Претражи Живе Речи Утехе

У суботу 9. октобра 2021. године на Задушнице и празник Светог апостола и јеванђелисте Јована Богослова у зајечарској Саборној цркви служена је архијерејска Литургија. Преосвећеном Епископу тимочком г. Илариону саслуживали су протојереј Игор Ивковић, јереј Новак Бојанић и ђакон Вук Јовановић. Након читања одељка из светог Јеванђеља, отац Новак беседио је о другом Христовом доласку када ће сви мртви васкрснути и када ћемо се сви заједно преобразити и узнети на облацима у сусрет Богу. По завршетку Литургије Епископ Иларион честитао је колачарима, вероучитељима, студентима и свима осталима који прослављају Светог Јована Богослова, а свима упокојенима молитвено пожелео вечни живот у Царству небеском. Извор: Епархија тимочка

У среду 6. октобра 2021. године, на празник Зачећа Св. Јована Крститеља, у Зајечару се обележава сећање на чудесно јављање Пресвете Богородице Пећке која је у време ратних сукоба 1944. године заштитила Зајечар. Узносећи молитве Пресветој Богомајци, Његово Преосвештенство Епископ тимочки господин Иларион началствовао је светим литургијским сабрањем уз саслуживање зајечарских свештенослужитеља. Честитајући свима овај благословени дан владика Иларион је изразио наду да ће ускоро бити усвојен предлог да овај датум буде дан града Зајечара. Након Литургије Епископ је позвао све окупљене вернике да се литијским ходом упуте ка кући у чијем се подруму појављивао лик Пресвете Богородице Пећке у периоду од 6. до 8. октобра 1944. године непосредно пре ослобођења града, где ће се служити Молебан. Овогодишњи колачар био је старешина зајечарске цркве протонамесник Зоран Голубовић а залог кумства за наредну годину узела је госпођа Сузана Милошевић. Извор: Епархија тимочка

Његово Преосвештенство Епископ тимочки г. Иларион прославио је 10. августа 2021. године, седму годину од устоличења у трон Епископа тимочких. Тим поводом, катихета Бранислав Илић говорио је о овом јубилеју, епископској служби, а са слушаоцима Радија Слово љубве поделио је неке личне успомене и осећања, везане за Епархију тимочку и некадашњег игумана манастира Буково архимандрита Илариона - данас Епископа тимочког. Живећи у дечјем узрасту у Епархији тимочкој, имао сам част да се често сусрећем са тадашњим игуманом манастира Буково, архимандритом Иларионом - данашњим Епископом тимочким. Љубав тадашњег оца Илариона према деци била је тако чиста, искрена и велика, да смо се сви угледали на њега бивајући радосни јер је он сваку своју реч сведочио делом. Иако је био игуман, он је делио братији и послушницима послушања, али је у извршавању тих послушања био најревноснији, није му било тешко да са радошћу изврашава неко послушање које је својствено неком послушнику. Тај етос и начин живота пренео је и на своју архипастирску службу, јер његова делатна љубав и очинска брига говоре више од било које речи, истакао је катихета Бранислав Илић говорећи за Радио Слово љубве о Епископу тимочком г. Илариону. Нека Господ подари нашем владици Илариону духовне и телесне снаге, да на многа и блага лета узноси славопој Господу нашем, да као архипастир Богом чуване Епархије тимочке мудро води поверено му духовно стадо, ходећи ка радости Царства небеског које већ овде и сада предокушавамо у Тајни над тајнама - светој Евхаристији, закључио је катихета Бранислав Илић. Извор: Ризница литургијског богословља и живота

На празник Светог пророка Илије, 2. августа 2021. године, прослављена је слава бољевачке цркве. Светом архијерејском Литургијом началствовао је Преосвећени Епископ тимочки господин Иларион а саслуживали су му протојереј-ставрофор Душан Ћирић, протојереј Дејан Миливојевић, протојереј Перица Божуновић, протонамесник Ристибор Стевић и архиђакон Илија. У својој беседи владика Иларион је истакао да није довољно само да будемо рођени у благословеном светосавском народу српском и да будемо крштењем чланови његове Свете Цркве већ је потребно да оно што смо обећали на крштењу и оно што имамо као дар Божји сведочимо и потврђујемо својим делима. Господ је својим васкрсењем победио смрт, грех и ђавола и ту победу Он дели са нама. Ми имамо удела у томе онолико колико смо припремили своје срце и своју душу, онолико колико чинимо добра и хришћанска дела толики ће нам удео бити у Господњој победи и у васкрсењу Христовом, закључио је тимочки Епископ. Извор: Епархија тимочка

На дан када прослављамо Светог Андреја Критског и Светог свештеномученика Саву Горњокарловачког, 17. јула 2021. г, Његово Преосвештенство Епископ тимочки г. Иларион обишао је разрушену капелу посвећену Светом Ђорђу на врху планине Ртањ. Први владикин обилазак капеле био је у склопу припрема за служење свете архијерејске Литургије и покретања иницијативе за обнову капеле на Ртњу, о чему ће јавност бити благовремена обавештена. У пратњи Епископа Илариона били су старешина Саборне цркве у Зајечару протонамесник Зоран Голубовић, лични секретар Његовог Преосвештенства архиђакон Илија, монах Платон, сабрат манастира Буково, и планинари Дејан Масликовић и Драган Тадић. Извор: Епархија тимочка

