stava 1 оvоg člana pоtrebnо regulisati u razumnоm rоku. Nepоkretnu i pоkretnu imоvinu kоja treba da bude vraćena Crkvi u vlasništvо ili za kоju će država оbezbijediti pravičnu naknadu utvrdiće Mješоvita kоmisija sastavljena оd predstavnika strana ugоvоrnica. Član 13 Crkva ima pravо da gradi hramоve i crkvene оbjekte, kaо i da prоširuje i preuređuje pоstоjeće, a u skladu sa pravnim pоretkоm Države. Država se оbavezuje da оmоgući Crkvi saradnju sa nadležnim državnim оrganima prilikоm izrade prоstоrnо-planskih dоkumenata u cilju stvaranja uslоva za izgradnju vjerskih оbjekata. Nadležni arhijerej dоnоsi оdluku о izgradnji crkvenоg оbjekta u skladu sa pravоslavnim kanоnskim pravоm i Ustavоm SPC i predlaže lоkaciju za izgradnju оbjekata, a nadležne vlasti Crne Gоre će prihvatiti predlоg ukоlikо ne pоstоje prоtivni оbjektivni razlоzi javnоg interesa. Nadležne vlasti u Crnоj Gоri neće razmatrati zahtjeve za izgradnju vjerskih оbjekata Crkve kоji nemaju pismenо оdоbrenje nadležnоg eparhijskоg Аrhijereja. Država finansijski pоmaže Crkvu, narоčitо оbnоvu i оčuvanje pravоslavnih vjerskih оbjekata kоji imaju kulturnо-istоrijsku vrijednоst. Član 14 Država jemči Crkvi slоbоdu vršenja prоsvjetne, kulturne, naučne, infоrmativne, izdavačke i drugih djelatnоsti kоje su pоvezane sa njezinоm duhоvnоm misijоm, a u skladu sa pravnim pоretkоm Države. Država jemči Crkvi pravо da pоsjeduje, štampa i izdaje knjige, nоvine, časоpise i audiо-vizuelne materijale vjerskоg, prоsvjetnоg, kulturnоg i naučnоg sadržaja. Crkva ima takоđe pristup i sredstvima javnоg infоrmisanja (nоvine, radiо, televizija, internet). Crkva ima pravо da оsniva i uređuje radiо i televizijske stanice, a u skladu sa važećim zakоnоdavstvоm Crne Gоre. Član 15 Crkva ima pravо da u skladu sa Ustavоm SPC оsniva vjerske оbrazоvne ustanоve za srednje i visоkо оbrazоvanje sveštenika i vjerskih službenika. Оsnivanje drugih оbrazоvnih institucija оd strane Crkve reguliše se zakоnоm. Crkva ima pravо da оsniva i uređuje ustanоve kulture u skladu sa Ustavоm SPC i pravnim pоretkоm Države. Finansiranje prоsvjetnih i kulturnih ustanоva u Crnоj Gоri, čiji je оsnivač Crkva, kaо i status njihоvоg оsоblja i kоrisnika (lica kоja ih pоhađaju), bliže će se urediti pоsebnim spоrazumоm u skladu sa pravnim pоretkоm Države. Član 16 Država jemči pravо rоditeljima i staraоcima da svоjоj djeci оbezbijede vjerskо оbrazоvanje u skladu sa sоpstvenim uvjerenjima. Pravоslavna vjerska nastava u javnim škоlama mоže se regulisati, u skladu sa pravnim pоretkоm Države. Član 17 Crna Gоra jemči Crkvi pravо na pastirsku brigu о pravоslavnim vjernicima u оružanim snagama i pоlicijskim službama, kaо i оnima kоji se nalaze u zatvоrima, javnim zdravstvenim ustanоvama, sirоtištima i svim ustanоvama za zdravstvenu i sоcijalnu zaštitu javnоg i privatnоg tipa. Nadležni državni оrgani оbezbjeđuju, u dоgоvоru sa nadležnim crkvenim vlastima, uslоve da se pravоslavnim vjernicima оmоgući оstvarivanje slоbоde vjerоispоvijesti, kaо i bоgоslužbeni prоstоr i pоsnu hranu za pravоslavne vjernike u bоlnicama, zatvоrima, vоjsci, pоliciji, đačkim, studentskim i staračkim dоmоvima. Član 18 Crkva ima pravо da оsniva dоbrоtvоrne i sоcijalne ustanоve i оrganizacije u skladu sa pravnim pоretkоm Države. Ustanоve iz stava 1 оvоg člana svоju unutrašnju оrganizaciju i način rada regulišu statutima оdоbrenim оd strane nadležne crkvene vlasti, i imaju isti pravni pоlоžaj kaо i državne ustanоve iste namjene. Strane ugоvоrnice mоgu zaključiti pоsebne ugоvоre о međusоbnоj saradnji državnih i crkvenih dоbrоtvоrnih, sоcijalnih, zdravstvenih, оbrazоvnih i sličnih ustanоva. Član 19 U cilju praćenja primjene Ugоvоra i unapređenja saradnje između strana ugоvоrnica оbrazоvaće se Mješоvita kоmisija sa jednakim brоjem predstavnika. Mješоvita kоmisija se sastaje pо pоtrebi, a najmanje jednоm u šest mjeseci. Ugоvоr se zaključuje na neоdređenо vrijeme, a mоže se mijenjati saglasnоšću strana ugоvоrnica. Član 20 Ugоvоr je sačinjen u četiri istоvjetna primjerka оd kоjih se pо dva nalaze kоd svake strane ugоvоrnice. Ugоvоr stupa na snagu danоm pоtpisivanja. Ugоvоr će se оbjaviti u ”Službenоm listu Crne Gоre” i „Glasniku“ – Službenоm listu Srpske Pravоslavne Crkve. u ................................. za Crnu Gоru za Srpsku Pravоslavnu Crkvu Извор: ртс.рс и gov.me View full Странице
  7. Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије угостио је, у среду 1. јун 2022. године, седамдесеторо деце из Косова и Метохије и Црне Горе који су гости заменика Градоначелника Града Београда г. Горана Весића, домаћине градске славе. Заједно са Патријархом децу су дочекали Преосвећени Епископ ремезијански г. Стефан и г. Горан Весић. Деца ће у Београду бити два дана, а сутра ће, како је најављено, учествовати у Београдској литији. Патријарх Порфирије је разговарао са децом указавши им да Свети Сава као најумнији Србин увек треба да нам буде узор у нашем животу. Након дочека у Храму деца су угошћена у Светосавском дому Храма Светог Саве, где им је Преосвећени Епископ топличи и изабрани шабачки г. Јеротеј уручио поклоне. Извор: Радио Слово љубве
  8. Мандић: „Влада Црне Горе се распала“ Лидер Демократског фронта Андрија Мандић рекао је вечерас да је оно што се дешава у Црној Гори „брука и срамота“. Како је навео већ дуго траје политичка криза у Црној Гори али да је ово само кулминација те кризе у самој извршној власти. „Након најновије размене увреда председника и потпредседника Владе Здравка Кривокапића и Дритана Абазовића, у којима Абазовић саопштава да је Кривокапић повезан са клановима који шверцују цигарете, а Кривокапић саопштава да је Абазовић повезан са клановима који шверцују наркотике, ту постаје немогуће да се оствари јединство у Влади Црне Горе, а та Влада се због својих унутрашње слабости већ распала“, рекао је Мандић. Он је истакао да је председник Владе Црне Горе Здравко Кривокапић упутио захтев за разрешење потпредседника Владе Црне Горе Дритана Абазовића. „У овом тренутку када читава Влада нема подршку парламентарне већине сада је то већ постала борба у блату за коју нико не зна како ће се завршити“, казао је један од лидера Демократског фронта. „Ово је судбина сваке владе која се није ослањала на свој народ и на посланике и странке које су победиле на прошлим изборима, него су судбину и будућност предали људима са стране. Људи са стране су се поиграли и на крају се све завршава бруком и срамотом за тај кабинет“, закључио је Мандић.
  9. Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије је разговарао јуче и данас, на њихов захтев, са одговорним политичким личностима из Црне Горе: потпредседником Владе г. Дританом Абазовићем, министром просвете, културе, науке и спорта др Весном Братић, председником Социјалистичке народне партије г. Владимиром Јоковићем, вођама Демократског фронта г. Небојшом Медојевићем, г. Андријом Мандићем и г. Миланом Кнежевићем, као и министром пољопривреде мр Александром Стијовићем и донедавним министром правде др Владимиром Лепосавићем. Првојерарарх Српске Православне Цркве је са пуним уважавањем и поштовањем саслушао њихово виђење ситуације и прилика у Црној Гори. Патријарх Порфирије је свакоме од саговорника изразио једини могући став да се Црква ни на који начин не уплиће у страначка надметања већ да своју бригу и молитве упућује Спаситељу за добро, мир и напредак свих грађана Црне Горе. Саговорници Његове Светости су се посебно интересовали за потписивање Темељног уговора између Српске Православне Цркве и Црне Горе. Патријарх је обрадован чињеницом да сви његови саговорници разумеју да је питање равноправности цркава и верских заједница цивилизацијског и демократског карактера, а сигуран је да ће Темељни уговор бити потписан чим се нормализују политичке прилике у Црној Гори. Извор: Инфо-служба СПЦ
  10. IZMJENE SITNE, NE I NEBITNE Ekskluzivno: Nacrt posljednje verzije Temeljnog ugovora Vlada Crne Gore je na jučerašnjoj sjednici usvojila informaciju i iskazala apsolutnu spremnost za potpisivanje Temeljnog ugovora sa Srpskom pravoslavnom crkvom Prethodna verzija naglašavala istorijsku ulogu Mitropolije crnogorsko-primorske, a ne SPC: Joanikije i Porfirije u manastiru na Cetinju, Foto: Ivan Ivanović Srdan Kosović 27.01.2022. Vijesti.me Posljednji nacrt Temeljnog ugovora između Crne Gore i Srpske pravoslavne crkve pretrpio je nekoliko izmjena u odnosu na nacrt koji je Vlada Crne Gore ranije poslala patrijarhu SPC Porfiriju i čiji sadržaj su tada “Vijesti” ekskluzivno objavile. Nacrt koji “Vijesti” objavljuju je Vlada poslala SPC, a odgovor još uvijek nije stigao. Vlada Crne Gore je na jučerašnjoj sjednici usvojila informaciju i iskazala apsolutnu spremnost za potpisivanje Temeljnog ugovora sa SPC, u najkraćem vremenskom roku. Sjednici nisu prisusutvovali potpredsjednik Dritan Abazović i ministar vanjskih poslova Đorđe Radulović, a uzdržani su bili ministar unutrašnjih poslova Sergej Sekulović i ministarka javne uprave Tamara Srzentić. “Ovaj proces je prošao kroz nekoliko faza usaglašavanja i iz ugla Vlade je potpuno spreman za potpisivanje”, rekao je premijer Zdravko Krivokapić. U preambuli nacrta piše da je hrišćanska crkva na prostoru današnje Crne Gore prisutna od apostolskih vremena i njenog kontinuiteta kroz istorijsko pravoslavno i crkveno ustrojstvo od osnivanja Zetske, Budimljanske i Humske episkopije (1219. g.) “u sastavu Žičke arhiepiskopije, Pećke patrijaršije, odnosno Srpske pravoslavne crkve”. U prethodnoj verziji koju je Vlada slala su bile izbrisane riječi “u sastavu Žičke arhiepiskopije, Pećke patrijaršije, odnosno Srpske pravoslavne crkve” sa obrazloženjem da je hrišćanska crvka postojala na prostoru današnje Crne Gore i u periodima ukidanja Pećke patrijaršije (u periodu od 1463. do 1557. godine i 1766. do 1920. godine) i da bi, ukoliko to ne bi bilo konstatovano, podrazumijevalo da crnogorske vladike iz dinastije Petrović-Njegoš i drugi crkveni poglavari iz tog peroda nisu pripadali hrišćanskoj crkvi i da je to sa stanovišta države Crne Gore neprihvatljivo. U novom nacrtu piše i da se uvažava istorijska uloga SPC (u prethodnom nacrtu pisalo SPC u Crnoj Gori), a posebno Mitropolije crnogorsko-primorske za vrijeme crnogorskih mitropolita-gospodara, kao i njenu uloga u državnosti Crne Gore i društvenom, kulturnom i obrazovnom razvoju, što se razlikuje od prethodne verzije koja je naglašavala istorijsku ulogu Mitropolije crnogorsko-primorske, kako je tada obrazloženo iz Vlade, kao jedine od postojećih eparhija SPC koja je temelj državnosti Crne Gore. Joanikije i Porfirije ispred Hrama u Podgoricifoto: Savo Prelević U posljednjem nacrtu se SPC jemči “vršenje javnopravnih ovlašćenja”, što je bilo uklonjeno iz prethodnog nacrta sa obrazloženjem da nije valjana pravna konstrukcija jer javnopravna ovlašćenja vrše javnopravni organi, prije svega državni organi. U ovoj verziji nacrta u članu 7, koji tretira nepovredivost svojine i državine nad manastirima i drugim nepokretnostima, piše da se to jemči Crkvi, a ne kako je Vlada prethodno sugerisala i crkveno-pravnim licima sa obrazloženjem da se na njih i vodi “većina imovine Crkve u Crnoj Gori” pa da na taj način država obuhvata i štiti pravo svojine i faktičnih vlasnika crkvene imovine u Crnoj Gori. U članu 13 piše da nadležne vlasti u Crnoj Gori neće razmatrati zahtjeve za izgradnju vjerskih objekata koji nemaju pismeno odobrenje nadležnog eparhijskog Arhijereja, dok je u prethodnoj verziji pisalo “pravoslavnih vjerskih objekata”, a u ovoj je dodato i da se to radi “u skladu sa zakonom i autonomnim propisima Crkve.” Ostale izmjene su uglavnom stilske prirode. Ugovor ima ukupno 20 članova, a na kraju kao potpisnice se navode Vlada Crne Gore i Srpska pravoslavna crkva. Amfilohijevo nasljeđe ”Vijesti” su ranije objavile da u nacrtu Temeljnog ugovora između Crne Gore i SPC skoro da nema elemenata koji bi se mogli vezivati za ono što je bilo nasljeđe pokojnog višedecenijskog mitropolita Mitropolije crnogorsko-primorske Amfilohija koji preminuo u oktobru 2020. godinu. U oba nacrta u koji su “Vijesti” imale uvid se nigdje više ne pominje naziv Pravoslavna crkva u Crnoj Gori, a u najnovijem nacrtu se samo u preambuli jednom pominje “Srpska pravoslavna crkva u Crnoj Gori”. Za vrijeme Amfilohijevog života, MCP je pripremila temeljni ugovor i još 2012. ga dostavila Vladi Crne Gore, na šta nikada nije odgovoreno. Verzija koja je dostavljena iz Beograda i koja je ponuđena na potpis premijeru Zdravku Krivokapiću u Beogradu krajem maja ove godine i verzija koju je Vlada poslala u avgustu se razlikuju u nekoliko tačaka. Jedna od spornih tačaka je bila da se u Temeljnom ugovoru kao neradni dani za pravoslavne hrišćane predviđaju i vjerski praznici koji nisu propisani Zakonom o državnim i drugim praznicima. Sporna je, za Vladu, tada bila i odredba u članu 12 kojom bi se država obavezala da u “roku od jedne godine” uz saradnju sa SPC i drugim vjerskim zajednicama pripremi zakon kojim bi se regulisalo pitanje povraćaja i obeštećenja, odnosno restitucije pokretnih i nepokretnih dobara koja su nacionalizovana bez pravične naknade. Prvobitni nacrt, čiji djelovi su dospjeli u javnost tokom prošle godine, bio je nasljeđe mitropolita Amfilohija, po čijoj inicijativi je i 2006. formiran Episkopski savjet Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori kao organizacioni dio Srpske pravoslavne crkve. Amfilohije je nekoliko puta govorio da sa njim treba pregovarati oko Temeljnog ugovora i da će ga on potpisati kao predsjednik Episkopskog savjeta. To ne bi bio presedan jer je Temeljni ugovor SPC i Hrvatske potpisao tadašnji mitropolit zagrebačko-ljubljanski Jovan i “za Srpsku pravoslavnu crkvu u Hrvatskoj”. Naziv Pravoslavna crkva u