Претражи Живе Речи Утехе

Братство храма св. Апостола и Јеванђелисте Марка на Ташмајдану, на челу са архимандритом Нектаријем (Ђурићем), позива верујући народ престолног града на богослужења у првој, Чистој седмици Часнога поста. Распоред богослужења је на фотографији уз ову вест. Нека је свима на здравље и спасење! Извор: Радио "Слово љубве"

Са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија у Архиепископији београдско-карловачкој биће одржана предавања током Сиропусне седмице - од 20. до 26. фебруара 2023. године. Тим поводом разговарали смо са професором др Јованом Лазаревићем из Богословије Светога Саве у Београду, који је рекао реч више на ову тему, а у наставку вести се налази и распоред предавања по намесништвима. Разговор са проф. др Јованом Лазаревићем: Прво намесништво У Храму Светог Саве у суботу, 25. фебруара, у 18 часова и 30 минута, на тему „Смисао Великог поста“ говориће ђакон др Владан Таталовић, професор Православног Богословског Факултета у Београду. У цркви Светог Александра Невског, у недељу, 26. фебруара, после свете Литургије, одржаће предавње др Предраг Драгутиновић, професор Православног Богословског Факултета у Београду на тему „У сусрет Великом посту: Лични подвиг и заједница са другим“. Друго намесништво У цркви Светог Марка ђакон Дарко Николић одржаће предавање на тему „Пост као уздизање у меру раста висине Христове“ у четвртак, 23. фебруара, у 18 часова, а у Покровској цркви у недељу, 26. фебруара, после свете Литургије, говориће ђакон др Ђорђе Петровић, професор Богословије Светог Саве у Београду о молитви и посту. Треће намесништво У цркви Свете Тројице у Земуну, у недељу, 26. фебруара, после свете Литургије предавање „Велики пост - преображај нашег живота“ одржаће јереј Бранислав Кеџић, професор Богословије Светог Саве у Београду, а у цркви Светог Георгија на Старој Бежанији, после Вечерњег богослужења, на тему „Свето Писмо Новог Завета у данима Великог поста“ говориће др Јован Лазаревић, професор Богословије Светог Саве у Београду. Четврто намесништво Никола Вилотић, професор Богословије Светог Саве у Београду одржаће предавање на тему „О, Господе Царе, даруј ми да видим грехе своје“, у уторак, 21. фебруара, у 18 часова, у цркви Светог Георгија на Чукарици, а у цркви Светог Луке на Кошутњаку у недељу, 26. фебруара, после свете Литургије, говориће Јован Ракочевић, професор Богословије Светог Саве у Београду, на тему „Света Четрдесетница - духовно путовање“ . Пето намесништво У цркви Светог Пантелејмона у Миријеву, после свете Литургије у недељу, 26. фебруара, говориће ђакон Немања Калем, професор Богословије Светог Саве у Београду, на тему „У сусрет Недељи Православља - Коначна победа Цркве над иконоборством“, док ће у Котежу у цркви Светих апостола Петра и Павла у исто време, дакле - у недељу, 26. фебруара, после свете Литургије на тему „Смисао праштања“ говорити вероучитељ Јовица Драгишић. Извор: Радио "Слово љубве"

Страсна седмица (грчки: Μεγάλη Εβδομάδα - Велика седмица) - Последња седмица Васкршњег поста пре Пасхе - Васкрса, проводила се од најстаријих времена у најстрожем посту. Апостолске установе прописују да се ове седмице употребљавају само хлеб, со и воће, а Велики петак и Велика субота су потпуно без хране. Од давнина се назива Великом седмицом. Будући да се Света четрдесетница завршава у петак, пред Суботу светог и праведног Лазара, Јерусалимска црква је ову суботу прибројавала Великој седмици. Сваки дан ове седмице, назива се у богослужбеним књигама, светим и великим због светих и великих догађаја који су се збили тих дана. Сваки дан има своју тему, а сви заједно се проводе у посту без уља, изузев Великог четвртка који се сматра празничним даном, јер је овога дана установљена Света тајна Евхаристије. Богослужење ових дана изложено је у Посном триоду. Посни триод ову седмицу назива Седмицом спасоносних страдања. Велики понедељак (грчки: Μεγάλη Δευτέρα) - Понедељак Страсне (Страдалне) седмице посвећен је последњим догађајима из земаљског