Jump to content

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'ход'.

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Форум само за чланове ЖРУ
  • Братски Састанак
    • Братски Састанак
  • Студентски форум ПБФ
    • Студентски форум
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
    • Унутарправославни дијалог
    • Međureligijski i međukonfesionalni dijalog (opšte teme)
    • Dijalog sa braćom rimokatolicima
    • Dijalog sa braćom protestantima
    • Dijalog sa bračom muslimanima
    • Хришћанство ван православља
    • Дијалог са атеистима
  • Друштво
    • Друштво
    • Брак, породица
  • Наука и уметност
    • Уметност
    • Науке
    • Ваздухопловство
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
    • Женски кутак
    • Наш форум
    • Компјутери
  • Странице, групе и квизови
    • Странице и групе (затворене)
    • Knjige-Odahviingova Grupa
    • Ходочашћа
    • Носталгија
    • Верско добротворно старатељство
    • Аудио билбиотека - Наша билиотека
  • Форум вероучитеља
    • Настава
  • Православна берза
    • Продаја и куповина половних књига
    • Поклањамо!
    • Продаја православних икона, бројаница и других црквених реликвија
    • Продаја и куповина нових књига
  • Православно црквено појање са правилом
    • Византијско појање
    • Богослужења, општи појмови, теорија
    • Литургија(е), учење појања и правило
    • Вечерње
    • Јутрење
    • Великопосно богослужење
    • Остала богослужње, молитвословља...
  • Поуке.орг пројекти
    • Poetry...spelling God in plain English
    • Вибер страница Православље Online - придружите се
    • Дискусии на русском языке
    • КАНА - Упозванање ради хришћанског брака
    • Свето Писмо са преводима и упоредним местима
    • Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Пољопривредници's Свашта нешто :) Можда занимљиво
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija
  • Живе Речи (емисије и дружења)'s Теме

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

  1. 13 маја, српски православни верници из организације "Видовданско ходочашће" одржали су крстни ход кроз Београд. Њихов циљ је била молитвена подршка Украјинској православној цркви и привлачење пажње јавности на проблем терора који се спроводи над УПЦ, којој се насилно отимају цркве и светиње. Ходочасници су били у мајицама са сликом Почајевске иконе Богородице на грудима и амблемом акције на леђима "Не дамо Светиње УПЦ". Пропешачен је пут од храма Светог Саве на Врачару до испред манастира Ваведење. Молитвена поворка је на том путу симболично прошла поред амбасаде Украјине у Србији. На челу крстног хода ношен је крст, који је организација "Видовданско ходочашће" више пута носила са собом на ходочашћа на Косово, Јерусалим и Атос. Верници су у рукама носили иконописане реплике чудотворних српских икона. Током хода је непрестано читан Псалтир и певана химна "Богородице Дјево". Након завршетка хода, обављена је молитва Пресветој Богородици за утврђење украјинске браће и сестара у својој вери. Поред тога, ходочасници су прочитали изјаву о ситуацији са УПЦ. У њој су у име своје организације замолили епископе и свештенике Српске цркве да следе пример православних јерарха који су се јавно заузели за УПЦ, да јавно дигну своје гласове у заштиту Украјинске православне цркве. Такође, учесници хода су замолили професоре, студенате и богослове српских православних факултета и богословија да изразе своју јавну подршку Кијевској духовној Академији и Семинарији УПЦ. Организатор догађаја Хаџи-Милан Иванковић је нагласио да је крстни ход одржан под слоганом "Нећемо дати наше Светиње". "Кијево-Печерска и Почајевска Лавра су светиње за све православне, укључујући и православне Србе. Управо због тога, организација 'Видовданско ходочашће' је одлучила да свој 17. Крстни ход на Косово и даље на Атос посвети нашој браћи и сестрама из Украјине. Током 1100 км нашег ходочашћа ми ћемо се молити за нашу браћу и сестре из УПЦ да издрже сва гоњења и да чврсто остану у православној вери", - истакао је Иванковић. Како је приметио један од учесника крстног хода, активиста Срђан Крунић, у Србији са болом посматрају шта се догађа у Украјини. "Ми смо једна Црква. Зато су патње УПЦ и наше патње, а туга њене пастве је наша туга. Оно што се догађа у Украјини са УПЦ је директно кршење основних људских права, нарочито кршење права на слободу вере и савести. Вернике пребијају, сакате, гађају сузавцем. Отимају им храмове, парохијске домове и епископска седишта. Све се то чини да би се са уништењем канонског православље у Украјини отворио пут за нову унију, за одлучујућу промену религиозног менталитета народа. Надам се да ће и друге српске православне организације кренути нашим путем и организовати протесте против терора над УПЦ", - истакао је Крунић.
