Претражи Живе Речи Утехе

Papa dao zapaljiv intervju o Putinu i Ukrajini – Rekao sam Kirilu: „Brate…“ Autor:Agencije03. maj. 2022 09:49 > 10:00 Vladimir Putin, patrijarh Kiril i papa Franja Foto:Tanjug/Vladimir Astapkovich, Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP/Tanjug/AP Photo/Andrew Medichini/EPA-EFE/SERGEI CHIRIKOV U intervjuu za italijanski list "Corriere della Sera" papa Franja rekao je kako trenutno ne planira da poseti Kijev, ali takođe je istakao da je ruskom predsedniku Vladimiru Putinu predložio da se njih dvojica sastanu. „Prvog dana rata telefonirao sam ukrajinskom predsedniku Vladimiru Zelenskom. Putina nisam zvao. Hteo sam da napravim jasan gest koji će videti celi svet. Ali 20 dana nakon početka rata zamolio sam kardinala Parolina da pošalje poruku ruskom predsedniku i kaže mu kako sam spreman da odem u Moskvu. Odgovor još nismo dobili. Bojim se da Putin upravo sad ne može i ne želi održati ovaj sastanak. Ali toliku brutalnost, pa kako to ne zaustaviti? Pre dvadeset pet godina doživeli smo istu stvar s Ruandom“, rekao je papa. Kako je istakao, zasada neće putovati u Kijev, ali je tamo poslao svoje kardinale. Papa će, po sopstvenoj želji, prvo putovati u Moskvu. "Prvo moram u Moskvu, prvo moram upoznati Putina... Ali i ja sam sveštenik, šta mogu da uradim? Radim sve što mogu. Kad bi Putin barem malo otvorio vrata", izjavio je papa. U nastavku razgovora kritikovao je i patrijarha Kirila, poglavara Ruske pravoslavne crkve, koji podržava rat u Ukrajini. "Razgovarao sam s njim 40 minuta putem Zuma. Prvih dvadeset minuta s kartice koju je držao u ruci čitao mi je sva opravdanja za rat. Slušao sam i rekao mu: 'Ne razumem ništa od ovoga. Brate, mi nismo državni klerici, ne možemo koristiti jezik politike, nego Isusov'", prepričao je Papa.

Тринаестогодишња девојчица Тамара Блажић из Ниша, нестала је данас а породица и полиција за њом интензивно трагају Тринаестогодишња девојчица Тамара Блажић из Ниша, нестала је данас а породица и полиција за њом интензивно трагају. Ако неко има информације о Тамари нека јави на број телефона 064 22 5555 7. „Имамо пријаву нестанка. Полиција интензивно трага за девојчицом“, потврдили су за Нишке Вести из Полицијске управе Ниш. Последњи пут виђена је још јутрос у 7 сати када је са ђачком книжицом кренула од куће у нишком насељу Ново Село где и живи, потврдила је тетка нестале девојчице Александра Павловић. „На себи има плаву мајицу, беле панталоне са слике и жуте патике. Молимо све људе доброг срца да шире информацију даље и алармирају јавност како бисмо је што пре нашли. Девојчица има само 13 година. За било какве информације о њој звати на следећи број: 064 22 5555 7. Унапред хвала!“, каже за Нишке Вести тетка Александра Павловић. https://www.novosti.rs/вести/насловна/друштво.395.html:872980-НЕСТАЛА-ТРИНАЕСТОГОДИШЊА-ДЕВОЈЧИЦА-Полиција-интензивно-тражи-Тамару

Администрација украјинског председника Пјотра Порошенка позива парохијане расколничке Цркве да се моле и раде на његовој победи на председничким изборима, изјавила је заменица председника Врховне Раде Оксана Сироид. Она каже да државне власти шаљу упуства врквама да у том смислу свештеници казују у својим проповедима. Према њеној изјави датој за телевизију, посебно се врши притисак на војску, јер су многа војна лица у првом кругу гласала за противкандидата Зеленског, „као и на све буџетске установе“. Архијереји и свештенство расколничке Цркве већ су се отворено залагали за Порошенка, што је чинила и Унијатска Црква. С друге стране, митрополит бориспољски и боварски Антоније, портпарол Украјинске Православне Цркве, није позвао вернике да гласају за било ког кандидата, него је само истакао: „На дан избора најпре отидите на недељну Литургију и молите се за просвећење од Господа, а тек онда на гласање. Али најважније од свега је да се не ослањате потпуно на политичаре.“ http://www.spc.rs/sr/poroshenko_trazhi_od_raskolnichke_crkve_da_se_moli_za_njegov_reizbor