Чланови редакције Телевизије „Храмˮ, Архиепископије београдско-карловачке, боравили су од 15. до 19. јуна 2021. лета Господњег, у посети Епархији тимочкој. Гостољубље не заборављајте, јер из гостољубља неки и не знајући примише ангеле. (Јев.13, 2) Да је живот леп само када је прожет љубављу, и осмишљен само онда када се са љубављу уносимо у туђи живот, својом љубављу показао је предстојатељ Цркве Божје у Епархији тимочкој, Његово Преосвештенство Епископ тимочки г. Иларион, пројавивши делатну љубав и Авраамовско гостољубље према медијским делатницима једине црквене телевизије у нашој помесној Цркви. У посети Епископу Илариону и повереној му Епархији налазили су се новинар-водитељ Слободан Стојковић и сниматељ Горан Миловановић. Поред представника Телевизије Храм у званичној посети Епархији тимочкој и њеном предстојатељу налазио се и катихета Бранислав Илић који је рођен у благословеним крајевима источне Србије. Након званичног пријема код Епископа тимочког који је уприличен у простору духовно-мисионарског центра Епархије тимочке – „Гостопримнициˮ, екипа Телевизије Храм посетила је Светониколајевску обитељ манастира Буково надомак Неготина. Пут су наставили ка седишту Архијерејског намесништва неготинског, где су у наведеном граду посетили Саборни храм Свете Тројице, као и стари неготински храм Рождества Пресвете Богородице у којем их је угостио настојатељ наведених храмова – јереј Марко Пајчин. Из Мокрањчевог града упутили су се ка древној светињи – манастиру Короглаш, где их је презвитер Марко Јокановић упознао са историјатом и обновом ове светиње која након више деценија поново васкрсава. Другог дана посете Епархији тимочкој путовање је настављено ка Световазнесенској обитељи манастира Вратна, где су посетили светињу која својом лепотом краси предивни природни амбијент. Била је ово прилика да се посете и такозване вратњанске капије, које се налазе изнад манастира. Укрепљени духовно и телесно пут су наставили ка обновљеној Светотројичној обитељи манастира Манастирица, која је, такође, задужбина великог подвижника Светог Никодима Тисманског који се подвизавао у некој од пећинâ изнад манастира Вратна. Град Кладово као седиште Архијерејског намесништва кључког била је следећа станица. О историјату и духовном значају Светогеоргијевског храма у Кладову упознао их је протонамесник Дејан Пајић, архијерејски намесник кључки. Други дан посете Епархији тимочкој крунисан је посетом Граду Бору где је чланове редакције Телевизије Храм са пуно љубави дочекао протонамесник Радоје Мијовић, настојатељ Светогеоргијевског храма у Бору где се и налази седиште Архијерејског намесништва борско-поречког. Пријемом у владичанском двору у Зајечару настављена је посета Богом чуваној Епархији тимочкој. Након снимљеног интервјуа са архипастиром наведене Епархије, о Саборном храму Рождества Пресвете Богородице говорио је протопрезвитер Игор Ивковић, архијерејски намесник зајечарски. Своје уважене госте преосвећени Епископ тимочки Иларион повео је до Световазенесенског храма у зајечарском насељу Котлујевац, где их је упознао са изградњом овог велелепног храма који ће ускоро да засија у пуном сјају. После посете седишту Епархије тимочке, путовање је настављено ка Петропавловој обитељи у Грлишту, где је гостопримство делатно пројавио протонамесник Златко Здравковић који је говорио о овој старој светињи и њеним особеностима. Манастир Суводол надомак Књажевца било је следеће место посете, где је приређена и трпеза љубави. Протосинђел Захарија (Митић), игуман манастира Свете Тројице надомак Књажевца, дочекао је драге госте са пуно љубави, као домаћин сведочећи хришћанске врлине, а особито радост и љубав. Древни храм у Доњој Каменици био је место духовног укрепљења. Овај дан окончан је посетом седишта Архијерејском намесништву књажевачком и Светогеоргијевском храму у Књажевцу. Посетом Светопреображенском храму у Сокобањи и манастиру Јерменчић отпочео је четврти дан посете Епархији тимочкој. О наведеном храму у којем се налази седиште Архијерејског намесништва сокобањаког, као и обновљеном манастиру Јерменчић говорио је протопрезвитер Вања Ковачевић. Ова вишедневна званична посета светињама Епархије тимочке крунисана је обиласком храма Светога пророка Илије у Бољевцу и древним манастирима Крепичевац, Лапушња и Лозица. О бољевачком храму у којем је седиште Архијерејског намесништва бољевачког, као и о наведеним древним обитељима говорио је протонамесник Ристибор Стевић, старешина бољевачке цркве. Својим гостољубљем преосвештени владика Иларион је актуализовао речи савременог светогорског преподобног старца Порфирија Кавсокаливита који вели да, само наша истинска љубав, која се тајно жртвује за све, може спасти и нас и друге. Испуњени љубављу, радошћу и благодарношћу на овим предивним данима и благословима, овом званичном посетом светињама Епархије тимочке и источне Србије, у срцу и на уснама прослављен је Господ речима: Господе, Господе наш, како је дивно Име Твоје по свој земљи! Јер се уздиже величанственост Твоја изнад небеса. (Пс. 8, 11) катихета Бранислав Илић Извор: Епархија тимочка

Приликом званичне посете медијских делатника Телевизије "Храм" Епархији тимочкој и њеном предстојатељу, у владичанском двору у Зајечару реализован је интервју са Његовим Преосвештенством Епископом тимочким Г. Иларионом. Разговор је водио Слободан Стојковић, новинар Телевизије "Храм". У првом делу овог надахнутог разговора преосвећени владика је гледаоце упознао са историјатом и значајем поверене му Епархије тимочке, уз подсећање на значај свих епископа који су се налазили на овој древној катедри служећи Богу и своме роду. У плану је да се у нашој епархији отвори адекватан музеј у којем би се нашли свештени предмети, књиге и остале драгоцености које ће на свој начин приближити историјат и значај ове епархије, истакао је владика Иларион. У овом уводном делу разговора архипастир Епархије тимочке је говорио о живим и манастирима који се тренутно налазе у фази обнове, посебно истакавши манастир Буково који је духовни центар овога краја. Као дугогодишњи игуман буковске обитељи преосвећени владика је са гледаоцима поделио своја сећања на обнову ове светиње, као и на градњу новог конака, поучивши да када ми градимо светињу, светиња духовно изграђује нас. Црква на свим просторима улаже напор у мисији како би верни народ себе сагледао очима вечности. У иконографији постоји обрнута перспектива када ми у одсјају иконе видимо себе, тако и црквена проповед има перспективу да нас стави у светлу здравог односа са Богом, поучио је владика Иларион. Ове речи биле су увод сегмента који је био посвећен знаменитом Фестивалу хришћанске културе, који се већ пуних пет година одржава у Зајечару. Владика је најавио да ће се Фестивал ове године одржати од 13. до 21. септембра. Свака Литургија потреса и земљу и небо, она је централни догађај, зато је потребно да се наш народ литургијски просветли, те да мера живота буде литургијски начин постојања, поучио је архијереј Богом чуване Епархије тимочке. На крају разговора Епископ Иларион је упутио архипастирску поруку: Порука би била свагда јеванађелска, да народ верује у Васкрсење Христово, да народ верује у Бога и да се радује у радости Христовој. Порука је и да се попут наших славних предака трудимо да истрајемо на путу спасења, јер је Црква наш стожер и место једине истинске заједнице и радости у Господу. Приредио: катихета Бранислав Илић

Као посебан дар за празник Васкрсења Христовог, Регионална Телевизија "Исток" је својим верним гледаоцима припремила интервју са предстојатељем Цркве Божје у Епархији тимочкој - Његовим Преосвештенством Епископом тимочким г. Иларионом. "Васкрсење је мера и смисао нашег живота", истакао је владика Иларион. Извор: Епархија тимочка