  2. Извор: Правблог.ср телеграм канал 13 маја, српски православни верници из организације "Видовданско ходочашће" одржали су крстни ход кроз Београд. Њихов циљ је била молитвена подршка Украјинској православној цркви и привлачење пажње јавности на проблем терора који се спроводи над УПЦ, којој се насилно отимају цркве и светиње. Ходочасници су били у мајицама са сликом Почајевске иконе Богородице на грудима и амблемом акције на леђима "Не дамо Светиње УПЦ". Пропешачен је пут од храма Светог Саве на Врачару до испред манастира Ваведење. Молитвена поворка је на том путу симболично прошла поред амбасаде Украјине у Србији. На челу крстног хода ношен је крст, који је организација "Видовданско ходочашће" више пута носила са собом на ходочашћа на Косово, Јерусалим и Атос. Верници су у рукама носили иконописане реплике чудотворних српских икона. Током хода је непрестано читан Псалтир и певана химна "Богородице Дјево". Након завршетка хода, обављена је молитва Пресветој Богородици за утврђење украјинске браће и сестара у својој вери. Поред тога, ходочасници су прочитали изјаву о ситуацији са УПЦ. У њој су у име своје организације замолили епископе и свештенике Српске цркве да следе пример православних јерарха који су се јавно заузели за УПЦ, да јавно дигну своје гласове у заштиту Украјинске православне цркве. Такође, учесници хода су замолили професоре, студенате и богослове српских православних факултета и богословија да изразе своју јавну подршку Кијевској духовној Академији и Семинарији УПЦ. Организатор догађаја Хаџи-Милан Иванковић је нагласио да је крстни ход одржан под слоганом "Нећемо дати наше Светиње". "Кијево-Печерска и Почајевска Лавра су светиње за све православне, укључујући и православне Србе. Управо због тога, организација 'Видовданско ходочашће' је одлучила да свој 17. Крстни ход на Косово и даље на Атос посвети нашој браћи и сестрама из Украјине. Током 1100 км нашег ходочашћа ми ћемо се молити за нашу браћу и сестре из УПЦ да издрже сва гоњења и да чврсто остану у православној вери", - истакао је Иванковић. Како је приметио један од учесника крстног хода, активиста Срђан Крунић, у Србији са болом посматрају шта се догађа у Украјини. "Ми смо једна Црква. Зато су патње УПЦ и наше патње, а туга њене пастве је наша туга. Оно што се догађа у Украјини са УПЦ је директно кршење основних људских права, нарочито кршење права на слободу вере и савести. Вернике пребијају, сакате, гађају сузавцем. Отимају им храмове, парохијске домове и епископска седишта. Све се то чини да би се са уништењем канонског православље у Украјини отворио пут за нову унију, за одлучујућу промену религиозног менталитета народа. Надам се да ће и друге српске православне организације кренути нашим путем и организовати протесте против терора над УПЦ", - истакао је Крунић. View full Странице
  3. Божић на свим светским меридијанима код људи изазива топлину и радост због чињенице да је Бог постао човек. Без обзира да ли је данашњи човек, оптерећен комформизмом и потрошачким менталитетом, упућен у тајну овог великог празника, радост и топлину коју осећа нешто значе макар и на несвесном нивоу. У православној традицији, овом празнику, који се често назива и најрадоснији, претходи пост од шест недеља. Дужина поста, каква је и сада, установљена је у 12. веку и прихваћена као правило од стране свих православних Цркава. Код Срба, самом прзнику Рођења Христовог претходе обичајни празници везани за породицу – Детинци, Материце и Оци. У богослужбеном смислу, недељама непосредно пред Божић претходе празници Праотаца и Отаца у које се прослављају старозаветни пророци и патријарси од којих је по телу потекао Господ Исус Христос. Али први празник којим почиње заправо та старозаветна сага која свој врхунац има у рођењу Месије јесте Ваведење Пресвете Богородице. Овај догађај који Црква празнује не налази се описан нити у Старом нити у Новом завету. Припада апокрифној традицији Цркве. Другим речима, иако није посведочен Светим писмом он је итекако уроњен у његово разумевање, доживљај и важност које оно има у вери и животу