Претражи Живе Речи Утехе

Папа: Абортус као плаћени убица Жене које обаве абортус су "попут људи који ангажују плаћене убице да рјешавају проблеме", поручио је у среду папа Фрања вјерницима на Тргу Светог Петра Од ИН4С - 29/11/2020 19:30 Посљедња измјена: 29/11/2020 19:30 Папа Фрањо Жене које обаве абортус су „попут људи који ангажују плаћене убице да рјешавају проблеме“, поручио је у среду папа Фрања вјерницима на Тргу Светог Петра. „Како чин који уништава живот у настајању, невин и беспомоћан, може бити терапеутски, цивилизован или једноставно хуман“, изјавио је папа Фрања у седмичном обраћању јавности. „Питам вас: је ли исправно угасити људски живот како бисте ријешили проблем“, упитао је Папа. Док су вјерници узвикивали „не“, Папа је закључио: „То је као да ангажујете плаћеног убицу да ријеши проблем“. Иако се у јавности сматра знатно либералнијим од својих претходника, папа Фрања није промијенио став Цркве према планирању породице и сексу. Његови коментари о усијаним темама су ретки и сматра да би Црква требало да се мање посвећује спровођењу доктрине, а више прилажењу онима који су се удаљили од ње, преноси ДПА. Извор: Папа: Абортус као плаћени убица WWW.IN4S.NET Жене које обаве абортус су "попут људи који ангажују плаћене убице да рјешавају проблеме", поручио је у среду папа Фрања вјерницима на Тргу Светог Петра

Најмање 49 особа је убијено, а десетине је рањено у пуцњавама у две џамије на Новом Зеланду, у граду Крајстчерчу. Ухапшен је нападач, идентификован као Аустралијанац Брентон Тарант. Сумња се на терористички напад. Ово је најсмртоноснији напад у историји земље. 10.15 – Конзул Србије на Новом Зеланду Стеван Бербер рекао је за Радио Београд да је ово најтрагичнији догађај од када је он на овом острву. 9.55 – Брентон Тарант, 28-годишњи држављанин Аустралије који је убио више десетина људи у нападу на Новом Зеланду, је пре неколико дана на Твитеру објавио манифест у ком најављује да ће извршити напад. 9.20 – Нападач у двадесетим годинама оптужен је за убиство и сутра ће се наћи пред судијом, објавио је на конференцији Мајк Буш из полицијске управе. Нападач Брентон Тарант 9.10 – Расте број жртава крвавог пира у џамијама. Према најновијим информацијама, убијено је 49 особа. 9.00 – Председник Александар Вучић упутио је телеграм саучешћа генералнoj гувернерки Новог Зеланда Петси Риди. Породица страдалих у шоку због догађаја 8.40 – Грађани су шокирани због напада. Степен безбедности подигнут на највиши ниво. 8.20 – Новозеландски медији пишу да је нападач уживо на Фејсбуку преносио пуцњаву у џамији. Види се како у џамији проводи време пре пуцњаве, мења муницију. Компанија "Фејсбук" наводи да је обрисала "све забрињавајуће профиле". 7.55 – Полиција је извела две контролисане ескплозије у Окланду. За сада се не зна да ли ово има везе са нападом у Крајстчерчу. 7.50 – Ово је најсмртоноснији напад у историји земље. Полиција на месту пуцњаве 7.30 – Број погинулих порастао је на 40. Још 20 особа бори се за живот. 7.10 – Нападач, идентификован као Аустралијанац Брентон Тарант. Напад је почео у време молитве око два сата по локалном времену. Пуцњава је кренула у џамији Ал Нур, у центру Крајстчерча. Нападач је прво запуцао на део џамије у ком су мушкарци, а затим крвави пир наставио у просторији где су жене. Припремио Небојша КотлајићИмена српских јунака угравирана на оружју? Сиднеј морнинг хералд пише да је нападач изражавао наклоност према националистичким десничарским покретима и личностима, који су му служили као инспирација. Такође, лист пише да је Тарант био врло наклоњен и неким српски јунацима – кнезу Лазару и Милошу Обилићу. Њихова имена су исписана на оружју које је Тарант користио приликом напада, пише Синдеј морнинг хералд. Медији, такође, наводе да је нападач у аутомобилу пре напада слушао и неке националистичке песме, међу којима се разазнају и оне на српском језику. И у џамији у предграђу Линвуд изведен је напад, али детаљи са тог места још нису познати, као ни тачан број настрадалих. "Велики је број жртава, у овом тренуку не могу да потврдим тачан број настрадалих. Ухапсили