Претражи Живе Речи Утехе

Архијерејски синод Руске заграничне православне цркве 30. октобар 2020. Његовој светости, високодостојном Иринеју, православном архиепископу пећком, митрополиту београдско-карловачком, патријарху српском. Ваша светости, свети и високодостојни владико! Сазнавши за упокојење Његовог високопреосвештенства Митрополита Амфилохија, журим да изразим своје најдубље саучешће Вама, преосвећеној сабраћи архијерејима, свештеномонаштву и вјерницима Српске православне цркве и да се с љубављу присајединим саборној молитви за покој његове душе. Владика Амфилохије је човјек велике душе, јерарх широког срца, које је комотно смјестило у себе радости и туге читавог светог православља. Без обзира на узвишеност архијерејског служења, он је прије свега, остао монах који је проповиједао својим животом и неустрашиво исповиједао вјеру Христову. Са великом захвалношћу сјећам се његовог живог учешћа у божанским службама у раду Четвртог свезаграничног сабора архипастира, клира и мирјана Руске заграничне цркве, његове очинске љубави, братску подршку блаженог спомена Митрополита Лавра и васељенски дух учешћа у животу Христове цркве. Мудре ријечи почившег које је изговорио на том сабору дирнуле су све учеснике, подсјећајући их на наше заједничке очеве и подвижнике, на нашу заједничку историју. Мислено се опраштајући ових дана од Његовог високопреосвештенства Владике Амфилохија, просим од њега свете молитве и са благодарношћу се клањам братском српском народу, који је православним Словенима дао таквог светитеља, подвижника, исповједника и вјерног сина Христове цркве. Вјерујем да је стекао смјелост крај Престола Божјег. Царство Небеско и вјечни покој почившем Владици, а Вама, Вашој преосвећеној сабраћи, оданим помоћницима и свем народу ─ помоћи Божје! Наше мисли и молитве су с Вама и читавом Српском црквом! Ваше Светости вјечни доброжелатељ и недостојни молитвеник, Митрополит источно-амерички и њујоршки, првојерарх Руске заграничне цркве Иларион Извор: Митрополија црногорско-приморска

Саопштење за јавност Светог Архијерејског Синода Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве најоштрије осуђује најновији прогон Српске Православне Цркве у Црној Гори и синоћње хапшење Преосвећеног Епископа будимљанско-никшићког г. Јоаникија и седморице свештеника од стране црногорске власти која, под лажним изговором борбе са коронавирусом, користи прилику за обрачун са Српском Православном Црквом и њеним верним народом. Свети Архијерејски Синод апелује на власт у Црној Гори да прекине са прогоном Цркве и да коначно почне да се понаша у складу са цивилизацијским нормама, по којима је слободно исповедање вере једно од најважнијих права сваког појединца. Истовремено, Свети Архијерејски Синод изражава велику забринутост због заоштравања ситуације у Црној Гори и нада се да ће српски народ, као и до сада, поступати мирно и да неће одговарати на провокације власти, која, очигледно, жели сукоб, како би за исти оптужила Српску Православну Цркву и њене вернике. Свакоме ко је разуман и добронамеран јасно је да у овим тренуцима треба сачувати присебност и разборитост, а пре свега треба се молити Богу да у Црној Гори завлада мир и да недужни Преосвећени владика Јоаникије са својим свештеницима буде одмах пуштен из притвора. Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве Извор: Инфо-служба СПЦ

