Претражи Живе Речи Утехе

Хришћани су позвани да опонашају Спаситеља, али како да разумемо шта се под тим тачно мисли? Да ли Бог очекује да можемо да ходамо по води и да васкрсавамо мртве? Да ли је то могуће за обичне смртнике? Ако не, како и на који начин можемо да се угледамо на Христа? Објашњава протојереј Владимир Шутов, настојатељ храма Светих царских мученика. Имитација је природна Стварајући човека, Творац је у њега унео потребу да анализира догађаје који се дешавају око њега и опонаша оно што види. Дете се рађа - и пажљиво посматра свет. Још не зна да говори и анализира, али већ понавља поступке и дела људи око себе. Човек кад одрасте и даље има узоре, само што су то сада уметници, фудбалери, неке јавне личности, писци, јунаци књига или филмова. Понекад имитација достигне тачку апсурда - то се дешава када покушавају да у потпуности копирају неке идоле у одећи, начину комуникације и понашању уопште. Тако се манифестује инстинкт стада, услед чега људи одређеног узраста или ставова изгледају као да су изашли из истог инкубатора. Желим да истакнем да је имитација људск. У тренутку крштења оваплоћеног Сина Божијег људи су чули глас Бога Оца који је објавио: „Ово је Син мој љубљени, који је по мојој вољи“ (Мт. 3, 17). Спаситељ је дошао да људима објави истину, и није говорио од Себе, него од Оца: „Назвах вас пријатељима, јер вам рекох све што чух од Оца Свога“ (Јн. 15,15). Научио је људе да живе на нов начин, показујући одређени начин понашања, морална начела и још много тога. Цео његов живот била је проповед, која се вршила и речју и делом. Његове речи „будите савршени као што је савршен Отац ваш небески“(Матеј 5:48) је позив Оца Светлости, и не можемо га игнорисати као нешто непотребно или превисоко за људско разумевање. Наш задатак је да схватимо шта треба да буде савршено, шта да имитирамо. Искуство најдостојнијег имитатора Многи људи нису били сведоци земаљског живота Христовог, па су се угледали на Његове подражаваоце – апостоле и светитеље. Пример достојног угледања на Спаситеља је живот апостола Павла. У писму Коринћанима он тражи: „Молим вас: угледајте се на мене као што се ја угледам на Христа“ (1. Кор. 4, 16). Он допуњује овај позив у посланици Ефесцима: „Угледајте се на Бога као љубљена деца“ (Еф. 5,1), односно указује да опонашање треба да долази из љубави. То је као у породици: ако деца воле своје родитеље, ако родитељи уживају у ауторитету, онда деца покушавају да копирају све што је добро у њима. Дакле, љубав је главни критеријум и подстицај, главни циљ и покретачка снага. Али да се вратимо на списе апостола Павла. После позива да се угледамо на Бога, апостол пише: „И живите у љубави као што је и Христос нас љубио и предао себе за нас као принос и жртву Богу на пријатни мирис. А блуд и свака нечистота и лакомство да се и не спомиње међу вама, као што и доликује светима; Ни срамотне ни луде ријечи или шале, што год је непристојно, него радије захваљивање.“ (Еф. 5:2-4). Ту се испољава подражавање Христу. Живите у љубави и миру у својим породицама и у свом тиму на послу, покушајте да избаците празне приче, псовке и подсмех из свог живота – и у томе ћете се угледати на Христа. И уосталом, оно што је апостол навео је веома релевантно, истовремено у свему томе нема никакве тешкоће, не можемо рећи да смо позвани на немогуће. Ништа архаично Даље, апостол пише: „Истражујте што је угодно Господу.“ (Еф. 5:10). Ако бирамо оно што није угодно Богу, сами себи штетимо, јер пред собом затварамо врата у вечност. „И немојте узимати учешћа у бесплодним дјелима таме, него их још разоткривајте.“ (Еф. 5:11), „Дакле, пазите добро како живите, не као немудри, него као мудри, Користећи вријеме, јер су дани зли.