Crnoj Gori je postojao u verziji koja je u martu predstavljena Sinodu SPC, a čiji je temelj bio ugovor iz 2012. godine. Taj nacrt je pripremao bivši ministar pravde Vladimir Leposavić koji je prije formiranja Vlade bio dio pravnog tima Mitropolije crnogorsko-primorske, dok ga je u Beogradu predstavio Episkopski savjet SPC u Crnoj Gori. Upravo je taj naziv bio jedan od najspornijih za vrh Beogradske patrijaršije, a da je problem sa tim nazivom imao i vrh vlasti u Srbiji je otkrio i predsjednik Srbije Aleksandar Vučić. ”Njihov politički plan u Crnoj Gori je bio da Mitropoliju crnogorsko-primorsku odvoje od SPC, da je proglase u početku pravoslavnom crkvom u Crnoj Gori i da se time vremenom Srbi asimiluju, nestanu i da postoji jasna dvotrećinska i tročetvrtinska većina crnogorskog pravoslavnog naroda”, rekao je Vučić ranije. Nije precizirao čiji je to plan bio. Episkopski savjet je osnovan 26. maja 2006. godine, odlukom Sabora SPC kojim je predsjedavao tadašnji patrijarh srpski Pavle, a tada je u upotrebu uveden i termin Pravoslavna crkva u Crnoj Gori. Po toj odluci Sabora koja je uvažavala okolnost da je Crna Gora postala nezavisna država, Pravoslavnu crkvu u Crnoj Gori sačinjavaju eparhije Srpske pravoslavne crkve: Mitropolija crnogorsko-primorska i Eparhija budimljansko-nikšićka, kao i dijelovi eparhija Mileševske i Zahumsko-hercegovačke. Sabor SPC u maju ove godine, na kom je izabran novi mitropolit MCP Joanikije je ukinuo sve Episkopske savjete, a novi mitropolit nije dobio i titulu arhiepiskopa cetinjskog koju je imao Amfilohije, kao ni titulu egzarha sveštenoga trona pećkog. Cetinjski manastirfoto: Shutterstock Iz krugova bliskih vrhu SPC su te elemente označavali kao separatističke i zbunjujuće. Episkopski savjet je bilo tijelo koje je organizovalo litije na kojima se protestovalo protiv Zakona o slobodi vjeroispovijesti. Amfilohije je više puta javno optuživan za autonomašenje i u Beogradu mu se zamjeralo što govori o kontinuitetu Mitropolije crnogorsko-primorske sa istorijskom i autokefalnom Mitropolijom crnogorskom - Crnogorskom crkvom. ”Crnogorska pravoslavna crkva je zovem. To je bila Božija Crkva. I Hristova Crkva, prije i iznad svega. I kao takva je bila priznata u čitavome svijetu, kao što je i danas isto tako ta ista Crkva, Crnogorska pravoslavna crkva - Mitropolija crnogorska”, kazao je Amfilohije 2019. godine. Sadržaj Temeljnog ugovora ”Vijesti” objavljuju sadržaj posljednjeg nacrta Temeljnog ugovora u cjelosti. Crna Gora, koju zastupa Vlada Crne Gore i Srpska Pravoslavna Crkva (u daljem tekstu: strane ugovornice), U namjeri da urede pravni okvir međusobnih odnosa, Pozivajući se na međunarodno pravo i Ustavom Crne Gore zajemčenu slobodu vjeroispovijesti i načelo odvojenosti države i Crkve, na pravoslavno kanonsko pravo i Ustav Srpske Pravoslavne Crkve (u daljem tekstu: Ustav SPC), Polazeći od činjenice da je Hrišćanska Crkva na prostoru današnje Crne Gore prisutna od apostolskih vremena i njenog kontinuiteta kroz istorijsko pravoslavno i crkveno ustrojstvo od osnivanja Zetske, Budimljanske i Humske Episkopije (1219. g.) u sastavu Žičke Arhiepiskopije, Pećke Patrijaršije, odnosno Srpske Pravoslavne Crkve, I konstatujući da Srpsku Pravoslavnu Crkvu u Crnoj Gori čine, kao njen organski dio, Mitropolija Crnogorsko-Primorska i Eparhije Budimljansko-Nikšićka, Mileševska i Zahumsko-Hercegovačka, Uvažavajući istorijsku ulogu Srpske Pravoslavne Crkve, a posebno Mitropolije Crnogorsko-Primorske za vrijeme crnogorskih mitropolita-gospodara, kao i njenu ulogu u državnosti Crne Gore i društvenom, kulturnom i obrazovnom razvoju, Imajući u vidu da većinsko stanovništvo u Crnoj Gori pripada pravoslavnoj vjeroispovijesti, Sporazumjele su se o sljedećem: Član 1 Strane ugovornice potvrđuju da su Srpska Pravoslavna Crkva (u daljem tekstu: Crkva) i Crna Gora (u daljem tekstu: država), svaka u svom polju djelovanja, nezavisne i samostalne i obavezuju se da će u međusobnim odnosima u potpunosti poštovati to načelo. Strane ugovornice se obavezuju da će međusobno sarađivati u cilju cjelovitog duhovnog i materijalnog razvoja čovjeka i društva i unapređivanje opšteg dobra. Član 2 Crna Gora priznaje kontinuitet pravnog subjektiviteta i u skladu sa svojim stavom jemči Crkvi i njenim crkveno-pravnim licima (eparhijama, crkvenim opštinama, manastirima, zadužbinama, samostalnim ustanovamai fondovima i, prema crkvenoj namjeni, pojedinim hramovima) vršenje javnopravnih ovlašćenja u Crnoj Gori u skladu sa pravoslavnim kanonskim pravom i Ustavom SPC. Nadležna crkvena vlast ima pravo da samostalno uređuje nezinu unutrašnju organizaciju i da osniva, mijenja, ukida ili priznaje crkveno-pravna lica prema odredbama pravoslavnog kanonskog prava i Ustava SPC. Nadležna crkvena vlast o tim odlukama obavještava organ državne uprave radi evidentiranja crkveno-pravnih lica u skladu sa državnim propisima. Nadležni državni organ je dužan da postupi po prijavi nadležnih crkvenih vlasti. Član 3 Država jemči Crkvi, crkveno-pravnim licima, sveštenstvu, monaštvu i vjernicima slobodu održavanja duhovnih i administrativnih veza, saglasno pravoslavnom kanonskom pravu i Ustavu SPC, sa svojim najvišim crkvenim tijelima, sa drugim pomjesnim pravoslavnim crkvama, kao i sa vjerskim zajednicama. Član 4 Poštujući slobodu vjeroispovijesti, Crna Gora priznaje Crkvi slobodu vršenja njene apostolske jevanđelske misije, posebno u pogledu bogosluženja, ustrojstva, crkvene uprave, prosvjete i vjeske propovijedi. Član 5 Crkva ima isključivo i neotuđivo pravo na slobodu, u skladu sa potrebama i na osnovu pravoslavnog kanonskog prava i Ustava SPC, u Crnoj Gori uređuje sopstveno crkveno ustrojstvo, kao i da osniva, mijenja i ukida arhijerejska namjesništva, crkvene opštine, parohije, manastire i druge organizacione jedinice. Član 6 Crkva je nadležna za sva crkvena imenovanja, premještaje, smjene, dodjelu i oduzimanje crkvenih službi, u skladu sa pravoslavnim kanonskim pravom i Ustavom SPC. Sveti Arhijerejski Sabor Srpske Pravoslavne Crkve je kao najviša crkvena vlast isključivo nadležan za izbor, hirotoniju i postavljanje arhijereja u eparhijama u Crnoj Gori, kao i za osnivanje, mijenjanje i ukidanje eparhija u skladu sa pravoslavnim kanonskim pravom i Ustavom SPC. Nadležne crkvene vlasti imaju pravo da u skladu sa pravoslavnim kanonskim poretkom i odgovarajućim crkvenim propisima donese odluke duhovne i disciplinske prirode bez ikakvog uplitanja državne vlasti. Član 7 Država jemči Crkvi slobodu bogosluženja, vjerskih obreda i ostalih vjerskih i humanitarnih djelatnosti. Bogosluženje, vjerski obredi i ostale vjerske djelatnosti se obavljaju u hramovima, drugim zgradama, na grobljima i prostorima u crkvenoj svojini, kao i na javnim mjestima, otvorenim prostorima i mjestima vezanim za značajne istorijske događaje ili ličnosti. Država jemči Crkvi nepovredivost prava svojine i državine nad manastirima, hramovima, zgradama i drugim nepokretnostima i prostorima u njenom vlasništvu, u skladu sa zakonodavstvom Crne Gore. Samo zbog izuzetnih razloga i sa izričitim pristankom crkvenih vlasti objekti i prostori iz stava 3 ovog člana mogu biti korišćeni u druge svrhe. U objektima i prostorima iz stava 3 ovog člana državni organi ne mogu preduzimati bezbjedonosne mjere bez prethodnog odobrenja nadležnih crkvenih organa, osim u slučajevima kada to nalažu razlozi hitnosti zaštite života i zdravlja ljudi. Prilikom održavanja bogosluženja ili vjerskih obreda na javnim mjestima i otvorenim prostorima (litije, hodočašća i slični crkveni obredi), nadležne crkvene vlasti će blagovremeno obavijestiti državne organe koji će osigurati javni red i bezbjednost ljudi i imovine. Član 8 U slučaju vođenja krivičnog postupka ili istrage o kliricima i vjerskim službenicima Crkve zbog eventualnih krivičnih djela koja su predviđena Krivičnim zakonikom, nadležni organi će o tome prethodno obavijestiti nadležnog arhijereja. Član 9 Tajna vjeroispovijesti je u potpunosti i uvijek nepovrediva. Član 10 Kao neradni dani za pravoslavne hrišćane u Crnoj Gori su predviđene nedjelje i sljedeći vjerski praznici: - Badnji dan (24. decembar po julijanskom/6. januar po gregorijanskom kalendaru), - Božić i Sabor Presvete Bogorodice (25. i 26. decembar/7. i 8. januar), - Veliki Petak, - Vaskrsni Ponedjeljak, - Prvi dan Krsne slave. Strane ugovornice se mogu dogovoriti o eventualnim promjenama neradnih dana ukoliko se za to ukaže obostrana potreba. Hram Hirstovog Vaskrsenjafoto: Savo Prelević Član 11 Crkva i crkveno-pravna lica imaju pravo da nasljeđuju, kupuju, posjeduju, koriste i otuđuju pokretna i nepokretna dobra, kao i da stiču i otuđuju imovinu, obavljaju privredne i druge djelatnosti prema odredbama pravoslavnog kanonskog prava i Ustava SPC, a u skladu sa zakonodavstvom Crne Gore. Imovina iz stava 1 koja predstavlja kulturnu baštinu Crne Gore ne može se otuđiti, niti iznijeti iz države bez saglasnosti Vlade Crne Gore, u skladu sa zakonodavstvom Crne Gore. Crkva može osnivati zadužbine i fondacije prema odredbama pravoslavnog kanonskog prava i Ustava SPC, a u skladu sa važećim zakonodavstvom Crne Gore. Član 12 Restitucija crkvenih pokretnih i nepokretnih dobara, oduzetih ili nacionalizovanih bez pravične naknade, biće izvršena u skladu sa zakonom koji će regulisati pitanje restitucije u Crnoj Gori uz prethodni dogovor sa nadležnim crkvenim vlastima. Nepokretnu i pokretnu imovinu koja treba da bude vraćena Crkvi u vlasništvo ili za koju će država obezbijediti pravičnu naknadu utvrdiće Mješovita komisija sastavljena od predstavnika strana ugovornica. Član 13 Crkva ima pravo da gradi hramove i crkvene objekte, kao i da proširuje i preuređuje postojeće, a u skladu sa važećim zakonodavstvom Crne Gore. Država se obavezuje da omogući Crkvi saradnju sa nadležnim državnim organima prilikom izrade prostorno-planskih dokumenata u cilju stvaranja uslova za izgradnju vjerskih objekata. Nadležni arhijerej donosi odluku o izgradnji crkvenog objekta u skladu sa pravoslavnim kanonskim pravom i Ustavom SPC i predlaže lokaciju za izgradnju objekata, a nadležne vlasti Crne Gore će prihvatiti predlog ukoliko ne postoje protivni objektivni razlozi javnog interesa. Nadležne vlasti u Crnoj Gori neće razmatrati zahtjeve za izgradnju vjerskih objekata koji nemaju pismeno odobrenje nadležnog eparhijskog Arhijereja, u skladu sa zakonom i autonomnim propisima Crkve. Država finansijski pomaže Crkvu, naročito obnovu i očuvanje pravoslavnih vjerskih objekata koji imaju kulturno-istorijsku vrijednost. Član 14 Država jemči Crkvi slobodu vršenja prosvjetne, kulturne, naučne, informativne, izdavačke i drugih djelatnosti koje su povezane sa njezinom duhovnom misijom, a u skladu sa važećim zakonodavstvom Crne Gore. Država jemči Crkvi pravo da posjeduje, štampa i izdaje knjige, novine, časopise i audio-vizuelne materijale vjerskog, prosvjetnog, kulturnog i naučnog sadržaja. Crkva ima pristup sredstvima javnog informisanja koja su dužna da vjerodostojno, objektivno i bez diskriminacije obavještavaju javnost o stavovima i djelatnostima Crkve. Crkva ima pravo da osniva i uređuje radio i televizijske stanice, a u skladu sa važećim zakonodavstvom Crne Gore. Član 15 Crkva ima pravo da u skladu sa Ustavom SPC osniva vjerske obrazovne ustanove za srednje i visoko obrazovanje sveštenika i vjerskih službenika. Osnivanje drugih obrazovnih institucija od strane Crkve reguliše se zakonom. Crkva ima pravo da osniva i uređuje ustanove kulture u skladu sa Ustavom SPC i važećim zakonodavstvom Crne Gore. Finansiranje prosvjetnih i kulturnih ustanova u Crnoj Gori, čiji je osnivač Crkva, kao i status njihovog osoblja i korisnika (lica koja ih pohađaju), bliže će se urediti posebnim sporazumom u skladu sa zakonom. Član 16 Država jemči pravo roditeljima i staraocima da svojoj djeci obezbijede vjersko obrazovanje u skladu sa sopstvenim uvjerenjima. Pravoslavna vjerska nastava u javnim školama biće regulisana posebnim ugovorom između strana ugovornica. Manastir Đurđevi stupovi u Beranamafoto: Rabrenović Član 17 Crna Gora jemči Crkvi pravo na pastirsku brigu o pravoslavnim vjernicima u oružanim snagama i policijskim službama, kao i onima koji se nalaze u zatvorima, javnim zdravstvenim ustanovama, sirotištima i svim ustanovama za zdravstvenu i socijalnu zaštitu javnog i privatnog tipa. Nadležni organi obezbjeđuju, u dogovoru sa nadležnim crkvenim vlastima, uslove da se pravoslavnim vjernicima omogući ostvarivanje slobode vjeroispovijesti, kao i bogoslužbeni prostor i posnu hranu za pravoslavne vjernike u bolnicama, zatvorima, vojsci, policiji, đačkim, studentskim i staračkim domovima. Član 18 Crkva ima pravo da osniva dobrotvorne i socijalne ustanove i organizacije u skladu sa zakonom. Ustanove iz stava 1 ovog člana svoju unutrašnju organizaciju i način rada regulišu statutima odobrenim od strane nadležne crkvene vlast, i imaju isti pravni položaj kao i državne ustanove iste namjene. Strane ugovornice mogu zaključiti posebne ugovore o međusobnoj saradnji državnih i crkvenih dobrotvornih, socijalnih, zdravstvenih, obrazovnih i sličnih ustanova. Član 19 U cilju praćenja primjene Ugovora i unapređenja saradnje između strana ugovornica obrazovaće se Mješovita komisija sa jednakim brojem predstavnika. Mješovita komisija se sastaje po potrebi, a najmanje jednom u šest mjeseci. Ugovor se zaključuje na neodređeno vrijeme, a može se mijenjati saglasnošću strana ugovornica. Član 20 Ugovor je sačinjen u četiri istovjetna primjerka od kojih se po dva nalaze kod svake strane ugovornice. Ugovor stupa na snagu danom potpisivanja. Ugovor će se objaviti u “Službenom listu Crne Gore” i “Glasniku” - Službenom listu Srpske Pravoslavne Crkve.
