Претражи Живе Речи Утехе

Митрополија црногорско-приморска (МЦП) донирала је Центру за физикалну медицину и рехабилитацију (ЦФМР), Клиничког центра Црне Горе (KЦЦГ), два апарата импулсног магнетног поља ниске фреквенције, укупне вриједности 12.100,00 еура. Апарати имају широку примјену у физикалној медицине за лијечење, између осталог, мускулоскелетних обољења и поврједа, остеопорозе, декубита, запаљенског и дегенеративног реуматизма… На свечаном уручењу донације, у присуству министра здравља др Војислава Шимуна, менаџмента KЦЦГ и запослених у ЦФМР, Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски господин Јоаникије, казао је да је обичај Митрополије црногорско приморске да сваке године донира неки важан апарат, који је потребан за лијечење пацијената у Клиничком центру или некој другој болници на подручју Црне Горе. ”Наставили смо нашу традицију и ове године смо купили два апарата за физикалну терапију. Веома сам захвалан на овом дочеку, на овој љубазности господина министра, госпође директорке KCCG и госпође директорице Центра за физикалну медицину и цијелом особљу Клиничког центра, који улажу огромне напоре за здравље нашег народа у цјелини, што се заиста види по резултатима њиховог рада. И кад видимо ту њихову жртву онда смо мотивисани том њиховом жртвом да учествујемо са наше стране колико можемо и да помогнемо да се унаприједи здравство у Црној Гори”, казао је Митрополит Јоаникије, упућујући честитке поводом предстојећих божићних празника. Приликом свечане примопредаје донације захвалност Митрополији је упутио министар др Шимун. „Велика ми је част и задовољство да данас испред Министарства здравља и цјелокупног здравственог система упутим ријечи посебне захвалности Митрополији црногорско-приморској и Митрополиту Јоаникију, на још једној донацији KЦЦГ-у,“ казао је др Шимун. „Ваш хумани чин, уочи Божића, највећег и најрадоснијег хришћанског празника, који, рекао бих, постаје традиција, има посебан значај и важност. Досадашње донације, од ултразвучног апарата и новчане помоћи и сада медицинске опреме за потребе Центра за физикалну медицину и рехабилитацију, достигле су износ од око 45 хиљада евра, што је вриједно поштовања“, нагласио је др Шимун. „Влада Црне Горе у потпуности је посвећена унапређењу здравственог система и очувању здравља популације, али сваки вид помоћи је добродошао и изузетно значајан. Митрополија је још једном показала да је посвећена добробити свог народа на чему смо вам сви веома захвални“, закључио је министар др Шимун, честитајући свим вјерницима православне вјероисповијести предстојећи Божић, уз жељу да их служи добро здравље и да га проведу у миру и благостању. Директорка KЦЦГ др Љиљана Радуловић је казала да је хумани чин Митрополије црногорско-приморске, уочи најрадоснијег православног празника, најбољи начин да започнемо годину. “Захваљујемо се Митрополији црногорско-приморској, на овако вриједној донацији, која ће умногоме олакшати рад терапеутима и побољшати услугу коју пружамо нашим пацијентима. Такође смо захвални што је Митрополија црногорско-приморска препознала наш рад и баш Центру за физикалну медицину донирала поменуте апарате”, казала је др Радуловић. Захваљујући Митрополији црногорско-приморској на вриједној донацији, директорица Центра за физикалну терапију и рехабилитацију, др Соња Нејков, појаснила је да се импулсно магнетно поље ниске фреквенције ширико примењује у физикалној медицини и рехабилтацији. “Особито сам задовољна што је Митрополија изабрала да донира баш Центру за физикалну медицину и рехабилитацију два апарата за магнетну терапију ниске фреквенце, који ће умногоме значити нашим физиотерапеутима и особљу које ће радити на тим апаратима, као и нашим пацијентима. Апарати који су до сада коришћени у нашем Центру старости су између 15 и 20 година, тако ће нови који су аутоматизовани и имају новију технологију фокусираног магнетног таласа, значајно допринијети и убрзати рехабилитацију нашим пацијентима”, истакла је др Нејков. Она је навела да је на дневном нивоу у пресјеку између 500 и 550 пацијената на терапији, а од тог броја 90 одсто њих користи магетотерапију у свом лијечењу. https://svetigora.com/klinicki-centar-crne-gore-mitropolija-donirala-medicinsku-opremu-centru-za-fizikalnu-medicinu-i-rehabilitaciju/?fbclid=IwAR3xk4utQyt8DgvEcli9x5AOm4evogrCxdvQh0AepjZ_nxrPPNrZRargS1U

На Бадњи дан 6. јануара 2023. године, после Литургије коју је служио у Саборној цркви, Његово Преосвештенство Епископ тимочки г. Иларион је са својим сарадницима посетио Дечје одељење и Породилиште Здравственог центра Зајечар. Том приликом, а уочи најрадоснојег хришћанског празника – Божића, Владика је пригодним даровима обрадовао малишане, мајке и запослене. Извор: Епархија тимочка