смо четворо људи, али у овом тренутку не можемо да претпоставимо да ли је још неко у бекству", рекао је Мајк Буш, из полиције управе у Крајстчерчу. Meђу страдалима има и деце. "Чуо сам јак пуцањ. Вероватно пиштољ. После другог пуцња, многи су сели на под... Ја сам седео иза... Позвао сам полицију. Требало им је доста времена да стигну", испричао је један сведок. Нападач, идентификован као Аустралијанац Брентон Тарант, је ухапшен. Такође, ухапшена су још два мушкарца и једна жена. У њиховим аутомобилима је пронађена велика количина експлозивних направа. Сумња се да је реч о териристичком нападу, али полиција за сада то није потврдила. Ово је најсмртоноснији напад у историји Новог Зеланда. До сада највећи догодио се 1990. године, када је у Арамоани страдало 13 особа. Терористички манифест објавио на друштвеним мрежама Аустралијски премијер Скот Морисон описао је нападача као "припадника деснице" и "насилног терористу". Медији пишу да је Тарант неколико дана пре напада на друштвеним мрежама објавио манифест на 74 стране, у ком је најавио да ће извршити напад. Из манифеста се може закључити да је опседнут надмоћношћу беле расе над осталима, поготово муслиманима. На оружју нападача и имена на ћирилици Себе описује као "етно националистичког еко фашисту" који се претходно идентификовао као комуниста, анархиста и либертаријанац. Написао је да верује у етничку аутономију за све људе". "Да покажете освајачима да наше земље никада неће бити њихове земље, наше домовине су наше и да, све док бели човек живи, они никада неће освојити наше земље и они никада неће заменити наше људе. По дефиницији, онда да. То је терористички напад. Али ја верујем да је то партијска акција против окупаторске силе", написао је Тарант у манифесту, преноси Дејли мејл. Напад уживо на Фејсбуку Један од нападача који је пуцао на вернике у џамији на Новом Зеланду преносио је уживо преко Фејсбука како пуца на вернике. Снимак у трајању од 16 минута постављен је на страницу која припада Брентону Таранту, али га је Фејсбук убрзо обрисао. Снимак је направљен очигледно преко камере коју је носио на својој глави. Он показује мушкарца како се у борбеној војној опреми вози до џамије Ал Нур у центру Крајстчерча. Пошто је паркирао возило, узима једну од више пушака из кола и улази у џамију. Затим, приближивши се вратима почиње да пуца. Џамија Ал Нур у којој је извршен напад На снимцима се види и како је овај мушкарац провео у џамији неколико минута, мењајући муницију неколико пута. У једном тренутку излази из џамије да узме још једно оружје из аутомобила, пуца на људе на улици а затим се враћа и систематски пуца у тела. Затим одлази, пуцајући у још једну пролазницу на улици, пре него што се одвезао својим аутомобилом, испаливши још један хитац кроз прозор. Полиција је саопштила да ради на томе да уклони снимак са Интернета. Огласио се и "Фејсбук" наводећи да је уклонио забрињавајуће профиле и да је обрисао све поруке подршке нападима. Нови Зеланд у шоку Премијерка Новог Зеланда Џакинда Ардерн каже да је ово један од најмрачнијих дана у историји земље. "Овим нападом најдиректније су погођени мигранти Новог Зеланда. Они су изабрали да Нови Зеланд буде њихов дом... Свима је јасно да нема места на Новом Зеланду за оваква екестремна и насилна дела", рекла је премијерка. Стање безбедности подигнуто је на највиши ниво Становницима највећег града на Јужном острву саветовано је да не излазе из својих домова након напада. Деца су била закључана у школама. Степен безбедносне претње на Новом Зеланду подигнут је на највиши ниво, пише Би-Би-Си. Грађани су шокирани због напада јер Нови Зеланд важи за једну од најбезбеднијих земаља на свету. http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/2/svet/3453777/masakr-u-dzamijama-na-novom-zelandu-ubijeno-najmanje-30-ljudi.html