Раз­ре­ше­ни вла­ди­ка ми­ле­шев­ски пи­смом се обра­тио па­три­јар­ху Ири­не­ју и Си­но­ду, под­се­ћа­ју­ћи на свој ста­тус и сме­ну Вла­ди­ка Фи­ла­рет за­тра­жио је од па­три­јар­ха срп­ског Ири­не­ја, чла­но­ва Све­тог ар­хи­је­реј­ског си­но­да и Са­бо­ра да га, ка­ко је на­вео у свом пи­сму, у пот­пу­но­сти ре­ха­би­ли­ту­ју. „Ва­ша све­то­сти, да Вас под­се­тим да сте ми ре­кли да ће­те пра­ти­ти ак­тив­но­сти до Са­бо­ра, и да ће­те мој зах­тев за ре­ха­би­ли­та­ци­ју ре­ши­ти, а са­да по­но­во ис­ти­чем зах­тев да ме ре­ха­би­ли­ту­је­те. На­по­ми­њем да је ово мо­ја по­след­ња мол­ба и мо­је по­след­ње пи­сме­но обра­ћа­ње у ве­зи са мо­јом ре­ха­би­ли­та­ци­јом”, на­во­ди се у пи­сму ко­је је вла­ди­ка Фи­ла­рет, раз­ре­ше­ни епи­скоп ми­ле­шев­ски, упу­тио па­три­јар­ху срп­ском Ири­не­ју, као пред­сед­ни­ку Си­но­да, и чла­но­ви­ма овог цр­кве­ног те­ла. Ње­го­во пи­смо упу­ће­но 20. но­вем­бра ју­че је об­ја­вље­но на по­је­ди­ним ин­тер­нет пор­та­ли­ма. Вла­ди­ка Фи­ла­рет освр­нуо се, из­ме­ђу оста­лог, и на свој са­да­шњи по­ло­жај, на­во­де­ћи да је све­штен­ству и мо­на­штву за­бра­њен кон­такт са њим и иро­нич­но се освр­ћу­ћи на то да је гост у сво­јој епар­хи­ји (тре­нут­но бо­ра­ви у ма­на­сти­ру Све­те Тро­ји­це у се­лу Бо­же­ти­ћи). Та­ко­ђе, епи­скоп Фи­ла­рет на­вео је да сма­тра да је прог­нан из Епар­хи­је ми­ле­шев­ске „без ика­квих оправ­да­ња ко­ја се осла­ња­ју на ка­но­не и за­ко­не” и да је уве­рен да иза ње­го­ве сме­не, као и сме­не не­ких дру­гих епи­ско­па, а у пи­сму је име­ном на­вео још и вла­ди­ку Ге­ор­ги­ја и Ар­те­ми­ја, сто­ји аме­рич­ка ам­ба­са­да. „Из­гле­да да вла­ди­ка Ар­те­ми­је, Ге­ор­ги­је и ја ни­шта ни­смо ра­ди­ли не­го смо пот­кра­да­ли цр­кву. Ка­ко исти­ну го­во­ри­ли ми и ви, и ва­ма и на­ма, она­ко Бог по­мо­гао и Све­ти Са­ва. Исти­на се зна и исти­на је јед­на, да иза свих сме­на у Са­бо­ру Срп­ске пра­во­слав­не цр­кве сто­ји аме­рич­ка ам­ба­са­да”, на­во­ди се у пи­сму вла­ди­ке Фи­ла­ре­та. Он се освр­нуо и на раш­чи­ње­ње Ар­те­ми­ја, на­во­де­ћи да се из­гу­био траг пи­са­ним до­ку­мен­ти­ма, до­ка­зном ма­те­ри­ја­лу при­пре­мље­ном за Са­бор ка­да се рас­пра­вља­ло о ка­нон­ској кри­ви­ци та­да­шњег епи­ско­па ра­шко-при­зрен­ског. На кра­ју пи­сма вла­ди­ка Фи­ла­рет је по­звао па­три­јар­ха Ири­не­ја да сре­ди ста­ње у цр­кви „док још ни­је ка­сно”, као и да „све сво­је не­га­тив­не од­лу­ке за све нас ста­ви­те ван сна­ге, а на пра­гу ве­ли­ких ју­би­ле­ја на­ше све­те Цр­кве”. Ка­ко нам је по­твр­ђе­но, пи­смо епи­ско­па Фи­ла­ре­та је­сте сти­гло у Па­три­јар­ши­ју у Бе­о­гра­ду. Ме­ђу­тим, об­ја­шње­но нам је да Си­нод мо­же да ис­пи­ту­је слу­чај, при­пре­ма ма­те­ри­ја­ле и из­ве­шта­је за Све­ти ар­хи­је­реј­ски са­бор, али ово нај­ви­ше цр­кве­но те­ло је­ди­но мо­же да до­но­си ко­нач­не од­лу­ке ко­је се ти­чу ар­хи­је­ре­ја. Та­ко је би­ло и у слу­ча­ју ка­да је епи­скоп Фи­ла­рет раз­ре­шен упра­вља­ња Епар­хи­јом ми­ле­шев­ском 2015. го­ди­не. Си­нод је офор­мио ко­ми­си­ју ко­ја је ис­пи­ти­ва­ла рад вла­ди­ке Фи­ла­ре­та, са­ста­вио из­ве­штај о то­ме и на осно­ву ње­га га при­вре­ме­но раз­ре­шио упра­вља­ња епар­хи­јом. Ко­нач­ну од­лу­ку о ње­го­вој сме­ни до­нео је Са­бор, на вр­ло бур­ној сед­ни­ци, ко­ја је за­по­че­ла под­но­ше­њем пе­ти­ци­је 21 епи­ско­па да се ис­пи­та­ју си­нод­ске од­лу­ке о при­вре­ме­ном раз­ре­ше­њу епи­ско­па Фи­ла­ре­та и Ге­ор­ги­ја (ко­ји је та­ко­ђе та­да раз­ре­шен упра­вља­ња Епар­хи­јом ка­над­ском). У на­став­ку за­се­да­ња вла­ди­ци Фи­ла­ре­ту је пр­во, на пред­лог па­три­јар­ха Ири­не­ја, дат рок од го­ди­ну да­на да ис­пра­ви не­до­стат­ке у сво­јој епар­хи­ји, али је су­тра­дан ипак, ка­ко је на­ве­де­но у зва­нич­ном са­оп­ште­њу Са­бо­ра, трај­но раз­ре­шен упра­вља­ња Епар­хи­јом ми­ле­шев­ском. На истом за­се­да­њу вла­ди­ка Ар­те­ми­је, ко­јег у пи­сму по­ми­ње вла­ди­ка Фи­ла­рет, трај­но је ис­кљу­чен из цр­кве­не за­јед­ни­це. http://www.politika.rs/scc/clanak/418146/Episkop-Filaret-trazi-od-SPC-da-ga-rehabilituje