У Подгорици на Старом аеродрому почео је са радом Православни пастирско-савјетодавни центар Митрополије црногорско-приморске, прво духовно-терапеутско савјетовалиште код нас. Савјетовалиште је основано по узору на истоимени центар у Београду, који је, са благословом блаженопочившег Патријарха српског Павла, отворен 1997. године и биљежи запажене резултате у свом раду. Центар ће организовати терапијско-савјетодавне састанке како са појединцима тако и са породицама, а посебну пажњу посветиће дјеци којој је потребна помоћ због разних тегоба. Зато је и саставни дио рада овог центра, како је за Радио Светигору казао отац Блажо Божовић, парох подгорички, да у свој рад укључи што већи број психолога, психијатара, дефектолога… оних који желе да волонтерски помогну у превазилажењу психолошких и духовних тегоба свима којима је помоћ потребна. По потреби стручњаци ће вршити процјену, дијагностику и одређивати терапију, а сва помоћ је бесплатна. У раду Центра ће поред оца Блажа бити укључени свештеници о. Гојко Перовић, о. Јован Радовић и о. Мирчета Шљиванчанин. О начину рада Пастирског центра и заказивању термина, заинтересовани могу да се информишу путем мејла: [email protected] или телефонским позивом на број: 020/325-795. Православни пастирско-савјетодавни центар Митрополије црногорско-приморске (улица Змај Јовина бр. 39 – Стари аеродром) радиће сваког радног дана од 17-20 часова. https://mitropolija.com/2022/10/05/otvoren-pravoslavni-pastirsko-savjetodavni-centar-u-podgorici/

Фондација „Нови Сад — Европска престоница културе” најавила је расписивање јавног урбанистичко-архитектонског конкурса у оквиру којег ће бити изабран најбољи дизајн за комплекс будућег Меморијалног центра посвећеног свим невино страдалим жртвама у Погрому у Јужној Бачкој током јануара 1942. године. Најаву расписивања конкурса преносимо у целости, благодарећи Информативној служби Епархије бачке: Фондација „Нови Сад — Европска престоница културе” расписаће јавни урбанистичко-архитектонски конкурс у оквиру којег ће бити изабран најбољи дизајн за комплекс будућег Меморијалног центра посвећеног свим невино страдалим жртвама у Погрому у Јужној Бачкој током јануара 1942. године. Меморијални центар, најзначајнији меморијални пројекат Града и Јужне Бачке, бићe смештен уз простор Креативног дистрикта, дајући тој локацији нову вредност. На тај начин заокружује се програмски лук Тврђава мира Европске престонице културе, који је уметничким програмима ставио јак акценат на културу сећања, сагледавање последица рата и промоцију мира. Тачно осамдесет година од страшног Погрома, претежно Срба и Јевреја Град Нови Сад је у сарадњи са Епархијом бачком и Фондацијом „Нови Сад — Европска престоница културе” формирао тим за даљу координацију активности на пројекту будућег Меморијалног центра, како би се по одабиру победничког решења приступило изради техничке документације. Жири ће чинити најрелевантнији представници Епархије бачке, Јеврејске општине, Историјског архива Града Новог Сада, а најбројнији чланови биће управо стручњаци — архитекте. Планирано је да јавни урбанистичко-архитектонски конкурс буде расписан 8. августа 2022. године. Циљ конкурса јесте да се у складу са конкурсним задатком, програмским захтевима, урбанистичким условима за уређење и изградњу, те потенцијалима локације изабере најквалитетније урбанистичко-архитектонско решење у којем ће се интегрисати и остварити полазне идеје и мисија Меморијалног центра. Извор: https://novisad2022.rs Извор: Информативна служба Епархије бачке

На Валааму ће ускоро бити отворен нови центар за проблематичну децу и тинејџере. Центар се зове „Валаам. Острво открића“, саопштава прес-служба добротворне монашке фондације Светлост Валаамска, позивајући се на чланак РИА Новости. Програм је овог месеца добио подршку од Фонда за председничке пројекте — значајну подршку која ће омогућити да функционише. Предвиђене су петодневне до шестодневне креативне радионице на Валааму за 28 деце и тинејџера. Свака смена се састоји од излета до јединствених природних и културних места Валаама. Поред тога, креативне, медијске и истраживачке групе ће деловати под вођством стручњака са искуством у уметничкој и природној терапији. Планирани су и сусрети са познатим уметницима и музичарима. Прва радионица биће отворена 25. јула са децом из фондације „Мајчино срце” у оближњем Петрозаводску. „Програм ће помоћи деци да развију своје таленте и разумеју вредност поверења, љубави, поштовања једни према другима. Све је то неопходно за њихову социјализацију. Срећа је што имају такву прилику“, каже Татјана Смирнова, координаторка финдацике „ Мајчино срце”. Друга радионица биће отворена крајем августа, са децом из фондације Е. М. Примакова. Раније је у манастиру Валаам функционисао културно-образовни центар „Валаамска светлост“, који је дуги низ година водио архимандрит Методије, најближи помоћник и сарадник игумана манастира, који је прошле године преминуо. Нови духовно-образовни центар намењен је широј публици, и организује мајсторске курсеве, концерте и позоришне представе за децу и одрасле. https://mitropolija.com/2022/06/22/na-valaamu-otvoren-centar-za-tinejdzere-sa-problemima/