На првом месту, нека вас благодатт Господа нашега Исуса Христа чува и нека вам Његов мир испуни срца светлошћу Његовог Васкрсења као сидро које ће вам поново улити поверење у сутра, остајући у „вери и нади“ (1Кор. 13,13), у радости искупљених чеда. Нека вас Он окрепи Својом љубављу којом је донео победу на Крсту, једном и за сва времена, кад ће се „укинути последњи непријатељ“ (1Кор. 15,26). Ми, архијереји Свештеног Синода Антиохијског, под председавањем Његовог Блаженства Јована Х, обраћамо се вама данас, као пастири на вашем путу ка Христу, док ходимо усред најозбиљнијег здравственог проблема од почетка двадесетог века. Уздижемо своје молитве за здравље ваше и ваших породица и за сав свет. Љубљена чеда, Као што знате, били смо присиљени да обуставимо богослужења, и од нас се захтевало да се придржавамо ових општих мера којих се придржава сав свет и да останемо дома. Наша претходна упутства дата су контексту наше велике бриге за физичку, менталну и духовну безбедност свакога од нас, као начин да оваплотимо јеванђељску љубав наших заједница забринути за безбедност сваког људског бића на овом свету, а као знак своје посвећености друштвеним мерама које су нам наложиле друштвене власти ради безбедности свију нас. Ове несвакидашње мере долазе управо у време нашег Великопосног пута ка Пасхи. Ове мере повећавају чежњу за Светом Евхаристијом и за заједничким учешћем у молитвама и молебнима у нашим црквама. То је праведна чежња коју држимо као „тајну“ усиновљења. Међутим, наша Црква чија историја сведочи о неколико тешких епизода у којима су њена чеда и свеци били расељени, наставила је са сабрањима, излазећи у сусрет бригама свога народа. Црква је присутна у молитвама својих чеда, која су се тесно везала за речи Светог Писма и образују храмове док приклањају своја колена Светој жртви на Жртвенику Господњем. Према томе, најпре вас позивамо да добро размотрите ова осећања и да обитавате у Божјој радости коју ниједна патња не може спречити. Позвани сте да то чините појачавањем ваших дневних молитава и читањем Библије, дела и житија Светих отаца и свега што чини наше домове „малим црквама“ испуњени прозбама и молитвама док имате на уму да је „Царство Божје унутра у вама“ (Лк. 17, 21). Љубљени, уздигните једни друге ка Господу и молите се за цео свет, за болесне, рањене, убоге, расељене, киднаповане и за све жртве. Помолите се за научењаке и лекаре, за медицинске сестре које раде на томе да помогну људима у овој недаћи. Помолите се за раднике и настојнике, за оне који одржавају безбедност и законе, за све незнане војнике који раде за опшште добро и друштвену безбедност, који угрожавају сопствене животе да би нас обезбедили основним животним потребама. Помолите се за своје пастире. Видите Христа у убогом и у свима онима који страдају од оваквих околности. Разделите свој хлеб и своја добра са њима. Чувајте се од свакога страха и панике, сећајући се да сте чеда Творца живота Који каже: „Ево, ја сам с вама у све дане све до свршетка века“ (Мт. 28,20). Чинећи ово, ви сте једна саборна Црква, која чезне за Светом тајном Евхаристије, Црква коју Господ жели и у којој се Он осећа угодно. Начините од свог времена, времена повучености и боравка у свом дому пустињу покајања и чежње за Светим Причешћем и „угодно време“ за делање за Господа и за ближњега (2 Кор. 6,2). Издржите овај део живота у светлу искуства монаха и монахиња који су на почетку Великог поста изишли у пустињу, да би се усредсредили на молитву и покајање и испунили се чежњом за сусрет са браћом и сестрама на празник Васкрслог Христа. Љубљена чеда, Поред напреднаведеног, и нашх молитава за вас и за свет, ми пратимо развој пандемије која данас прети људском животу. После нашег заседања, општењем и саветовањима између Његовог Блаженства Патријарха и Њихових Високопреосвештенстава јерарха, посебно у светлу предстојеће Свете и Страдалне седмице и Славе Пасхе, док се суочавамо са трагедијама и последицама овог тешког искушења, обавештавамо вас о одлукама и упутствима која смо донели: Прво: Наглашавамо неопходност строгог придржавања мера које су усвојила и наложила овлашћена лица специјализована за борбу против ове пандемије и њеног ширења, међу којима и мере да останете у својим домовима док доживљавамо породичну тајну као радост живота. Друго: Позивамо све вернике у свим епархијама, свештенство, монаштво и мирјане, да у потпуности сарађују са надлежним званичним властима и здравством, у свему што им обезбеђује помоћ и служи на добро социјалне и здравствене безбедности. Треће: Службе и молитве током Велике и Страдалне седмице и на Цвети и Васкрс (19. априла) биће савршаване само у присуству свештеника и монаха у црквама и манастирима, приложене за све људе и за мир у свету. Другим речима, службе ће се савршавати иза затворених врата, без учешћа верника, док ће постојати могућност директног преноса посведневних молитава путем парохијских сајтова, чиме ће се омогућити верницима да прате службе у својим домовима. Четврто: Молимо се, ако нам услови то дозволе, и уз Божју милост, да прославимо Васкршњу службу заједно на дан Оданија Васкрса (27. мај 2020), кад се Васкршња служба светкује у свој својој пуноћи и кад сви у њој заједно учествујемо. Надамо се да ћемо до тада победити ову пандемију и да ће се животни циклус нормализовати. Да бисмо спречили било какву неизвеснот, Света четрдесетица поста завршава се у дванаест сати у поноћ суботе на недељу 19. априла 2020. године. Пето: Парохијски свештеници и сви верници, заједно са парохијским одборима и другим црквеним организацијама и братством позвани су да сарађују у свему помажу и пруже подршку онима којима је помоћ потребна и лише патњи жртава и њихових породица. Шесто: Црква се моли Господу еда би се смиловао на Своју творевину, отклонио ову здавствену опасност из света, окрепио медицинско особље, сестре и све болничке тимове у болницама и друштву, да их заштити од сваке опасности, да излечи све пацијенте, да се смилује на упокојене, да надахне све специјалисте, лекаре и научењаке да раде на свему што може заштитити живот и овај свет од свих пандемија и зала. Седмо: Ове мере су предузете према најновијим подацима и достигнућима, у нади да ће нам се ови дани скратити и да ће се живот вратити у свој природан поредак. Осмо: Док прихватамо различита мишљења и идеје о приступу овом питању, претходно поменуте одлуке и упутства изражавају званичан став Антиохијске Цркве. Следствено, свако кршење ових упутстава сматраће се директним кршењем става Цркве, а црквене власти нису одговорне за било какве грађанске последице оваквих прекршаја. Љубљена чеда, Молимо се и надамо да ће проћи ово искушење које је захватило сав свет и да нам неће проузроковати више невоља, тешкоћа и патњи. Молимо вас да будете крепки у Господу, да се унапред радујете што ћете осетити радост после ове буре. Још једном вас молимо да се унапред радујете дану у којем ћемо дати свој допринос новом свету који се рађа над нама у утврђености, стабилности, солидарности, радости и сјају под окриљем Господњим. У овој нади, ми вас стављамо под Божју заштиту, надајући се да ћете бити истрајни у својим молитвама, како бисмо овај део животног пута прешли заједно, безболно и нерањиво, не другачије него у нашој чежњи за Спаситељевим Телом и Крвљу. Са енглеског Сања Симић де Граф Извор: Инфо-служба СПЦ