Дана 13.11.2018. у Свето-Успенској Кијево Печорској лаври одржано је заседање Архијерејског Сабора Украјинске православне цркве. Сабору је председавао митополит кијевски и све Украјине г. Онфурије, а у његовом раду учествовала су 83 епархијска и викарна архијереја УПЦ, од њих укупно 90. Сабор је донео посебне Одлуке и Изјаву. У одлукама Сабора констатује се да је Украјинска православна црква једина која делује на целој територији земље и да располаже свом независношчу и слободом у раду која јој је потребна. Украјинска Црква се увек залагала за превазилажење раскола, али не по цену да се Црква претвори у пропагандно средство политичара. Осуђује се неканонско мешање Константинопољске патријаршије на територији друге Помесне цркве. Одлуке Цариградског Синода од 11.10. о.г. су антиканонске и као такве неважеће. Проширење јурисдикциције Константинопољске цркве на Украјину је засновано на спекулацији црквено - историјским фактима. Прихватање расколника у архијерејском сану је незабележено у црквеној историји. Ниједан раскол није превазиђен његовом простом легализацијом. Константинопољ је прихватањем оваквих група сам отишао у раскол и Украјинска православна црква прекида општење с њим. Даље је, ипак, упућен позив, Констанопољском патријархату, да се у саборном сагласју свих помесних цркава укључи у дијалог са Украјинском православном црквом. Посебно је наглашено да ће УПЦ бранити своје регистровано име, будући да постоје бројне изјаве државних званичника да ће јој, по обједињавању расколника, бити наметнуто октроисано име "Руска православна црква у Украјини". У посебној Изјави се истиче да је сусрет са председником Украјине Пјотром Порошенком, који је био планиран за данас, могућ само на црквеној територији, а не у световним просторима, због очигледног сврставања украјинских власти на расколничку страну. Председник Украјине Порошенко није прихватио да дође у Кијевско Печорску лавру, саопштено је на крају. Извор:https://pravoslavie.ru/117229.html View full Странице

Став Српске Православне Цркве о црквеној кризи у Украјини после најновијих одлука Цариградске Патријаршије 12. Новембар 2018 - 15:53 Став Српске Православне Цркве о црквеној кризи у Украјини после најновијих одлука Цариградске Патријаршије Дводневно заседање Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве (6. – 7. новембар текуће године) било је посвећено трима главним темама – стању на Косову и у Метохији, унапређењу школства и просвете у Српској Православној Цркви и црквеној кризи у Украјини после најновијих одлука Цариградске Патријаршије. Своје виђење стања на Косову и Метохији, као и перспективу борбе за очување те мученичке српске покрајине у саставу Србије у условима непрестаних провокација вођства лажне државе и сталних притисака великих западних сила, Сабор је предочио нашој јавности посебним саопштењем. Њој је мање-више већ позната и делатност Сабора на пољу црквеног школства и просвете, али саборски став по питању Цркве у Украјини само делимично. Разлог за то је чињеница да је о саборском ставу требало најпре службено обавестити све Православне Цркве, почевши од Цариградске и Московске Патријаршије, и то на одговарајућим језицима (грчки, руски и енглески), а за тај посао је било потребно извесно време. Пошто је то учињено, сада је тренутак да се став Српске Православне цркве изнесе у целости пред нашу јавност. Сабор најпре са жаљењем констатује да је Цариградска Патријаршија донела канонски неутемељену одлуку да рехабилитује и за епископе призна двојицу вођâ расколничких групација у Украјини, Филарета Денисенка и Макарија Малетича, заједно са њиховим епископатом и клиром, од којих је први својевремено канонски лишен