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије извршио је 14. марта 2022. године чин освећења новог комплекса Клиничког центра Србије, саопштила је Информативна служба СПЦ (видео и аудио). Освећењу су присуствовали викарни епископи ремезијански г. Стефан и хвостански г. Јустин, координатор добротворних и мисионарских активности Архиепископије београдско-карловачке; министар здравља др Златибор Лончар, директор Клиничког центра проф. др Милика Ашанин, декан Медицинског факултета проф. др Лазар Давидовић, директор Ургентног центра проф. др Марко Ерцеговац; проф. др Горан Станковић; проф. др Јовица Миловановић; прим. др Наташа Петровић и др Душан Јовановић, свештенство Архиепископије београдско-карловачке и медицински радници запослени у Клиничком центру. Одушевљен величином и опремљеношћу новог Клиничког центра Србије, патријарх Порфирије је рекао: - Благослов и радост је велика за све нас што се након много деценија завршио Клинички центар Србије. Ви много боље од мене знате шта то значи пре свега за вас, у смислу могућности и капацитета, са једне стране техничких; а са друге стране, што је још важније и ваших личних потреба. Имате услове и околности да пружите најбоље од себе како би свако од оних који дође на ово место био третиран и лечен на најбољи могући начин. Другим речима, све оно што зависи од вас, од нас људи, ви сад имате могућност да доведете до максимума. У овом тренутку ја желим вама да се захвалим, али и да честитам на спознаји и потреби да треба извршити освећење овога простора јер тиме - с обзиром да имате много дубља шира и већа знања о природи човековој - потврђујете још једампут ону истину да је поред осталог човек и homo religiousus. Здравље подразумева симфонију свих аспеката човековог живота, свих аспеката човековог бића. Можемо имати здраво, максимално здраво тело, али ако изнутра нешто није ваљано постављено у нама онда не можемо говорити о здравом човеку. Колико да смо унутра здрави, а ако имамо било какав спољашњи хендикеп, имамо потребу да га поправљамо, имамо потребу и њега да доведемо у природно стање, у здраво стање. Здраво стање је природно стање и то је потпуно у складу са вером хришћанском и са Јеванђељем. Дакле, здрави смо онда када је у потпуности хармонична наша природа, када је наше биће устројено тако да живи са нашом природом. Ви сте овим освећењем показали да иако се бавите телом и чините све да људско тело буде што је могуће здравије разумете и осећате да је важно да и душа буде природно, здраво устројена. Видео запис беседе Његове Светости пренела је Информативна служба СПЦ на свом Ју-тјуб каналу. Извор: Информативна служба СПЦ Фото: Информативна служба СПЦ Звучни запис беседе Патријарха Порфирија:

Из штампе је изашао нови септембарско-октобарски 381. број “Православног мисионара”, званичног мисионарског гласила Српске Православне Цркве за младе. Тема овог броја је “Бог није у сили, него у правди”. Садржај новог броја на таласима васељенског Радија "Светигоре" представио је члан уређивачког одбора, катихета Бранислав Илић. Разговор је водила Оливера Балабан, новинар. Звучни запис разговора Многе су сличности "Православног мисионара" и вашег часописа "Светигора", али оно што обједињује целикупно црквено издаваштво, а особито мисионарског, јесте чињеница да је свака реч утемељена на Јеванђељу, истакао је катихета Бранислав Илић.

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије посетио је 18. септембра 2021. године Православни пастирско-саветодавни центар Архиепископије београдско-карловачке. Његову Светост дочекали су и са радом Центра упознали директор Центра, протојереј ставрофор Петар Лукић, Старешина Саборне цркве Светог архангела Михаила у Београду и бројни сарадници и добротвори. Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије освештао је том приликом просторије Центра, који се од недавно налази на новој адреси - у улици Краљице Наталије 45. Нека Господ благослови овај дом и све оне који овде раде, рекао је Патријарх Порфирије. Православни пастирско-саветодавни центар основан је на Цвети 1997. године у Београду са благословом блаженопочившег Патријарха српског Павла, као прва духовно-терапеутска установа у Србији. Извор: Телевизија Храм

У току су завршни радови на уређењу платоа и унутрашњем уређењу Храма Светог Саве на Врачару. Остало је још двадесет и девет дана до отварања храма. О овим и другим актуелним темама за Телевизију Храм говорио је настојатељ храма, Његово Преосвештенство Епископ ремезијански г. Стефан. Извор: Телевизија Храм

На иницијативу Епископа звенигородског г. Питирима, ректора Московске духовне академије, при наведеној високообразовној богословској установи основан је Истраживачки центар за биоетику и високе технологије. Циљ новооснованог Истраживачког центра је проучавање богословских, етичких и пастирских тема у вези са медицинском етиком и савременим технологијама које се нагло развијају (вештачка интелигенција, роботика). Убрзани технолошки развој и животне промене, које су њиме проузроковане, представљају изазове на које је неопходно одговорити из угла библијског погледа на свет и светоотачког учења. При Истраживачком центру биће организовани научни скупови и конференције у вези са поменутим темама. Извор: Инфо-служба Епархије бачке