хришћана. Зашто је овај празник на почетку поста, пошто би по некаквој логици он требало да буде ближе самом празнику Христовог рођења? Хронолошки гледано, он се збива више од хиљаду година након што су живели Авраам, Исаак и Јаков; или нешто мање од 900 година од када је живео цар и пророк Давид, а нешто мање од времена пророка Данила и ропства Израиља у Вавилону. Разлог зашто се овај празник слави је што се у њему повезује читава старозаветна прича о потомку Авраамовом у „којем ће бити благословени сви народи на земљи“ (Пост 22, 18) са рођењем Спаситеља. Како говори црквено предање, на празник Ваведења, родитељи Пресвете Богородице, Јоаким и Ана, доводе своју кћер да би је посветили Богу као израз захвалности што их је у старе дане благословио потомством (уп. Пост 17, 17сс; 18, 10с; 25, 21; 30, 22сс; Суд 13, 3; 1. Сам 1, 15-20). Том приликом, свештеник Захарија препознајући у овој малој девојчици личност коју је Бог изабрао за свој сасуд, уводи је у најсветији део јерусалимског храма – Светињу над светињама. Отуда и назив празника Ваведење, што значи увођење. Светиња над светињама је био испрва део шатора, а потом храма у којем су Јевреји служили Богу. Назив је такав јер је у њему било смештено најсветије што је Израиљ добио од Бога – таблице закона, Аронов процветали штап и небески хлеб, тј. мана. Али више од тога, то је било место у којем се Бог јавља, и где обитава слава Господња. Због тога, ниједан човек није могао да уђе у тај простор заштићен завесом осим првосвештеника и то само једанпут годишње. Функција Светиње над светињама је била двојака. Прво је требало да покаже да је Бог присутан међу својим народом (Изл 40, 34с; Лев 15, 2; Бр 9,15; 1. Цар 8, 10с; Јез 43, 1-4). Кроз то присуство они се освећују и чувају савез са Богом бивајући верни заповестима и држећи све оне уредбе које им је Бог заповедио. Друго, неприступачност Светиње над светињама за сваког човека, осим посвећеног, указује на то да Бог Израиља не може да се сведе у уобичајене представе и доживљаје Бога. Његово је присуство огањ који спаљује. Ова врста метафоре треба да изрази неприступачност Јахвеа. Због тога је потез свештеника Захрије несхватљив и необичан јер тамо где и првосвештеник улази само једном, он уводи малу девојчицу. О овом присуству и вери у Бога који својом љубављу брине о Израиљу тражећи заузврат верност која треба да прераста у све већу сличност са њим говоре и сведоче помињани Праоци и Оци Старога завета. Коначно, читав пост се завршава прославом Рођења Спаситеља који и јесте крајњи циљ овог духовног и телесног напора. Сам догађај рођења Христовог описан у Новом завету има сличности са причом о Светињи над светињама. У Еванђељу по Матеју, Исус из Назарета јесте испуњење дуго очекиваног рођења Месије. Поред свих посебности Матејевог описа Христовог рођења, упечатљиво је повезивање његовог рођења са пророштвом пророка Исаије да ће се Месија назвати Емануил. Сам апостол Матеј даје објашњење да то име значи Са нама је Бог (Мт 1, 22с; уп. Ис 7, 14). Апостол Матеј жели да укажа на то да је сам Бог присутан међу својим народом у личности Месије, тј. Исуса Христа. Са друге стране, апостол Лука у свом Еванђељу даје нагласак на Спаситељу који се поистовећује са најнезнатнијима и одбаченима. Рађа се у штали (пећини). Али пре тога приликом описа Благовести наводи да ће се дете које треба да роди Марија назвати Син Божји (Лк 1,35; уп 2, 7). Песма коју певају анђели: „Слава на висини Богу и на земљи мир…“ указује на то да Месија доноси истински и потпуни мир читавом људском роду а кроз то алудира на Христа као истинског цара читавог створеног света који је због љубави и доброте своје рођен као незнатан да би се на крају у Вазнесењу показао да је истински Месија читавог света (Лк 24, 50с; Дап 1, 9сс). На послетку, у Еванђељу по Јовану стоји стих који експлицитно поситовећује Исуса Христа са Логосом који је од искони и који је Бог (Јн 1,14). Заједничко за Стари и Нови завет јесте чињеница да се Бог јавља са намером да човека призове у заједницу са њим у којој ће делити живот, где ће Бог бити Господ (Господар) а