чина, а потом искључен из црквене заједнице и подвргнут анатеми, а други је ионако лишен апостолског прејемства као духовни изданак секте такозваних самосветих, због чега Свети Архијерејски Сабор ту одлуку цариградског Синода сматра необавезујућом за Српску Православну Цркву. Сабор не признаје наведене личности и њихове следбенике за православне епископе и клирике и, следствено, не прихвата литургијско и канонско општење са њима и њиховим присталицама. И на крају, Сабор предлаже Цариградској Патријаршији и свим осталим помесним аутокефалним Православним Црквама да се питање аутокефалије и питање православне дијаспоре што скорије размотре на свеправославном сабору, како би се потврдили и оснажили саборност и јединство Православне Цркве и убудуће избегла искушења као што је ово кроз које сада пролази свето Православље. Епископ бачки Иринеј, портпарол Српске Православне Цркве View full Странице

Митрополит варшавски и све Пољске Сава написао је Патријарху васељенском Вартоломеју писмо о неопходности свеправославног разматрања украјинског црквеног питања, саопштио је Информационо-просветитељски одјел УПЦ позивајући се на грчки портал orthodoxia.info. Позивајући се на ексклузивне изворе, портал преноси да се предстојатељ Пољске цркве обратио Константинопољском патријарху с позивом да сазове Сабор предстојатеља Православних цркава због широког разматрања ситуације у Украјини, која се, како примјећује Блажењејши Митрополит, сваким даном погоршава. У свом писму Митрополит варшавски Сава не износи став о теми украјинске аутокефалије, али позива на очување трезвености при доношењу одлука. О неопходности широког разматрања украјинског питања раније су говорили и други предстојатељи Православних цркава. Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице

У ексклузивном интервјуу за Комерсант.рс, архимандрит и игуман манастира Дечани, о.Сава (Јањић), говори о Косову и Метохији, суштини косовског питања, о улози и односима Цркве и државе, о Косову у очима светских сила, о „промени“ америчке политике и борби Срба за Космет у свету, као и о томе шта би у овом тренутку рекао председнику Србије, те духовном смислу Косова и хришћанском мудром решењу и задатку који стоји пред српским народом… Прво питање које се намеће само по себи јесте питање актуелних медијско-политичких напада на Вас као једног од најгласнијих у одбрани Косова и Метохије, али и напада на друге представнике СПЦ и СПЦ уопште. Све више се говори о „озбиљном сукобу“ на релацији држава-Црква, али да ли је реч о пролазним варницама или је сукоб већ отишао предалеко?! Напади појединих представника власти у Београду и медија који они контролишу лично ме много не узнемиравају јер сам навикао на сличне нападе још у време режима с краја 1990тих година. Више је проблематична чињеница да садашње власти реагују тако неконтролисано и ширењем потпуно апсурдних манипулација и лажи које стварају контраефекат за њих. Све то показује одсуство политичке сигурности, страх и забринутост јер они виде да већина људи у Србији јасно види да наше поруке не долазе из неког политичког сукоба Цркве са државом. Ми нисмо политичка партија нити имамо политичке амбиције. Наши ставови су израз бриге за судбину нашег народа и дубоко су засновани на ставу Св. Арх. Сабора из маја 2018.г. Како ће власти водити државу, то је на онима које је народ бирао, али када се неко игра са животима наших верника који су у најтежим условима преживели најгоре године репресије на КиМ после 1999. године и жели да прода Косово ради краткотрајних и себичних интереса, мора да бранимо наше стадо. Одбрана Косова, односно пре свега нашег народа и светиња, није ствар политике, већ наша духовна и морална дужност. Владика Атанасије (Јевтић) је недавно рекао, говорећи о Космету, да ћемо „опет и животе дати, ако треба“. Да ли сматрате да се Космет мора и треба одбранити и повратити војном силом, уколико не буде