У емисији „Оче, да те питам“ протонамесник Велимир Врућинић, настојатељ храма Светих равноапостолних Кирила и Методија на Телепу, говорио је о суштини прослављања славе. Емисија је емитована 12. децембра 2019. године. Звучни запис емисије Извор: Инфо-служба Епархије бачке

Уколико замислимо да су , у години коју сада означавамо као 33.год.послије Христа, у Јерусалиму постојале дневне новине, ова реченица била би наслов који се у њима засигурно не би нашао. Када је Исус из Назарета умро стравичном смрћу распећа од руку римске војске, нико га није сматрао херојем. Нико није говорио, док су његово тијело ужурбано спуштали у гроб, да је његова смрт била величанствена побједа, херојски мартиријум. Његов покрет, који је у сваком случају и био нека врста руље сљедбеника, био је готов. Ништа се није промијенило. Још један млађани вођа био је ликвидиран. То је била ствар у којој је Рим био најбољи. Цезар је столовао на свом трону. Смрт је, као и обично, имала посљедњу ријеч. Само што овога пута није. Када су Исусови ученици погледали уназад на онај дан у свјетлости онога што се недуго затим догодило, дошли су до шокантне, скандалозне, апсурдне тврдње да је његова смрт лансирала револуцију. Тог поподнева догодило се нешто што је промијенило свијет и учинило да је до до 6 сати тога мрачног Петка увече свијет постао другачије мјесто. Апсурдно или не, доказало се да су у праву. Било да вјерујемо у Исуса или не, било да оправдавамо његово учење, на страну и то да ли нам се свиђа изглед покрета који још увијек тврди да га слиједи, приморани смо да његово распеће сагледавамо као један од кључних момената у људској историји. Попут убиства Јулија Цезара, оно означава крај једне ере и почетак друге. Исусови први сљедбеници видјели су га као нешто више. Видјели су распеће као пресудан моменат не само у људској историји, већ у цјелокупној причи о Богу и свијету. Заиста, вјеровали су да је оно отвворило нови, шокантни прозор самога значења ријечи „Бог“. Вјеровали су да је овим догађајем једини истинити Бог изненадно и драматично ставио у погон свој план спасења свијета. Видјели су га као дан када је револуција почела. (Н.Т. Рајт, из књиге „The Day the Revolution Began”,стр.3-4, превод Д.Т) Празник Воздвижења Часног и Животворног Крста, у коме се литургијски сјећамо догађаја проналаска Крста Господњег од стране блажене царице Јелене на самом почетку литургијске године (почиње 14.септембра, празник је , као што знамо, 27.), пред нас поставља – уздиже Крст као централу стварност наше побожности. Симболика богослужбених радњи, изношење крста у средину храма, поклањање, кићење и уопште цјелокупна атмосфера богослужења Крстовдана велики је подјсетник на онај час ради кога је Спаситељ и дошао у овај свијет (Јн.12,27), на Његову добровољну смрт која собом освјетљава и даје смисао, попут неког големог светионика, свим оним жртвама и богослужењима заповјеђеним Израелу у Старом Завјету. И Аврамова вјерност у ходу са Исаком ка брду Морији приликом кога исповиједа да ће се „ Бог постарати за жртвено јагње“(1.Мојс.22,8) као и сви јунци, јагањци и грлице о којима читамо као објектима ритуалног жртвоприношења у Храму постају разумљиви као припрема за страдање јагњета Божијег које на себе узима гријехе свијета(Јн.1,29). И тако уколико желите да видите тајну Господњу, погледајте на Авеља исто тако закланога, на Јосифа исто тако проданога, на Мојсија исто тако изложенога, на Давида исто тако прогоњенога, на пророке који исто тако страдаше Христа ради. (Мелитон Сардички/2.в/, О Пасхи) Крсна смрт Христова окосница је и новозавјетног евхаристијског богослужења, садјенутог око Тијела , које се ломи за вас…и Новог Завјета у крви мојој, које се чини у његов спомен, приликом чега СМРТ Господњу објављујете, докле не дође (1.Кор. 11,24-26). (Установу евхаристије са тзв. ријечима установљења које се понављају на свакој св. Литургији налазимо и у синоптичким јеванђељима /Мт.26.26-28;Мк.22.22-24;Лк.22.19,20/.Наведене ријечи из Прве Коринћанима су, по мишљењу многих, прве записане Христове ријечи уопште, будући да се ова посланица историјски углавном датује раније од канонских јеванђеља). Објављивање смрти Господње, која је живоносна, уочљиво је и у парадоксалном стиху православног васкршњег тропара у коме се не каже очекивано, тј. да Христос животом смрт уништи, већ смрћу смрт уништи, такође ставља пред нас обавезу размишљања о дубокој повезаности смрти Исусове и нашег живота у Њему. Исто тако, улазак у заједницу са Христом кроз догађај крштења виђен очима ране Цркве представља крштење у смрт христову…да бисмо и живјели са њиме (Римљ.6,4-8). У иконографском изображавању интересантно је поменути да је један од начина сликања васкрсења био сликање Христа у његовом страдању, пробаданог копљима војника и при том са отвореним очима, тј. живог у страдању, о чему нам свједоче минијатуре из тзв. Рабула Јеванђеља, сиријског јеванђеља из 6.в., као и стихови православне химнографије попут онога смерт бо твоја живот мој. Крсна смрт Христова, коју нам у центар пажње изнова доноси празник Воздвижења, није просто увертира у васкрсење, већ је васкрсење плод крста и не може нити се смије посматрати одвојено од њега, као нека засебна епизода условљена ко зна чиме. Христово страдање је добровољно. Поред свих перипетија, издајства и мржње, поред изопачене логике Синедриона и страха Пилатовог од Цезара, Христос није напросто предан сплетом по њега неповољних околности. Очима вјере и богословља које тај поглед претаче у ријечи, а којима апостол Јован, а за њим и Црква, доживљава страдање, Исусу нико не узима већ Он сам полаже живот свој, јер како каже власт имам положити га и власт имам опет узети га. Ову заповијест примих од Оца свога.(Јн.10,18). Осим што нам доноси откривење истине о јединству воље Оца и Сина, овај стих од историјског Исуса, који је издан и предан као религијско- политичка фигура неприхватљива за средину у времену у коме је дјеловао , тежиште сагледавања усмјерава ка Исусу вјере, Исусу теологије, који искуство доживљено од стране ученика, искуство њега по страдању и смрти опет живога, теолошки формулише. Тако сагледаван, догађај страдања са васкрсењем чини заправо једну неодвојиву цјелину, један пасхални догађај који објављује Божију спасоносну вољу, и собом освјетљава Писмо које говори о њему, ријечима Павловим из 1.