Претражи Живе Речи Утехе

У Галерији Матице српске је 7. октобра 2022. отворена изложба "Урош Предић. Живот посвећен лепоти и уметности", а свечаном отварању је присуствовао Његово Преосвештенство Епископ бачки г. др Иринеј. Поставка траје до 31. јануара 2023. године. Аутори изложбе су Игор Борозан и Снежана Мишић. Изложба обухвата преко 140 експоната ‒ више од 100 Предићевих дела, документарну грађу о уметниковом животу, његове портрете које су начинили пријатељи уметници, као и документарни филм у режији Блажа Поповића. Присутнима се обратили др Тијана Палковљевић Бугарски, управница Галерије Матице српске, проф. др Игор Борозан, историчар уметности, Предраг Михајловић, председник Извршног одбора ОТП банке Србија, док је изложбу свечано отворила Драгана Милошевић, покрајински секретар за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама. Захваљујући виртуелној презентацији, која ће бити доступна на сајту Галерије Матице српске, шира јавност, како у земљи, тако и у иностранству, биће у прилици да из удобности свога дома, у било које време „прошета” изложбом и ужива у стваралаштву Уроша Предића. Стварајући непрекидно више од осам деценија Урош Предић је оставио изузетно богат уметнички опус са преко 1700 дела, у којем је остварио високе домете. Изложба је састављена из уметничка дела различитих колекција из земље и иностранства која ће публици пружити увид у животне, стваралачке и тематске просторе Уроша Предића. Поред уметничких дела из Народног музеја Србије, Народног музеја Зрењанин, Матице српске, Музеја Српске православне цркве, Музеја града Београда, Факултета ликовних уметности у Београду, Националног музеја модерне умјетности из Загреба, и многих других, на изложби се налазе и дела из приватних колекција од којих већина до сада није била излагана па самим тим ни доступна широј јавности. Кроз неколико целина: анегдотски и социјални жанр, религиозно сликарство, портрети, теме из националне историје, везе са Матицом српском, представиће се Предићева основна тематска опредељења. Међу изложеним сликама су и оне кључне, најпознатије: Девојка на студенцу, Косовка девојка, Надурена девојчица, Весела браћа, Сироче на мајчином гробу, Херцеговачки бегунци и многе друге. Захваљујући сарадњи са Катедром за рачунарску графику Факултета техничких наука у Новом Саду и примени савремених технологија, на изложби су доступни цртежи Уроша Предића из Галеријске колекције, као и иконостас цркве Светог великомученика Георгија у Бечеју. Извор: Епархија бачка; Галерија Матице српске

О житију и богослужбеним особеностима празникâ светог цара Уроша и преподобног оца нашег Јоаникија Девичког, промишљали смо и говорили у оквиру новог издања емисије „Богослужбене особености празника српских светитељаˮ, која се на таласима Радио-Беседе емитује празничним данима, а са циљем дубљег проницања у тајну празникâ. Свети Стефан Урош V Нејаки био је једини син и наследник цара Душана. Свети цар Урош је проглашен за светитеља 211 година после смрти. Његове мошти су после упокојења почивале у манастиру Светог Уроша у Неродимљу. Српски монах Христифор је 11. маја 1705. године пренео Урошеве свете мошти у манастир Јазак, а заједно са њима понео је и житије и службу Светога. Из Јаска су мошти светог Уроша преношене у манастире Врдник и Крушедол, а потом враћане у Јазак. Преподобни и отац наш Јоаникије је рођен у другој половини 14. века. Следујући химнографским текстовима из његове службе, преподобног Јоаникија Девичког величамо као угодника Божјег који се просветио постом, молитвама и божанском благодаћу, те тако озарио све крајеве земље. Прослављамо га и као светитеља који је од Бога примио дар да чини чудеса, да лечи болести и изгони зле духове из људи, који са вером притичу ка његовим светим моштима. Аутор емисије: катихета Бранислав Илић Извор: Инфо-служба Епархије бачке

Под сводовима цркве Свете Тројице манастира Јазак на светој Фрушкој гори, крај ћивота светог цара Уроша молитвено је прослављен спомен овог угодника божјег из светородне династије Немањића. Свету Литургију, служило је осам свештеника и ђакон. Појале су монахиње, богословци и сав народ који је испунио пространу манастирску цркву. Славски колач и жито благословио је архимандрит Филимон, старешина манастира Каона, који је и началствовао богослужењем. Присутном народу Божјем било је мило видети младог официра Војске Србије који је у униформи учествовао у чину благосиљања славског колача уз ћивот светитеља. Вредно је напоменути да од 2001. године када је враћен ћивот цара Уроша у његов манастир Јазак, сваке године официри Војске Србије учествују у прослави манастирске славе Тројичиндан и на празник цара Уроша. Игуманија мати Параскева принела је захвалне молитве за тридесет година службе настојатељице манастира Јазак у који је, у раној младости, ступила са својом мајком 1953. године. Током славске трпезе у манастирском конаку одјекивале су речи јуначких песама које су у част празника певали сви присутни верници предвођени свештенством и монаштвом. Певане су песме "Полећела два анђела", "Јечам жњела Косовка дјевојка", "Онамо, намо", "Где је Српска војводина" и др. и тиме је на најлепши и најдостојанственији начин одата почаст цару Урошу Немањићу који је узор смирености и пожртвовања српских владара средњовековног доба. Ризница литургијског богословља и живота: Молитвени спомен светог цара Уроша у манастиру Јазак BRANISLAVILIC.BLOGSPOT.COM

Павле Кондић