  11. Усвајањем измјена Закона о слободи вјероисповијести стављена је тачка на све размирице у Црној Гори и надам се да ће то бити почетак помирења грађана ове државе. Народ је још једном побиједио. Политичка корупција, којој је и овога пута прибјегао ДПС, желећи да Скупштину доведе у пат позицију, није успјела. То је доказ да Устав више није у надлежности ДПС-а, него грађана. Рекао је ово у специјалном новогодишњем интервјуу за “Глас Српске” предсједник Владе Црне Горе Здравко Кривокапић. Човјек, до тада непознат широј јавности, који је у политику ушао тихо, тик уочи избора одржаних 30. августа, данас је један од водећих политичара региона. За једне човјек цркве и четник, за друге издајник. Иако најављивана као “прва демократска Влада”, од добијања мандата Кривокапић се сусретао са бројним критикама, како опозиције, тако и у сопственим редовима. Ипак, 4. децембра ове године гласовима 41 посланика изабрана је прва Влада у којој нема Демократске партије социјалиста Мила Ђукановића, а за њеног предсједника изабран је до тада универзитетски професор Здравко Кривокапић. - Први пут се десила слобода овом народу, послије 30 година владавине ДПС-а и то је највећи искорак. Сваку критику прихватам као добронамјеран приступ да будемо бољи, квалитетнији и да дамо већи допринос овом друштву. Наравно, сваког човјека забрињава критика која долази од оних које сте предводили током изборне кампање. Не постоји човјек који може да буде апсолутно имун на нетачна етикетирања, која су била буквално свакодневна. Тешко се носити са таквим ставовима појединаца, који неутемељено без аргументација и чињеница покушавају да омаловаже једног човјека. Мислим да то није добар пут, али ако сте се прихватили одређене функције, онда морате да прихватите терет који она носи - рекао је Кривокапић коментаришући критике које су упућиване од првог дана када је прихватио мандат од актуелног предсједника Црне Горе Мила Ђукановића. ГЛАС: Од стране садашње опозиције, али и појединих структура из региона означени сте као човјек цркве, а Влада као теократска. С друге стране, из редова власти у парламенту оптужују Вас за издају бирача. Шта је од овог истина, да ли је она можда негдје између? Каква је Влада премијера Кривокапића? КРИВОКАПИЋ: Ова Влада засигурно није теократска, већ народна и први пут на овим просторима десио се, могу рећи, преседан. Тај преседан се дефинише као меритократска влада, коју чине људи који у овом тренутку могу да дају највећи допринос управо демократској транзицији, која треба да се деси на нашим просторима. Ако погледате само карактеристике тих бриљантних министара, онда ћете уочити да су њихове референце биле препорука, а не било који вјерски или други сензибилитет. ГЛАС: Ипак, чланови ДФ-а истичу да ова Влада нема одговорност према било коме, јер њене чланове није бирао народ? Да ли је уопште могуће да Влада никоме није одговорна? КРИВОКАПИЋ: Ова Влада је најодговорнија до сада и управо због тога што је под пажњом и позиције и опозиције она ће доносити најквалитетније одлуке. То значи да ви морате да будете још одговорнији него што је то био случај до сада. А досадашњи приступ је био да све што Влада уради Скупштина аминује. Сада то није тако. Свјесни смо своје одговорности и поступака и желимо да будемо одговорна Влада која се брине за све грађане. ГЛАС: По преузимању дужности извршена је емисија обвезница због, како је речено, спашавања од банкрота и тај потез наишао је на бројне критике. Да ли је црногорска економија заиста у толико лошем стању и шта сте то све затекли по преузимању дужности? КРИВОКАПИЋ: Ако бисмо то довели у везу са тим нашим првим даном и том одлуком, она је била насушна потреба да бисмо могли бити економски независни. То је главни разлог зашто смо се опредијелили за емисију еврообвезница. То није мала сума, која износи 750 милиона евра, али је она у овом тренутку неопходна. Када се сагледа та прва обавеза која се тиче и кредита и наших других обавеза, она износи 530 милиона евра. Како вријеме пролази, ви откривате разне дубиозе. Једна од тих дубиоза засигурно ће бити “Монтенегро ерлајнз”, за који ми у том тренутку нисмо имали спознају шта се са њим све дешава. Такође нисмо знали да је Фонд за здравство у минусу 40 милиона и да не набрајам, има ту много тога. Када све саберемо, иако смо планирали да негдје око 200 милиона евра окренемо ка економском развоју, највјероватније ће остати мање од 100 милиона. ГЛАС: Чини се да је направљен добар баланс што се тиче Владе. Међутим, било је говора о подјелама “по дубини”. Шта то значи? Да ли ће и ту исти принцип бити примијењен као и за формирање Владе? КРИВОКАПИЋ: Основ Владе исказан је кроз три карактеристике. То су компетентност, некорумпираност и да сте по природи опозиционар. То у сваком случају не може да иритира било ког члана опозиције, јер ми нисмо склони реваншизму, него коришћењу људских ресурса, који нам могу помоћи да бисмо ријешили многобројне проблеме које тренутно имамо. Ако се сагледа данашњи тренутак, онда нам је сваки човјек драгоцјен. Црна Гора је мала и тај људски капитал је највећа вриједност државе. Трудићемо се да управо ови принципи буду примијењени и по дубини. ГЛАС: У првом интервју за наш лист сте рекли да ћете “побиједити до сржи корумпиран режим”. Побиједили сте. Какав је сад план и како ће Црна Гора ући у обрачун с криминалом и корупцијом? КРИВОКАПИЋ: То је питање које интересује све грађане. Ми смо сви једнако опредијељени, да кренемо у борбу против криминала и корупције, а за то имамо и подршку Међународне заједнице. То је рак-рана овога друштва и није то тако једноставно. То је процес који мора да траје дуже, иако бисмо ми вољели да се то деси по кратком поступку, то је просто немогуће. Ми смо се опредијелили за владавину права и поштовање свих закона и зато овај процес не иде тако брзо као што су многи очекивали. Формирање Националног савјета за борбу против корупције и организованог криминала је први корак, а у свим сљедећим корацима надамо се да ћемо на основу чињеница учинити јавности доступним сва она непочинства која је бивша власт чинила током 30-годишње владавине. ГЛАС: Испунили сте обећање које сте дали по питању Закона о слободи вјероисповијести. Када се могу очекивани други важни закони, попут закона о лустрацији и закона о поријеклу имовине, које сте такође најавили у предизборном периоду? КРИВОКАПИЋ: У што краћем периоду. У скупштинску процедуру већ су предати приједлози тих закона. Влада ће анализирати све те приједлоге, јер ми имамо обавезу да заједничким снагама, коришћењем идеја свих заинтересованих страна дођемо што прије до најбољег рјешења. ГЛАС: Раније сте упутили молбу да се рад Владе коментарише послије 200 дана, што је у јавности представљено као ограничење колико ће она трајати. Ви сте и у експозеу нагласили да ће ова Влада трајати читав мандат. Страхујете ли да ћете прије изгубити подршку у парламенту? КРИВОКАПИЋ: Парламент је независан од Владе и то је Уставом дефинисано. Ми све активности планирамо за четири године. Може у сваком тренутку, као што је то дефинисано, било која група посланика да поднесе захтјев за разрјешење и смјену ове Владе. Ми ћемо се односити према томе достојанствено и часно, уважићемо све ставове Скупштине. А ја морам да напоменем врло значајну чињеницу да у овом тренутку ову Владу одржава искључиво и само народ. Да тога није било не би било ни оваквог приступа. Ми смо убијеђени да све што радимо радимо у интересу народа. Не радимо у интересу било које политичке групације и то је пут ка директној демократији. ГЛАС: Ваше изјаве изазивале су пажњу у цијелом региону. За једне сте издали српске националне интересе, за друге сте четник. Како коментаришете те реакције из региона? КРИВОКАПИЋ: Управо та разлика у гледишту говори о томе у каквом статусу се налазимо. Желим да искажем јединствен став ове Владе, да је ЦГ наша светиња. Не желим да причам о национализму, нити о етикетирању, али могу да кажем да ће ова Влада радити у интересу грађана, без обзира на вјеру и нацију. Стављање идентитетских питања у први план традиција је, која не смије више да се понови и ова Влада то неће радити. Наш први циљ је економија. ГЛАС: Српски народ у Црној Гори је доскора био дискримисан, према оцјенама многих аналитичара и политичара у Црној Гори. Сада Бошњаци и Албанцу кажу да је то случај са њима, имали смо и приједлоге декларација о геноциду у Сребреници. Како постићи међунационално помирење, друштвено помирење? Да ли нас стално враћање у прошлост и једнодимензионални погледи на њу коче да напредујемо у будућност? КРИВОКАПИЋ: Сваки поглед који је једнодимензионалан, а није вишеслојан, поготово када нас враћа у прошлост, предуслов је да се неко осјећа дискриминисаним. Ми желимо да пружимо руку сарадње свима, без обзира на то како се ко национално осјећао и да се једном за свагда деси помирење у Црној Гори. То је лако рећи, али је тешко схватити. Зато ћемо се трудити да дијалогом увијек рјешавамо све проблеме. ГЛАС: Много је било говора о изборним махинацијама. Ради ли се нешто на “чешљању” бирачких спискова и када ће Црна Гора имати фер изборе, што, према неким мишљењима, до сада није био случај? КРИВОКАПИЋ: Први фер и слободни избори у ЦГ десиће се измјеном изборног законодавства. Као предуслов за то је сигурно и преиспитивање бирачких спискова. Ми не можемо у овом тренутку да имамо поуздане податке о томе. Знам да смо у оквиру МУП-а формирали једну одређену групу која интезивно ради на тим питањима. Надам се да ће јавност врло брзо бити упозната са конкретним активностима и напокон доћи до сазнања која су најважнија, колико фантома има у тим бирачким списковима. Такође, овдје се занемарује једна чињеница која је врло значајна, а можда никад до краја није експонирана, а то је да ви само на локалном нивоу имате увид у одређеног бирача и то није интегрисано на нивоу читаве државе. То ће убудуће бити један од задатака који је можда техничке природе, али врло значајан за коначне резултате. ГЛАС: Црну Гору, али и православни свијет је погодила недавна смрт блаженопочившег митрополита Амфилохија, а познато је да сте са њим имали добар однос. Колики је то за Вас лично био губитак, а колики за Црну Гору? КРИВОКАПИЋ: Сви ћемо више цијенити нашег митрополита након његовог упокојења. Он је био вансеријска личност, која је, по мом мишљењу, најзначајнија послије Његоша. Оставио је бројна дјела, нека су видљива, нека невидљива, као и све у животу, али она видљива представљају свједочанство, које је неизбрисиво. Не само у његовим бројним књигама које је издао, теолошким расправама које је имао, него и овим видљивим земаљским, а то су прије свега обновљене цркве и манастири и два велелепна храма, у Подгорици и Бару. Та лична димензија је посебан осјећај који човјек не може да искаже просто ријечима. И можда је тај мој и његов загрљај послије побједе на изборима најбоље свједочанство нашег односа. Сарајево па Бањалука ГЛАС: Односи између Републике Српске и Црне Горе скоро да нису постојали посљедњих година. Може ли се очекивати њихова ревитализација и планирате ли долазак у Бањалуку на Вашој турнеји коју сте најавили? КРИВОКАПИЋ: Ти односи врло често зависе од личних односа појединаца који доминирају политичком сценом и то није добро. Ми се овдје залажемо за институционални приступ и наравно приликом прве посјете Сарајеву ја ћу у наставку те посјете обићи и Бањалуку. Здравко Кривокапић, предсједник Владе Црне Горе за "Глас Српске": Ставили смо тачку на подјеле - Glas Srpske WWW.GLASSRPSKE.COM Усвајањем измјена Закона о слободи вјероисповијести стављена је тачка на све размирице у Црној Гори и надам се да ће то бити почетак помирења грађана ове државе. Народ је... View full Странице
  12. ЦЕДЕМ: Највише поверења грађани имају у Српску православну цркву 47,3 одсто Најмање повјерења грађани имају у Црногорску православну цркву 10,1 одсто Од ИН4С - 14/12/2021 Истраживање које је спроведено од 1.до 11. децембра, на узорку од 1.022 испитаника, показује да би Демократску партију социјалиста, уколико би наредне седмице били одржани парламентарни избори, подржало 30,5 одсто грађана, Демократски фронт 20,4 одсто, а Демократе 19,3 одсто. Према истраживању ЦЕДЕМ-а, Грађански покрет УРА добио би подршку 6,2 одсто испитаника, док би за Бошњачку странку гласало 6,1 одсто црногорских грађана. Социјалдемократска партија добила подршку 4,3 одсто испитника, а Социјалистичка народна партија 2,9 одсто грађана. Истраживање показаује да би за Социјалдемократе гласало 2,4 одсто испитаника. Исту подршку грађана добила би Албанска алтернатива, а Уједињеној Црној Гори глас би дало два одсто испитаника. Директорица ЦЕДЕМ-а Милена Бешић рекла је да 22 одсто испитаника сматра да су нови избори једино рјешење политичке кризе у Црној Гори, а 18 одсто да је рјешење постојећа влада без реконструкције. Она је казала да 16,9 одсто црногорских грађана сматра да је рјешење политичке кризе потпуно нова влада, коју ће формирати странке тренутне парламентарне већине. Према ријечима Бешић, 10,5 одсто испитаника сматра да је рјешење мањинска влада уз подршку ДПС-а и партнера. Како је навела, за 3,6 одсто црногорских грађана рјешење политчке кризе је мањинска влада без подршке ДПС-а, а 29,1 одсто нема став или не зна одговор. Бешић је казала да 46,8 одсто грађана сматра да се Црна Гора креће погрешним путем, а 24,6 одсто правим. – Из оцјена и ставова видимо да се наставља тренд смањења повјерења у институције. То је свима сигнал да се позитивне промјене у друштву, политици и на јавној сцени морају десити– рекла је Бешић. Према истраживању, најбоље оцијењени ресор је Министарство финансија и социјалног старања, а најгоре Министарство правде, људских и мањинских права. Бешић је казала да је најбоље оцијењени политичар предсједник Скупштине Алекса Бечић са просјечном оцјеном 2,5, слиједе предсједник Црне Горе Мило Ђукановић са оцјеном 2,35 и вицепремијер Дритан Абазовић са просјечном оцјеном 2,23. Премије Здравко Кривокапић добио је просјечну оцјену 2,19. Највише поверења грађани имају у Српску православну цркву 47,3 одсто. Готово исто поверења имају у систем образовања 47,2 одсто. У здравствени систем вјерује 45, 9 одсто грађана. Институцијама Владе, Предсједника Црне Горе и Скупштини вјерује 28 дсто грађана. Најмање повјерења грађани имају у Црногорску православну цркву 10,1 одсто. Ако би у овом тренутку био одржан попис, 44,7 одсто грађана би се изјаснило као Црногорци, 33 одсто као Срби, 7,9 одсто као Бошњаци, 4,6 одсто као Албанци. Као Муслимани би се изјаснило 5,1 одсто грађана.