Преосвећени Епископ тимочки господин Иларион служио је свету заупокојену Литургију у суботу, 10. априла 2021, у манастиру Буково. Епископу су саслуживали архимандрит Козма, протосинђел Симеон и јерођакон Марко. Након свете Литургије служен је четрдесетодневни помен блаженопочившем Епископу Атанасију (Јевтићу) и мали помен новопрестављеном слуги Божјем архимандриту Јовану (Радосављевићу). Извор: Епархија тимочка

Његово Преосвештенство Епископ тимочки г. Иларион, у уторак 20. јануара 2021, прославио је у манастиру Буково своје Крсно име – Сабор Св. Јована Крститеља. На светој архијерејској Литургији Епископу тимочком саслуживали су архимандрит Козма, игуман манастира Буково, протосинђел Симеон, сабрат манастира Буково, протосинђел Захарија, настојатељ манастира Св. Тројице, протонамесник Зоран Голубовић, старешина Саборног храма у Зајечару, архиђакон Илија и јерођакон Марко. Након прочитаног јеванђелског одељка, верном народу сабраном у буковској светињи беседио је протосинђел Захарија. Данас, након Богојављења, након крштења Господа нашег Исуса Христа, прослављамо Св. Јована Крститеља. Прослављамо Сабор Претечин, прослављамо онога који је посведочио да је Исус Христос Син Божји, онога који је ставио руку и крстио друго лице Св. Тројице, прослављамо првог сведока а последњег пророка и првог апостола, подсетио је отац Захарија и, са жељом да правилно управља Речју и Истином Господњом и да има дуг и здрав живот, честитао Епископу Илариону Крсну славу. По завршетку свете Литургије, игуман Козма је у име братства манастира Буково честитао славу Његовом Преосвештенству и свим присутним свечаримa, a потом је верницима говорио и сам Епископ. Извор: Епархија тимочка

Његово Преосвештенство Епископ тимочки г. Иларион служио је у понедељак, 28. децембра 2020, свету архијерејску Литургију. Епископу су саслуживали старешина Саборне цркве протонамесник Зоран Голубовић, протојереј Томислав Станковић, архиђакон Илија (Јовановић) и ђакон Вук Јовановић. На прозбе је одговарао јереј Новак Бојанић. По сабрању владика је подсетио да ће се заупокојена Света Литургија и четрдесетодневни парастос блаженопочившем Патријарху српском г. Иринеју служити сутра, 29. децембра 2020. године, с почетком у 8 ч, а парастос ће бити служен после свете Литургије. Извор: Епархија тимочка

Владика Тимочки Иларион који је дошао да испрати блаженопочившег Митрополита Амфилохија у наручје Господа коме је цијелог живота цијелим својим бићем служио, казао је да је за њега најупечатљивији сусрет и контакт са Митрополитом био тренутак када сам изабран за Владику и када га је лично Митрополит позвао и честитао му на том избору. Тада је на онај његов духовити начин рекао: ”Нијеси ти први Иларион који је изабран за Епископа“. Касније сам сазнао да је имао толико радости и увиђавности да је позвао и моје родитеље и честитао им. Када сам кретао на пут мој отац ме позвао и рекао: ”Пољуби руку Митрополиту, захвали му за онај благослов и ону радост коју нам је тада учинио“. И како мој отац тако и сва братија, свештенство и вјерни народ, предсједници локалних самоуправа сви су нас испратили жалосног али пуног срца са радошћу на поновни сусрет са њим. Таква је љубав која нас је овдје довела и окупила што свједочи и овај народ и сво расположење које је овдје исуњено том тајанственом и васкршњом радошћу. И његов мир за који се борио и који је свједочио и према онима који га нису вољели али и према онима који јесу. Увијек је имао Христово смирењем да све обједини кроз своја страдња и живот. Свети Петар Цетињски, Свети Петар други ловћенски тајновидац и Митрополит Амфилохије сабрали су се у тројицу овоземаљских владика а небеских молитвеника да торжествено прославе Христа на првом мјесту и да измоле у ова врло смутна времена, када нам је отежано кретање, комуникација и литургијска и свака друга сабрања, да непосредно посредују пред Господом за свој народ да се то искушење превазиђе. Да народ, ако Бог да дође још више до богопознања и покајања, до оног искреног хришћанског духа, да препознају Јеванђеље и све оно што је Митрополит на сваком пољу и на сваком кораку свог живота свједочио“- казао је Владика Тимочки Илариом. Извор: Митрополија црногорско-приморска

Програм овогодишњег Фестивала хришћанске културе настављен је после свете архијерејске Литургије на Феликс Ромулијани. Његово Преосвештенство Епископ тимочки г. Иларион отворио је 11. септембра 2020. године изложбу „Културно благо Неготинске Крајине” ауторке Сање Радосављевић. На отварању изложбе су поред владике Илариона и ауторке говорили директорка зајечарског Народног музеја Маја Живић и директор неготинског Музеја Крајине Ивица Трајковић. Извор: Инфо-служба Епархије тимочке

Пети Фестивал хришћанске културе почео је дочеком иконе Богородице Колочке и вечерњим богослужењем у порти Саборне цркве Рођења Пресвете Богородице. После вечерње службе Његово Преосвештенство Епископ тимочки г. Иларион служио је Акатист Богородици Колочкој. Свечаном отварању присуствовао је др Марко Николић, помоћник директора Управе за сарадњу сa црквама и верским заједницама Министарства правде Владе Републике Србије, мр Ненад Радаковић, извршни директор Националног парка „Ђердап”, свештенство из свих крајева Тимочке епархије и велики број Зајечараца. На самом отварању Фестивала појао је Хор Саборне зајечарске цркве а говорили су: заменица градоначелника Града Зајечара Марина Милић, директорка Народног музеја „Зајечар” др Маја Живић и Марија Вукосављевић, ауторка изложбе „Свете жене”, којом је отпочео овогодишњи Фестивал. Завршну реч дао је владика Иларион који је Фестивал прогласио отвореним. Извор: Епархија тимочка