Кор. јер вам најприје предадох што и примих, да Христос умрије за гријехе наше по Писму, и да би погребен и да устаде трећи дан, по Писму.(15.3,4). Писмо о коме је овдје ријеч јесте оно што ми данас зовемо Старим Завјетом јер се новозавјетни текстови, за које је већ речено да су из оралне у писану форму доспјели највјероватније нешто касније од Павлових списа, као Св.Писмо третирају тек од 2.в.(Иринеј Лионски). Крст Христов као разрјешење драме творевине и као откривење непојмљиве љубави распетога Бога светионик је којим се објашњава све до тада, али и све што историјски гледано долази послије. Сасвим је стога разумљиво да се симбол распећа Христовог, Његов Крст, међу осталим симболима Хришћанства (христограм, знак рибе- ИХТИС, итд) изборио и постао и остао најпрепознатљивији знак хришћанства у историји. Готово да нема мјеста на земаљској кугли (осим у оним крајевима гдје се до слободе ама баш нимало не држи) у којима нећемо видјети знак крста. У дијелу свијета у коме ми живимо крстови су практично свуда око нас, на црквама, ланчићима, зидовима, књигама, неким установама, на тијелима људи у виду тетоважа, на разним печатима, логоима, одјевним предметима итд.итд. Они су како предмет религиозног поштовања тако и најатрактивнији симбол за оне који хоће да се наругају хришћанмској вјери, да укажу на неки проблем или пак да изразе свој бунт и незадовољство због нечега у Цркви или друштву. Узгред буди речено, ови бунтови и скандалозни прикази распећа (од застршујућих слика крста запаљеног рукама припадника Кју Кклукс клана, преко скандалозне фотографије распећа уроњеног у урин из 1989, аутора Андрее Серана, па све до рецимо Мадониних или перфоманса групе П. Рајот..) треба између осталог да буду повод за одговорно размишљање хришћана и процјену разлога за један такав однос, нарочито у срединама са доминантно хришћанском културом. Крст као предмет исмијавања и ниподаштавања хришћана био је познат и у паганском свијету, о чему свједочи о позната карикатура из Палатина у Риму, из предконстантиновске епохе, а која приказује распеће човјека са главом магарца, испод кога се друга фигура моли, уз натпис Алексаменос служи своме богу. Било у позитивном или негативном контексту истицан, свједоци смо да је крст дио свакодневнице, знак на који смо навикли и који има, хтјели ми то или не, мјесто у нашим животима. Ваљало би се запитати да ли у ситуацији попут описане уопште треба подсјећати на крст, када је он, рекло би се, малтене свуда око нас. Сматрам да је управо у тој ситуацији нарочито битно чинити подјсећање, јер у ситуацији у којој је он свуда око нас налазимо се пред искушењем да он буде обеснажен (уп.1.Кор.1,17) тј. да престане да буде Јудејцима саблазан а Јелинима лудост (1.Кор.1,23) и да постане један међу многим у океану рекламних симбола. Интересантно је да готово нико не протестује што примјера ради, бебе или мала дјеца око својих вратова у тзв. хришћанским срединама носе крст, оруђе страшног страдања, резервисаног искључиво за робове и бунтовнике против Цезареве власти на коме су многи Спартаци историје издисали у најстрашнијим замисливим мукама, неријетко скапавајући у болу и по неколико дана. У вишим круговима римског друштва презир према крсту као оруђу за смрт издајника био је толики да се сматрало неучтивим да се он уопште спомиње. Уколико бисмо замислили да дијете око врата као привјесак на ланчићу носи малу реплику гиљотине, месарске сјекире или пак електричне столице, то би свакако било друштвено неприхватљиво. Крст, који је технички гледано исто што и друга оруђа смрти, друштвено је прихватљив. То је свакако зато што је ријеч не тек о крсту као крсту, већ о Христовом Крсту који је за хришћане пасхално откривење распетога Бога и испуњење обећања (чак у оном сврши се које Спаситељ изговара пред саму смрт (Јн19,28) неки виде библијско довршење стварања човјека). Ипак, оно на што ваља указати не иде у смјеру заступања евентуалне забране ношења крста због бруталности сцене коју приказује. Далеко од тога! Намјера је размислити о стању равнодушности када је у питању крст, о опасности од његовог обеснаживања свођењем на један сасвим обичан знак, лишен драматичног садржаја који свагда изнова чини да ријеч о њему јесте лудост онима који гину, а сила Божија нама који се спасавамо (1.Кор,1,18). Он тиме престаје да буде талисман за испод јастука или неко слично магијско средство заштите од зла, већ улазак у Тајну Христову кроз његову животворну и свагда Духом Светим актуелну крсноваскрсну радост. Оно што такође треба имати у виду када се размишља о крсту јесте и његово секуларистичко кориштење. Под појмом секуларизам овдје је ријеч о секуларизму са негативним предзнаком, ономе кога о. Александар Шмеман види као секуларизам црквених људи а који је изражен ријечима ап. Павла из 2.Тим3,5, имају обличје побожности а силе су се њене одрекли. (Слојевито значење појма секуларизам може се свакако третирати и афирмативно, на основу Спаситељеве тврдње подајте Богу Божије а цару царево(Мт.22,21). Негативна употреба крста у секуларистичке сврхе или на секуларистички начин нарочито је уочљива у настојању да се знаком крста обиљежи национална или конфесионална теритиорија, у случајевима када се он као знак уздиже на раскршћима или брдима хришћанских градова а служи као знак силе и опомена оним другим, а не као знак љубави и помирења неба и земље у Сину Божијем. Кориштење сакралних симбола у секуларистичке сврхе вјероватно је један најодвратнијих израза негативног секуларизма! (Истини за вољу, овог аспекта, назовимо га политичким, онога у коме се крст доживљава као оружје нас против њих, нису у потпуности ослобођени ни наши православни богослужбени текстови). Постављање Часног Крста у центар цркве а тиме и центар наше пажње о празнику Крстовдана има за циљ да обнови како визуелно тако и мисаоно наше надношење над Тајном Страдања Христовог, те да нас подсјети да Пасхални Бог има свој Пасхални народ, Нови Израел, сабран од истока и запада, и од сјевера и југа који ће сјести за трпезу у Царству Божијем(Лк.13,29). Он нас уводи у надумну Тајну Христову, у којој кроз сивило историје са свим неразрјешивим недоумицама слободно изабирамо да се бацимо у амбис вјере са надом да нас кроз провалију страдања све вријеме прати, а на самом дну чека Распети Бог. свештеник Дражен Тупањанин, парох требињски Извор: Епархија захумско-херцеговачка и приморска