људи царско свештенство, односно свештеници творевине. Разлика је у томе што Стари завет наглашава човекову склоност ка греху која стално тражи очишћење да би могао да обитава у близини Божјој. Као најлепши изданак те тежње за чистоћом и близином Божјом јесте Пресвета Богородица. Из тог разлога празник у којем се посведочује њена чистоћа стоји на почетку поста, јер сваки човек има потребу за таквом врстом чистоће. Она превазилази оквире морала. Сама Пресвета Богородица се показује као узор који треба да следе хришћани заједно се трудећи и рвући са својом вољом и природом. У Новом завету, за разлику од Старог, нагласак стоји не на чистоћи као услову човекове близине Богу, већ супротно – Божјег узимања на себе људске природе да би је кроз себе оправдао и ослободио ропства греху. Управо у очовечењу Бога, тј. Сина Божјег, види се његова истинска слава која свој врхунац има у распећу на Голготи које јесте „час Христов“ (уп. Јн 2, 4; 12, 23с; Лк 24, 26). Све оно што је човека удаљавало од Бога, и што се кроз низ Праотаца, Отаца, пророка, праведника показивало да су и највернији склони да посрну, Бог узима на себе да би постао недвосмислено и потпуно присутан у животу света који је створио. Док се у Старом завету Бог оприсутњује кроз природне феномене (облак, дим, ватру, ветар), у Новом завету он долази у саму срж човековог бића постајући човек и чинећи превасходно од Пресвете Богородице Светињу над светињама. Божићни пост, стога, није само време уздржања од одређене врсте хране, подвига, било личног или заједничког. Он је најпре ход Цркве, тј. хришћана од разумевања Бога као узвишеног и Светог, неприступног и страшног у својој величанствености, до Бога који у свему томе најпре јесте непресушни извор милосрђа, онај који на разне начине жели да човека задржи уза себе, и, коначно, Бога који такав начин живота дарује човеку и позива га да буде сведок његове доброте. Начин да то човек буде јесте у даривању себе другоме, стављању користи ближњег спрам личне и спремност да се понесе крст немоћног и напаћеног. Достизање тога није могуће без личног напора што и представља пост, али истовремено и без дубоке свести о томе да ниједан људски труд није раван ономе што је Бог учинио кроз Рођење Христово, а то је да је нераскидиво везао за себе читаву творевину дарујући ништа мање него самога себе њој и човеку. Извор: Светигора, образник за вјеру, културу и васпитање Митрополије цетињске бр. 307, Ваведење 2022. г. извор
  4. Крсни ход који ће са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија почети у суботу 28. маја 2022. године, трајаће и ове године пуна три месеца, а ходочасници и молитвеници које ће предводити Хаџи-Милан Иванковић ће 16 годину за редом кренути најпре пут Газиместана а потом и Свете Горе, сазнаје радио "Слово љубве". У разговору са Хаџи-Миланом сазнајемо да ће пре почетка Крсног хода бити, први пут, приређен и један посебан сусрет са учесницима ходочашћа и бројним гостима недељу дана пред пут, у суботу 21. маја 2022. године у Српском клубу "Ћирилица" на Врачару у Скерлићевој улици број 12. Више детаља о овом скупу, као и о самом Крсном ходу, можете чути у разговору који смо забележили са Хаџи-Миланом: Извор: Радио "Слово љубве" http://uploads.slovoljubve.com/Uploads/SlovoLJubve/Audio/18.05.22 JJez i Hadzi Milan Ivankovic.mp3
  5. Након молебана у цркви Светог Николе, Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије предводио је са свештенством крсни вход улицама Котора. Након литије, Владика Јоаникије је подсјетио да данас славимо Недјељу православља и да је борба за поштовање икона са иконоломцима и крстоломцима трајала 120 година. Звучни запис беседе “И послије 120 година Господ је Цркву Божју обдарио великом побједом и великом славом. И од тада, након те побједе имамо овај велики празник икона”, рекао је Владика Јоаникије. Додао је да је то велика поука и за нас. “Јер, ми смо ступили у једну борбу. Тек смо је започели. Ступили смо у борбу против неправде и против дискриминације. Наша власт је Цркву, свето и слатко православље и светосавље изложила неправди и