Његово Преосвештенство Епископ тимочки Г. Иларион у пратњи архиђакона Илије (Јовановића), посетио је на празник Светог Давида Солунског, 9. јула 2020. Лета Господњег терапијску заједницу "Земља живих" на Ченеју надомак Новог Сада. Владику је са пуно љубави дочекао духовник наведене заједнице протопрезвитер-ставрофор Бранко Ћурчин, настојатељ Световазнесенског храма на Клиси, који је драге госте упознао са животом и радом "Земље живих" која је постала препознатљив израз пастирске бриге и љубави Цркве. Овом посетом терапијске заједнице "Земља живих", која благословом Његовог Преосвештенства Епископа новосадског и бачког др Иринеја, успешно врши своју мисију и пастирски задатак, предстојатељ Цркве Божје у Епархији тимочкој, Владика Иларион, увидео је делатно да је Црква отворена за све, да она као брижна мајка раширених руку прихвата сваког онаквим какав он јесте, како би га човекољубиво тешила, лечила и без обзира на дубину пада, указивала сваком човеку на могућност преображаја и ходања спасоносним путем узрастања ка вечној заједници са Господом и свима светима. Катихета Бранислав Илић Извор: Епархија тимочка

У среду 3. јуна 2020. године наша света Црква прославила је Свете цара Константина и царицу Јелену. Тим поводом, у Саборном храму Рођења Пресвете Богородице у Зајечару, служена је архијерејска Литургија. Епископу тимочком Илариону саслуживали су свештенослужитељи овога храма, а свету службу је улепшало певничко појање протојереја Игора Ивковића, јереја Новака Бојанића, ђакона Вука Јовановића и Петра Јовановића, ученика Средње музичке школе у Неготину. По завршетку Литургије, сабраном народу владика Иларион честитао је празник а протонамесник Зоран Голубовић је, делећи нафору, говорио о најзначајнијим моментима из живота светитеља које на данашњи дан празнујемо. Извор: Епархија тимочка

У Недељу Светих Отаца, 31. маја 2020. године, у Саборном храму Рођења Пресвете Богородице у Зајечару служена је архијерејска Литургија. Његовом Преосвештенству Епископу Илариону саслуживали су свештенослужитељи овога храма а појао је црквени хор. Након читања јеванђелског одељка, верном народу протојереј Игор Ивковић говорио је о светитељима Првог васељенског сабора које евхаристијски прослављамо. По завршетку Литургије окупљенима се обратио Епископ Иларион који је, надовезујући се на беседу оца Игора, истакао – Потребно је да човек зна у шта верује да би опстао на јеванђелском путу, православном путу исповедања чисте вере. Он је нагласио да је чињеница да не могу сви у потпуности да разумеју неке ствари о вери али да је довољно веровати срцем да Црква носи Истину, пуноћу благодати и да је учење Цркве једино право сведочанство Истине у овом свету. Беседећи, владика се још једном осврнуо на ситуацију изазвану пандемијом којом смо били погођени протеклих месеци а током којих смо били сведоци глобалним забранама које никада раније нису доношене. Наше је било да смирено послушамо оно што Црква препоручује, верујући да ће Господ окончати сва искушења а Црква изаћи јача, закључио је Епископ. Извор: Епархија тимочка

Предстојатељ Цркве Божје у Епархији тимочкој, Његово Преосвештенство Епископ тимочки г. Иларион на празник Васкрсења Господа нашег Исуса Христа служио је Пасхално јутрење и свету архијерејску Литургију у Световазнесенском храму свештене обитељи манастира Вратна. Благољепију васкршњег сабрања допринело је милозвучно појање сестринства ове свете обитељи. Извор: Епархија тимочка

У другу недељу Часног поста, 15. марта 2020. године, када молитвено прослављамо Светог Григорија Паламу, Архиепископа солунског, Његово Преосвештенство Епископ тимочки г. Иларион служио је свету архијерејску Литургију у цркви Светог Георгија у Бору. Епископу су саслуживали архимандрит Козма (Радовић), архијерејски намесник борско-поречки Саша Степановић, протонамесници Радоје Мијовић и Милорад Филиповић, јереји Дарјан Комненовић и Милан Јанковић и архиђакон Илија (Јовановић). У архипастирском обраћању владика Иларион је позвао сав верни народ да остане мудар и просвећен у искушењу које нас је задесило. Ми смо позвани да се у заједници једни са другима и у заједници са Богом у Духу Светоме спасавамо и путујемо заједно ка Царству небеском – рекао је владика и подсетио да је Црква Христова преживела и много већа искушења од овог којем сада сведочимо. Поштујући прописане мере опреза, Епископ тимочки је позвао све вернике да наставе да присуствују светим Литургијама које се у данима Великог поста служе средом, петком, суботом и недељом. Извор: Инфо-служба Епархије тимочке

У прву недељу Васкршњег поста – Недељу Православља, Његово Преосвештенство Епископ тимочки г. Иларион служио је свету архијерејску Литургију у параклису манастира Суводол посвећеном Св. краљу Милутину, уз саслуживање протонамесника Милорада Филиповића и архиђакона Илије (Јовановића), и појање чланова Хора Саборног храма Рођења Пресвете Богородице у Зајечару. Епископ Иларион је у свечаној беседи објаснио значај овог дана који слави спомен васпостављања поштовања икона 843. године након готово двовековног деловања иконоборачке јереси. Наиме, поклекнувши пред обманом нечастивог који их је убедио да је поштовање икона исто што и идолопоклонство, иконоборци су избацивали иконе из храмова, ломили их и спаљивали. Наша света Црква савладала је и ово велико искушење утврдивши темеље чисте и истините вере у Господа. Владика је закључио да овај догађај, као и многи други који славе победу Цркве над непријатељем, треба да нам служи на духовно изграђивaње и учвршћивање у вери. Након свете Литургије у манастирском конаку постављена је трпеза љубави за сав присутни народ. Извор: Инфо-служба Епархије тимочке

Његово Преосвештенство Епископ тимочки г. Иларион служио је свету архијерејску Литургију 25. фебруара 2020. године у манастиру Буково. Саслуживали су му протосинђели Симеон и Захарија и архиђакон Илија. У беседи, којом се обратио окупљенима у храму, Епископ Иларион је најпре честитао оцу Симеону имендан и свима пожелео срећан празник. Затим се осврнуо на живот Светога Симеона чије су мошти великом благодаћу Божјом а захваљујући свом богоугодном животу, постале мироточиве, и позвао све присутне да се запитају да ли смо ми достојни наследници Свете лозе Немањића и да ли заиста идемо путем на који су нам указали и који су за нас утрли Свети Симеон и Свети Сава. Владика је искористио прилику да подсети на пробуђени народ Црне Горе и закључио: „Све оно што буди народ негде бива и корисно за народ“. Након преламања и благодиљања славског колача у манастирском конаку је уприличено послужење за присутни верни народ. Извор: Инфо-служба Епархије тимочке