Дошли су код мене у стан, где живим са женом и малом децом, са армијом до зуба наоружаних људи, са само једним циљем – да ме убију. И за то сам добио јасне доказе – стоји у писаној изјави Милана Радоичића, потпредседника Српске листе која је данас по подне прослеђена новинарима у Косовској Митровици. – Последњи зликовачки упад назови полиције, а заправо приватне гарде озлоглашених албанских терориста у северну Косовску Мировицу, био је показна вежба и претња свакоме Србину који реши да брани своје достојанство и право на живот. – Нећу им се предати, јер не желим да будем искоришћен као препарирана лутка за показивање онима који воде специјални рат против Србије и српског народа или инструмент у заташкавању нечијег гнусног и злочиначког напада на једног од српских политичких лидера Оливера Ивановића, посебно зато што они нису дошли да ме одведу живог. Нисам био најближи пријатељ са Оливером Ивановићем, али нисам убица и никакве везе са убиством немам – стоји у изјави Радоичића. – Приштина жели да ме уклони зато што знају да сам заједно са мојим пријатељима и мојом браћом један од ретких који је спреман да им се супротстави у њиховој намери да згазе и освоје север Косова и Метохије и покоре српски народ. – Смета им отпор који пружамо на северу КиМ, али неће ме натерати да напустим покрајину. А на позив своје државе Србије да дам било какав исказ увек сам спреман да се одазовем, као што сам спреман и за њу да се борим. – За свој народ, своју породицу и своју земљу сам спреман све да поднесем, али нисам и нећу да прихватим да ме блате и оптужују они које су за то платили Американци и Британци. – Дивљачка демонстрације силе, која, узгред речено, није била нимало импресивна, била је последњи чин у покушају криминализовања читавог српског народа на Косову и Метохији и покушај да се сваки отпор Срба антицивилизацијском деловању Приштине отупи и дискредитује. – Моја судбина оклеветаног и прогоњеног човека је данас судбина сваког Србина на Косову и Метохији, јер сви заједно се у овим тешким тренуцима боримо за колективни опстанак српског народа на просторима на којима многи желе да нас не буде, и овим саопштењем обраћам се пре свега својим суграђанима и сународницима на Косову и Метохији. – Нисам уплашен, као што ни моји суграђани не треба да буду уплашени, јер Србија је озбиљна држава, и предузеће најмудрије, најодлучније и најодговорније потезе како би сачувала свој народ на Косову и Метохији. – Ако се Срби на Косову и Метохији питају где сам, рећи ћу им само да сам близу, и да чекам и посматрам, јер никоме од нас нема узмицања, а победа ће на крају, без икакве сумње, бити наша. Јер одавде, са КиМ, нема назад! – стоји у писаној изјави Радоичића. Nacionalist.rs https://nasbeograd.com/2018/11/25/нећу-им-се-предати-убица-нисам-исповес/?fbclid=IwAR142F-XxVCitbC7vi-WiO9LkQHwVpblL33-MpqDQV-5_SeTFzYPaQ3q5hU

Кјубрик, убица лажи 31.12.2016 Дејвид Лемајр Човечанство ће себе уништити. Сутра, наредне године, некада за пар деценија, људи ће следити своје вође преко литица и утонути у заборав. Сви то осећамо, али, као по калупу прављене вође, истину непрестано сакривају. Свега овог смо свеснији у опасним временима и током криза или нас о томе уче они који говоре истину, довољно храбри појединци који откривају лажи друштва. Међу људима који иду около и говоре истину су активисти, новинари, романописци, песници, музичари, и, холивудски редитељи, мада врло ретко. Један од тих ретких филмаџија из холивудске стерилне индустрије лажи је покојни, велики Стенли Кјубрик, чији најбољи филмови разобличују фину мрежу митова, превара, лажи којима су окружене наше ратне вође и ратови које они уреде. Између 1957. и 1987. године, у време Хладног рата, Стенли Кјубрик је направио четири невероватна анти-ратна филма. Ти филмови (Путеви славе, Др. Стрејнџлов, Фул метал џекет и – веровали или не – 2001: Одисеју у свемиру), као ниједан у филмском историји, откривају похлепу, нагоне за убијањем и потпуно лудило политичког и војног вођства у 20. веку. Оно што ове филмове чини посебно једиственима су ти потписи и лако разумљиве технике које одређују Кјубриков филмски стил и његову цивилизацијску улогу чине безграничном. Те технике укључују поремећене и нељудске крупне планове; бесконачне, или можда, кадрове који делују као бесконачни, проширени снимци; и, намерно упарена, паралелна сцена. Кјубрик у