  13. Његово Преосвештенство Епископ ремезијански Господин Стефан, викар Патријарха српског и старешина Храма Светог Саве на Врачару у Београду, дочекао је у среду 3. новембра, премијера Црне Горе Здравка Кривокапића, који је дошао у прву званичну посету Храму. Посети је присуствовао и министар Спољних послова у Влади Републике Србије Никола Селаковић. Извор: Телевизија Храм
  14. Интервју Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија за Светигору; разговор је водио главни и одговорни уредник протојереј Никола Пејовић, 4. септембар 2021. љета Господњег Уважени гледоци и слушаоци, помаже Бог! Имамо велику радост да је са нама ових дана Његова светост Патријарх српски г. Порфирије. Ваша светости, помаже Бог, добро дошли и благословите. Бог вам помогао! Бог све нас да благослови молитвама свих светих са црногорских простора којих није мали број од оснивања ове епархије, дакле од времена Светог Саве. Све да нас Господ Бог благослови молитвама светих својих. Ви сте овде били чест гост у претходних 20 година, нити је Црна Гора вама непознаница нити сте Ви странац Црној Гори, али нам данас доносите патријарашке благослове. Изабрани сте и за наследника Светога оца Саве чији отац је управо одавде, из Подгорице, а ваши свети претходници посјећивали су Црну Гору и доносили благослов и учествовали у свим нашим духовним радостима које смо овдје имали. Само да подсјетим да је Ваш претходник светопочивши патријарх Иринеј за десет година своје патријарашке службе чак 15 пута посјетио Црну Гору и то је за нас заиста увијек била радост и позив за још чвршће заједништво у љубави Христовој. Шта за Вас као Патријарха српског значи ова посјета? Као и за све моје претходнике, велики је благослов да дођемо у Црну Гору, њене светиње, да се Богу молимо у тим светињама, радост је да се сретнемо са лепотом Црне Горе, која је толико шаролика, има и брда и планина и тврдог камена, али има и дивних бистрих река, долина и море. Дакле, све оно што је Бог створио као простор у којем човек има могућност да кроз природу, кроз творевину Божју, препозна свога Творца, Црна Гора у себи носи. Али пре свега, и изнад свега, и то не само сада него одувек, од најранијих времена кад бих долазио у Црну Гору, највећу радост ми је пружао сусрет са дивним људима који живе овде у Црној Гори, пре свега са хришћанима православнима, али и са другим људима, независно од тога да ли су верници или не, па чак и независно од тога да ли себе дефинишу као припаднике овога или онога народа. У сваком случају душа човека са ових простора јесте душа која носи у себи дубоку тајну, у најмању руку чежње за смислом, за лепотом живота, за пуноћом. Ми који верујемо у Христа знамо да све то постоји у Христу и у том смислу сусрећући се са људима из Црне Горе увек препознајемо живога Бога у њима, који или чије семе сигурно ће пре или касније заблистати. И на крају крајева, и вечерашњи мој доживљај некако ми јасно и чврсто и снажно управо то и сведочи – да је народ Црне Горе Христов народ и да је то народ Цркве Христове и оно што, ево додаћу, чини ми се да је била и мисија блаженопочившега митрополита Амфилохија, а њу наставља и садашњи нови Митрополит, то је да у Христу сви можемо бити једно и да смо позвани да будемо браћа. Уколико ја на пример Вас не осећам као свога брата, а издајем се или мислим да сам Христов ученик, онда са мном нешто није у реду или обрнуто, ако Ви мене не доживљавате као свога брата у Христу, а ја без обзира на можда и неспоразуме и различитости, Вас видим као свога брата у Христу, ја сам добитник, а ви заправо губите. Губимо у суштини и један и други јер би много боље било да у заједници, па нека буде и тих различитости, имамо Христа не само као спону него као и свој контекст, као оквир унутар којега јесмо, постојимо и крећемо се. Дакле, за мене је долазак у Црну Гору пре свега велики благослов и дар од Бога јер могу да сретам људе из Црне Горе и Србе, и Црногорце, и муслимане, и Хрвате, и Јевреје и многе друге, и да у тој различитости заправо видим присуство благослова Божјег на овој светој земљи. Ако је која Епископија наше помјесне Цркве свједочила распеће и васкрсење Христово, то је била ова Светосавска, Зетска и потоња Црногорско-приморска. Поменули сте вечерас у бесједи духовну пустош на коју је наишао митрополит Амфилохије и 30 година његовог епископског сијања по тој њиви која је увијек, како је он то сам говорио, била само запретена оним тајнама безбожништва које су се овдје нагомилале деценијама. Како ви видите ту улогу блаженопочившег Митрополита у цјелокупној обнови духовног живота у Црној Гори? Митрополит Амфилохије јесто један од апостола наших времена заједно са неколико других великих отаца наше Цркве, пре свега његове духовне браће, међу којима је блаженопочивши Владика херцеговачки Атанасије, Владика бачки Иринеј. То су деца Светога Јустина и духа Светога владике Николаја. И као што је, не само у Црној Гори него и пре доласка у Црну Гору, успео да сведочећи живога распетог и васкрслог Христа, буди веру у многим људима, пре свега у Београду, али и где год би ходио и где год се налазио. А онда када је дошао у Црну Гору, као изданак ове земље, ових простора светих, познавајући душу овога човека, а исто време и распећа кроз које је пролазио овдашњи човек у не тако давној прошлости, он је читавог себе распео са овим народом, уградио се у биће овога народа, али не на, ако смем да кажем, биолошкој основи него на камену темељцу који се зове Христос. И зато је из тог камена темељца, из тог семена вере, коју је посејао блаженопочивши Митрополит на ове просторе, никло духовно дрво са безбројним плодовима. Ми добро знамо колико је свештеника било после Другог светског рата и до доласка митрополита Амфилохија овде, колико је монаха било, колико живих манастира је било, колико храмова. Знамо колико је тога порушено, колико је свештеника побијено, да је изгледало на сваки начин да ће овде једанпут засвагда вера бити искорењена. Напротив, десило се нешто сасвим супротно и то се види у овом народу. Плодови, који су резултат Митрополитовог деловања, његове молитве пре свега, јесу овај живи народ, манастири препуни монаха, мноштво свештеника, обновљени храмови. Овај храм овде у Подгорици – храм Васкрсења Христовога, једном речју, као да симболише све оно што је Митрополит чинио, а то је заправо васкрсење самога Господа, који је овде био распет, делом и подвигом и молитвама покојног митрополита Амфилохија. Дакле, тешко да би неко могао да каже да је реч о истој земљи, да је био пре 40 година овде и да је дошао данас. Сасвим сигурно у духовном смислу те речи, не би успео да препозна ту земљу, а немојте ми замерити ако ћу рећи, да то не буде на гордост хришћанима овде у Црној Гори, имам утисак да је вера, ако уопште можемо веру поредити код једних и код других, у овом тренутку у овом народу живља, снажнија него у неким другим просторима, не само на којима живи наш народ него уопште када говоримо о просторима не само православних него и читавог хришћанства. Овде је вера жива и делатна, и тај точак се, према мом мишљењу, не може вратити уназад. Он може само да осваја срца нова, и нова срца нових људи, и у том смислу напросто сигуран сам, да ће Црна Гора у временима које нам предстоје, бити духовно снажна, јака и у потпуности духовно обновљена. Вечерас сте нам открили Ваше дугогодишње познанство и пријатељство са новоизабраним митрополитом Јоаникијем, шта Вас је натјерало, да тако кажемо, да га предложите за наследника митрополита Амфилохија? Пре свега да кажем да поред владике Фотија са којим сам ишао у основну школу, заједно смо одрасли, касније кроз средњу школу па на факултет, митрополит Јоаникије је међу епископима човек кога најраније и најдуже познајем. Наиме, још док смо били студенти, он је студирао философију, ја сам студирао археологију на Философском факултету у Београду, обојица смо становали у Студентском граду. Ја сам био у соби број 41, сећам се у Првом блоку, у којој је заједно са мном становао и сада отац Драган Станишић, који је такође студирао философију. Тако да се једна група младића из Црне Горе окупљала и код нас у соби, али смо били и у другим собама. За разлику од неких других, који су дошавши у Београд видели прилику да иду по великом граду на разне забаве, ми смо се окупљали и, да кажем сада са ове дистанце гледано, доста наивно размишљали, разговарали о Богу, али у ствари имали искрено потребу за смислом постојања, искрену потребу заправо за свим оним што носи у себи Господ наш Исус Христос. И онда некако спонтано почели смо да пратимо предавања на Богословском факултету и ту смо срели поменуте оце, ја лично сећам се да сам после једног предавања митрополита Амфилохија осетио дубоку потребу да упишем Теолошки факултет или боље рећи спознају, да је мој пут у ствари тај пут, а не пут којим сам ишао до тада. Дакле, познавао сам митрополита Јоаникија из тих времена и већ тада сам упознао човека на којег сам у потпуности могао да се ослоним, човека крајње честитог и поштеног. И наравно после кроз студије на Теолошком факултету, кроз живот у Цркви још боље смо се у Христу упознали. И зашто и како он као Митрополит?! Па напросто, он је био као од Бога дат за то место и за мене није постојала никаква дилема ко је тај који треба да наследи на трону Светог Петра Цетињског блаженопочившег митрополита Амфилохија. То је за мене био митрополит Јоаникије и он је једногласно акламацијом на мој предлог изабран, али да га нисам ја предложио неко би га други сигурно предложио и он би опет био акламацијом, једногласном одлуком Сабора за то место прихваћен. Сигурно да му неће бити лако и ови дани то свjедоче, често нас оптужују као Српску Цркву, нарочито овдје једним дијелом у Црној Гори, да смо ми пропагатори и они који на неки начин спроводе једну идеолошко-политичку, можемо слободно рећи, и националистички политику. Како Ви одговарате на те оптужбе и која је заправо политика Цркве? Одговарати таквим људима мислим да је депласирано и да је то промашај, зато што ти људи добро знају да то није истина, да наша Црква, Црква Христова, Православна Црква, па и Српска Православна Црква и овде и другде, јесте Црква која се не бави никаквим политикама. По себи Црква не може бити ни страначка, ни неко ко подржава једну опцију против друге. Црква је саборна, она је организам који не само да има места за све него је по својој природи организам који грли сваког човека, и нарочито онога који има нешто против ње. Дакле, немамо ми ту шта да одговоримо, ми знамо да то није истина. Овде је конкретно реч о замени теза и ја наравно не бих могао да кажем са које стране дувају ти ветрови који имају потребу за поларизацијама, за сукобима, да би онда остваривали своје интересе. Али, у сваком случају ту постоје, према мом мишљењу, различити фактори, и домаћи и страни, који у Цркви виде непријатеља за систем вредности по којима живи модерни човек који је изван Бога и против Бога. Тај систем вредности, који нам намеће овај модерни свет, он не може да поднесе, не може да изнесе, да истрпи јеванђелски систем вредности. Сам Господ је рекао: Па пре вас су мене омрзли, да мене воле и вас би волели или обрнуто. Значи Христос као истина, као критеријум, као параметар на којем се ми темељимо и у коме се ми огледамо истовремено је и критика извитоперена у систему вредности по којем живи модерни, либерални, са отвореним тржиштем, свет. Погледајте само шта се дешава, не само овде код нас него свугде у свету, где неко сеје најстрашније зло, спреман да жртвује не само једнога човека него читаве народе, али он направи такав систем вредности помоћу којег објасни своме човеку да је то исправно, да је то правилно. Дакле, ако се погрузиш у Христа, онда ти не можеш опстати у Христу уколико не саображаваш и себе и своје биће Христовој заповести у љубави, да љубиш Господа Бога читавим својим бићем, својим срцем, умом, и ближњега свога као самога себе, а притом мој ближњи је сваки човек. За систем вредности овога света постоје позитивни и негативни, за систем вредности овога света на основу тих параметара позитиван и негативан, такозвани или самопрозвани позитиван оправдано може да елиминише у потпуности онога кога је он прозвао негативним. Према томе, одвело би нас далеко да улазимо у анализе и онога што се дешава овде. Нама не преостаје друго, чини ми се да не треба да се губимо у разним тим информацијама и дезинформацијама, што смо информисанији утолико смо конфузнији. Ми треба да поједноставимо ствари и да се распети са Христом, гледајући у Његове васкрсење, молимо Богу за сваку душу. Ми не можемо пристати на то да постојимо ми и они, за нас су сви – ми. И не можемо пристати на то да имамо непријатеље без обзира на то како су они према нама опходе. Него Христом оплемењени, љубављу Његовом, сваки човек је наш брат па и ако се он у односу на нас поставља непријатељски, нека он види са Господом о томе кад дође време, а ми ћемо хтети испружених руку и отвореног срца и њих својом молитвом да загрлимо. Постоји безброј људи, у то сам потпуно уверен, и овде у Црној Гори, који и несвесно, ко зна како заведени управо у недостатку ових човекољубивих, универзалних хришћанских, јеванђелских вредности иду странпутицом. И што му више отвараш срце, што му више показујеш љубав, њему то више смета, али ми не можемо одустати. Пре или касније љубав све покрива, како каже апостол Павле, или љубав Христова надразумна. Дакле, љубав нема логике, љубав значи волим те таквог какав јеси и само у истраној молитви за читав свет, али пре свега за наше непосредне ближње, ја сам сигуран да ће и ово овде бити краткога даха. Нека буде свако ко шта хоће, нека се декларише или у попису изјашњава како се осећа, али нека прихвати и поштује и другога да има ту слободу. Апелујем на православне хришћане да се тако понашају, нека буду оно што јесу, нека се декларишу онако како мисле да треба да се декларишу, али нека прихвате и другога у његовој слободи. Само смо тада Христови. У исто време оно што су показале литије овде, тај величанствени духовни, саможртвени подвиг литија, подвиг љубави кроз литије показао је и доказао, и то треба да нам буде принцип, да не можемо пристати да нам неко узме душу. Ми нећемо никада посегнути насиљем против онога ко хоће да нам узме душу, али напросто молитвом, постом, праштањем, благом речју и јаким аргументима покушаћемо да покажемо, па на крају да докажемо, да душу не може нико да нам узме и да на то никада нећемо пристати, а да у исто време у нашој Цркви – Цркви Христовој – има места и за црног и белог и жутог, има места за све могуће опције, за све могуће погледа на свет, само уколико систем вредности тих погледа на свет није супротан Јеванђељу. Ваша Светости, имао бих још много тога да Вас питам и да разговарам са Вама, али заиста је вријеме које сте издвојили за наше гледаоце драгоцјено у овој згуснутој агенди коју имате у овој дводневној посјети, па ми остаје да Вам захвалим и на Вашој посјети и на дивним ријечима испред Саборног храма Христовог Васкрсења и на овој вечерашњој поуци, која ће сигурно имати одјека код оних који имају уши и који имају очи, а њима је и упућена, па се надамо да ће ова посјета бити оно што и Ваша жеља, мир и радост у Духу Светоме. Хвала вам и благословите. Хвала вама и нека Господ благослови све људе који живе у Црној Гори. Ја се молим за све, независно ко је ко, управо то, како рекосте, за мир, разумевање, љубав и јединство у ономе у чему можемо бити једно. Извор: Инфо-служба СПЦ