У Месопусну недељу 23. фебруара 2020. године, на дан када прослављамо Светог свештеномученика Харалампија, Његово Преосвештенство Епископ тимочки г. Иларион служио је свету архијерејску Литургију у Храму Преображења Господњег у Сокобањи. Преосвећеном Епископу Илариону саслуживали су игуман манастира Буково архимандрит Козма (Радовић), протојереји-ставрофори у пензији Петар Милинковић, Алекса Симеуновић и Љубомир Јовановић, протојереји Дејан Миливојевић и Вања Ковачевић, јереји Ивица Станковић и Немања Тобић, архиђакон Илија (Јовановић) и ђакон Саша Средојевић. На светој Литургији владика Иларион рукоположио је ђакона Сашу Средојевића у презвитерски чин. У обраћању окупљеним верницима Епископ Иларион је рекао да се у току Литургије благодат Светог Духа излила не само на новорукоположеног свештенослужитеља Сашу Средојевића већ и на све присутне, и истакао да се призивањем благодати свештеник упућује на мисионарски рад. Молитвено литургијско сабрање, увеличано појењем Хора Саборног храма Рођења Пресвете Богородице у Зајечару под руководством професорке Наташе Јовановић и употпуњено духовном радошћу рукоположења, завршило се дељењем благослова новог свештеника Саше Средојевића, а потом и трпезом љубави. Саша Средојевић рођен је 14. јула 1985. године у Слепчевићу код Шапца. Основну школу је завршио у Липолисту 2000. године када је уписао Богословију Светог Саве у Београду. Дипломирао је на Теолошком факултету Универзитета у Београду, а у чин ђакона га је рукоположио Епископ Иларион 2015. године у сокобањском храму Преображења Господњег. Од тада је запослен као вероучитељ. Ожењен је и отац је двоје деце. Извор: Инфо-служба Епархије тимочке