свим анти-ратним ремек делима користи ове три технике, а то што их је користио пре пола века током Хладног рата, је отрежњујуће данас, током Новог хладног рата, као и тада, давно. Први техника, коју Стенли Кјубрик користи да постави огољене криминалне, или чак психотичне и, суштински, ванземаљске особине наших лидера је поремећени крупни план. Као његов уобичајени колега, овом техником се уоквирује глава и лице субјекта. Наводно, то открива карактер, али ништа у стварности не гарантује тако нешто. Крупни план се може користити за било коју сврху, што показују и шљаштећи сентиментални крупни планови, коришћени да се придобије сажаљење за јадне жртве званичних непријатеља. Кјубрик, међутим, говори истину. У Путевима славе, он открива колико је Генерал Брулар жедан моћи, а у Др. Стрејнџлову открива фанатичност Џека Трбосека из његових стакластих очију. Овај командант пука наређује да Б-52, наоружани термонуклеарним оружјем, бомбардују Русију, из освете јер су му украли мушкост флуоризацијом воде. У Фул метал џекету открива психозу Леонарда Лоренса. Овај последњи је најпознатији Кјубриков поремећени крупни план – са Лоренсом, мало измештеним из фокуса, чији поглед сева испод обрва, као слика кољача из хорора – али, није то најмоћније. Најекстремнији и крајње дубоки пример поремећеног крупног плана се појављује на крају Одисеје у свемиру: 2001. У средишту овог снимка је, неформално названо 'Звездано дете'. Фетус Звезданог детета сабласно сија из утробе, иде полако у лево, док се у позадини чује крај симфоније Рихарда Штрауса, Тако је говорио Заратустра. Штраусова музика, и Ничеов трактат који је инспирисао Штрауса, говоре публици све што треба да зна: Звезда Дете је übermensch које је Ниче предвидео, свемогуће и потпуно безосећајно за људске интересе и усмерено на циљеве који су изван моћи разума човечанства. Даље, ту је и жеђ за моћи и крвожедност, тајновитост и неодговорност (вредности блиске разумевању човека-животиње), који су довели до појаве Звезданог детета. У будаластом покушају да дођу до оружја ванземаљских технологија помоћу којег би ривали Хладног рата изашли из ћорсокака, Американци из Одисеје у свемиру: 2001 су изгубљени, а са њима и читаво човечанство. Ево и правог значења тих нељудских, али и поремећених крупних планова Кјубрикових људских карактера: човечанство ће, у једном тренутку да се погуби и биће уништено. Друга техника, коју Стенли Кјубрик користи како би представио унутрашњу природу митова и честитке које сâми себи дају ратне вође за лажи о рату и о човечанству уопште, је бескарајно продужени кадар. Обично кадар у филму траје између пет и петнаест секунди; продужени кадар траје дуже, можда као читава сцена, више минута. Ово продужавање кадра руши очекивања публике, изазива нелагодност и тера гледаоца да напусте претпоставке и гребе до смисла, да буде критички мислилац и да, коначно, стигне до горких истина. цлав за смислом, да буду критични мислиоци, и коначно стигне до Кјубрикових горких истина. Ово се појављује у сва четири анти-ратна филма великог редитеља. Има дугих сцена у Фул метал џекету када се Леонард Лоренс претвара у чудовиште, а у Др Стрејџлову има бескарјних телефонских разговора између председника Меркина Мафлија и совјетског Премијера. У Путевима славе, има продужених кадрова генерала Мироа и пуковника Дакса који су у агонији и долазе до бруталног откровења, као контраст војницима који напредују ка непријатељу, и сопственом погубљењу. У Одисеји у свемиру:2001, сцена када Хејвуд Флојд путује у америчку базу на Месецу, је ремек-дело. Сврха ове сцене није да представи америчку предност на Месецу, где је управо откривена ванземаљска технологија. Њена сврха је да се Одисеја у свемиру: 2001 препозна и представи као анти-ратни филм. Међународна космичка станица, уз смирујућу и пријатну музику Јохана Штрауса, На лепом плавом Дунаву, игра валцер кроз празнину. У даљим сценама ово место се потврђује као место напетости, интрига и обмана (Хладног рата, упркос неутралним тврдњама науке). Флојдов углађени и изричито војнички владин шатл и четири орбиталне платформе