“ (Еф. 5:15-16), „Због тога не будите неразумни, него схватите шта је воља Господња. И не опијајте се вином, у чему је разврат, него се испуњавајте Духом, Говорећи међу собом у псалмима и химнама и пјесмама духовним, пјевајући и појући Господу у срцу своме;“ (Еф. 5, 17-19), — мислим да у овим препорукама нема ничег архаичног. То су критеријуми за подражавање Христа које човек може да поднесе. Да, ми не можемо да се уздигнемо као Он — да можемо, онда не би било потребе за оваплоћењем Сина Божијег. Слаби смо, немамо живот у себи – он нам је дат одозго. Али можемо да се угледамо на слику коју нам је Господ донео, то јест да живимо у миру, у љубави, да се без престанка молимо, да за све благодаримо Богу, да се снисходљиво односимо једни према другима. Морате неговати своју веру Постоје светитељи који су се много тога одрекли у животу да би били слични Христу. Ради тога су се повлачили из овоземаљског живота, постили, молили се и вршили друге подвижничке подвиге, настојећи да максималан део свог времена посвете Богу и својим душама. Јасно је да не можемо да живимо као они: имамо породице и посао, главни део нашег живота је посвећен бризи о хлебу насушном. Међутим, чак и у овим бригама можемо неговати духовно језгро и образовати своју веру. Понекад се чини: ако не покажем да могу бити жилав, оштар, љут, онда нећу ништа постићи, сви ће ме сматрати слабим, и ми почињемо да гајимо у себи нешто што није својствено човеку. У таквим тренуцима заборављамо да је Господ позвао пре свега да тражимо Царство Божије и Његову правду. Ако пак у нечему претрпимо, попустимо, покажемо сажаљење и милост, онда ће нас Господ, видећи то, наградити по делима нашим. Тако се подражавањем Христу васпитава наша вера и јача љубав. Наравно, уз то јача и наша нада, јер се угледамо на Христа у нади да ћемо наследити живот вечни и наћи на земљи бар минимум онога што је неопходно за Царство Божије. Наш задатак је да стекнемо оне карактерне особине и животне вредности које се котирају у обитавањима Божјим, а не да живимо у вечној трци за илузорном срећом. https://gorlovka-eparhia.com.ua/kak-podrazhat-hristu-esli-on-bog-a-my-lyudi/

Свету архијерејску Литургију служио је, у суботу, 19. децембра 2020. године, Преосвећени Епископ ремезијански Г. Стефан у Николајевској цркви у Земуну, поводом храмовне славе ове светиње – Светог Николе Мирликијског. Звучни запис беседе „Наша Црква, која је основана скоро десет векова после св. Николе, је прихватила тако топло тог светитеља зато што је његов живот онакав какав је и живот нас Срба. Када треба да будемо трпељиви, као турско робље, то носимо, када треба да покажемо право своје лице, када треба да покажемо ревност и ту смо спремни, управо онако како је св. Николај живео на земљи. И зато га наш народ толико воли“, рекао је Епископ Стефан у својој беседи након резања славског колача. Поред св. Николаја, данас, ми прослављамо и још једног светитеља, св. Николаја просветитеља Јапана. Дирљиво је гледати слике из Руске Цркве из места Сахаљин где се налазе његове мошти, а где се данас заједно моле Јапанци и Руси, рекао је Епископ Стефан и нагласио да ми треба да се угледамо на светитеље и да њих прослављамо обраћајући се њима. Владика Стефан је нагласио да требамо увек да се руководимо примерима наших светитеља, а у том смислу можемо се угледати и на нашег блаженопочившег патријарха Иринеја који је прави пример како се храбро носи хришћански крст. Преосвећеном Епископу Стефану саслуживали су протојереј – ставрофор Божо Бакајлић, протојереј Драшко Тепавац и протођакони Стеван Рапајић и Младен Ковачевић. Извор: Радио Слово љубве

У седишту Речне флотиле Војске Србије, у кругу касарне Александар Берић на Лиману, налази се величанствен храм подигнут у славу Божју а у част Светог Стефана Штиљановића. Ово је једини храм у Епархији бачкој посвећен имену и делу узорног хришћанског владара, којем се приписују многобројна племенита дела и јуначка борба против Турака. Управо у тој светињи, обасјаној јутарњим зрацима сунчеве светлости, у четвртак, 17. октобра 2019. године, служена је света архијерејска Литургија којом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ мохачки г. Исихије, а саслуживали су војни свештеници Оружаних снага Руске Федерације, као и протонамесник Васо Поповић, војни свештеник из Републике Српске, мајор Слађан Влајић, главни војни свештеник Генералштаба Републике Србије, капетан Ђорђе Стојисављевић, војни свештеник команде Прве бригаде Копнене Војске Србије и презвитер Селимир Вагић, војни свештеник Речне флотиле. Литургијском сабрању су присуствовали командант Речне флотиле