Његово Преосвештенство Епископ тимочки г. Иларион био је гост на таласима васељенског Радија "Светигора". О значају монаштва и послушања у хришћанском етосу; о животу у Епархији тимочкој која је недавно прославила своју епархијску славу - Сретење Господње, као и на друге важне теме у погледу хришћанског живота и делања, са предстојатељем Цркве Божје у Епархији тимочкој разговарала је Слободанка Грднић, новинар Радио "Светигоре". Звучни запис разговора *Ваше Преосвештенство, помаже Бог и благословите! Преосвећени Владико, пре три године наша црквена јавност била је обрадована Вашим првим званичним разговором који је објављен у 357. септембарско-октобарском броју Православног мисионара, званичног мисионарског гласила Српске Православне Цркве за младе. Господ нас је удостојио и, ваистину, обрадовао да данас будете гост на таласима васељенског Радија „Светигораˮ, да нас све благословите и надахнете, пре свега својим животним и духовним искуством, а потом и поукама. На почетку нашег разговора замолила бих Вас да са нашим слушаоцима поделите сећање из првих монашких дана у свештеној обитељи манастира Буково надомак Неготина? Уз захвалност на прилици за гостовање у Вашој радио-емисији најпре желим да Вам узвратим молитвеним поздравом да Бог помогне и Вама и свима који се херојски и хришћански боре за очување светиња а тиме и Цркве и вере православне у Црној Гори. Самим тим, као што је и име Вашег радија казује да је „васељенски“, тако је и ова борба, иако се дешава на релативно малом географском простору има заиста васељенски значај. Сећање на прве монашке дане у манастиру Буково увек буди у мени посебно расположење. Сада, након не мале временске дистанце, са посебним поштовањем гледам на тадашњи монашки живот братства. Са једне стране сви смо били млади и ревносни у ономе што је заиста основа монашког живота, дакле у послушању, духовном труду, богослужењима, мисионарској проповеди и сл… Са друге стране сада препознајем нашу тадашњу безбрижност за ствари од овога света као и за ситуације са којима се данас и као појединци, али и као друштво сусрећемо. Тада, у првим монашким годинама, носила нас је тзв. „почетничка благодат“ и лична ревност. Временом, по промислу Божјем, благодат се привидно удаљује, о чему говоре многи Св. Оци (Св. Силуан Атонски), да би се ми утврђивали у вери и јачали духовно. Свако од нас је сазревао на свој начин и у мери духовног труда и љубави према Богу. Занимљиво ми је било запажање, кога у почетку нисам имао у овој мери, о значају домаћег, кућног васпитања и услова у породици у којима смо одрастали на даљи духовни и монашки живот. Премда је Богу све могуће, и по речима из Св. Писма: „Ако је ко у Христу, нова је твар…“ (2. Кор. 5, 17), у односу на наша очекивања и жеље ретко се сусреће заиста овај истински преображај у наше време. А где он и постоји, у већој или мањој мери, као највећи непријатељ и противник јавља се само време, трајање, јер треба остати на монашком путу и призвању до краја. *Будући да сте дуги низ година били настојатељ буковске светиње, следујући познатим речима да је послушање важније од поста и молитве, реците нам нешто о значају послушања у контексту монашког живота и духовног руковођења уопште? За време док сам био настојатељ манастира братство је живело складним и мирним животом. Кад то кажем желим посебно да нагласим да тај склад и мир нису апсолутни, рајски – како то понеко од недовољно упућених у монашки живот претпоставља. Манастир је и кошница, али и арена, бојиште, духовни Газиместан, где је човек готово нетпрестано на духовном мегдану са својим „старим човеком“, са својим наличјем, али и са „духовима злобе у поднебесју“ (Еф. 6, 12). Све друге борбе и проблеми које млади монах има су пројава унутрашњег стања или пак Божја промислитељска допуштења ради напредовања у духовном узрастању кроз невидљиву борбу. Када је све у реду, онда је све лако и радосно, и могло се и кроз пристојну шалу, уз понеку духовну доскочицу или цитат поприлично утицати на неког брата коме је помоћ била потребна. Међутим, у озбиљнијим ситуацијама готово увек сам и за себе и за браћу тражио решење проблема у првим редовима Библије, тј. у разумевању Адамовог пада. Тако ћу и сада поступити и тиме покушати да одговорим на Ваше питање. Адам се најпре у самоме себи одвратио од послушности према Богу, па је тек као последицу таквог стања пројавио и кршење заповести Божје о посту, тј. о васпитном уздржању… Из овог примера јасно је зашто се у монаштву, нарочито у првим данима искушеништва, толико инсистира на послушности тј. на одрицању од своје воље и на „обарању помисли“ … „покоравајући сваку помисао на послушност Христу“ (2. Кор. 10, 4-5). Много има сведочанства и изванредних примера код светих и духовних људи о хијерархијској лествици врлина и духовних трудова, као и о томе колико је некада танка граница, попут ивице жилета, између здраве послушности, која рађа мир и добре плодове, од оне нездраве, површне, претворне и лажне послушности која рађа горке и душегубне изданке не само за одређену личност већ и за читаве заједнице. *Ваше Преосвештенство, прошле године се навршило пет године Ваше архипастирске службе. Говорећи о Вашем архипастирском служењу истичемо речи које најбоље осликавају Вашу ревност у служењу: "Поред истинске духовне радости која нас на посебан и благословен начин обузима поводом малог, али значајног јубилеја, налазимо се на великом задатку према нашем духовном оцу и архипастиру, да као верна чада која се налазе под свештеним омофором драгог нам Владике, посведочимо оно што очи наше видеше и уши наше чуше", написао је Ваш клирик катихета Бранислав Илић у тексту под насловом "Пет година преданог и плодоносног архипастирског служења Његовог Преосвештенства Епископа тимочког Илариона", а који је објављен у "Православљу", новинама Српске Патријаршије. Како сте Ви доживели овај мали, али значајни јубилеј? Када би смо живели по духовном предању светих отаца, сећајући се своје пролазности, неизвесности смртног часа и одговора који смо дужни дати пред неумитним Судијом, тада би и сваки наредни дан заиста доживљавали као прави мали јубилеј у славу милостивог Бога. Тим пре су овакви вишегодишњи јубилеји за сваког човека веома значајни. Величину овог петогодишњег јубилеја свакако је многоструко увећало и искушење претходне болести а која се пројавила као Божја посета. Тамо где је Бог, ту је и добро, тако да смо из тог искушења сви изашли богатији за једно огромно искуство, ближи и једни са другима али и са Богом. То искуство болести умногоме је утицало на дубље читање, разумевање и деловање у животу и епископском служењу. Поводом петогодишњице добио сам на дар од свештенства и монаштва Тимочке епархије веома леп и вредан комплет архијерејских одежди и инсигнија, те и овом приликом благодарим дародавцима. *На Вашој хиротонији и устоличењу 2014. лета Господњег, молитвено је учествовао и наш Високопреосвећени Митрополит Амфилохије, који Вас је заједно са Вашим духовним оцем – Епископом жичким Јустином увео у трон Епархије тимочке. Да ли можемо рећи да од тада до данас траје духовна нит која повезује Митрополију црногорско-приморску и Епархију тимочку? Свакако да и кроз ову чињеницу можемо сагледавати повезаност Митрополије црногорско-приморске са Тимочком епархијом. Уз ово, додао бих још неколико ствари… Надам се да ће ми се остварити давнашња жеља да посетим у Црној Гори место одакле из давнина потиче породица Голубовић. Такође, и сам Митрополит Амфилохије ме је у више наврата подсећао на поменуту духовну нит, наглашавајући да је и Хајдук Вељко управо пореклом од Петровића из слободарске Црне Горе. *Драги Владико, реците нам нешто о духовном животу у повереној Вам Епархији? ЕИ: На ово Ваше најкраће питање, тешко је кратко и јасно одговорити, али да покушам да максимално сажмем своју реч… У процењивању духовног живота свеукупно у Тимочкој епархији или у појединим догађајима стално се преплићу радост и туга, благодарност и молитва… Све то зависи из ког угла посматрамо духовни, и живот уопште… Колики временски период узимамо као посматрани узорак… Колико у разматрање духовног живота укључујемо и опште друштвене прилике и околности, као и то да ли тражимо квантитет или квалитет… Управо из ових разлога, духовни живот Епархије тимочке, као и сваке друге Епархије, представља једну комплексну појаву. Ево неколико примера… Још док сам живео у манастиру повремено смо се бавили питањем броја верника на литургијама, што смо проширивали на целу Епархију, имајући врло прецизне и поуздане податке од надлежног свештенства. Увек смо долазили до поражавајућих података за једну већински православну државу. Уз сву добру вољу и „гледање кроз прсте овој математици“ нисмо никада пребацили 5% људи на литургијама од укупног броја ставновника, без обзира на величину места. Овај проценат сам потврдио и са места Епископа. Да ово буде још драстичније по наш однос према вери и духовном животу, утицало је сведочанство нашег госта у Епархији, као и многима познатог православног свештеника из Пољске о. Михаила Чиквина, који нам је објаснио да је број православних Пољака на свакој светој Литургији око 60%. Са друге стране, као што рекох, градски храмови су пуни сваке недеље и празника, са великим бројем деце, када сви заиста активно учествују у богослужењима, што је радост и нада за сваког свештенослужитеља. Такође, незаобилазна чињеница која утиче на духовно стање и живот јесте и број становника, који се смањује невероватном брзином. Почетком 20. века у Тимочкој епархији живело је око 300 хиљада становника које је опслуживало 104 свештеника и 17 свештеномонашких лица. Према попису из 2011. године, на овом простору живи не више од 210 хиљада становника, које опслужују око 60 свештеника. Данас је стање у неким параметрима лошије, у неким боље, али је број житеља далеко испод наведеног званичног податка. Уз све ово ако додате последице безбожних деценија власти, општу незаинтересованост, географску изолованост и недовољан наталитет, уз константну