живота Господа Исуса Христа који су предсказани у животу страдалног Јосифа, сина старозаветног патријарха Јакова. Попут Јосифа, кога су браћа из зависти бацила у јаму, а затим га продала да би он касније владао Египтом, и Спаситељ је предат у руке грешника, осуђен, распет и сахрањен, а после Свога Васкрсења влада светом. Поред успомене на Јосифа, старозаветног страдалника, служба овога дана посвећена је и проклетству смокве коју је Спаситељ због њене неплодности осудио да се осуши (Мт 21, 17-22; Мк 11, 19-26), а она је слика јеврејске синагоге која је Спаситеља предала на смрт. Три песме ο целомудреном Јосифу, праобразу Господа Исуса Христа, за службу овога дана написао је Роман Слаткопевац, а остале песме свети Андреј Критски, свети Јован Дамаскин и Косма Мајумски. Велики уторак (грчки: Μεγάλη Τρίτη) - Уторак Страсне (Страдалне) седмице својом службом посвећеном јеванђелском казивању ο десет девојака учи Хришћане да буду увек спремни, попут пет мудрих девојака да Христа, небеског Женика, дочекају и сретну, не само целомудреношћу, већ и добрим делима (јелејем, који се спомиње у одељку који се чита тог дана на Пређеосвећеној Литургији), јер за спасење није довољна само девственост већ и дела хришћанског милосрђа. Поред ове приче, читају се још и друге две: ο талантима и ο Страшном Суду. Песме за службу овога дана написали су Роман Слаткопевац, Косма Мајумски и свети Андреј Критски. Велика среда (грчки Μεγάλη Τετάρτη) - Богослужбене химне овога дана говоре ο жени грешници која је миром помазала Исуса Христа (Лк 7, 36-50). На Велику среду престаје се са служењем Пређеосвећене Литургије као и са читањем молитве светог Јефрема Сирина коју прате велики поклони. Велики четвртак (грчки: Μεγάλη Πέμπτη) - Четвртак Страсне (Страдалне) седмице, у својој служби сећа се свештеног омивања ногу Aпостола од стране Спаситеља, Тајне вечере, односно установљења Свете тајне Евхаристије и натприродне молитве и предаје Господа Исуса Христа у руке грешника. Оплакујући почетак Господњих страдања, Црква се у исто време мистично радује поводом установљења Свете Евхаристије - тајне Христовог Тела и Крви, тајне Светог Причешћа. Од изречених речи: "Ово чините у мој спомен..." (Лк 22, 19; 1 Кор 11, 24), па до данас, Света Евхаристија служи се на свим Православним престолима докле Господ поново не дође. У току вечере, Господ је открио издајство једног од својих ученика, а потом је са својим ученицима отишао у Гетсимански врт, где је својом личном молитвом указао да је молитва за време невоља, страдања и искушења највећа снага за подношење свих животних потешкоћа, па и телесне смрти. На Литургији Великог четвртка освећује се, по потреби, Свето миро у саборним храмовима у седиштима аутокефалних цркава, чије је варење почело на Велики понедељак. На овој Литургији такође се освећују и припремају причасни дарови за болеснике, који се на часним трпезама чувају преко целе године. Уместо херувимске песме, причасне и песме "Да исполњатсја.." пева се део молитве пред Причешће: "Вечери твојеја тајнија.." Увече се држи велико бденије и чита се Дванаест страсних Јеванђеља, у којима су описана страдања Господња. За успомену на омивање ногу од стране Спаситеља, у саборним храмовима појединих цркава и данас се врши чин омивања ногу после одслужене архијерејске Литургије светог Василија Великог, нарочито у Јерусалиму. У Српској Православној цркви, овај чин се вршио већ у првој половини четрнаестог века, као што се види из Типика српског архиепископа Никодима. У Карловачкој Митрополији обновио га је Митрополит Павле Ненадовић. Велики петак (грчки: Μεγάλη Παρασκευή) - Петак Страсне (Страдалне) седмице је дан крсног страдања Господњег. На тај дан, Црква се сећа догађаја који су непосредно претходили Распећу; почевши од извођења Исуса Христа пред суд Понтија Пилата, неуспелог покушаја да Га оптуже, па до гласног викања јудејског народа: "Распни Га!"; ношења крста кроз град, на путу према Голготи; разапињања и праштања џелатима речима: "Оче, опрости им, јер не знају шта раде"; умирања, скидања са крста, помазивања миром, повијања Тела платном и полагања у гроб; постављања страже да чува гроб да неко не украде Тело Господње. Тог дана Литургија се не служи, изузев ако би Благовести пале на тај дан, а не служи се зато што се на Литургији приноси Богу бескрвна жртва, а на тај дан је Исус Христос принео сам себе на жртву. У богослужењима Великог петка спомиње се хватање Господа Исуса Христа, суд јеврејских старешина и римског проконзула Понтија Пилата над Њим, крсна страдања, смрт и скидање са крста. Сама богослужења тог дана састоје се из: јутрења - на коме се чита Дванаест страсних (страдалних) Јеванђеља (ово јутрење се обично служи увече на Велики четвртак), царских часова и вечерња, тј. опело Христово, са изношењем плаштанице. После вечерње, поје се мало повечерје са каноном ο распећу Господњем, такозвани Плач Пресвете Богородице, чији је аутор Симеон Логотет из X века. Овога дана предвиђен је најстрожи пост. Велика субота (грчки: Μεγάλο Σάββατο) - Овај дан посвећен је успомени на погреб Господа Исуса Христа и Његов силазак у Ад. Присуство Христово у гробу је Телом, а духом је био у Аду, а у исто време је на престолу био са Оцем и Духом, самим тим што је Он свеприсутни Бог, неодвојив од друга два лица Свете Тројице. То је она субота у коју је Господ Исус Христос показао да је дошао крај старом веку који је био обележен светковањем суботњег дана, и отпочео нови век у коме се светкује дан Његовог Васкрсења, дан есхате, дан који сви Хришћани жељно очекују - Други Христов долазак. Јутрење Велике суботе у новије време не служи се рано изјутра, већ на Велики петак увече. Пред Христовим гробом, уз кађење и држање свећа, врши се слика Христовог погреба. Уз читање целог 118/119 Псалма певају се статије - стихови у којима се слави умрли Спаситељ као Васкрсење и Живот и изражава бол, жалост и туга Пресвете Богородице. Све је ово подељено на три статије. У канону Велике суботе, чије су песме написали Марко Идрунтски (од прве до четврте) и Косма Мајумски (од шесте па до краја), док је ирмосе прве четири песме писала монахиња Касија (810), слави се победа Христова над смрћу и први пут се сазнаје да је овај шабат, ова благословена субота у којој Спаситељ лежи мртав, преблагословена субота. У њој је Спаситељ уснуо, уз Његово обећање да ће Васкрснути у трећи дан. При крају јутрења, плаштаница се носи три пута око храма, а после њеног поновног полагања у гроб, чита се пред њом Језекиљево пророштво ο васкрсењу мртвих (Јез 37,1-14), Апостол и Јеванђеље. Великосуботном Литургијом светог Василија Великог почиње Васкрсење. Све до читања Апостола, свештеник служи ову Литургију у црној одежди, а потом облачи белу, јер су се у току ове Литургије крштавали оглашени, који су се током целог Васкршњег поста припремали уздржавањем од хране, молитвама и поукама за крштење, које се увек врши у белим одеждама. Једино на овој Литургији, Јеванђеље се не чита са амвона или са царских двери, већ на Христовом гробу, јер је Анђео на гробу Господњем објавио мироносицама вест ο Христовом Васкрсењу. Велика субота је једина субота у години када се пост састоји у сухоједењу. Страсна Јеванђеља (грчки: Δώδεκα Ευαγγελίων - Дванаест Јеванђеља) - Ова јеванђеља излажу садржину страдања Христових - зато се и зову страсна; у питању су Христове страсти, то јест страдања. Има 12 страсних Јеванђеља према броју сати ноћи. Одломци ο Христовом страдању узети из сва четири Јеванђеља и распоређени за читање, а између одломака иду антифони - песме које за овај празник имају велику садржајну сличност с текстовима Јеванђеља. Читају се на јутрењу Великог петка, и она, заједно са антифонима који се певају, треба да верне мотивишу да целу ноћ проведу у молитви - како би се усличили Апостолима, који су са својим Учитељем провели ноћ у Гетсиманском врту. Припев који претходи и следи читању Јеванђеља, није редован, него посебан и садржајно је сагласан и дану и текстовима ο страдању Христовом; он гласи: "Слава дуготрпљењу Твоме, Господе". Њихов избор и употреба за овај дан потиче из раних векова. Свети Јован Златоусти говори ο њима као одређеном појму и пракси за Велики петак, односно Велики четвртак навече. Извор: Информативна служба СПЦ