Дана 21. септембра лета Господњег 2019. године на Малу Госпојину, сестринство Манастира Каменца, који је прошле године јубиларно прославио шест векова постојања, је имало велику част да угости Епископа Јустина. Он је началствовао Светом Архијерејском Литургијом, а саслуживали су му архимандрит Јаков из Манастира Жиче, духовник каменачког сестринства, протојереј-ставрофор Радован Стевановић, јереј Младен Стевановић, нови парох каменачки, и протођакон Александар Грујовић. После читања Светог Јеванђеља Владика је одржао беседу у којој је говорио о томе да у животу треба да нам је најбитнија молитва, молитва за Царство небеско. Указао је на то да треба да се молимо Пресветој Богородици, чије рођење данас прослављамо, да нас “води и руководи“ и све наше трудове и напоре усмери на задобијање вечних блага и да нас својом милошћу заступа пред Господом не би ли били уписани у књигу вечности. Рекао је да не треба да се бојимо недаћа које нас сналазе и које нас чекају, већ да храбро уз Господа стојимо, јер кад смо уз Њега „никаква мука не може на нас“. Као прави духовни отац оснажио је своју паству речима Господњим: „ Не бојте се, ја сам победио овај свет.“ Нагласио је да је важно да опстанемо као добри људи, да ревнујемо и да свако својим трпљењем принесе жртву и труд „и за државу и за цркву и за народ у целини“, угледајући се на своје претке и настављајући оно, што су они „крвљу својом, жртвама својим и животом својим дали“. Епископ је окончао беседу честитањем славе игуманији Марини и сестрама и подсетио нас да ове године Српска Православна Црква прославља осам векова аутокефалности са централном прославом 06. октобра у Манастиру Жичи. По завршетку Свете Литургије, Владика је пресекао славски колач, онда је уследио кратак културно-уметнички програм, који су добровољно припремили уметници, који су прошле јубиларне године учествовали у свечаној академији за прославу. Програм је осмислила наша драмска уметница Биљана Ђуровић. Уз помоћ верног народа и вредних парохијана, сестре су припремиле и скромну трпезу љубави и угостиле верни народ. За време трпезе, нови парох јереј Младен Стевановић, се обратио Епископу, пожелео му добродошлицу и захвалио на указаном поверењу. Позвао је Епископа, као домаћина ове светиње, да поново посети манастир и рекао да се нада да ће га следећи пут затећи у сваком послушању и благочешћу, уз речи: „Нека би моје послушање било на изградњу цркве и спасење свих и свега.“ Извор: Епархија жичка