Атински архиепоскоп Његово Блаженство Јероним и Свештени Синод Грчке Цркве упутили су писмо министру просвете Ники Керамевси, тражећи од ње да свештенство нормално обавља Божанску литургију и друга богослужења иза затворених врата. „То ће увелике олакшати свету мисију Цркве која има обавезу да се моли за здравље свог словесног стада, а такође ће имати пресудну улогу у одржавању мира међу лаицима", написао је архиепископ Јероним у свом писму. Штавише, Блажењејши је посебно поменуо храмове који се налазе у болницама, који се такође „утихнули“. У писму Грчка Црква, преко Архиепископа, тражи дозволу за обављање Божанске литургије у манастирима у којима људи ионако живе у киновији, заједници. Такође је нагласио да се опела морају служити у храмовима изван гробља, јер у многим сеоским гробљима нема храмова. Блажењејши инсистира на преношењу литургија на друштвеној мрежи. Наводи се да је ово писмо упућено још 19. марта 2020. године. Извор: Инфо-служба СПЦ

Саопштење за јавност Светог Aрхијерејског Cинода Српске Православне Цркве: Имајмо поверења у наше лекаре, а пре свега у Господа нашега, Лекара душâ и телâ наших! Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве будно и брижно прати свакодневне вести и изјаве одговорних личности Цркве, државе и медицинске струке о све већем ширењу опасне короновирусне заразе која представља опасност по здравље – а у доста случајева и по сâм живот – милионâ људи. Свима који се боре против ове пошасти, а у првом реду лекарима и осталом медицинском особљу, Свети Синод изражава најдубљу захвалност и поштовање за даноноћне напоре у предохрани и сузбијању епидемије и на њих призива благослов Божји. Истовремено Свети Синод упућује изразе саучешћа породицама, сродницима и пријатељима досадашњих жртава вируса које је задесио смртни исход. Црква увек, служећи Богу, служи и спасењу и сваком добру како својих верника тако и свих осталих људи, наших ближњих, а особито у ове тешке дане. Поштујући значај и достигнућа медицине, које сматра великим Божјим даром и великим људским подвигом, она својим верницима нуди и јединствени лек бесмртности, свето Причешће, као и благодат својих светих Тајни и свог целокупног благодатног дејства. Свети Синод позива све вернике наше Цркве на одговорност и трезвеност у овој ситуацији и апелује на њих да не пренебрегавају упутства медицинских служби и државних органа и да не запостављају или игноришу прописане превентивне мере – једном речју, да не излажу опасности ни себе ни друге. Нема места, међутим, паници и непровереним гласинама. Истовремено, Свети Синод наглашава да је Господ наша Нада и наш Избавитељ у свим невољама и да зато треба да умножимо усрдне молитве за оболеле, а нарочито за лекаре и остало медицинско особље, које несебично чини све што може често излажући и себе опасности, што је такође облик богослужења и несебично служење људском роду. На нама као хришћанима и људским бићима јесте да чинимо све што до нас стоји, верујући и знајући из Светог Писма да је Богу све могуће, па и превазилажење природних закона и неприродних процеса. Горе имајмо срца! Имајмо поверења у наше лекаре, а пре свега у Господа нашега, Лекара душâ и телâ наших! Из Канцеларије Светог Архијерејског Синода Извор: Инфо-служба СПЦ