могло бити другог решења!? Историја је доносила бројне промене, а овуда су прошли многи освајачи. Освајало се Косово и ослобађало и опет губило вековима. Међутим сада се од српског народа тражи да пружи колективни пристанак на трајни губитак својих најсветијих територија, нашег народа и светиња, живе Цркве, и да још аплаузом поздравимо ову колосалну издају као велику политичку победу, да верујемо да ће нам бити боље када нас обезглаве. Ово није само етничко разграничење Срба и Албанаца које нам се предлаже, већ разграничење са здравим разумом, мењање духовног кода српског народа и његово претварање у једну безличну масу у светском мелтинг-поту, јер без Косова и оног што Косово за нас представља никада нећемо бити оно што смо били и што нас је вековима сачувало. Ми овај специфични израз Православне традиције у српском народу зовемо Светосавље и није случајно да управо 2019. године треба да обележимо 800 година од када је Св. Сава Српски добио Аутокефалију Српске Цркве. Верујете ли да Доналд Трамп, у одређеној консталацији, може у потпуности одбацити и поништити независност Косова као суштински анти-америчку и велику геополитичку грешку бивше америчке администрације и тзв. „Пентагон струја“ окупљених око Клинтонових!? Да ли можда таква промена политике наспрам Косова може бити испуњење његових предизборних обећања о новој спољној политици и у том смислу чак његов важан адут за победу на предстојећим изборима у САД 2020. године!? У САД очигледно видимо сукобе различитих интереса, али мислим да је питање Косова исувише безначајно за глобалне интересе једне такве супер-силе. Једноставно, неко је дошао на идеју да се овде „почисти двориште“ и прилагоде границе, а локалним властодршцима је препуштено да направе коначне мапе и поделе па ће велики да виде да ли то може да прође. Врло је могуће да је „успешно решење косовског питања“ заправо већ виђено у служби политичких интереса, али проблем је у томе што многи не виде да се не може направити кров куће ако нема темеља и ако нису подигнути зидови. Уместо стабилног решења имаћемо поново конфликте, прогањања људи, страдања. Такав је Балкан. Од 1999. године систематски се овде минира Резолуција 1244, повратак расељених и Косово се претвара етничко-албанско друштво. Зато је за СПЦ свака врста признања независног Косова и билатерално и у УН неприхватљива, што је и јавно речено више пута од стране наших највиших црквених представника. Али подела по којој би се највећи део Косова и Метохије предао у руке Албанцима са нашим народом и највећим светињама још је већи пораз и биће највећа историјска срамота оних политичара који одлуче да то спроведу. Не заборавимо, Косово није само парче територије, то је простор који носи и велики благослов, али и проклетство у зависности како се ко према њему односи. Сматрате ли да би Србија требала пооштрити свој политичко-дипломатски курс, те користити и инструменте као што су санкције са макар симболичном тежином према државама које су признале Косово и да ли Србија треба Косово да званично прогласи окупираном територијом!? То су већ питања политичке природе, и као Црква ми не можемо да држави дајемо политичке рецепте како да се боре за своју државу. Ми их само подсећамо како да сачувају свој образ и да чују глас већине нашег народа. Србији није потребан конфликт са светом и своје интересе треба да бранимо мудро, разумно али и одлучно. Поданичко понашање и одсецање важног дела макар де јуре признатог дела наше територије био би невиђени историјски дебакл. Неке земље су то радиле само непосредно након великих ратних пораза, али 20 година након рата ићи у ампутацију онога што је кроз историју одређивало идентитет нашег народа је једноставно, како је рекао наш Патријарх Иринеј „без сваке памети“. Прихватамо чињеницу да је један део наше земље под туђинском влашћу и жао нам је што је тако испало. Вековима смо били под турском влашћу и дочекали