и промовисану миграцију на запад, јасно је са каквим се потешкоћама сви у Србији суочавамо, а понајвише рубна и погранична подручја каква је и Тимочка Крајина. Ово су све заиста отежавајуће околности за духовни живот, али ако узмемо у обзир да је највеће цветање духовног живота било управо у пустињама Палестине, Египта, Синаја, Св. Горе, Карпата, Русије… а у наше време и Аризоне, Аљаске, Аустралије… онда ми као духовни пастири немамо права ни изговора да се не трудимо максимално на оној духовној земљи коју нам је Бог даровао за обрађивање. Где год је свештеник благочестивог држања присутан у народу, тамо су се и позитивни резултати показивали. Ово сам и сам лично у много примера видео. Број људи се свуда смањује, али где се добро ради, молитвено и са надом на помоћ Божју, тамо се умножава и број људи и деце у цркви, а као последица тога бива и материјално стање унеколико боље, тако да се може понешто и обновити и средити. Ова појава сведочи и посредно да је наш народ заиста жељан правог духовног живота, али је очигледно да нама, духовним пастирима сваког нивоа и чина, потребна истрајност у Еванђелској мисији, као и стрпљење да се дочекају плодови духовног сејања… *Сваке године наша црквена и шира јавност бива обрадована Фестивалом хришћанске културе који се већ четири године одржава у Епархији тимочкој. Како сте дошли на идеју да реализујете овако значајан Фестивал? Чињеницу да сам по вољи Божјој изабран да будем пророк у постојбини својој и у роду своме, искористио сам за даљу надоградњу неких ствари и идеја својих претходника на епископској катедри, а са друге стране, имајући искуство заједничког живота у манастирском општежићу и сагледавајући неизмеран значај хармоније, највећи део свог прегалаштва усмерио сам на формирање и унапређење добрих заједница свештеника, бринући најпре за добро цркве и верног народа, а онда и за потребе свештеника појединачно, као породичних људи, усклађујући потребе и обавезе оваквих братстава при храмовима. Као један од плодова заједничког рада, готово свакодневне међусобне комуникације и размене мишљења и идеја, појавио се и Фестивал хришћанске културе. Сви свештеници из Зајечара у већој или мањој мери учествују у организацији истог, а велики број свештеника из Епархије редовно прати догађаје на Фестивалу. Сви смо на неки начин били позитивно изненађени како се Фестивал, који је започео скромном идејом, развио у једну заиста репрезентативну манифестацију у граду Зајечару, која по своме значају превазилази не само оквире града, већ и Тимочке епархије. У циљу допирања до што већег броја људи, у оквиру Феситвала хришћанске културе одржава се и Фестивал духовног документарног филма. Трудимо се да ова, најпре духовна манифестација, а затим и културна анимира и повеже, а затим и цркви приведе што већи број људи, нарочито младих, код којих је веома препознатљиво трагање за истином и смислом постојања и живота. Ове године, ако Бог да, имаћемо Фестивал хришћанске културе од 10. до 21. септембра, пети по реду, дакле поново мали јубилеј. Уз благодарност Управи за сарадњу са црквама и верским заједницама Републике Србије и локалној самоуправи Града Зајечара за покровитељство Фестивала, позивам и на овај начин, преко Ваше радио-емисије све заинтересоване да својим присуством дају допринос у васпостављању хришћанског етоса у нашем светосавском народу. *Мисионарски центар Епархије тимочке Гостопримница веома успешно врши своју мисију, те Вас молимо да наше слушаоце упознате са детаљима у погледу наведеног духовног центра? Гостопримница је још једна нит која повезује Митрополију и Тимочку епархију, јер се идеја за њу родила управо кроз сазнање да нешто слично или исто постоји у Подгорици. Осим тога, реална потреба за неким простором који би био јавни, општи, заједнички, погодан за породичне људе, ненаметљиво црквен и сл. издефинисао је Гостопримницу још на нивоу идеје. Стицајем разних околности:… од недовољног и неадекватног простора у постојећим црквеним објектима за ширу и активну мисију, па до изванредне локације коју је овај руиниран локал имао, оглашен на продају више година уназад, те одлични услови за куповину које смо добили од власника локала када је чуо која би била намена Гостопримнице, покренули су нас на овај озбиљан и прилично редак подухват. Прошлог новембра обележили смо две године од отварања овог духовно-мисионарског и културног центра Епархије тимочке и веома смо задовољни како функционише, колико квалитетних дешавања има у Гостопримници, као и то колико својим амбијентом и атмосфером позитивно утиче на опште стање града. Гостопримница је посебна и још по нечему, а то поприлично осликава духовно стање народа на овим просторима и његов однос према Цркви. Са својих непуних 80 м2, ово је једина некретнина у власништву наше Епархије, изузимајући овде храмове и парохијске домове, за пуних 185 година од оснивања Тимочке епископије. *Ове године по први пут прослављена је слава Епархије тимочке – Сретење Господње. Ваше Преосвештенство, због чега је овај пресветли празник, у чијем се попразништву налазимо, одређен за епархијску славу? Избор датума и празника за епархијску славу био је врло једноставан, спонтан и такорећи назаобилазан. Сада већ пре тачно 186 година, тачно на празник Сретења Господњег, одлуком кнеза Милоша основана је Тимочка епархија са седиштем у Зајечару, када је изабран и посвеће и први Епископ тимочки Доситеј Новаковић (хиротонисан 1834). Сви епископи су знали за овај значајан датум, могуће је да се на неки начин и посебно свечано у неким периодима он обележавао, али о томе немамо никаквих конкретних ни писаних ни усмених података. Оно што је такође допринело и потврдило избор Сретења за епархијску славу јесте и чињеница да је свештенство око овог празника у могућности да се већином одазове на саборно служење, што свакако доприноси и јачању заједнице као и свести да боље поштујемо своју историју и трудове свих наших претходника. *Поред торжественог евхаристијског сабрања у зајечарском Саборном храму Рождества Пресвете Богородице, којим је све садржајима прослављена слава Епархије тимочке, и који су Ваши планови за предстојеће године, када је реч о прослави патрона Епархије? Прву епархијску славу обележили смо отварањем изложбе фотографија Православље, у организацији Фото савеза Србије поводом 800 година аутокефалности наше цркве. Други догађај овим поводом било је представљање књиге Ђорђа Рандеља о Патријарху Павлу у Гостопримници под називом Светац којег смо познавали. Број присутних на овој промоцији био је за сваку похвалу, што је свако веома позитивно деловало на писца књиге и остале наше госте. Надамо се да ћемо у наредним годинама епархијску славу обележавати и свечаније од овог првог празновања, а такође је план да се слава сваке године обележава у другом граду Епархије тимочке. За наредну годину већ је наречен Неготин, као друго седиште прве тројице епископа тимочких. *Ваше Преосвештенство, 17. јануара предводили сте улицама Зајечара Крстовданску литију у знак подршке свештенству и верном народу у Црној Гори. Шта бисте поручили када је реч о тешкоћама са којима смо суочени? Верујем да све што нам Господ дарује, чини то ради нашег спасења и добробити цркве и верног народа. Тешка ситуација у Црној Гори, изазвана дискриминаторским и антиуставним законом који штети једино Српској Православној Цркви и њеним припадницима, пројавила је заиста неочекивано мноштво свесног и савесног народа на улицама и литијама, често и литургијски неактивног народа, како у читавој Црној Гори, тако у Србији, па и на свим просторима васељене где живе Срби. Овај закон постао је трн у духовном оку и црвени аларм – будилник, помало успаваном народу Св. Саве и Св. Симеона. На нашој Крстовданској литији подршке у Вашој борби за очување светиња било је на десет пута више људи него на најпосећенијој литургији, што управо потврђује да Бог увек има своје скривене и тајне слуге које је оставио Себи по избору благодати. Осим литије, у Зајечару смо служили до недавно свакодневно литургије, молебан читамо четвртком после вечерње, а прозбе за очување народа и светиња у Црној Гори су од првих дана уврштене у сва богослужења. Пародокс је то да сви који ван Црне Горе пружамо подршку праведној и хришћанској борби верног народа за своја основна и људска права, управо бивамо и сами подржавани од фасцинантних и величанствених призора са литија у Црној Гори, где се пројављује и чојство и јунаштво. Нека би Господ милостиво помогао да се из овога изађе без људских жртава, те да буде од Бога примљена као жртва свеспаљеница свака литија учињена ради чувања светиња и вере православне. *За крај, која би била Ваша архипастирска порука слушаоцима васељенског Радија Светигора? Морамо се сећати речи из Св. писма: „Сви који хоће побожно да живе у Христу Исусу, биће гоњени“ (2. Тим. 3, 12), али се и изнад свега тешити Христовим речима упућених словесном стаду: „Не бојте се, јер ја победих свет“ (Јн. 16, 33). Нека би ове речи биле укрепљење свима који се труде и боре у овим историјским тренуцима, знајући да читаво Небо гледа доле на земљу, јер „где су два или три сабрана у име Моје, онде сам и Ја међу њима“ (Мт. 18, 20), а ако је Господ са нама, ко ће против нас. *Ваше Преосвештенство, благодаримо Вам на овом разговору, на духовним саветима и искреним пастирским речима које су огрејале наша срца. Молимо Ваше молитвено помињање и Ваш архијерејски благослов! Хвала Вама и Вашем васељенском радију Светигора на овој лепој прилици, да и на овај начин пружимо подршку веома поштованом Митрополиту Амфилохију и свим епископима СПЦ у Црној Гори, ревносном свештенству, молитвеном монаштву и верном народу у овом судбноносном тренутку, и да и тако изразимо и покажемо својим скромним доприносом једномислије и једнодушност у Христу Господу и у нашој Цркви. Нека би сви били благословени молитвама Пресвете Богородице и свих светих из рода нашег који нас заступају пред престолом Господњим. Амин. Разговарала: Слободанка Грдинић (радио Светигора)