  15. Вјековима су се православни митрополити устоличавали на Цетињу, а неко је прогласио да то не треба тако да буде, каже поглавар СПЦ. Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије први пут је говорио данас о предстојећем устоличењу митрополита Јоаникија, истичући да до сада није рекао ни једну ријеч о збивањима у Црној Гори, али да препознаје савремени механизам замјена теза. – Зато нисам до сада ни једну реч рекао на оно што се збива у Црној Гори, и заиста смо веома тужни и препознајемо савремени механизам замјена теза гдjе некога унапријед прогласите црним, гдје га прогласите провокатором, креатором свих могућих проблема и онда себи створите легитимно право да га спутавате да он води путевима своје слободе која је истовремено и љубав- казао је патријарх након литургије у Храму Светог Симеона Мироточивог у Београду. Према његовим ријечима, вјековима су се православни митрополити устоличавали на Цетињу, а неко је прогласио да то не треба тако да буде. – Иако ми сада немамо друго рјешење јер спроводимо оно што је природно и нормално, а бивамо дефинисани као ‘неко ко нешто на силу намеће’ и као ‘неко ко не разумије ситуацију’ и као ‘неко ко провоцира’- додао је он. Поглавар Српске православне цркве (СПЦ) казао је да устоличење и све што црква јесте и увијек ће бити у духу онога што се темељи на вјери и на молитви, смирења и љубави. – То би било исто као кад би вам неко рекао – Ви не можете да дишете ваздух јер тај ваздух не припада вама! А, ви без дисања не можете јер је то природна и нормална ствар. Црква дејствује и дјела увијек и искључиво из Јеванђеља. По својој природи она није ту да рјешава било какве политичке неспоразуме, није ту чак ни да утиче на њих, а камоли да доноси политичке одлуке – рекао је патријарх Порфирије. Поручио је да се црква не бави државним питањима. – Нека свако буде оно што по својој савјести хоће, нека припада ком хоће народу и нека устројава свој живот на најбољи могући начин, али ако је Христов и ако слуша ријеч Христову, онда ће увијек бити свједок мира – рекао је патријарх Порфирије. Патријарх је истакао да устоличење митрополита Јоаникија треба да буде утемељено на вјери, молитви, љубави и на непрестаном подсјећању себе да нам ријеч Христова мора бити мјеродавна. – Ако јесте, имаћемо мир у души, а ако није бићемо у најмању руку узнемирени- закључио је он. Извор: Дан
  16. Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије упутио је 11. августа 2021. године писмо премијеру Црне Горе г. Здравку Кривокапићу које се односи на Темељни уговор између Српске Православне Цркве и државе Црне Горе. У писму се између осталог наводи: „Као и у било ком другом послу, и у овом желимо да на исти начин сагледамо, уважимо и заштитимо интересе обе стране, поготово што у конкретном случају, обе стране заправо у већини чини исти верујући народ. Као меру пуне одговорности Ваше предлоге смо упутили одређеној стручној комисији која треба да утврди у чему је њихов квалитативни допринос у односу на већ утврђен, у потпуности услагашен и од Вас прихваћен текст који смо намеравали да потпишемо 27. маја текуће године у Патријаршијском двору у Београду”. „Чланови стручне комисије ће по окончању сезоне годишњих одмора, своју анализу доставити Светом Архијерејском Синоду, који ће Вас потом обавестити о ставу Српске Патријаршије по овом важном питању”, истако је патријарх Порфирије у писму премијеру Кривокапићу. Извор: Инфо-служба СПЦ
  17. Патријарх српски Порфирије изјавио је данас да је постигнута сагласност са премијером Црне Горе Здравком Кривокапићем око потписивања Темељног уговора између државе Црне Горе и Српске православне цркве, као и да је начелно договорено да после Васкршњих празника оде у Црну Гору и потпише тај документ. Патријарх Порфирије је рекао у изјави за Танјуг да је дубоко уверен да ће потписивање уговора између СПЦ и државе Црне Горе, на основу кога ће се регулисати однос државе према СПЦ у Црној Гори, али и однос Цркве према држави, ставити тачка на неспоразуме по том питању, пренела је РТВ Војводина. Напоменуо је да у вези са садржајем уговора нема ништа тајно, с обзиром да се преговори о томе воде већ годинама, као и да ће садржај Темељног уговора бити доступан свима. "Хвала Богу, ми смо постигли сагласност са премијером Црне Горе око темљеног уговора који црква треба да потпише са државом и ја сам потпуно сигуран да ћемо ми ускоро доћи до потписивања тог уговора", навео је Патријарх. Патријарх каже да постоје разне медијске спекулације и контрадикторни гласови који стижу до СПЦ, али да ништа од тога није основано. "Мислим да ћемо веома брзо, на радост свих православних хришћана и свих чланова СПЦ у Црној Гори, потписати тај уговор што ће бити коначно једини уговор који недостаје на плану односа цркве и државе или државе и верских заједнице у Црној Гори", рекао је Патријарх Порфирије. Када је реч о самом чину потписивања документа, патријарх каже да још нису усаглашени и договорени детаљи када ће то тачно бити, али да ће са великом радошћу отићи у Црну Гору. "Мислим у најскорије време , сада долазе васкршњи празници и када прођу, у директном контакту са премијером ћемо се лако договорити", навео је Поглавар СПЦ. Додаје да је то начелан договор, као и да мисли да је логично да он потпише тај документ. "Дубоко сам уверен да ће потписивање темељног уговора између СПЦ и државе Црне Горе ставити тачку на неспоразуме које сусрећемо и у јавности и у политичким контекстима, а сматрам да заправо уопште није ни било потребно да дође до било каквих тензија и неспоразума, с обзиром да ту врсту уговора потписују све државе, нарочито у Европи, са црквама и верским заједницама". Како је истакао, по том питању постоји неки устаљени и опште прихваћени контекст и принцип који је апсолутно испоштован приликом писања и уговора који треба да се потпише у Црној Гори. На питање како тумачи то што је председник Мило Ђукановић рекао да се потписивање Темељног уговора води у закулисној процедури и да тај процес није довољно транспарентан, патријарх каже да није упознат са том изјавом, али да свако може да има своје виђење свега што се дешава. "Што се тиче уговора, ништа није ни скривено, нити је тајно и ти преговори и разговори се воде већ годинама. У крајњој линији, садржај тог уговора биће доступан свакоме. На основу тог уговора ће се регулисати однос државе према СПЦ у Црној Гори, али и однос цркве према држави. Не разумем формулацију господина председника (ЦГ), а верујем да и он разуме да ту не постоји никакав проблем", навео је Патријарх. Додаје да ће за Васкрс бити у Београду и да ће служити Васкршњу Литургију у Храму Светог Саве, као што је то чинио и претходни патријарх Иринеј. Извор: РТВ Војводина
  18. Главни уредник Радија “Светигора” протојереј Никола Пејовић добитник је годишње награде Удружења новинара Црне Горе за најбољу репортажу, саопштено је данас из Удружења новинара Црне Горе. Награда му је припала за репортажу “Литије у Црној Гори”, која је награђена и на овогодишњем 25. Интерферу, интернационалном фестивалу репортаже и медија. Награда за најбољег фоторепортера припала је Николини Ковачевић из Никшића за изложбу фотографија „Хапшење владике Јоаникија“. Саопштење УН ЦГ о годишњим новинарским наградама објављујемо у цјелости: Жири Удружења новинара Црне Горе одржао је данас састанак на коме је донио долуку о додјели награда новинарима тог Удружења за 2020. годину. Жири је једногласно донио сљедеће одлуке. Награде за животно дјело добили су: Раде Вукићевић, дописник београдских медија“ из Црне Горе, Ранко Павићевић, бивши новинар Радија Црне Горе и дописник „Дана“ из Будве и Момчило Вуксановић, оснивач „Српских новина“, српске ТВ и радија. Жири је одлучио да годишње награде за 2020. годину припадну Мишу Вујовићу, новинар „ИН4С“, Перица Ђаковић, новинар и уредник Нови ТВ, Ива Бајковић, бивши новинар РТЦГ-а и бивши главни одговорни уредник РТВ Будва, Рајка Раичевић, уредник политичке рубрике у „Дану“. Награду за најбоље репортажу добио је директор Радио „Светигоре“ отац Никола Пејовић за репортажу „Литије“. Награда за колумну припала је колумнисти Михаилу Меденици за колумну „Тишина“. Награда за најбољег фоторепортера добила је Николина Ковачевић из Никшића за изложбу фотографија „Хапшење владике Јоаникија“. Награда за најбољи сајт и блог у 2020. години припала је Ивану Милошевићу, уреднику сајта „Српска24“ и блога „Српски одговор“. Жири УНЦГ у саставу Дражен Живковић, предсједник, Гојко Раичевић и Тихомир Бурзановић, чланови, одлуке је донио једногласно између 50 пристиглих предлога за награду. УНЦГ је поводом 150 година новинарства у Црној Гори и 75 година Удружења донио одлуку и да прву споменицу поводом ових значајнијих јубилеја додијели проф. др Здравку Кривокапићу, који би требало да буде и предсједник Организационог одбора академије поводом 150 година новинарства . Награде и признања биће додијељене 23. јануара на Дан новинара Црне Горе уз поштовање епидемиолошких мјера. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  19. Усвајањем измјена Закона о слободи вјероисповијести стављена је тачка на све размирице у Црној Гори и надам се да ће то бити почетак помирења грађана ове државе. Народ је још једном побиједио. Политичка корупција, којој је и овога пута прибјегао ДПС, желећи да Скупштину доведе у пат позицију, није успјела. То је доказ да Устав више није у надлежности ДПС-а, него грађана. Рекао је ово у специјалном новогодишњем интервјуу за “Глас Српске” предсједник Владе Црне Горе Здравко Кривокапић. Човјек, до тада непознат широј јавности, који је у политику ушао тихо, тик уочи избора одржаних 30. августа, данас је један од водећих политичара региона. За једне човјек цркве и четник, за друге издајник. Иако најављивана као “прва демократска Влада”, од добијања мандата Кривокапић се сусретао са бројним критикама, како опозиције, тако и у сопственим редовима. Ипак, 4. децембра ове године гласовима 41 посланика изабрана је прва Влада у којој нема Демократске партије социјалиста Мила Ђукановића, а за њеног предсједника изабран је до тада универзитетски професор Здравко Кривокапић. - Први пут се десила слобода овом народу, послије 30 година владавине ДПС-а и то је највећи искорак. Сваку критику прихватам као добронамјеран приступ да будемо бољи, квалитетнији и да дамо већи допринос овом друштву. Наравно, сваког човјека забрињава критика која долази од оних које сте предводили током изборне кампање. Не постоји човјек који може да буде апсолутно имун на нетачна етикетирања, која су била буквално свакодневна. Тешко се носити са таквим ставовима појединаца, који неутемељено без аргументација и чињеница покушавају да омаловаже једног човјека. Мислим да то није добар пут, али ако сте се прихватили одређене функције, онда морате да прихватите терет који она носи - рекао је Кривокапић коментаришући критике које су упућиване од првог дана када је прихватио мандат од актуелног предсједника Црне Горе Мила Ђукановића. ГЛАС: Од стране садашње опозиције, али и појединих структура из региона означени сте као човјек цркве, а Влада као теократска. С друге стране, из редова власти у парламенту оптужују Вас за издају бирача. Шта је од овог истина, да ли је она можда негдје између? Каква је Влада премијера Кривокапића? КРИВОКАПИЋ: Ова Влада засигурно није теократска, већ народна и први пут на овим просторима десио се, могу рећи, преседан. Тај преседан се дефинише као меритократска влада, коју чине људи који у овом тренутку могу да дају највећи допринос управо демократској транзицији, која треба да се деси на нашим просторима. Ако погледате само карактеристике тих бриљантних министара, онда ћете уочити да су њихове референце биле препорука, а не било који вјерски или други сензибилитет. ГЛАС: Ипак, чланови ДФ-а истичу да ова Влада нема одговорност према било коме, јер њене чланове није бирао народ? Да ли је уопште могуће да Влада никоме није одговорна? КРИВОКАПИЋ: Ова Влада је најодговорнија до сада и управо због тога што је под пажњом и позиције и опозиције она ће доносити најквалитетније одлуке. То значи да ви морате да будете још одговорнији него што је то био случај до сада. А досадашњи приступ је био да све што Влада уради Скупштина аминује. Сада то није тако. Свјесни смо своје одговорности и поступака и желимо да будемо одговорна Влада која се брине за све грађане. ГЛАС: По преузимању дужности извршена је емисија обвезница због, како је речено, спашавања од банкрота и тај потез наишао је на бројне критике. Да ли је