Претражи Живе Речи Утехе

Војска Србије - једна од ретких институција, заправо, у последње време и једина којој се након "таблоидизирања" и "развлачења" кроз медије и "медије" нема шта много замерити - то већ "и врапци на грани знају", налази се у веома тешкој ситуацији. Првенствено финансијској (као и читаво друштво уосталом). На првом месту, нерешено стамбено питање већег дела тренутно ангажованог кадра (о пензионерима и да не причамо); за услове рада и ангажовања, мало је рећи мизерне плате... Стање технике којом се располаже је такође на веома ниском нивоу. Генерално. Да не улазимо у детаље Ситуација у окружењу је таква каква је. Окружени смо чланицама НАТО. Са подршком становништва (Хрватска) или не (Црна Гора), поменуте државе су пуноправне чланице тог војног савеза. Прва је поред обавеза (слања војника у НАТО мисије у најкраћем), почела и да остварује одређена права (јуришни хеликоптери). Потоње поменути, тј. Црна Гора, као "најсвежији" члан, још увек није "ушла" у релације "права и обавеза" према и ка том војном савезу. Као што рекох, у њиховом случају је ситуација "натегнута", с обзиром на чињеницу да према свим показатељима, већина грађана негдашњег "другог ока у глави" је против сарадње (и самим тим чланства) са НАТО. Но, тзв. "политичке ЦГ елите" су "избоксовале" чланство... Где смо ми? Након НАТО агресије на нашу земљу и потоње посете (раних 2000-тих) пара ловаца из Авијана, може се рећи да је пређен "дугачак пут." На првом месту (као и свим бившим републикама СФРЈ-сада државама), "наметнута" нам је сардња са неком од тзв. Националних гарди. Србији је "запала" Национална гарда Охаја. Та сарадња траје већ више од 10 година. Почев од симболичних узвратних посета њиховог и нашег "највишег менаџмента" (мсм. да смо ми слали тамо, у дипломатском смислу-другог човека-Заменика Начелника Генерлшатба, они заузврат шаљу у Србију сваке године свог команданта). То се дешава више пута годишње, на том билатералном нивоу; тј., они дођу код нас отприлике на датум обележавања "Мисије Халијард" или пак на промоцију генерације наших потпоручника... Или пак сада, пошто је командант НГ Охаја тренутно у посети Србији. Ових дана је заједно са нашим Начелником Генералштаба обишао 98. ваздухопловну бригаду у Краљеву. Били су у манастиру Жича; донирали су једну школу уништену у земљотресу у Краљеву.. Наши су били у Охају јесенас нпр.... Ово све овако у грубо... Даље, НГ Охаја је пружила подршку (и стручну) приликом организовања војносвештеничке службе у нашој војсци. Америчка војска (самим тим и поменута НГ) је у више наврата нашим специјланим снагама и потенцијалима копнене војске донирала неколико десетина возила типа "Хамер". Без њиховог (америчког) "благослова", није могла бити реализована продаја авиона "Ласта" РВ Ирака. На нешто нижем нивоу (нижем у односу на Русе-што ће бити поменуто у даљем тексту), одвија се сарадња на вежбовном нивоу. Путем заједничке обуке и реализације задатака. Од "дигиталног нивоа" и одређених вежби путем електронских комуникација, па до оних "правих" вежби (истина са Америма у нешто мањем обиму-нпр. обука у преживљавању на планини Гоч), па до мало већих "захвата", као што је нпр. вежба са грчким (чланица НАТО) специјалцима, која је ове године одржана по други пут нпр. Такође, не треба заборавити ни донације Данске нашем РВ у виду возила за манипулацију техничким флудима нашој авијацији, односно Оперативном центру РВ и ПВО. Уз понеко заједничко (пешадијско) гађање на полигонима наше војске (узвратно, ишли су и наши нпр. у Енглеску), одређене донације приликом изградње базе "Југ" код Бујановца, те школовања заснованог на реципроцитету (истина има наших официра који су школовани првенствено у САД и Великој Британији, док су наше војнообреазовне институције до сада школовале неколико старешина, али из "мањих" земаља чланица НАТО), ту се "прича" завршава, онако најгрубље речено... Каква је ситуација са Русијом? Пре десетак година је на основу тзв. акционог плана обављен ремонт (од НАТО агресије "преживелих" пет летелица МиГ-29, као и једног транспортног авиона, те неколико транспортних хеликоптера. Такође, до сада су из Русије набављена два транспортна хеликоптера Ми-17. У плану је набавка још неколико номера поменутих летелица, као и већ пословично "најављених, а никако да дођу" ловаца МиГ-29, НЕОПХОДНИХ за функционисање наше ПВО. Иако је због предизборних радњи у Србији, долазак тих летелица "најављиван", па "одлаган" више пута (све у сврху предизборних кампања отприлике), чињеницу да ће најављени авиони (и хеликоптери) ипак доћи релаксира сазнање да се на школовању у ваздухопловним училиштима у Русији већ налази (и већ је прошло) неколико ротација наших летача и техничара... Што се тиче ПВО система, иако најављивани, све се завршило на (врло неукусним) даривањима макета и сигналима из Русије да је то скупо за нас (читај отприлике-"Браћо Срби, нисмо још увек уверени у ваше намере да нам се прикључите, те отуда `топло-хладно`") У стварима одбране заиста нема санкција (не верујте Ложанском и његовим тлапњама као Мигови не стижу зато што неке земље не дозвољавају прелет или зато што немамо новац). Значи, све се може кад се хоће. Такође, што се тиче конкретне сарaдње, већ неколико година заредом (и тренутно траје), одвијају се заједничке вежбе наших, те руских и белорускох специјалних снага. На нивоу падобранских јединица специјалне намене, вежбовне активности су такође веома разуђене, као и бојева гађања наших ракеташа, те заједничке вежбовне активности наших и руских пилота ловаца и посада транспорних хеликоптера. Ако се узме у обзир већ пословично учешће наших тенкиста у својеврсним "војним олимпијским играма" за земље негдашњег "источног блока", сарадња са Русима је свакако комплетнија (и комплекснија) од сарадње са НАТО. Томе треба додати и најаве отварања Сервисног центра за руске хеликоптере у батајничком заводу "Мома Станојловић", где је истина, најављена иста таква "Сервисна станица" и за хеликоптере западног порекла (као и набавка туцета хеликоптера евроспког конзорцијума хеликопетерске индустрије-додуше у најави...) Значи, ово је онако најгрубљи пресек ("опипљиве") сарадње са две силе, где је мора се рећи, за сада "материјалнија" и опипљивија она са САД и НАТО, премда када се реализују ове најаве "са истока", биће отприлике егал. Какво је ваше мишљење о свему овоме и да ли треба сарађивати и са једнима и са другима, тј. какве би ви драги форумаши начине сарадње предложили (можете пустити и машти на вољу ) Да видимо!?