Његово Преосвештенство Епископ далматински г. Никодим служио је 8. септембра 2019. године свету архијерејску Литургију у шибенском храму Светог Спаса. Сабрање верног народа улепшала је духовна радост рукоположења ђакона Далибора Цвијановића који ће пошто буде примио чин свештеника постати имотски парох. -У данашњем Јеванђељу чули смо шта треба да радимо да бисмо наследили Царство небеско. Господ каже како треба да испуњавамо законе Његове, да се одрекнемо свог богатства и следимо Господа. На то смо, драга браћо и сесетре, сви ми позвани, а то подразумева, на првом месту, да треба да се одричемо своје воље, да се бринемо о другима и волимо једни друге, беседио је Владика и додао: -Исто тако, потребно је да Господ буде центар нашега живота, а у наше, савремено доба то подразумева управо сабрања попут овог нашег данашњег, када се сабирамо на светој Литургији и учествујемо у светим тајнама. Када смо у Цркви ми смо позвани да занемаримо све наше бриге, да мислимо на Господа и сјединимо се да Њим. Извор: Инфо служба СПЦ

У недељу, дана 28. јула 2019. године, када Црква слави светог Кирика и Јулиту, Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски богослужио је у манастиру Успења Пресвете Богородице у Даљ Планини. Његовом Преосвештенству саслуживали су архимандрит Мирон Вучићевић, настојатељ манастира и ђакон Срђан Лукић из Борова Насеља. Његово Преосвештенство Епископ Херувим је на светој Литургији изрекао следећу архипастирску беседу: -У име Оца и Сина и Светога Духа! Часни оци, драга браћо и сестре, нека је на здравље и на спасење света Литургија овде у нашем манастиру у Даљ планини где смо се сјединили са Господом и принели Жртву од свих и за све. Велика је Тајна коју Господ даје човеку да може да обнови Заједницу са Богом. Нама људима дато је да као Христови следбеници на Литургији имамо најприснију Заједницу са Богом. Нигде не можемо присније осетити благодат и близину Божју него на светом Богослужењу, тј. светој Литургији која је круна свих богослужења. Литургија је центар нашега живота, оно из чега проистиче све духовно у животу једног хришћанина. Литургија је круна духовног живота. Не можемо сабирати различите дарове у своје ризнице ако немамо ону круну, свету Литургију која све то обједињује и наша је Заједница са самим Господом. Ако немамо ту Заједницу све остало је празно и форма која нас не узводи ка Творцу неба и земље. Тада остаје празнина и таштина, не постоји пуноћа. Пуноћа је у Христу, даје се на светој Литургији кад год се сабирамо и приносимо Жртву. Приносимо најдрагоценију Жртву у виду хлеба и вина који се благодаћу Светога Духа на Литургији претварају у Тело и Крв Христову. Требамо да приступамо светом Причешћу, Телу и Крви Господњој, јер је то залог Вечнога Живота. Причешће нам се даје за вечност, сједињује нас једне са другима, сједињује нас са Господом. Ту се познајемо као следбеници Христови, они који ходе оним трновитим голготским путем којим је Господ ходио. Ми заиста на светој Литургији пролазимо све Тајне из икономије спасења, почевши од Рођења Спаситеља нашега Господа Исуса Христа, кроз Страдање и Васкрсење да бисмо се касније у молитвама сетили Другог Христовог доласка. Требамо бити спремни за дочек те Тајне Живота и да на Другом доласку будемо у Заједници са Господом. Ту Заједницу имамо као иконизацију на светој Литургији, сједињени са другима и са самим Господом Исусом Христом. Господ Исус Христос нам се даје сваке недеље, сваки пут када се окупљамо на светом Богослужењу. Стога, треба да се причешћујемо, да долазимо у свете храмове и да се сабирамо како би примили Тело и Крв Христову. То је онда Тајна хришћанског живота, Тајна духовног живота, врлине и благодатних дарова Цркве Божје. Често нам се дешава да нам се намећу саме форме, без пуноће. Будући да смо хришћани нисмо формалисти. Ми смо христоносци, а у Христу нема форме. У Господу Исусу Христу сви смо слободни, али не слободни да ради ко шта хоће, него да ради по благослову Божјем. Онда је та слобода у Христу, пуноћа љубави и залог вечнога живота. Тада као народ са другима живимо у љубави, у благодатној заједници. Не треба да твори ко шта пожели и намисли, него требамо да ходимо по благослову Божјем, по трновитом путу који нас води ка Царству Божјем. Нека је благословен данашњи дан и ово наше сабрање у манастиру Даљ Планини. Ако Бог за Преображење овде ће бити велики црквено-народни сабор као круна свих сабрања овде у нашој Епархији. Овај сабор неће започети као нови сабор, као што сам имао прилике да чујем, него само настављамо оним стопама којим је и свети Николај долазио на ово место и сабирао народ. Покушаћемо да обновимо ту традицију и умножимо народ на овом светом месту како би народ осетио благодат Божју и пуноћу живота у Цркви Христовој. Да будемо сви једно, да носимо Христа и да будемо пример једни другима у врлинском животу. Требамо да сабирамо врлине и добра дела у своје ризнице, да будемо народ на путу светога Саве и светога Симеона. Ове године прослављамо и осамсто година постојања наше свете Цркве, што је велики дар и благослов. Нека је благословен данашњи дан и ово наше сабрање у Даљ Планини! Амин. Извор: Епархија осечкопољска и барањска