дискриминацији кроз овај злогласни закон који се назива лицемерно закон о слободи вјере. А заправо, то је закон против православља, јер нас власт кроз овај закон принуђава да избришемо своју историју, свој континуитет, правни субјективитет и да као биједа дођемо на шалтер код државе да се пријавимо као новооснована религија, као секта – без коријена, без историје”, рекао је Епископ будимљанско-никшићки. Поручио је да се то, наравно, неће догодити. “Не смијемо дозволити то понижење”, поручио је Владика Јоаникије уз поклике вјерног народа: Не дамо светиње! Нагласио је да су властодршци ударом на Цркву ударили на два основна стуба на којима почива савремени свијет – на слободу вјере и на право својине. “А цркве и манастири не представљају обично право својине. То су светиње за које су наши преци, родитељи и прародитељи живјели, гинули и главе своје полагали. Од памтивијека су светиње Божје и жавјештања оно што је свето и у то се не дира. Откуд то безумље да се удари на светиње и као Цркви православној, српској не припадају те светиње. То је страшна оптужба, то значи да смо ми нечије туђе узели. И ко нам то још говори? Говоре нам то они о којима се пише и у домаћој и у страној штампи да су се уписали у листе свјетских богаташа. На који начин? Не улазимо ми у то, али знамо с ким разговарамо. И знамо своја права”, подвукао је Владика. Владика је поручио да ћемо се борити за наша права. “Борићемо се за завјештања, за светиње, за предање, за своје претке, за нас, за наше потомство, за будућност наше дјеце – да знају ко су, које им је наслеђе и шта и они требају да чувају и да бране”, објаснио је Владика Јоаникије. Казао је да смо научени да се боримо за нашу вјеру. “Нарочито ви овдје у Боки которској. Власти и државе су се мијењале, али главно је било да се у вјеру не дира. Ови су дирнули у очни живац. Ниједна окупаторска власт, ни домаћа власт није досад одузимала светиње. Није их прекњижавала, није мијењала њихов идентитет. Ова власт је покушала оно што нијесу ни млетачке, ни аустроугарске, ни турске ни комунистичке власти. Ови су отишли даље”, казао је Владика. Нагласио је да се не боримо огњем и мачем и мржњом. “Боримо се истином и правдом. И молимо се, и за нас, и за наше пријатеље и непријатеље. И ево, ови велики догађаји – ово свијет до сада није видио. У сред културне престонице Европе, када се људи боре за своја права, изађу на улицу и полупају све живо. Запале аута и оставе хаос иза себе. Нас оптужују за све и свашта, али оваквих културних протеста, овакве борбе за истину и за права нигдје није било. Овако достојанствених, овако узвишених, овако мирних, овако свечаних… И овако ћемо да наставимо, ово је својствено нашој вјери”, рекао је он. Казао је да је Божија правда непобједива. “Само овако наставимо и побиједићемо. И не само да ћемо побиједити, него, када се све ово заврши, биће достојно да Црква Божја установи нови празник. Као што је установила празник торжества православља, побједе православља над иконоборством. И ми се сада боримо против савременог иконоборства”, казао је Владика будимљанско-никшићки. Казао је да јесте велико зло ово чему смо изложени. “Власти су нас приковале на крст, али нама, који вјерујемо у Христа, крст и распеће је и слава и васкрсење. И нови живот. И тај нови живот ми већ живимо. И сваки учесник литија осјећа да учествује у великој свечаности. Ове литије предводе свеци Божји – Свети Сава, Свети Василије Острошки, Свети Петар Цетињски, Свети Никола. Сви су се они борили за праву и истинитуи вјеру. Ми за њима ходимо. То је наш пут, то је Христов пут”, закључио је Владика Јоаникије. Раније данас из приградског насеља Шкаљари, испред тамошње цркве Покрова Пресвете Богородице кренула је Литија која се кретала до цркве Светог Николе, гдје је стигла пред почетак молебна. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  6. Послије молебна који је служен у Цркви Свете Тројице у Старом граду, више хиљада Будвана је кренуло у литију до Цркве Свете Петке, гдје је сабране благословио отац Слободан Лукић, парох црмнички. Звучни запис беседе Отац Слободан је поручио да је овај свештени ход притока живе ријеке православља која већ недјељама и мјесецима благодаћу натапа ову земљу: “Ви се, браћо и сестре, узимајући икону са вашега зида и са њом на грудима излазећи на улице и тргове, уписујете у исповједнике и свједоке вјере православне. И тако најљепшим бојама сликате буђење светосавског, Његошевога народа из вишедеценијског дубоког сна.” Подсјетивши да смо прије неколико дана започели седмонедјељни великопосни свештени ход ка Васкрсу, празнику који чини темељ наше хришћанске вјере и живота, истакао је да су и ове литије исто то: “Оне су ход ка Васкрсу истинске Његошеве часне Црне Горе наших предака, којим се поносимо и пред свијетом и историјом. Та Црна Гора је носилац светосавског и апостолског наслијеђа, које сеже до апостола и јеванђелисте Марка.” Извор: Радио Светигора
  7. По благослову епископа крушевачког господина Давида, у суботу 4.јануара 2020.године, у претпразништву Рођења Богомладенца Христа, у Саборном храму светог великомученика и победоносца Георгија одслужен је Молебан за нашу страдалну браћу, свештенство, монаштво и верна чада Српске Православне Цркве у Црној Гори. Молебан је служен у присуству великог броја свештеникâ, монахâ и верног народа нашег града Крушевца, као и целокупне епархије крушевачке. По обављеном Молебану, свештенсво и народ су прошли улицама града Крушевца у Крсном ходу до споменика Косовских јунака. Извор: Епархија крушевачка
  8. Благословом Његовог Преосвештенства Епископа нишког Господина Арсенија, у суботу 04. јануара 2020. године, у Нишу је одржан Молебан и Крсни ход подршке свештенству и верницима Српске Православне Цркве у Црној Гори. Звучни запис беседе Молитвени скуп отпочео је Вечерњом службом у препуном храму Светог цара Константина и царице Јелене. У наставку служен је Молебан, којим је началствовао Његово Преосвештенство Епископ нишки Г. Арсеније. Потом је уследио Крсни ход до храма Светог Власилија Острошког Чудотворца у нишком насељу Дуваниште. Велики број грађана Ниша и верника из свих крајева Епархије нишке је молитвено, достојанствено и мирно ходао улицама града Ниша, у знак подршке својој браћи у Црној Гори. На платоу испред храма Светог Василија служен је Акатист овом Божјем угоднику. На крају се присутнима обратио Преосвећени Владика, позвавши све да се у овим празничним данима непрестано молимо за нашу Цркву и наш народ у Црној Гори. Извор: Епархија нишка
  9. Свештеник Глигорије Марковић, парох храма св. Цара Константина и Јелене на Вождовцу, беседио је данас о Страсној седмици Часнога поста, пре тога се осврнувши на светле празнике Лазареве суботе и Цвети. Наш гост даје осврт на јеванђељска зачала која се читају на светим Литургијама, али и на стихире које се певају током ове седмице и подсећа да су све службе Страсне седмице „веома древна богослужења“. Посебну пажњу отац Глигорије посветио је Великом четвртку и Великом петку, а емисију смо употпунили појањем схиархимандрита Серафима Бит Харибија на арамејском језику. http://www.slovoljubve.com/uploads/Audio/22.04.19 - Rec pastira - o.Gligorije Markovic 64Kbps.mp3 Извор: Радио Слово љубве
  10. Екуменски молитвени ход по загребачким црквама, 34. годину за редом, своју станицу имао је и у Светопреображенском храму Српске православне цркве у Загребу, у уторак, 23. јануара 2018. године. Уз домаћине, свештенство Саборног храма, присутни су били из Римокатоличке цркве предсједник Повјеренства за екуменизам и дијалог Загребачке надбискупије монс. Звонимир Секељ и патер Иван Радељак, а испред Баптистичке заједнице пастор Тома Магда. У своме обраћању г. Магда је устврдио да би данас били једна сасвим другачија земља када би 95% оних који се у Хрватској изјашњавају хришћанима почело размишљати, не о себи него о другима. Патер Радељак се надовезао на ове ријечи и истакао да када би само један Оче наш из дубине душе измолило ових 95% становништва – хришћана, било би другачије. Патер Радељак је нагласио да смо за раздијељеност ми криви, али да се не миримо са тим. Монс. Звонимир Секељ је пренио поздраве загребачког надбискупа кардинала