Западноевропска Архиепископија руских цркава под Његовим Високопреосвештенством митрополитом Дубне Јованом ускоро ће имати двојицу нових владика. До краја прошле године Архиепископија је била под Цариградском Патријаршијом, која јој није дозволила да изабере нове владике како би помогли остарелом Митрополиту Јовану. На заседању под председавањем Његове Светости патријарха московског и све Русије Кирила у Москви 11. марта 2020, Свештени Синод Руске Православне Цркве размотрио је питање одобрења двојице претходно изабраних кандидата за викарне епископе Архиепископије, извештава Патријаршија. ру. Архиепископска генерална скупштина је 24. јануара 2020.г. изабрала архимандрита Симеона (Косека), игумана манастира Светог Силуана у Сен-Мар-де-Локенеју, у Француској, и игумана Јелисеја (Жермена), настојатеља парохије Свете Тројице у крипти Саборне цркве Светог Александра Невског у Паризу. Митрополит Јован је потом упутио писмо патријарху Кирилу, молећи Свештени Синода да потврди изборе. Избор високопреподобних Симеона и Јелисеја претходно је одобрио патријарх Кирил као кандидате за епископе пре заседања Генералне скупштине у јануару. Игуман Симеон носиће титулу „Домодедовски“, а игуман Јелисије биће „Ревтовски“. Оба локалитета су предграђа Москве. Место и време њихове хиротоније препуштени су благоизвољењу патријарха Кирила. Извор: Инфо-служба СПЦ

Спомен Светог Фотија Великог, патријарха цариградског, а који је небески заступник Свештеног Синода Грчке Цркве, прослављен је Литургијом уз саслужење више архијереја. Његово Блаженство архиепископ атински и све Грчке Јероним началствовао је Литургијом у манастиру Успења Пресвете Богородице у Пенделију. Богослужењу су молитвено присуствовали архијереји чланови Синода, представници Васељенске Патријаршије, Александријске Патријаршије, Егзарх Светог Гроба у Атини и многи јерарси Грчке Цркве, као и декани, професори и студенти Атинског и Солунског универзитета. Извор: Инфо-служба СПЦ