смо слободу. Али НИКАДА се нисмо одрекли Косова и Метохије као српског Јерусалима. Вероватно сте добро упознати са темом, па ако нам можете дати своје мишљење о борби Србије и Срба за одбрану Космета у свету. Колико су држава и српски невладин сектор, Срби уопште, у свом деловању у последњих десетак година били активни и организовани на пољу шире промоције истине о Космету у свету?! Свако треба да се бори на свој начин. Ми овде живимо на терену са нашим људима у албански већинским просторима КиМ иако већина Срба на Косову живи управо јужно, а не северно од реке Ибра. Морамо да сарађујемо са свим људима добре воље, па чак и да разговарамо и са онима са којима се у свему не слажемо, стално сведочећи нашу културу, историју и истину. Грчка је у одбрани имена Македоније својевремено на свим аеродромима и граничним прелазима имала велике постере са приказом овог дела грчке историје. Где су сада такви постери и билборди по Србији. С једне стране се тражи од земаља да одбаце признање Косова, а са друге стране се тајним разговорима нуде делови територије Србије не само Косову већ и могућој Великој Албанији. Наше поједине дипломате путују у Брисел и причају против Русије, а потом иду у Москву и причају против Запада. Ово је потпуни сумрак српске дипломатије и није ни чудо што нас и једни и други гледају са нескривеним сажаљењем. Уколико би сутра сели за сто са Александром Вучићем, шта би заправо био Ваш савет њему!? Шта је оно најважније што би сте му рекли!? Оно што сам једном раније и имао прилику да му кажем. Наш народ је забринут због прича о подели јер се бринемо шта ће бити са нашим народом, светињама. Сигуран сам да би имао огромну подршку целокупног народа и наше Цркве уколико би одлучно стао у одбрану стварних интереса и достојанства Србије. Разумем добро да треба да сарађујемо са светом и Истоком и Западом и то је увек било опредељење Србије, али мора да постоје границе достојанства и моралности. Људи нису само бројке и проценти или нека статистичка грешка. Део Србије је стицајем разних околности привремено ван уставно-правног система наше земље. То је тужна чињеница, али не и непромењива. Потрудимо се да то променимо тако што ћемо радити са свима, па и са косовским Албанцима на томе да сарађујемо у свему у чему можемо да сарађујемо, да поправимо услове живота људи, да покажемо да нисмо за замрзнути конфликт и сукобе, али да будемо јасни и чврсти у ставу да територија Србије (коју признаје највећи број становника наше планете, Уједињене нације, па чак ни цела ЕУ не признаје тзв. независно Косово) једноставно није на продају. Да ли ће нас неко због тога бомбардовати опет или уводити санкције, нисам сасвим сигуран, другачија су сада времена од 1999. године. Треба да радимо на владавини закона, права, на економском опоравку, на борби против организованог криминала и другим кључним проблемима који данас оптерећују Србију, али Косово, као ни било који део наше земље нећемо предавати ни продавати. Ако неко заузме оно што је вековима наше, као што наш Патријарх каже, пре или касније то може бити враћено. Тапије (земљишне књиге) остају. Увек бих поновио речи великог песника Матије Бећковића: „Aко Косово није наше, зашто од нас траже да им га дамо? Ако је њихово, зашто нам га отимају? А ако већ могу да га отму, зашто се толико устручавају?“ За крај, Ваша порука једном обичном просечном Србину!? Будимо храбри и јединствени чврсто окупљени око јасног, неподељеног и чврстог става нашег Патријарха и Архијереја СПЦ који су на Св. Архијерејском Сабору СПЦ у мају ове године јасно рекли: НЕ признавању тзв. независног Косова, НЕ подели вековних српских земаља и одрицању онога што представља душу нашег народа. Црква не може да замени државу, али Црква чува душу нашег народа и вековима је била и опстала уз свој народ, а државне власти су се мењале и мењаће се док је света и века. Извор: Комерсант.рс линк View full Странице