и капетан бојног брода Андрија Андрић, представници, припадници и пријатељи Речне флотиле, Копнене Војске и Војске Србије, као и многобројни грађани. Беседећи по прочитаном јеванђелском одељку, владика Исихије је истакао значај личности светитеља Стефана Штиљановића. Овај велики и одважни витез нам је и данас светило, и учи нас како да се понашамо и да не клонемо ни у најтежим ситуацијама. Ми сматрамо да смо у тешким временима, да нас нападају разни непријатељи са свих страна, али треба да се окренемо Господу као што су се наши владари окретали Господу, у том Косовском Завету који је у срцу нашег идентитета, да се окренемо Господу и да се угледамо на свете наше владаре и војсковође, рекао је Епископ мохачки. Током свете Тајне Причешћа коришћен је путир који се чува у Покретној капели Шајкашког батаљона, која датира из 1875. године. Покретна капела је у власништву Светоархангелског манастира у Ковиљу и, са благословом Епископа бачког г. Иринеја, поверена је храму у касарни на Лиману на чување и привремено коришћење. После Литургије одржана је литија, а потом је служен помен руским морнарима пострадалим у разминирању Дунава, и то у моментима саме завршнице најсмртоноснијег рата у људској историји – Другог светског рата. На платоу испред храма благосиљани су славски колач и кољиво. Епископ Исихије је честитао славу надлежном свештенику, оцу Селимиру, и припадницима Речне флотиле који посећују храм и узимају активно учешће у богослужбеном животу. Захваливши свима који су узели учешће у данашњој празничној радости, презвитер Селимир Вагић је најавио да је у плану обнова руског војничког гробља у касарни Александар Берић. Дошли смо и до података да имамо и италијанско војно гробље које, за сада, није обележено, али наћи ћемо место почивалишта тих антифашиста, а то су исто наша драга браћа хришћани који су пострадали ослобађајући Нови Сад, навео је отац Селимир. Испред храма налазе се два постамента. Рузмарине моје росно цвеће, тебе народ више видети неће, што би дике оде у војнике, што би шкарта оде да се карта… Где је наша Војводина? Жива нам је сахрањена, али осташе деца њена – ови стихови песме 1300 каплара исписани су на првом постаменту подигнутом у спомен и вечну славу цвету српства на олтару отаџбине, уписаног у Књигу вечног живота, бесмртном ђачком батаљону 1300 каплара. Други постамент подсећа на стогодишњицу од васпостављања славе Речне флотиле Краљевске морнарице – У вечну славу и част хероја Српске Војске који подигоше заставу отаџбине на јарбол заробљеног аустроугарског ратног брода Бодрог. Богослужбени простор у касарни Александар Берић је освештан 2017. године, на Васкршњи уторак. Речна флотила је носилац традиције Шајкашке флотиле и Шајкашког батаљона. Свети Стефан Штиљановић, патрон храма у касарни на Лиману, заслужан је за обнављање Шајкашке флотиле. Извор: Инфо-служба Епархије бачке

Један од познатијих манастира у нашој Светој Цркви, управо је посвећен Преносу моштију Светог првомученика и архиђакона Стефана, манастир Епархије врањске у селу Горње Жапско. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Исти је торжествено и свечано прославио своју славу. Најпре је, у навечерје празника, дана 14.августа 2019.године, Његово Преосвештенство Епископ врањски господин Пахомије извршио чин освећења новосаграђене гостопримнице, а након тога је служио празнично бденије, уз саслужење свештенства и монаштва Епархије. На бденију су појале монахиње Светостефанске обитељи. Сутрадан, дана 15.августа 2019.године, Његово Преосвештенство Епископ врањски господин Пахомије служио је Свету архијерејску Литургију у овом манастиру. Епископу је саслуживало свештенство и монаштво Епархије, као и гостујући свештеномонаси из манастира Суково (нишка Епархија), манастира Јошаница (шумадијска Епархија) и манастира Лешје (крушевачка Епархија). За певницом, поред монахиња Светостефанске обитељи певале су и монахиње из манастира Лешје код Параћина Светој Литургији присуствовали су председник Скупштине града Врања - господин Ненад Тричковић са сарадницима, градска већница за културу и верске заједнице - госпођа Зорица Јовић, командант 4.