црногорска економија заиста у толико лошем стању и шта сте то све затекли по преузимању дужности? КРИВОКАПИЋ: Ако бисмо то довели у везу са тим нашим првим даном и том одлуком, она је била насушна потреба да бисмо могли бити економски независни. То је главни разлог зашто смо се опредијелили за емисију еврообвезница. То није мала сума, која износи 750 милиона евра, али је она у овом тренутку неопходна. Када се сагледа та прва обавеза која се тиче и кредита и наших других обавеза, она износи 530 милиона евра. Како вријеме пролази, ви откривате разне дубиозе. Једна од тих дубиоза засигурно ће бити “Монтенегро ерлајнз”, за који ми у том тренутку нисмо имали спознају шта се са њим све дешава. Такође нисмо знали да је Фонд за здравство у минусу 40 милиона и да не набрајам, има ту много тога. Када све саберемо, иако смо планирали да негдје око 200 милиона евра окренемо ка економском развоју, највјероватније ће остати мање од 100 милиона. ГЛАС: Чини се да је направљен добар баланс што се тиче Владе. Међутим, било је говора о подјелама “по дубини”. Шта то значи? Да ли ће и ту исти принцип бити примијењен као и за формирање Владе? КРИВОКАПИЋ: Основ Владе исказан је кроз три карактеристике. То су компетентност, некорумпираност и да сте по природи опозиционар. То у сваком случају не може да иритира било ког члана опозиције, јер ми нисмо склони реваншизму, него коришћењу људских ресурса, који нам могу помоћи да бисмо ријешили многобројне проблеме које тренутно имамо. Ако се сагледа данашњи тренутак, онда нам је сваки човјек драгоцјен. Црна Гора је мала и тај људски капитал је највећа вриједност државе. Трудићемо се да управо ови принципи буду примијењени и по дубини. ГЛАС: У првом интервју за наш лист сте рекли да ћете “побиједити до сржи корумпиран режим”. Побиједили сте. Какав је сад план и како ће Црна Гора ући у обрачун с криминалом и корупцијом? КРИВОКАПИЋ: То је питање које интересује све грађане. Ми смо сви једнако опредијељени, да кренемо у борбу против криминала и корупције, а за то имамо и подршку Међународне заједнице. То је рак-рана овога друштва и није то тако једноставно. То је процес који мора да траје дуже, иако бисмо ми вољели да се то деси по кратком поступку, то је просто немогуће. Ми смо се опредијелили за владавину права и поштовање свих закона и зато овај процес не иде тако брзо као што су многи очекивали. Формирање Националног савјета за борбу против корупције и организованог криминала је први корак, а у свим сљедећим корацима надамо се да ћемо на основу чињеница учинити јавности доступним сва она непочинства која је бивша власт чинила током 30-годишње владавине. ГЛАС: Испунили сте обећање које сте дали по питању Закона о слободи вјероисповијести. Када се могу очекивани други важни закони, попут закона о лустрацији и закона о поријеклу имовине, које сте такође најавили у предизборном периоду? КРИВОКАПИЋ: У што краћем периоду. У скупштинску процедуру већ су предати приједлози тих закона. Влада ће анализирати све те приједлоге, јер ми имамо обавезу да заједничким снагама, коришћењем идеја свих заинтересованих страна дођемо што прије до најбољег рјешења. ГЛАС: Раније сте упутили молбу да се рад Владе коментарише послије 200 дана, што је у јавности представљено као ограничење колико ће она трајати. Ви сте и у експозеу нагласили да ће ова Влада трајати читав мандат. Страхујете ли да ћете прије изгубити подршку у парламенту? КРИВОКАПИЋ: Парламент је независан од Владе и то је Уставом дефинисано. Ми све активности планирамо за четири године. Може у сваком тренутку, као што је то дефинисано, било која група посланика да поднесе захтјев за разрјешење и смјену ове Владе. Ми ћемо се односити према томе достојанствено и часно, уважићемо све ставове Скупштине. А ја морам да напоменем врло значајну чињеницу да у овом тренутку ову Владу одржава искључиво и само народ. Да тога није било не би било ни оваквог приступа. Ми смо убијеђени да све што радимо радимо у интересу народа. Не радимо у интересу било које политичке групације и то је пут ка директној демократији. ГЛАС: Ваше изјаве изазивале су пажњу у цијелом региону. За једне сте издали српске националне интересе, за друге сте четник. Како коментаришете те реакције из региона? КРИВОКАПИЋ: Управо та разлика у гледишту говори о томе у каквом статусу се налазимо. Желим да искажем јединствен став ове Владе, да је ЦГ наша светиња. Не желим да причам о национализму, нити о етикетирању, али могу да кажем да ће ова Влада радити у интересу грађана, без обзира на вјеру и нацију. Стављање идентитетских питања у први план традиција је, која не смије више да се понови и ова Влада то неће радити. Наш први циљ је економија. ГЛАС: Српски народ у Црној Гори је доскора био дискримисан, према оцјенама многих аналитичара и политичара у Црној Гори. Сада Бошњаци и Албанцу кажу да је то случај са њима, имали смо и приједлоге декларација о геноциду у Сребреници. Како постићи међунационално помирење, друштвено помирење? Да ли нас стално враћање у прошлост и једнодимензионални погледи на њу коче да напредујемо у будућност? КРИВОКАПИЋ: Сваки поглед који је једнодимензионалан, а није вишеслојан, поготово када нас враћа у прошлост, предуслов је да се неко осјећа дискриминисаним. Ми желимо да пружимо руку сарадње свима, без обзира на то како се ко национално осјећао и да се једном за свагда деси помирење у Црној Гори. То је лако рећи, али је тешко схватити. Зато ћемо се трудити да дијалогом увијек рјешавамо све проблеме. ГЛАС: Много је било говора о изборним махинацијама. Ради ли се нешто на “чешљању” бирачких спискова и када ће Црна Гора имати фер изборе, што, према неким мишљењима, до сада није био случај? КРИВОКАПИЋ: Први фер и слободни избори у ЦГ десиће се измјеном изборног законодавства. Као предуслов за то је сигурно и преиспитивање бирачких спискова. Ми не можемо у овом тренутку да имамо поуздане податке о томе. Знам да смо у оквиру МУП-а формирали једну одређену групу која интезивно ради на тим питањима. Надам се да ће јавност врло брзо бити упозната са конкретним активностима и напокон доћи до сазнања која су најважнија, колико фантома има у тим бирачким списковима. Такође, овдје се занемарује једна чињеница која је врло значајна, а можда никад до краја није експонирана, а то је да ви само на локалном нивоу имате увид у одређеног бирача и то није интегрисано на нивоу читаве државе. То ће убудуће бити један од задатака који је можда техничке природе, али врло значајан за коначне резултате. ГЛАС: Црну Гору, али и православни свијет је погодила недавна смрт блаженопочившег митрополита Амфилохија, а познато је да сте са њим имали добар однос. Колики је то за Вас лично био губитак, а колики за Црну Гору? КРИВОКАПИЋ: Сви ћемо више цијенити нашег митрополита након његовог упокојења. Он је био вансеријска личност, која је, по мом мишљењу, најзначајнија послије Његоша. Оставио је бројна дјела, нека су видљива, нека невидљива, као и све у животу, али она видљива представљају свједочанство, које је неизбрисиво. Не само у његовим бројним књигама које је издао, теолошким расправама које је имао, него и овим видљивим земаљским, а то су прије свега обновљене цркве и манастири и два велелепна храма, у Подгорици и Бару. Та лична димензија је посебан осјећај који човјек не може да искаже просто ријечима. И можда је тај мој и његов загрљај послије побједе на изборима најбоље свједочанство нашег односа. Сарајево па Бањалука ГЛАС: Односи између Републике Српске и Црне Горе скоро да нису постојали посљедњих година. Може ли се очекивати њихова ревитализација и планирате ли долазак у Бањалуку на Вашој турнеји коју сте најавили? КРИВОКАПИЋ: Ти односи врло често зависе од личних односа појединаца који доминирају политичком сценом и то није добро. Ми се овдје залажемо за институционални приступ и наравно приликом прве посјете Сарајеву ја ћу у наставку те посјете обићи и Бањалуку. Здравко Кривокапић, предсједник Владе Црне Горе за "Глас Српске": Ставили смо тачку на подјеле - Glas Srpske WWW.GLASSRPSKE.COM Усвајањем измјена Закона о слободи вјероисповијести стављена је тачка на све размирице у Црној Гори и надам се да ће то бити почетак помирења грађана ове државе. Народ је...
  20. ,,Након мог повратка из КБЦ-а, гдје сам причестио пацијента, око 6:30 часова обишао сам свој град и видио јаке полицијске снаге које су већ биле блокирале Блажов мост, што сам и фотографисао. Осјетио сам да не слути на добро. Звучни запис разговора У седам часова сам у подгоричком Саборном храму служио Свету литургију. Када сам у току службе, из олтара, видио да се на светом богослужењу сабрао повећи број вјерника осјетио сам да се нешто велико дешава. Убрзо је дошао Владика Јоаникије са свештеницима са сјевера. Помоливши се Богу, позвао сам вјернике да кренемо у литију до Немањиног града, јер смо сви схватили да је куцнуо одсудни час и да не можемо мирно посматрати шта ће се десети са нашим храмовима, јер овдје није била нападнута само имовина наше Цркве, већ и њен континуитет осмовјековног присуства на овим мученичким просторима. Када смо дошли до Блажовог моста, полиција нам није дозволила да прођемо“, овим ријечима је свештеник Предраг Шћепановић за Радио Светигору почео своје сјећање на тај дана 26. децембра 2019. у којем су, по ријечима блаженопочившег Митрополита Амфилохија ,,у Скупштини Црне Горе умрли правда и право”. Отац Предраг подсјећа и да се Митрополит Амфилохије, након што је упутио ујутру пастирску поруку поред ћивота Светог Петра Цетињског, око 16 часова срео са тадашњим премијером Душком Марковићем, након чега се обратио вјерницима. ,,Наш Митрополит је и тада, тог 26. децембра, својом мудром изјавом спасио грађански мир у Црној Гори јер је у тих само неколико сати читава Црна Гора је већ била у полицијској блокади. Само једна Митрополитова ријеч могла је све да претвори у много ружан сценарио. Међу нама на мосту је било и неких момака са капуљачама који су очигледно имали прљаве намјере, инструисани од разних служби да изазову немире. То је био један од најтежих дана у мом животу. Сви смо знали да морамо остати и опстати на том мосту слободе“, присјећа се отац Предраг. Ако Бог да, после годину дана тешке борбе, и не само годину него и пет година, сјутрашњим изгласавањем Закона у Скупштини Црне Горе биће заокружена правда јер је овдје, у срцу Европе, без суда и пресуде убијен православни Митрополит Јоаникије и сто двадесет свештеника, да им се још увијек не зна ни гроба ни мрамора, а Цркви, кроз процес експропријације, одузета огромна имовина тако да се полако враћа земаљска правда, каже протојереј Предраг. Свештеник Шћепановић је замолио и апеловао и на оне, који не мисле као ми, да поштују здравствене мјере и да се не окупљају у знак протеста. ,,Храмови у Црној Гори немају точкове. Нико нам неће однијети храмове, они ће остати као духовно благо Црне Горе. Али, исто тако, не можемо брисати Светосавско предање и име Светосавско јер је Свети Сава управо у граду Подгорици основао Епископску столицу. Стога позивамо све оне који другачије мисле на историјску расправу, гдје ће донијети документа, ако их имају и ако постоје, и да схвате да ми само бранимо своје и да ништа туђе нећемо. И не бојте се, наши ће храмови свакако остати у Црној Гори“, поручује подгорички парох Предраг Шћепановић. Отац Предраг је пожелио успјех премијеру Здравку Кривокапићу, новој Влади и свима који ће сјутра у Скупштини Црне Горе гласати за повраћај достојанства, имена и идентитета вјековне Митрополије црногорско-приморске, која је двјеста педесет година старија од самог помена имена Црна Гора и која је кичмена мождина ове државе. ,, Дај Боже да се, у овом секуларном окружењу, поштује одвојеност Цркве од државе, да се на партијским конгресима не формирају Цркве и да се држава бави спољашњим стварима, а Црква оним што је унутрашње, душом овога народа“, каже отац Предраг Шћепановић, помоливши се да нам се више никада не догоди 27. децембар 2019. године, дан када су по ријечима нашег блаженопочившег духовног оца Митрополита Амфилохија у црногорској Скупштини умрли правда и право. Слободанка Грдинић Извор: Митрополија црногорско-приморска