У вези са опасном ситуацијом у којој се нашла канонска Православна Црква у Црној Гори, у суботу 28. децембра 2019 године одржана је сједница (уз помоћ савремених средстава веза) Светог Синода РПЦ, чији чланови су једнодушно подржали Патријаршијску и Синодску посланицу поводом ситуације у Црној Гори. Његовој Светости, Архиепископу пећком, Митрополиту београдско-карловачком и Патријарху Српском г. Иринеју, Његовом Високопреосвештенству, Митрополиту црногорско-приморском г. Амфилохију Његовом Преосвештенству Епископу будимљанско-никшићком г. Јоаникију Његовом Преосвештенству Епископу милешевском г. Атанасију Његовом Преосвештенству Епископу захумско-херцеговачком г. Димитрију Његовом Преосвештенству Епископу диоклијском г. Методију Ваша Светости, љубљена у Господу сабраћо архијереји, уважено свештенство, драга браћо и сестре! Са болом и бригом примили смо вијест да је Скупштина Црне Горе усвојила дискриминаторни закон, који је уперен против Српске Православне Цркве, као и о драматичним догаћајима који су услиједили послије тога. У име све пуноће Руске Православне Цркве изражавамо Вам наше најдубље, најискреније и најсрдачније састрадавање и саосјећамо са Вама, а у вези са ужасном самовољом полиције, која је вјернике, на челу са Преосвећеним епископом диоклијским Методијем, тукла и унижавала. Осјећамо посебну горчину због непоштовања већинске воље грађана који су били и остају чланови Цркве Светог Василија Острошког и Светог Петра Цетињског, а које су показали доносиоци овог закона. Управо та Црква, као љубећа мајка, духовно је родила и непрестаном бригом вјековима је у држављанима Црне Горе васпитавала љубав према истини и слободи. А данас, њени храмови и манастири, који свједоче о живој вјери и благочестивости покољења која су их градила, налазе се пред опасношћу раскрчмљавања. Покушај постављања питања законитости права вјерских организација послије дугогодишњег власти богоборачког режима, који је обесправио те исте организације, сада изгледа као циничан ударац по Цркви, која обнавља оно што је била изгубила у временима гоњења. Нови Закон о слободи вјероисповијести је само акт подршке расколу, који има за циљ да ослаби Канонску цркву и да покуша да је стави у потчињени и зависни положај у односу на државу – што је тим неправедније с обзиром да је Црна Гора секуларна држава. Самовољно и незаконито улазећи у област канонског права, власти Црне Горе поричу очигледни и лако доказиви континуитет канонске Цркве, инсистирајући на њеној регистрацији, којом се Цркви одузима правни субјективитет и оставља је без заштите пред нападима агресивног национализма. У Руској Православној Цркви, на свом примјеру знамо, да је раскол највећа свенародна трагедија. Политичким властима у Црној Гори, као и у Украјини, циљ је подривање народног јединства, и исте већ дуже вријеме подржавају расколнике, видећи у њима инструмент којим могу ослабити канонску Цркву. Дрво које су одгајили донијело им је отровне плодове новог ”државничког мишљења”, у којем раскол има улогу покретачке силе препорода друштвене свијести. Та болна трансформација нанијела је Украјини незацјељиве ране братоубилачког рата. С тугом примјећујемо, да исте последице пријете и вашој држави, гдје су јасно уочљиве паралеле и сличности са украјинском ситуацијом. У објема државама су усвојени дискриминаторни закони, који су дали правну основу за отимање црквених храмова, манастира и остале имовине. Већ дужи низ година расколници у Црној Гори уз помоћ власти покушавају да отму храмове канонске Цркве – као и у Украјини. Са тог разлога, наша браћа у Црној Гори тако јасно разумију страдања Божјег народа у Украјини, и труде се да га сваком приликом подрже у искушењима која их нападају. Сада се обраћамо свим Помјесним Православним Црквама са позивом да подрже канонску Цркву у Црној Гори. На опасност која се надвила над њом, не смије нико од нас да гледа као на неку далеку и туђу. То, што покушавају да наметну вјерницима Црне Горе, сјутра може да се догоди било којој Помјесној Цркви. Обраћамо се светској јавности са позивом да не допусти отимање права вјерским заједницама у Црној Гори. Озбиљне примједбе на нови Закон о слободи вјероисповијести раније је изнијела и Европска комисија за демократију кроз право (Венецијанска комисија, прим. прев. ). Очигледно, да поменути законски акт игнорише вољу већине народа Црне Горе. Напомињемо да је државно руководство, које је узело курс за прављење ”нове цркве” која би служила њиховим политичким циљевима, овим законским актом грубо погазило члан 14 Устава Црне Горе, који гарантује одвојеност вјерских заједница од државе. Позивамо руководство Црне Горе да се призову памети и да, умјесто митских ”великосрпских шовиниста”, у православним вјерницима препознају своје дједове, очеве и мајке, браћу, сестре и дјецу. Немогуће је и бесмислено је проглашавати канонску Цркву која окупља око себе огромну већину грађања, проводником туђег и непријатељског утицаја. Усвојени закон не омогућава слободу вјероисповијести, већ је уперен на отуђивање народа од многовјековног историјског памћења и наслијеђене од предака духовне традиције. Гласање у Скупштини Црне Горе покренуло је процесе, који у предвидљивој будућности могу имати жалосне последице, као што су масовно нарушавање права вјерујућих, отимање храмова од законских власника и прекрајање црквеног иметка. Све то смо већ видјели на дјелу у Украјини, гдје су били усвојени слични закони, али мијешање тамошњих политичара у питања устројства црквеног живота није могло да поколеба духовни темељ канонске Цркве нити да од Цркве одвоји вјерни народ. Штавише, то мијешање је довело лице, које је предњачило у жељи да Цркву претвори у свој политички инструмент, до губитка највишег државног положаја! Напади на Цркву Божију не остају без казне. Народ неће опростити нападе на његове светиње, а Бог ће их такође казнити осудом у вјечности. Молимо се Свемилостивом Господу, да Он дарује своју свесилну помоћ архипастирима, пастирима, свим вјерним чадима канонске Православне Цркве у Црној Гори, да уразуми оне на којима лежи одговорност за грађански мир и сагласје у држави. Са љубављу у Господу + Кирил, Патријарх московски и цијеле Русије Чланови Светог Синода Руске Православне Цркве. Извор: Инфо-служба СПЦ

Свештени Синод ове Свете Цркве изразио је званичну подршку предлогу Јерусалимског патријарха да се окупе предстојатељи православних помесних Цркава и разреше питања која се тичу црквеног јединства које је уздрмано украјинском кризом. Наиме, током свог боравка у Москви у новембру кад је примио награду Патријарха Алексеја II за рад на црквеном јединству од Међународне фондације јединства православних народа јерусалимски патријарх Теофило позвао је своју сабраћу првојерархе да се окупе у Јордану на саветовању. Овим поводом је руски Свети Синод истакао важност посете Његовог Блаженства Москви у циљу јачања традиционално добрих односа између Руске и Јерусалимске Цркве, и позитивно оценио његову иницијативу да се такво саветовање одржи у Јордану. Пре Московске Патријаршије Свештени Синод Цркве Чешких земаља и Словачке прихватио је предлог Јерусалимског патријарха да се саветовање одржи у Аману, у Јордану. Међутим, атински архиепископ Јероним је одмах сутрадан изјавио да ће он присуствовати таквом сабрању уколико га сазове цариградски патријарх Вартоломеј. Извор: Инфо-служба СПЦ