бригаде Копнене војске - господин генерал Слободан Стопа са сарадницима, представници организација, друштва и институција итд. Радост је била видети мноштво народа, христољубиве војске, припадника полиције, свештенства и монаштва као и мноштво мале дечице, које Господ позива да долазе к' Њему. Многи од присутних су се причестили Светим Тајнама Христовим. На крају Литургије, организована је свечана Литија око храма, а по завршетку Литије, Епископ Пахомије је извршио чин благосиљања кољива и славских колача, које су за ову прилику припремиле сестре Светостефанске обитељи, са настојатељницом игуманијом Јефремијом, као и кум овогодишње славе господин Станиша Цветковић са породицом, из Бујановца. За следећу годину се пријавио господин Драган Ђорђевић из Врања. Празничну беседу, сабраним верницима, свештенству и монаштву, на крају Литургије произнео је Епископ Пахомије, укрепљујуће говорећи о животу и страданију Светог Стефана, о правилном подржавању Светим мученицима и како се требамо угледати на њих. Сестринство манастира на челу са игуманијом Јефремијом, као и овогодишњи кумови, за све присутне приредили су трпезу љубави. О, Свети Великомучениче Христов Стефане, који си Бога прославио својим страдалним моштима, не заборави нас, који кроз многе невоље и искушења пролазимо, већ се моли Многомилостивом Богу да подари мир свету, да удаљи непријатеља који је устао због Божијег гнева, грехова наших ради. Извор: Епархија врањска

У другу припремну недељу пред почетак васкршњег поста, недељу о блудном сину, у Цетињском манастиру је служена божанствена литургија којом је началствовао протојереј ставрофор Гојко Перовић. Саслуживали су му сабраћа ове свете обитељи јеромонаси Исак (Симић), Прохор (Јосифов) и Јустин (Мреновић), као и ђакони Душан Биговић и Игор Пешикан. Након читања јаванђеља отац Гојко Перовић се обратио присутнима. Звучни запис беседе Извор: Радио Светигора

Свету литургију у Недељу о митару и фарисеју у храму Светог Јована Владимира служио је данас протојереј-ставрофор Слободан Зековић, уз саслуживање протојереја Љубомира Јовановића и јереја Младена Томовића. Литургијску бесједу одржао је отац Слободан, који је рекао да је ово прва недјеља пред вишемјесечни богослужбени циклус у години, који данас почиње, а завршава се Педесетницом – силаском Светог Духа на апостоле. „Од данас почиње да се у богослужењу користи књига коју називамо Посни Триод и прва служба у тој књизи је управо служба посвећена Недељи о митару и фарисеју. Све нас то уводи у велики пост у којем себе преиспитујемо, Преиспитујемо какво је заиста наше унутршње стање. Да покушамо својим малим трудом, а изнад свега, уздајући се у Божију љубав и милост, да своје срце, свој ум, своју душу очистимо од сваке гријеховне прљавштине, а да у своје срце усадимо Божанске и Јеванђелске врлине“, казао је он. Говорећи о самој теми данашњег Јеванђеља отац Слободан се осврнуо на најгори гријех који води у пропаст и погибао, а то је гријех гордости. „И овдје нам сву лошу страну и погубност тога гријеха и те страсти душевне, Господ описује кроз лик фарисеја, оног човјека који је веома добро познавао закон Божији, али чије је срце било отврднуло, зато што се умјесто смјерности и понизности пред Богом у његовом срцу зацарила гордост, поставивши себе као мјерило свега, а не живога Бога. А са друге стране, ту бијаше цариник свјестан свога гријеха који, као што Господ рече, отиде оправдан. Гордост је извор свакога зла. Због гордости је отпао и сатана који је са собом повукао мноштво анђела. Због гордости је пао и човјек. Да се угледамо на овог цариника који је нам је показао примјер смиреноумља као сигурног темеља на којем ћемо надаље изграђивати своје спасење. Тако дакле, да се потрудимо да кроз смиреноумље, смирење пред Богом, али и кроз смирење једних према другима, кроз међусобно поштовање, међусобну љубав, уважавање, праштање, градимо своје спасење. Да све то градимо кроз вјеру, кроз љубав и кроз свако добро дјело које треба да краси срце човјека, изнад свега човјека хришћанина“, поручио је отац Слободан Зековић. Након завшетка Свете службе сабрање је настављено у крипти храма. Извор: Митрополија црногорско-приморска