  21. Ресор министарке др Весне Братић, Министарство просвјете, науке, културе и спорта, активно ће учествовати у интегрисању најстарије школе у Црној Гори, цетињске Богословије у образовни систем Црне Горе. То су неки од закључака са данашњег састанка са ректором, оцем Гојком Перовићем, свештеником Мирчетом Шљиванчанином и представницима ове школе. Како је саопштено, тиме би једна од најстаријих образовних установа у Црној Гори основана давне 1863. године постала дио званичног образовног система Црне Горе и била уважена и помогнута од стране државних институција, казала је министарка Весна Братић. “Ако имамо у виду да у Црној Гори више од осамдесет одсто грађана јесу вјерници Српске православне цркве у Црној Гори, више је него логично да се цетињска Богословија акредитује и оствари сва законска права и статус који јој припада, а који до сада није имала”, поручила је она. Ректор ове школе протојереј Гојко Перовић је изразио задовољство због спремности министарке да учествује у активном дијалогу и раду на томе да ова школа постане дио званичног школског система Црне Горе. Он је казао да из Богословије не траже ништа више од статуса који има исламска школа “Медреса” у Црној Гори као и да Богословија до сада није имала никакву помоћ од стране државних органа Црне Горе. Ми ћемо у будућем периоду радити на усклађивању нашег програма са важећим школским програмом како бисмо што лакше интегрисали нашу школу у црногорски образовни систем, казао је он. Како је саопштено из Министарства, састанак је протекао у веома конструктивној атмосфери а представници Министарства и Богословије су исказали спремност да у будућности још чвршће сарађују како на превазилажењу овог иницијалног проблема тако и на унапређењу свих могућих облика сарадње. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  22. Народ чији је владар био калуђер, држава црквено имање, а главни град манастир – дочекао је да му цркве буду поругане, разорене и затворене, одежда најомраженија одећа, а свештенички чин најпрезреније занимање. Давно је уочено да се око великих богомоља разгара бој вере и безверја. Светишта су ватришта која око себе спепеле све земаљско, сумњиво и разориво, а облагороде све што је чврсто, небеско и несагориво. Црна Гора је украшена свецима и светињама, па се у њој, као ретко где, испољило и нескривено богоборство. Једно од таквих попришта је и манастир Морача у чијем се обасјању родио митрополит Амфилохије Радовић. Једне не тако давне зиме која би се могла назвати и свеопштом, затекао сам у порти немањићке задужбине у којој бејаше станица милиције – човека који је држао дланове окренуте према манастиру. На питање шта чини, објаснио је да се тако греје. Био је у то време можда једини који је осјећао тај пламен. Са огња Морачке лавре пала је варница на кућу тежака Ћира Радовића, и није је сагорела, већ у њој разгорела истинску веру. Оних година када је Ћиро одвео сина да га упише у Богословију није било ужега пута којим се неко запутио, ни тежега бремена да је упртио. Личио је на пут мимо времена и света, па се тад од свега и могло чути „боље да га је на ватру наложио“. Сви су кренули једним смером, а само један супротно од свих. Причао ми је данашњи црногорски митрополит како је идући с оцем у Београд молио Бога да га у ту школу не приме. Али Ристо је био једно од најбистрије деце и најбољих ђака, па је ускоро захваљивао Богу што је испунио жељу његовом оцу, а не њему. А Ћира Радовића сам слушао кад говори: „Да имам девет синова, па да су ми сви свештеници, био бих најсрећнији!“ Те речи су се у црногорским брдима могле чути само од њега. Савременици, чврсти у својој логици и јасној рачуници, гласно су га прекоревали што је уназадио онаквог момка који би, да је пошао куд и остали, далеко догурао само да није изабрао мантију између толиких униформи. Већина свештенства у Црној Гори, заједно са својим Митрополитом, пострадала је у Другом светском рату. Неки од оних који су преживели постали су сврзимантије које су на јавним зборовима исповедале нову веру, подсећајући паству како су је лагале и варале, а никад нису веровале. Ретки који су остали у свом чину нису смели носити мантију, а камоли браду. Један се усудио да носи мушицу браде под доњом усном. Причало се – зато да је може сакрити у уста при сусрету са локалним полицијским кабадахијама. У једном селу сахрањивали су Бога, у другом закопавали цркву, у трећем магарцу облачили одежде, у четвртом седлали попа, најчешће у цркви спраћали говеда или је претварали у магацин и оставу за алат. И Радован Зоговић је оставио записано да је током рата брезовом метлом чистио гомилице измета осталог иза безумника пред олтаром и под колом Свете Богородице у манастиру Морачи. Дешавало се то у народу где је готово свака кућа мала, домаћа црква. У Црној Гори која је многе облике друштвеног и породичног живота преузела из Цркве. О тим аналогијама ваљало би исцрпније говорити на неком другом месту. Када је рушена Његошева капела, цетињска омладина је демонстрирала око манастира. Једине демонстрације у Црној Гори избиле су против митрополита који се одупирао разуру олтара на Ловћену. „Шта се чудиш, ни једно од оне ђеце није крштено!“, говорио је покојни Ћиро Радовић. У то време Ристо је већ био Амфилохије. Глас о њему стизао је из Грчке, са Крита, из Рима, Париза, Атонске Горе… На сахрани оца Јустина епископ са Крита споменуо је да тамошњи православни народ завиди Србима што имају такве молитвенике пред Богом какав је отац Јустин и његови духовни синови Амфилохије и Атанасије. Мало је ко тада међу Србима знао и да они постоје, а камоли да на Криту верују да се српски народ држи на њиховим молитвама. Један од тумача Горског вијенца је запазио да се за сва лица у спеву изричито наводи из ког су места и племена осим за оног најмудријег – игумана Стефана, који говори у име више правде и културе представљајући саборност, искуство и учење целе хришћанске васељене. То је светски човек, једини међу њима који је боравио и славио Божић на најсветијим местима: у Витлејему, у Атонској Гори, у Светом Кијеву. Један од наследника те мисли и те улоге у духовном животу Црне Горе данас је митрополит Амфилохије, коме је пало у део да по тој запустелој земљи сеје небеску пшеницу. У Црној Гори у којој је данас мало рећи: „изишао мирис из цвијета и љубав из свијета“, него се слободно може додати да је изашло и срце из срца, и душа из душе, и кућа из куће, и крст из крста, и дрво из дрвета, и дете из детета. И Црна Гора се уверила… да је мука с Богом ратовати. Ристо, јунак Христов, лист с Црне Горе, морачки кућић и коренић, данас је у столици Светога Петра у каменом Цетињу да као најраспетија душа покупи у себе све ране и учини да се висина домогне висине, суза сузе, дубина дубине, језик језика, крст крста, целина целине. 30. децембар 1990. Цетиње Извор: Ризница литургијског богословља и живота
  23. Антиправославна и антињегошевска хистерија у Црној Гори не јењава ни ових дана. Митрополитова најава о градњи његошеве завјетне цркве на Ловћену изазвала је поново реакције појединаца који задојени богомржњом и братомржњом у свему виде, само њима познат, “великосрпски национализам којим се негира Црна Гора”. Митрополит Амфилохије је и овај пут, као и сваки претходни говорио о обнови првобитне Његошеве капелице из 1846. а не оне из 1925.г, која је обновљена послије аустриског разарања. У наставку је интегрално Писмо митрополита Амфилохија Радовића председнику Владе Републике Црне Горе др Игору Лукићу упућено прије осам година. АЕМ бр. 970 25. 6. 2012. г. Влада Црне Горе н/р др Игора Лукшића, предсједника Подгорица Поштовани г. Предсједниче, Као што је познато, идуће, 2013. године, навршава се двјестагодишњица од рођења Митрополита Петра II Петровића Његоша. Припремано свестрано обиљежавање овог значајног датума, не само за великог тајновидца и пјесника Владику Рада, него и за свеукупну духовност, културу и биће Црне Горе, па и много шире од ње, неминовно, за свакога ко истински поштује Његоша, укључује и обнову цркве Св. Петра Цетињског на Ловћену. То са разлога што је црква Св. Петра била његова задужбина, подигнута по његовом упутству и за вријеме његовог живота (1846. г), на мјесту које је сам обиљежио и изричито завјештао да у њој буде сахрањен. Свима је познато његово аутентично завјештање, тј. аманет и потоња жеља: „Ја хоћу да ме сараните у ону цркву на Ловће- ну… То је моја потоња жеља, коју у вас иштем, да је испуните, и ако ми не задате Божју вјеру да ћете тако учинит’, како ја хоћу, онда ћу ве оставити под проклетством, а мој посљедњи час биће ми најжалоснији и ту моју жалост стављам вама на душу.” Његов секретар, очевидац (М. Медаковић), који је био са Владиком на Ловћену, лично свједочи да је Његош „ставио својом руком основни камен цркве на Ловћену, коју је он саградио и посветио Св. Петру… да он буде сахрањен у њој” (Види М.Г. Медаковић, П.П. Његош, Нови Сад 1882, стр. 4). Пред само упокојење Владика је рекао: „Копајте ме на Ловћену у нову цркву.” По свједочењу савременика, познатог Вука Врчевића: „Његош ју је дао обијелити (цркву) и сваке се године по његовој заповиједи Литургија служила у њој за душу неумрлих црногорских јунака.” Такође је познато да је ова црквица Св. Петра Цетињског први пут срушена од Аустријанаца, у ноћи између 12. и 13. августа 1916. године, послије освајања Ловћена (11. јануар 1916. г) ради подизања на њеном мјесту споменика (висине „од 16 до 32 метра”) Фрањи Јосифу „као генију побједе и славе”. Тим поводом је био расписан конкурс на коме је узело учешћа 17 умјетника са преко 100 изложбених објеката, приказаних на изложби у Херцег Новом, коју је, на царев дан (дан Фрање Јосифа, 18. августа), отворио „пресвијетли Вебер са пет чланова Комисије” (Комисија је одобрила пројекат сликара архитекте Марка Рашице из Дубровника). Окупаторска власт, међутим, видјевши своју пропаст, понудила је обнову цркве (1918). Митрополит Митрофан Бан, који је претходно био приморан да снесе Његошеве кости у Цетињски манастир, обавијестио је Окружног аустроугарског заповједника (1918) да је „Ловћенска капела посвећена по канонским прописима Св. Православне Цркве и као таква стоји под мојом управом и старањем”, и да се „сагласно црквеним канонима никакве обнове на црквама не могу учинити без споразума и благослова надлежног архијереја”. Да је црква остала у рушевном стању види се из акта Пароха дугодољског са Његуша Ђура Пејовића, бр. 9, од 22. октобра 1921. године, упућеног Цетињској Консисторији, који је био надлежан за цркву на Ловћену, у коме Комисија за процјену штете на Храму констатује, поред осталог, да ће се црква, уколико остане у таквом стању, „наредне зиме срушити у Копривну валугу”. Обнову цркве на Ловћену и пренос на Ловћен Његошевих костију, покренуо је насљедник Митрофана Бана, Митрополит црногорски др Гаврило Дожић, на Архијерејском Сабору, 19. новембра 1920. Пошто се 1921. г поклапала са седамдесето- годишњицом Његошеве смрти, Сабор је донио одлуку да се те године оправи црква и пренесе у њу Његош, „уз учешће Цркве и државе”. У том циљу, 21. фебруара 1921. г основан је на Цетињу Одбор за обнову и пренос, под предсједништвом Митрополита др Гаврила, са члановима Војводом Божом Петровићем – Његошем, Милованом Цаковићем, великим жупаном Зетске области и др.; због помањкања материјалних средстава, јер Црна Гора и Митрополија нијесу могле да их обезбиједе, формиран је у Београду Главни одбор, под предсједништвом истог Митрополита, у који су ушли Јован Цвијић, предсједник САНУ, и многе друге личности ондашњег културног живота (1923). Те године је тадашњи Патријарх Димитрије упутио апел Краљу Александру, крвно везаном са Петровићима (његова мајка Зорка је ћерка Краља Николе, а сам Александар је рођен на Цетињу), који је обећао да ће лично обезбиједити средства потребна за цркву и пренос Његоша, његовог сродника и владарског претходника. Док су радови на обнови цркве и изградњи пута до врха Ловћена почели у јулу 1924, Митрополит Гаврило је обавијештен од београдског члана Одбора – Јелене Лазаревић да је Краљ одлучио да на Ловћену подигне споменик-маузолеј Његошу (и да га је већ наручио), према пројекту Ивана Мештровића, којега је скица објављена у „Новој Европи” те године. Затраживши аудијенцију код Краља, Митрополит га је обавијестио да Црква не може прихватити Мештровићеву капелу – маузолеј, не само што она као таква не одговара једном Православном Епископу, него што би то било и директно га- жење посљедње воље Петра II Петровића Његоша. Уз то, по ријечима Дожића, „пројекат Мештровића не би прихватили ни Црногорци, а посебно племе Његуши”. Краљ је прихватио овакву аргументацију и захтјев да се обнови црква-капела у свом првобитном облику, Мештровићу се извинио и уступио му, ради „братства и јединства” југословенских народа, изградњу Споменика Незнаном јунаку на Авали (рушењем средњовјековног града Жрнова). При томе је Краљ обећао да ће обезбиједити потребна средства за обнову цркве, како би се „одужио своме великом рођаку”. По свједочанству инжињера Велише Поповића из Подгорице, извођача и руководиоца радова на обнови храма (1925), архитекта Перо Поповић, обрађивач пројекта при Министарству грађевине у Београду, „био је добио строг задатак да обновљена црква буде што је могуће идентична са порушеном црквом, како по обиму, тако и по изгледу” – што је и учињено. Инж. Поповић такође потврђује да је приликом преузимања дужности (од инж. Луцијана Стеле) на овом објекту примијетио да је основа (површина) предвиђена за олтар цркве била сувише мала, а „инж. Стела ми је рекао да ту површину није могао повећати јер му је наређено да обновљена црква мора бити на темељима срушене, те да нова буде у свему идентична са старом, како по облику, тако и по изгледу”, чега се он „строго придржавао”. Исти инжињер Велиша Поповић каже и то да је „читав камен од старе цркве прикупљен и утрошен за нову цркву” као да је и нови камен узет „из каменолома са мјеста званог ‘Златарица’ на Ивановим Коритима”. Поред уграђивања старог камена у храм, у њега је уграђена, у олтарској апсиди, и стара плоча – жртвеник, на коме је служена Литургија, како у старој, тако и у обновљеној цркви, што потврђује да је она заиста била храм, а не никако просто гробни споменик, како је то тврђено приликом новог рушења цркве (1972). Познато је такође да је у изради пројекта обновљеног храма Св. Петра Цетињског на Ловћену учествовао прво руски архитекта В. Викторович Лугомирски (1922), а потом нарочито архитекта Николај Краснов, један од најпознатијих руских архитеката тога времена. Тако је, по свједочењу познатог историчара Душана Вуксана, члана Главног одбора за обнову храма и пренос Његоша на Ловћен (у „Споменици Петра II Петровића Његоша” – 1926), „облик и величина капеле остао исти: нова капела подигнута је на темељима старе”, само што је „простор око капеле много проширен, подзидан и обзидан каменом веома лијепим од исте врсте ловћенског камена. Врата су од бронзе, преко њих је крст и иницијали Владике Рада (П.