Јосипа Бозанића и нагласио да је један од темељних инструмената екуменизма управо дијалог. И то дијалог који укључује понизност, смирење и стрпљивост у проналажењу пута међусобног сусретања. За монс. Секеља бити ближе Христу значи бити ближе једни другима, и обратно. У име домаћина, обратио се архимандрит Данило (Љуботина) истакавши да се ријеч мир у јеванђељима понавља 73 пута и да смо ми, као хришћани – сљедбеници јеванђеља Исуса Христа, одговорни за те ријечи, а колико смо одговорни и колико носимо свједочанство јеванђеља и колико га разносимо и дијелимо зависи од тога колико смо га и сами у себи усвојили, колико је он наш пут и наша свјетлост. - Наша основна проповијед мора бити заснована на начелу мира и љубави, нагласио је о. Данило и подсјетио да савремени човјек није у миру, а разлог је његов егоизам, антропоцентризам и избацивања Бога, због чега нам је потребан мир и потребно јеванђеље. - И данашњи свијет, ма колико се одмакнуо од црквене стварности, има потребу за Богом, а Бог је Бог љубави и његова суштина не може бити другачија. Бог љубави воли нас овакве какви јесмо, али од нас тражи да будемо бољи не ради Њега, него ради нас самих који морамо живјети на овој земљи. Стога, нека нам Он да снаге да устрајемо на путу трагања, рекао је о. Данило. У храму се окупило стотињак људи, а пригодне црквене пјесме је пјевао хор Саборног храма. Централно овогодишње екуменско окупљање у Загребу, одржано је у недељу, 21. јануара 2018. године у Римокатоличкој цркви посвећеној Пресветој Богородици на Долцу.
  11. Екуменски молитвени ход по загребачким црквама, 34. годину за редом, своју станицу имао је и у Светопреображенском храму Српске православне цркве у Загребу, у уторак, 23. јануара 2018. године. Уз домаћине, свештенство Саборног храма, присутни су били из Римокатоличке цркве предсједник Повјеренства за екуменизам и дијалог Загребачке надбискупије монс. Звонимир Секељ и патер Иван Радељак, а испред Баптистичке заједнице пастор Тома Магда. У своме обраћању г. Магда је устврдио да би данас били једна сасвим другачија земља када би 95% оних који се у Хрватској изјашњавају хришћанима почело размишљати, не о себи него о другима. Патер Радељак се надовезао на ове ријечи и истакао да када би само један Оче наш из дубине душе измолило ових 95% становништва – хришћана, било би другачије. Патер Радељак је нагласио да смо за раздијељеност ми криви, али да се не миримо са тим. Монс. Звонимир Секељ је пренио поздраве загребачког надбискупа кардинала Јосипа Бозанића и нагласио да је један од темељних инструмената екуменизма управо дијалог. И то дијалог који укључује понизност, смирење и стрпљивост у проналажењу пута међусобног сусретања. За монс. Секеља бити ближе Христу значи бити ближе једни другима, и обратно. У име домаћина, обратио се архимандрит Данило (Љуботина) истакавши да се ријеч мир у јеванђељима понавља 73 пута и да смо ми, као хришћани – сљедбеници јеванђеља Исуса Христа, одговорни за те ријечи, а колико смо одговорни и колико носимо свједочанство јеванђеља и колико га разносимо и дијелимо зависи од тога колико смо га и сами у себи усвојили, колико је он наш пут и наша свјетлост. - Наша основна проповијед мора бити заснована на начелу мира и љубави, нагласио је о. Данило и подсјетио да савремени човјек није у миру, а разлог је његов егоизам, антропоцентризам и избацивања Бога, због чега нам је потребан мир и потребно јеванђеље. - И данашњи свијет, ма колико се одмакнуо од црквене стварности, има потребу за Богом, а Бог је Бог љубави и његова суштина не може бити другачија. Бог љубави воли нас овакве какви јесмо, али од нас тражи да будемо бољи не ради Њега, него ради нас самих који морамо живјети на овој земљи. Стога, нека нам Он да снаге да устрајемо на путу трагања, рекао је о. Данило. У храму се окупило стотињак људи, а пригодне црквене пјесме је пјевао хор Саборног храма. Централно овогодишње екуменско окупљање у Загребу, одржано је у недељу, 21. јануара 2018. године у Римокатоличкој цркви посвећеној Пресветој Богородици на Долцу. View full Странице
×
×
  • Креирај ново...