Избор новог декана Православног богословског факултета окончан је крајем прошле недеље па је тако ђакон проф. др Зоран Ранковић, професор црквенословенског језика, одлуком савета ове високошколске установе преузео обавезе које му именовање доноси. Подсећања ради, професор Ранковић је изабран са 22 гласа од 29 присутних чланова пошто је претходни декан владика браничевски Игнатије поднео оставку на ту функцију јер му је Свети архијерејски синод ускратио благослов за обављање те дужности, наводно због тога није спровео раније одлуке овог црквеног тела. Зато новог декана питамо да ли ће спровести одлуку Светог архијерејског синода, који је повукао благослов епископу западноамеричком Максиму и доценту Марку Вилотићу. Процедура спровођења те одлуке започета је онда када је упућена претходном декану, а одлуке Синода су обавезујуће, не само за унраву факултета, него за све клирике, а самим тим и за лица на која се односе. Исти принцип се, примера ради, примењује и на одредбе статута нашег факултета, Закона о високом образовању или Статута Универзитета у Београду. -Какав је ваш став о мишљењу Одбора за статутарна питања Универзитета у Београду од 8. новембра 2019. „да је утицај Светог архијерејског Синода СПЦ, као тела које није у оквиру Универзитета у Београду, на статус запослених на Православном богословском факултету у супротности са Законом о високом образовању и Статутом Универзитета”? Статутом Православног богословског факултета је прописано да је факултет под пуним духовним и канонским окриљем Српске православне цркве, те да је врховни покровитељ овог факултета, екс официо, патријарх српски. Статутом је прописано да се ради о научној и највишој образовној установи у области православног богословља на Београдском универзитету и у Српској православној цркви, која своје учење заснива на Светом писму и Светом предању православне цркве. Такође, прописана је и конкретна надлежност Синода СПЦ при избору наставника, а то је да даје или не даје, односно ускраћује одговарајуће одобрење за службу учења. По овим статутарним принципима, прихваћеним од стране универзитета, факултет ради од 2004. године, када је одлуком владе др Зорана 'ђинђића враћен у састав универзитета. Од тада до данас је по овом статутарном принципу прошао низ процеса акредитација. На основу оваквог решења које је у складу с европском праксом и стандардима, на идентичан или веома сличан начин у оквирима многих европских и светских универзитета функционишу богословски факултети оних цркава и верских заједница који на њима постоје. -Да ли је угрожена аутономија Православног богословског факултета, било од стране оних који се критички односе према одлукама Синода, било од стране црквених органа како то види део академске јавности, али и запослених на факултету? Уверен сам да претежни део академске јавности, укључујући и запослене на овом факултету, који на аутономију Православног богословског факултета гледају кроз призму онога што је прописано статутом овог факултета, као и другим прописима, не доживљава улогу Синода СПЦ као „удар” на аутономију овог факултета. Од академске јавности се очекује да своје ставове увек преиспитују чињеницама и потребом да се поштују прописи. У том смислу, Свети архијерејски Синод СПЦ својим одлукама никако не утрожава аутономију Православног богословског факултета. Када се питање аутономије факултета посматра таквом визуром, проблем лежи, сложићете се, на другој страни. -Део професора ваш избор сматра нелегитимним јер је изборе за новог декана спровео Савет факултета чији чланови, како наводе, нису изабрани на легитиман начин, односно апсолутном већином гласова. О овоме је дописе факултету упутила и ректорка Универзитета у Београду, проф. др Иванка Поповић. Како гледате на ове наводе? Надлежности Ректора БУ су изричито прописане законом и одредбама Статута БУ. У тим општим акгима нигде није прописана надлежност ректора БУ да оспорава одлуке надлежних органа Православног богословског факултета о избору органа тог факултета. По другој страни, ректор БУ нема положај надзорног органа, нити положај другостепеног органа у поступку избора органа Православног богословског факултета. Одредбама Закона о високом образовању изричито је прописано да рекгор универзитета упозорава декана и савет факултета само на оне одлуке које су супротне том закону или статуту универзите- та. У конкретном случају, избор органа Православног богословског факултета, рачунајући и савет овог факултета, искључиво је прописан одредбама статута овог факултета, а не одредбама Закона о високом образовању и Стагута БУ. Уколико Ректор БУ полази од онога што је прописано по том питању, не би требало да постоји простор за оптужбе на рачун овог факултета од стране тог органа БУ. Међутим, ректорка БУ је изнела оптужбе, да Савет Православног богословског факултета наводно није изабран у складу с прописима и да због тога не може да остварује своје надлежности. Када се узме у обзир оно пгго је прописано, постаје јасно да се намеће сумња, да је рекгорка БУ прекорачила своја овлашћења када је такву критику изнела. Посебно је неприхватљиво да се оптужбе такве садржине износе без претходног утврђивања чињеница из одговарајућих доказа, те да се рекгорка БУ обраћа само писмима, у већини случајева, упућених само тадашњем в. д. декана, а не и савету овог факултета. Аутономија Православног богословског факултета очито је угрожена противправним поступањем које сам описао, при чему се јавност непотребно узнемирава и пажња преусмерава на иначе легитимно поступање Светог архијерејског Синода СПЦ. Јавност ће, уверен сам, правилно разумети да је у питању нелегални посег у сферу одлучивања о саставу органа Православног богословског факултета, да би се створио простор да ти органи не буду састављени по избору органа овог факултета, како је то прописано одредбама статута ове високошколске установе. -Који су први задаци који вас чекају као декана, односно шта ћете ви поставити као своје приоритете? Потребно је да све започете послове и пројекте завршимо и ову календарску, а потом и академску годину успешно приведемо крају. Упоредо с тим трудом правимо планове за прославу стогодишњице рада Православног богословског факултета, једног од утемељивача Београдског универзитета, припремамо се за нови циклус акредитације, планирамо разговоре о сарадњи с другим научним и образовним институцијама. И, наравно, у духу обележавања осмовековног јубилеја аутокефалије, с радошћу ишчекујемо и припремамо литургијску и академску прославу спомена највећег српског просветитеља Светога Саве - патрона нашег факултета. Али, пре тога, да сви наши студенти, садашњи и свршени, са својим наставницима садашњим, бившим и умировљеним с радошћу дочекамо и прославимо предстојећи празник рођења Исуса Христа. Разговарала: Јелена Чалија "Политика"