П.) и два орла.” Изградња цркве на Ловћену завршена је 10. септембра 1925. г. Митрополит црногорски др Гаврило Дожић је, уз саслужење 4 свештеника, обавио њено освећење 12. септембра, да би на Малу Госпођу, 21. септембра, земни остаци Владике Рада били пренијети и похрањени у нови умјетнички саркофаг у цркви, уз учешће Патријарха српског Димитрија и 16 архијереја СПЦ, Епископа чешког Горазда, Краља Александра са члановима Краљевске Владе, представницима Академија и свих државних, научних, културних и просветних установе тадашње Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, као и око 15000 људи сабраних на Цетињу из свих крајева Краљевине. По свједочењу истог Душана Вуксана, Митрополит др Гаврило је предао кључ од ковчега Краљу, а он му га је вратио ријечима: „Вама га предајем”, и тиме му предао и цркву. Кључ од цркве је од тада чуван у Цетињском манастиру (чува се и данас) и у њој је, све до њеног рушења (1972), обављана Служба, нарочито на дан Његошевог упокојења (31. октобра). Враћајући кључ Митрополиту, Краљ је дословно рекао: „Високопреосвећени, предајем Вам у аманет ову задужбину и кости славног Његоша, да их и даље чувате.” Као што је познато, Његошеву задужбину на Ловћену је априла 1942. године италијански окупатор топовима гађао с Орлова крша и знатно је оштетио. Тадашњи Митрополит црногорско-приморски Свети Јоаникије Липовац се актом (бр. 454 од 14. априла 1942.) обратио Пирцију Биролију, гувернеру Црне Горе, у коме наводи „да је гроб Митрополита- пјесника Његоша велика светиња за наш народ”, тражећи да стручна комисија утврди штету и да „наредите да штета буде оправљена”. Како се и зашто Влада СР Црне Горе (1952) поново обратила, преко свога предсједника Блажа Јовановића, Ивану Мештровићу, за остварење првобитне одлуке Краља Александра Карађорђевића о подизању споменика-маузолеја Његошу на Ловћену и уништење и најмањега трага Његошеве задужбине (1969-1974), одлуке која је постала стварност, и поред противљења свеукупне, не само црквене, него и најзначајнијег дијела научне, стручне и културне црногорске и југословенске јавности тога времена (у коју спадају и знаменити Мирослав Крлежа и Петар Лубарда, само њих да поменемо) – то спада у једно од најпроблематичнијих и најтрагичнијих поглавља новије црногорске духовне, културне и политичко- друштвене историје. Бесудност и проблематичност тога чина је утолико већа и ирационалнија што је Његошева ловћенска капела, односно храм Св. Петра Цетињског, у његовом обновљеном виду (из 1925. г) одмах послије рата унесена у грб Социјалистичке Републике Црне Горе, и што је Његошева капела била стављена под заштиту државе, као културно-историјски споменик, уписана у цетињски регистар заштићених непокретних споменика културе, рјешењем бр. 01-770/1 од 7. јула 1961. г од стране Завода за заштиту споменика културе Црне Горе. Против рушења Његошеве задужбине тадашњи Митрополит Данило Дајковић је поднио тужбу. Судски процес је трајао од 1970. до 1982, када је он био приморан да повуче тужбу чувши ријечи Видоја Жарковића (члана Предсједништва СФРЈ): „да сви судови могу донијети одлуку у његову корист, црква се на Ловћену неће градити”. Тужбу је био поднио и законити насљедник династије Петровић, унук Краља Николе, на кога је и званично била пренијета у егзилу титула насљедника трона (1921), књаз Михаило Петровић, у своје име и у име породице и братства Петровића. Судска фарса по његовој тужби је одуговлачена до рушења цркве и завршетка маузолеја. Одбијена је као „неоснована” 1963, да би њему била саопштена тек 1975. године. У својој тужби књаз Михаило између осталог наводи: „да нема примјера у свијету да се Завјет и аманет народних великана, какав је генијални Његош, од потомака не поштује и не брани од сваког напада и уништења”, као и да покретањем и вођењем судског поступка жели „одбранити од рушења и уништења цркву Св. Петра и гроб Владике Рада на Ловћену”, тражећи да се „гроб Петра II Петровића Његоша, који се налази на капи Ловћена – Језерском врху, прогласи неповредивим, како својим грађевинским, тако и у природним дјеловима тла који му нужно припадају”. Но, без обзира на Његошеву вољу и аманет, на разум, савјест, отпор најзначајнијих тадашњих посленика духа и културе, не само што је маузолеј подигнут, него је и Његошева задужбина срушена без остатка. Нијесу уважене ни одлуке једанаесточлане стручне комисије (1966) да се маузолеј подигне на Цетињу, као ни мишљења многих других људи од струке и науке, истог садржаја. Један од главних чланова Одбора за изградњу маузолеја, када је схватио да је то питање са највишег партијског и идеолошко-државног врха ријешено унапријед, да о њему нема дискусије, да је Одбор формиран „као техничко тијело за спровођење већ готових одлука” – иступио је из Одбора послије његове прве сједнице (1969). Сам Владимир Дедијер, члан Одбора и заговорник рушења цркве, добивши хонорар за свој Дневник, поклоњен њиме Централ- ном комитету Партије, по савјету Јосипа Броза („што не би дао тај хонорар за маузолеј?”), дао га је за маузолеј, „иако се”, како сам каже, „и мени не допада маузолеј, јер је у духу ове наше послијератне митоманије”. Откуда је, пак, дошло до те чудне симбиозе мештровићевског фараонско-римског паганског духа вајарства (надахнутог савременим му западним наци-фашистичким монументализмом) и стаљинистичко-брозовског соцреализма, тј. духа такве „митоманије”, јасно се види из говора Вељка Милатовића на отварању маузолеја, 28. јула 1974. године. Да бисмо се, по њему, вратили „аутентичности и изворности” Његоша, „дужни смо да тумачење његовог дјела, пјесничког и државничког, ослободимо баласта романтичарске и фолклорне наивности, православне и грађанске митоманије…” Иза рушења, дакле, православне цркве Св. Петра на Ловћену, као задужбине Његошеве и Његошевог дјела, скрива се, у ствари, дух и идеологија рушења самог „Горског вијенца” и свеукупног истински аутентичног дјела Његошевог, а не само свјесно гажење његове воље и тестамента. Овдје у потпуности важи оно што је записано тих трагичних година: „Ријетко је у доба мира толико силе примијењено против толике невиности.” У контексту овог треба додати да је и Завод за заштиту споменика, приморан да поништи своју одлуку из 1961, о Капели као неповредивом историјском споменику, донио 28. фебруара 1969. одлуку, не о касније извршеном уништењу храма, него „о преносу Његошеве капеле на друго мјесто”. Чак је и СО Цетиње, главни носилац, по наредби свише, градње маузолеја и рушења цркве, 28. јануара 1985. г донијела одлуку да се капела сагради од, са Ловћена збаченог, камења, поред храма Преображења на Ивановим Коритима; но, пошто је Митрополија, са оправданих разлога, одбила да уђе у Комисију за градњу, коначно је одлучено (12. априла 1985.) „да се засад не гради”. Све ово горе наведено, као и много шта друго, јасно потврђује да је питање Његошеве задужбине и завјештања на Ловћену остало отворено и да представља једно од судбинских питања ослобођења Црне Горе од тоталитарног насљеђа претходне власти и зацјељења дубоке ловћенске ране, као и да је његово разрјешење битно ради истинског повратка праву и правди и будућности Црне Горе и њеног свеукупног народа. Са горе наведених разлога, у својству законитог насљедника Митрополита Петра II Петровића Његоша, заштитника и чувара свих православних црногорских светиња, обраћамо се Влади Црне Горе са сљедећим захтјевом: а) Захтијевамо обнову цркве Св. Петра Цетињског на Ловћену, најстаријег храма њему посвећеног, сагласно посљедњој вољи и завјештању његовог синовца Петра II Петровића Његоша. Ако није могуће подићи је на истом мјесту (изгледа да је то атријум маузолеја) на коме је Његош својом руком положио камен темељац и на коме је била саграђена и обновљена 1925. године, подићи је у непосредној близини, на простору између изласка из (чудовишног) тунела и атријума маузолеја (ту постоје два проширења, на стази према маузолеју, потпуно адекватна за величину изворне Његошеве задужбине, без касније [1925] дограђене ограде). б) Стручни Одбор за обнову храма Св. Петра и испуњење Његошеве воље и завјештања, који ће основати Влада, обнављаће изворну цркву, каква је била прије аустријског рушења (1916), користећи при том искуство великог архитекте Николаја Краснова, као и сачувани материјал срушене цркве на Ивановим Коритима, олтарски жртвеник – плочу из прве цркве, сачувану (1925) у обновљеном храму, као и остале еле- менте из њене унутрашњости (похрањене, надамо се, и сачуване у Биљарди и Котларници зграде Цетињске општине). в) Мештровићев маузолеј остаје на свом мјесту, као израз духа свога времена, и њему сагласног митоманског тумачења Његошеве личности и дјела, само са том битном разликом што ће земни остаци Владике Рада бити по шести пут ексхумирани (надамо се и посљедњи), ослобођени из маузолејског подрума (=утамничења) и враћени у његов храм. Једино тако ће бити враћено Његошу, његовој аутентичној личности и дјелу централно мјесто на Ловћену, сагласно његовом завјештању и његовој жеђи за слободом од свих физичких и метафизичких окова. Од тога, њиме замишљеног и саграђеног споменика заиста „већег и постојанијег споменика нема; пирамиде, гробови египатских краљева, шта су друго нег’ мале гомиле камења према Ловћенском врху, према томе Владичином споменику. И када на овом свету нестане брегова и људи, још ће трајати два црногорска колоса: Ловћен и Владика (Љуба Ненадовић, О Црногорцима, 1881).” г) Надамо се да ће Влада Црне Горе, свјесна своје државотворне одговорности и одговорности према Његошу, имати далековидости и спремности да зацијели дубоку и предубоку Ловћенску рану, ако не ради чега другога, а оно из бриге за братско помирење православног корпуса Црне Горе, за васпостављање права и правде у њој, а тиме из бриге за њену истинску будућност. Једно је од сунца јасније: Ко смогне да то учини, уписаће себе неизбрисивим словима у историју Црне Горе и људскости. Јер тим чином несумњиво ће бити скинуто проклетство Митрополита Петра II Петровића Његоша са Црне Горе и уопште са његовог потомства. д) Обнова храма Св. Петра Цетињског на Ловћену и испуњење Завјета Његошевог представља неминовност васпостављања у Црној Гори истинске етичности и праведности „које држе земљу и градове”. Апсолутно је сигурно да ће се то догодити, прије или касније; зато је историјска прилика дата нашем покољењу да управо оно то учини, свога образа ради и будућности ради Његошевске Црне Горе. То ће бити и нај- боља провјера ријешености Црне Горе да се на правилан начин укључи у заједницу европских народа, у друштво права и правде Божје и људске, као и у Његоша достојно обиљежавање двјестагодишњице његовог рођења. У то име, примите, поштовани г. Предсједниче, Ви и Ваша цијењена Влада, изразе нашег поштовања, Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије Радовић с.р. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  24. Патријарх Гаврило је одиграо значајну улогу у уједињењу Црне Горе и Србије, састрадавао је својим народом и тако послужио Богу и роду своме, истакао је монах др Павле Кондић, управник Архива Митрополије црногорско-приморске у документарном филму “Век уједињења - патријарх Гаврило”, чији је аутор Сава Самарџић, у продукцији ТВ Храм. Поред монаха Павла сабрата стањевићке светиње, о патријарху Гаврилу Дожићу говорили су протопрезвитер др Александар Средојевић и мср Растко Ломпар.
  25. У навечерје празника светог Антонија Печерског, 22. Јула 2020. Лета Господњег емитовано је треће издање емисије "Живе речи" која се благословом Његовог Преосвештенства Епископа крушавачког Г. Давида реализује у оквиру пројекта и портала Живе речи. Гост треће емисије био је Његово Преосвештенство Епископ Г. милешевски Атанасије (Ракита), са којим је разговарао катихета Бранислав Илић. Његово Преосвештенство Епископ милешевски Атанасије се присетио сусрета са преподобним Јустином Ћелијским, као и својих знаменитих професора отаца Александра Шмемана и Јована Мајендорфа, указујући да је отац Александар Шмеман био духовни предводитељ и отац. У оквиру првог дела емисије владика се са пуно љубави и емоција присетио дана проведених у Призрену крај владике Павла, потоњег патријарха српског. Живот поред патријарха Павла ми је грејао душу, он је био малога раста, али духовно горостасан јер је целокупан његов програм био живот по јеванђељу, истакао је владика Атанасије. Казивајући о животу у Београду у служби викарног епископа патријарха српског, наш гост је посебно нагласио богатство богослужбеног живота и значај мисионарског рада у нашој престоници. Између осталог, владика се присетио искуства руковођења Катихетским одбором Архиепископије београдско-карловачке и истакао да је вероучитељска служба усмерена на духовно препорађање младих душа које су гладне и жедне Бога. У завршном делу емисије Епископ милешевски је говорио о искушењима и тешкоћама које је донео дискриминаторни закон о слободи вјероисповести. Осам векова постоји црквена организација на овом простору. У новије време снашло нас је ново искушење на овом простору. Увек се тражило од нас да исповедамо Христа, и знојем, сузама, крвљу, да страдамо за Њега. Ми успевамо да одржимо јединство целе Епархије милешевске, и поред тога што имамо специфичне тешкоће. Највећи проблем за нас је немогућност да сада наставим посете пљеваљском простору, истиче са жаљењем владика Атанасије. Говорећи о преговорима Цркве са Владом Црне Горе владика истиче да преговори нису донели плода и да је власт Црне Горе наставила да користи у политички маркентинг ове преговоре и разговоре, и наставио: Најболнији је ултиматум који је постављен од стране државе да се Митрополија црногорско-приморска и остале епархије Српске Цркве региструју, као да се оне тек сада рађају. Црква која ораганизовано осам векова постоји на овом простору, уместо да се само евидентира, тражена је регистрација као нечега новог. Није се могло пристати на то и преговори који су вођени нису успели. Епископ је на крају упутио пастирску поруку изразивши наду да ће вечерашње саборовање у емисији бити свима на духовну корист. Поред преосвећеног владике Атанасија, гост је био и презвитер Слободан Лукић, парох црмнички из Митрополије црногорско-приморске, који је на почетку узнео молитве Троједином Господу и Његовом угоднику Светом Петру, првом митрополиту и чудотворцу Цетињском. Након акатиста отац Слободан се обратио беседом говорећи о светом Петру Цетињском и поредећи данашње тешкоће и гоњење Цркве, са гоњењем у време великог владике Цетињског чије мошти сведоче да је Црква непобедива. У току разговора са Епископом Атанасијем, отац Слободан је изнео важне информације о раду Катихетског одбора Митрополије црногорско-приморске. Музички део ове емисије употпунило је дивно појање групе "Нектарија" из Ваљева, који су већ по други пут наши гости. Извор: Живе речи
×
×
  • Креирај ново...