У Брчком је освештан и свечано отворен Културно – административни центар Патријарх српски Павле. Свечаности је, осим вјерног народа, присуствовао изасланик Патријарха српског Иринеја, Епископ Стефан, владика зворничко- тузлански Фотије, предсједница Српске Жељка Цвијановић, министри у Влади и остали званичници. Културно-административни центар Патријарх српски Павле, служиће духовном и културном уздизању српског народа Брчког и околине. Простор ће послужити саборовању не само Срба, већ и осталих народа овога краја, најавио је владика Фотије. – Као што су се данас овдје сабрали сви представници Српске, Дистрикта Брчко, градоначелник, представници других вјерских заједница, Исламске заједнице, Католичке цркве и других људи, то треба да буде дух овога центра, који ћемо ако Бог да да његујемо, и трудимо се да сви људи који дођу овдје, да су добро дошли – истакао је владика зворничко – тузлански Фотије. Објекат је настао као резултат заједничког рада институција Републике Српске, дистрикта Брчко, и вјерујућег народа, истакла је Жељка Цвијановић, предсједница Српске. Претходна републичка Влада је у завршне радове Центра уложила око 500.000 КМ, чиме је изградња, од општег интереса народа, коначно завршена. – Дубоко вјерујем да ће та улога бити свенародна, и да ће свако моћи да се идентификује са овим центром и да ће он моћи да се освједочи да служи својој сврси – рекла је Цвијановићева. Саборност у цркви и око ње је оно што нас је кроз историју одржало и снажило, и зато је овај објекат, његујући ту традицију на одређен начин будући духовни центар овог дијела Српске, каже градоначелник Брчког, Синиша Милић. – Поносан сам што носи назив Патријара српског Павла и несумњиво, Брчко је на путу да постане центар духовности под окриљем православне цркве за подручје Зворничко – тузланске епархије – наводи Милић. Зграда Културно – административног центра урађена је крајем прошле године, али се за њено отварање чекала прослава 800 – годишњице ауктокефалности СПЦ. Површина oвог центра је 2.000 квадратних метара и коштао је 1,8 милиона КМ. – Ради се о великим помоћима Влада Српске и Брчко дистрикта, а било је помоћи и оних који су били градитељи и вјерног народа – нагласио је протојереј ставрофор Небојша Драшкић у Брчком. За несебичан допринос у изградњи Центра, владика зворничко-тузлански господин Фотије орденом Светог краља Драгутина – Теоктиста одликовао је предсједавајућег Предсједништва БиХ Милорада Додика, предсједницу Српске Жељку Цвијановић и градоначелника Дистрикта Синишу Милића. Свечану академију отворио је академик Матија Бећковића који се у свом говору подсјетио на велика дјела блаженопочившег Патријарха српског Павла и Светог Саве, те подсјетио присутне шта су учинили да би српски народ данас био гдје јесте, што Срби треба да цијене и чувају. У програму свечане академије учествовали су хор „Србадија“ из Бијељине, фолклорни ансамбли СПКД „Просвјета“ Брчко и КУД „Илићка“, те пјевачке групе „Вијенац“ СПКД „Просвјета“ и „Босиљак“ КУД „Илићка“. Отварању центра и свечаној академији присуствовали су и министар просвјете и културе Републике Српске Наталија Тривић, министар енергетике и рударства Петар Ђокић, представници власти Брчко дистрикта, те представници Исламске заједнице и Католичке цркве у дистрикту. Организатор свечаности је Српска православна црква, Епархија зворничко-тузланска, Црквена општина Брчко. Извор: Епархија зворничко-тузланска