Како данас извештава Ортодокс тајмс (енглеско издање сајта romfea), атински архиепископ Јероним и Синод Јеладске цркве упутили су 21.10.2019. официјелно писмо поглавару "ПЦУ" Епифанију Думенку којим званично признају аутокефалију "ПЦУ" и увршћују њног поглавара у диптих литургијског помињања у Грчкој цркви. Даље се навод да је уз архиепископа Јеронима, службени акт потписаало седам од дванаест митрополита, чланова Сталног Синода Грчке цркве. Извор: The document of the recognition of the Church of Greece has arrived in Kyiv ORTHODOXTIMES.COM The recognition of the Church of Greece is now officially in the hands of Metropolitan Epifaniy of Kyiv and all

У Њујорку је, под председавањем првојерарха Руске Заграничне Цркве митрополита источноамеричког и њујоркшког Илариона, 23. септембра 2019. одржано редовно заседање Арехијерејског Синода Руске Заграничне Цркве. На заседању су учествовали архиепископи: берлински и немачки Марко, санфранциски и западноамерички Кирил, монтреалски и канадски Гаврило, чикашки и средњоамерички Петар, као и епископи лондонски и западноевропски Иринеј и менхетенски Николај. Поводом припреме свечаног прослављања 100-годишњице Руске Заграничне Цркве, Архијерејски Синод је потврдио ранију одлуку о одржавању тог Сабора у женском манастиру преп. мученице Јелисавете Фјодоровне у баварском Бухендорфу у јуну 2020. године. Истовремено ће се ова годишњица прославити и у Немачкој епархији. Извор: Инфо-служба СПЦ

Православна Црква већ 2000 година учи да је побачај убиство. Нажалост, овај велики грех често се не препознаје у свету, па ни у неким православним земљама. Борећи се против овог геноцида, Свештени синод Грчке Цркве донео је одлуку да установи Дан Нерођеног детета, који би се обележавао у недељу после Божића. Ова одлука је донета 9. јула 2019. године кад је истакнуто да је донета у циљу да заштити децу, а све у настајању да побољша демократску слику ове земље. Покрет „Пусти ме да живим“, који је поднео иницијативу за ову одлуку, истиче: „Са осећањима радости и захвалности поздрављамо одлуку Свештеног Синода Грчке Цркве да прву недељу после Божића посвети заштити Нерођеног детета ... Наш покрет, веран јеванђељској Речи, проповеда истину да је нерођено дете људско биће, слика Божја ... и настоји да то дете и заштити.“ Према извештају митрополита Игњатија из 2017. године, један од главних чиниоца за нижу стопу наталитета представљају непрестано и систематско омаложавање свештене установе породице, психолошка и интлектуална незрелост друштва, запрепашћујући велики број побачаја у Грчкој, размишљање да се боље живи без деце, омаловажавање материнства и десакрализација друштва. Извор: Српска Православна Црква

Синод Јерусалимске цркве, на заседању 25.7, под председништвом Блажењејшег патријарха Теофила Трећег, укинуо је све канонске мере према ранијем патријарху Иринеју (свргнут 2005), вратио га у епископско достојанство са титулом "бившег патријарха". Ово је урађено и због стања здравља бившег патријарха Иринеја који је у последње време лечен и реанимиран због кардиоваскуларних проблема, срчане аритмије и едема плућа. Архиепископ атински Јероним понудио је адекватно лечење бившег патријарха Иринеја у Герантолошком центру Атинске архиепископије.