е за нуклеарно оружје се спајају са станицом, у овом плесу смрти далеко изнад Земље. На свакој од четири платформе су заставе ривала из Хладног рата. Свака носи више нуклеарних бојевих глава, прецизно навођених (филм је познат и због тога што је блиско сарађивао са НАСА, како би се боље предвиделе технологије 21. века), које садрже довољно разорну моћ да униште цео регион. Недостатак слике може узнемирити публику више него трофеји због напредне науке, који су, у ствари, ништа више него обична тољага за грубо батинање и премлаћивање непријатеља. И, последња техника коју Кјубрик употребљава – намерно упаривање сцена - како би се људи просвестили у вези са лудилом њихових вођа, посебно оних са прстом на црвеном дугмету за нуклеарно оружје. У филмовима су сцене често упарене (то је оно што је паралелена монтажа), али Кјубрик је сцене су спојене и упарене из посебних разлога. Он појачава контраст и поређења различитих парова сцена, да нагласи своје открића. Паралелне сцене пре и после 'ћебовања' у Фул Метал Џекету показују како се Леонард Лоренс претвара у психопату. У Путевима славе, суђење и сцене из кафане показују немилосрдност вођа у поређењу са обичним војницима, а други сцена је још и једна од најдирљивијих у историји филма. Наизглед пар удаљених сцена у Одисеји у свемиру: 2001, ипак, носи невероватну тематску тежину у филму. Ради се о сценама након трансформацијa, прва је са древним хоминидом (Moonwatcher), друга са Звезданим дететом (раније астронаут Дејвид Боуман). У роману Одисеја у свемиру: 2001, јасно се каже да је монолит изменио Дејвида Боумана и он не осећа грижу савести при помисли да детонира нуклеарно оружје и заврши са човечанством. Његов циљ је да буде Сентинел (The Sentinel, према наслову кратке приче Артура С. Кларка, која је била почетна основа за Кјубриков филм) и спречи људе да оспоре веома загонетне ванземаљце у филму. Како Кларк сâм каже, једног дана ће човечанство срести своје "господаре међу звездама". Исто тако, пошто су претка модерног човека (Moonwatcher) ти исти ванземаљци ментално преповезали пре око четири милиона година, он не осећа грижу савести због истребљења својих човеколиких противника и приводи крају историју његове бивше врсте. Шта год да је био пре, после сусрета са монолитом, предак модерног човека (Moonwatcher) постаје Australopithecus afarensis, човек који користи алат и једе месо. Како Кларк каже, а Кјубрик приказује, он се појављује као "мајстор свог света" (исто тако функционише Звездано дете). Кјубрикова неизмерно застрашујућа порука је: човечанство се може потпуно изменити. Може постати монструозно. Звездано дете је за публику нека врста зла, али након размишљања, публика мора да призна да - барем другим хоминидима који спороверешавају без убиства - Moonwatcher је ванземаљац колико и Звездано дете. А ако је Moonwatcher такав, онда мора бити да је човек 20. и 21. века исто толико ванземаљац својим ближњима. Користећи технике поремећеног или нељудског крупног плана умешно и моћно, уз бескрајно продужене кадрове и намерно упарене сцене, Стенли Кјубрик отвара очи друштву и чини да оно види да су мисли његових вођа хладне и смртоносне као и мисли Генерала Брулара, Пуковника Џека Д. Трбосека, генерали који надгледају препород Леонарда Лоренса као убице и ванземаљци који покрећу апотеозу Дејвида Боумана тако да он постаје Звездано дете. За промене модерног човека није неопходан црни монолит, само пљачке, моћ и високи положаји. Сви разумемо да ове ствари утичу на људе. Када их једном стекну, вође више не могу без њих. Осим тога, они ризикују на сумануте начине како би их сачували, или чак повећали. Ови ризици се множе, док на крају нешто не крене наопако, нека мала ствар, а човечанство се стропошта и уништи. Обични грађани не могу да верују вођама да ће са њима бити безбедни; опет, лидери су ледени и удаљавају се од знања и свести. Наша једина сигурност лежи у суочавању са реалношћу, како је представљају пророци као што је велики режисер Стенли Кјубрик, а потом и у отвореном и преданом отпору. http://katehon.com/sr/article/kjubrik-ubica-lazhi