Епископ тимочки г. Иларион казао је да је дискриминаторски закон о слободи вјероисповијести постао трн у духовном оку и црвени аларм, будилник, помало или прилично успаваном народу Светог Саве и Светог Симеона. Повезана вест: Епископ тимочки Иларион за Радио "Светигору": Манастир је кошница где живе духовне пчеле стичући духовни мед! ,,Тешка ситуација у Црној Гори, изазвана овим дискриминаторским и антиуставним законом, који штети једино Српској православној цркви и њеним припадницима, пројавила је заиста неочекивано мноштво свјесног и савјесног, често и литугијски неактивног народа, у литијама на улицама у читавој Црној Гори, али тако и у Србији па и на свим просторима васељене гдје живе Срби. Овај закон постао је трн у духовном оку и црвени аларм, будилник, помало или прилично успаваном народу Светог Саве и Светог Симеона“, рекао је Владика Иларион Радију „Светигора“. Владика Иларион подсјећа да је на крстовданској литији у знак подршке нашој Митрополији у нашој борби за очување светиња, било десет пута више људи него на најпосјећенијој литургији, што управо потврђује да Бог увијек има Своје скривене и тајне слуге, које, како каже Свето писмо оставља Себи по избору благодати. ,,Осим литије у Зајечару донедавно смо свакодневно служили литургију за спас светиња. Молебан Пресветој Богородици читамо четвртком после Вечерње службе, управо да би у том термину показали конкретно заједничарење са вјерним народом који литијама свједочи своје ставове, своју вјеру, своје хришћанско и православно опредјељење. Прозбе за очување народа и светиња у Црној Гори укључили смо од првих дана у сва богослужења“, каже Владика. Владика Иларион наглашава да је парадокс то што „ми који смо ван Црне Горе, који се свако на свој начин и по мјери својих могућности, трудимо да пружамо подршку праведној и хришћанској борби вјерног народа за своја основна и људска права, управо сами бивамо подржавани и благосиљани од фасцинантних и величанствених призора са литија које се одржавају свуда по Црној Гори, гдје се заиста пројављује и чојство и јунаштво“. ,,И нека би Господ милостиво помогао да се из ове ситуације изађе без људских жртава, те да од Бога буде примљена као жртва свеспаљеница свака литија учињена ради чувања светиња и вјере православне. Увијек се морамо сјећати ријечи из Светог писма да ће сви који хоће да побожно живе у Христу Исусу бити гоњени. Али сјећајмо се и Христових ријечи упућених Свом словесном стаду, које нам изнад свега дарују утјеху: Не бојте се, Ја побиједих свијет. Нека би ове Господње ријечи биле укрепљење свима који се труде и боре у овим историјским тренуцима знајући да читаво небо гледа доље на нас на земљи. Треба такође и да будемо сигурни да гдје су двоје или троје сабрани у име Моје онда сам и Ја мађу њима, како пише Свети апостол и јеванђелист Матеј. Ако је Господ са нама, ко ће против нас. Нека се, зато, сви труде и наставе оно нашта нас Господ призива, а пројава славе Божије сигурно неће закаснити ни изостати“, каже Владика тимочки. Говорећи о својим првим монашким данима у свештеној обитељи манастира Буково, надомак Неготина, преосвећени Владика Иларион каже да је манастир и кошница гдје живе духовне пчеле стичући духовни мед, али је и арена, бојиште, духовни Газиместан, гдје је човјек готово непрестано на духовном мегдану са својим старим човјеком и својим наличјем, али и са духовима злобе у поднебесју, како нас учи Свети апостол Павле. ,,Све друге борбе и проблеми које млади монах има су пројава његовог унутрашњег стања, унутрашњих дешавања у њему, унутрашњих борби или се пак негдје по Божијем промислу то дешава ради напредовања у духовном узрастању монаха, кроз невидљиву борбу“, каже Владика Иларион. Као дугогодишњи настојатељ буковске светиње, Владика Иларион поучава, следујући познатим ријечима да је послушање важније од поста и молитве, о значају послушања у контексту монашког живота и духовног руковођења уопште. На хиротонији и устоличењу Владике Илариона 2014. љета Господњег, молитвено је учествовао и наш Високопреосвећени Митрополит Амфилохије, који га је заједно са његовим духовним оцем – Епископом жичким Јустином увео у трон Епархије тимочке. Владика каже да и до данас траје духовна нит која повезује Митрополију црногорско-приморску и Епархију тимочку. Владика је говорио и о Фестивалу хришћанске кулутре који се већ четири године одржава у Епархији тимочкој и о Мисионарском центру Епархије тимочке „Гостопримницаˮ који веома успјешно врши своју мисију. Слободанка Грдинић Извор: Митрополија црногорско-приморска