Свети Синод (Архијерејски Сабор)Румунске Православне Цркве заседао у среду у синодској сали Патријаршијске резиденције под председавањем патријарха Данила да би се разматрале текуће теме које су биле на дневном реду. Рад је започет доксологијом којом је началствовао епископ богданијски Атанасије, викарни епископ Епархије италијанске Румунске Патријаршије, у капели Светог Георгија Победоносца. На дневном реду Св. Синода биле су литургијски текстови, које је претходно прегледао Митрополитски синод Муртеније и Добруџе. Јутрења, вечерња и акатисти за једанаест светих, од којих су већина дачанског порекла, биће одобрени на заседању овог Синода: Блажени Теоктист (3. септембар) мученик Монтан, презвитер Сингидунума и његова жена Максима (26. март) мученик Дасије (30. новембар) мученик Ермес (31. децембар) мученици Ермил и Стратоник (13. јануар) првомученик Јефрем, Епископ Тамиша (7. март) првомученик Иринеј, Епископ Сирмијума (6. април) мученици Максим, Квинтилијан и Дада Озовска (28. април) мученик Никандар и Марцијан (8. јун) мученик Луп (23. август) мученици ђакон Донат, свештеник Ромул, ђакон Силван и Венуст (21. август) Посета папе Фрање Патријаршији и Националној катедрали такође је била тема дневног реда. Румунски архијереји такође су разговарали о седмом Међународном састанку православне омладине који ће се одржати ове године у Темишвару. Извор: Ромфеа (са енглеског Инфо служба СПЦ)

Синод Васељенске патријаршије одлучио је да уврсти у разматрање захтев неканонске Македонске православне цркве - Охридске Архиепископије и Владе Македоније за решавање статуса те цркве. Синод Васељенске патријаршије одлучио је на последњој седници, одржаној у првој половини маја у Фенеру, у Истанбулу, да уврсти у разматрање захтев неканонске Македонске православне цркве - Охридске Архиепископије и Владе Македоније за решавање статуса те цркве, пише скопска Нова Македонија. О томе да ли то значи да је македонска црква ушла у процедуру за коначно решење статуса, верски аналитичари и црквени званичници имају различите ставове, а заједничко им је мишљење да нема дилеме да ова одлука означава почетак процеса за решавање македонског црквеног питања. Медутим, према њима, за сада, остаје непознато у којој форми и у ком правцу ће бити донесена одлука екуменског патријарха Вартоломеја. Иако се, како се наводи, у изјави Васељенске патријаршије не дају детаљи о разговору о овом питању на седници Синода, стављање ове теме на дневни ред, сматрају аналитичари, значи уводење у процедуру захтева који су патријарху Вартоломеју пре годину дана упућени од македонске цркве и владе. "Између осталог, на састанку се разговарало и о апелационом суду (еклектону) који је поднела Црква у Северној Македонији, која је остаје у расколу", саопштено је на веб страници Васељенске патријаршије. Према речима верског аналитицара Бранка Ђорђевског, овом одлуком Васељенске патријаршије, Македонија је ушла у кључну фазу решавања канонског статуса МПЦ-ОА. "Можда то неће бити одлука одмах, али је сигурно да ће наше питање бити актуелизовано, што се може протумачити као почетак решавања црквеног питања", истиче Ђорђевски. Он каже да треба сачекати да се сазна шта је речено на тој седници Синода Васељенске патријаршије, као и оно што ће се посебно решити. "Веома је важно да Васељенска патријаршија одреди статус цркве. Радна група ће се руководити сопственим интересима. Она жели да ојача своју позицију међу православним црквама", истиче аналитичар. Ђорђевски се, каже, плаши да можда македонска црква неће добити, како каже, "чисту и пуну" аутокефалност, већ оптерећену неким обавезама према Васељенској патријаршији. Нова Македонија примећује да ова одлука патријарха Вартоломеја да се на дневни ред уврсти захтев македонске цркве и владе за признавање њене аутокефалности долази готово истовремено са одржавањем редовне седнице Сабора СПЦ у Београду. Подсећају да је Вартоломеј у недавном интервјуу београдској Политици, није дао конкретне одговоре у вези са захтевом за признавање аутокефалности МЦ, већ је само указао на разлику измеду црквених спорова у Украјини са онима Српске православне цркве са црквом у Македонији и Црној Гори. Медутим, он је такоде нагласио да не намерава да промени Устав Српске православне цркве или њене границе ако не постоје адекватни услови. Руски патријарх Кирил, у међувремену, такоде у интервјуу том београдском дневнику је казао да ова изјава патријарха Вартоломеја значи да он намерава да спроведе "украјински рецепт" у Македонији. Извор: Новости