Мада је светилиште Богородице од Извора настало још у V или VI веку, то јест у време владавине ромејских царева Лава I (457-474), односно Јустинијана (527-565), служба (у литургичком смислу) посвећена култу који се ту неговао и обновљењу првобитног храма Мајке Божије, настаје у доба Палеолога, у првим деценијама XIV века. Писац службе и других сродних текстова у славу вишевековних чудотворних исцељења Богородичине цркве од Извора (τής Θεοτόκου τής Πηγής) који брзо попримају богослужбену употребу, је византијски историчар и песник Нићифор Калист Ксантопул између 1308. и 1320. године. Такође, почетком XIV века и Манојло Филес саставља бројне епиграме у част исцељења у Богородичином светилишту. Од тога времена грчки, а касније руски Цветни триоди (Пентикостари) бележе да се празник Богородице Живопријемног (тачније него Живоносног) источника (Ζωοδόχος πηγή) прославља на Источни петак, петак Светле седмице. Овде треба напоменути да се епитет источни не односи на страну света, већ на источник као извор. Истраживачи нису регистровали да је ова служба нашла место у српскословенским цветним триодима, али се она ипак налази у Пентикостару (руске редакције) који данас употребљава наша Црква. У наслову синаксара се истиче да је овај празник посвећен „пресветој госпођи владичици Богородици Живопријемном источнику“. Даље се бележи да се тога дана празнује обновљење храма Богородице званог Живоносни источник и да се чини памјат чуда која су се догодила. Санаксар садржи и податке о оснивању светилишта и царевима који су га обнављали, најчешће из захвалности због излечења. Како су поменути многи владари, јасно је да је двор био блиско везан за обитељ овог светилишта. У култним списима Нићифора Калиста Ксантопула дат је опис храма Богородице од Извора обновљеног у његово доба. Црква је, каже Калист, била правоугаоног облика, окружена са четири портика. Крипта је представљала најважнији део храма и у њу су водила два степеништа са по двадесет пет степеника. У крипти се налазио чудотворни извор чија је вода отицала у један мермерни четвртасти базен. Зидови цркве били су осликани фрескама. Храм је имао три параклиса, посвећена Богородици, светом Евстатију и светој Ани. Оснивање храма Богородице Извора живота објашњава једна легенда и један историјски извор. Када је будући византијски цар Лав Трачанин дошао као обичан војник у Константинопољ, у мочварама испред Златних врата сусрео је слепог човека који је замолио да га поведе и напоји. Док је Лав тражио воду зачуо је глас који му казује где се она налази и да њом треба слепоме да опере очи. Глас му је прорекао да ће постати цар и да на том месту треба да подигне цркву у којој ће људи моћи да нађу оздрављење. Лав је послушао и слепац је прогледао, а он сам је доцније заиста поста цар. Када је ступио на престо, у близини извора је саградио велелепну цркву. Да је подизање храма у време Лава I легенда, показује Јустинијанов хроничар Прокопије, који заснивање овог светилишта приписује своме заштитнику: „А њој (Богородици) подигао је други храм на месту званом Извор (Πηγή). Онде се налази густа кипарисова шума, луг у свежим пољима пуним цвећа, врт који доноси дивне плодове, извор који тихо жубори својим благим током питке воде, све особито пригодно за светилиште. Такав је простор око светилишта; а сам храм се не може лако описати достојним речима, нити оцртати у мислима, нити се шаптавим говором може о њему причати. Биће довољно рећи само толико да лепотом и величином надмашује већину храмова“ (О грађевинама). Најпрецизнији податак о датовању изградње манастира Ζωοδόχος πηγή пружа нам византијски историчар Гергије Кедрон (XI-XII век). Он тврди да је Јустинијан саградио манастир у 33. години своје владавине, дакле 559-560. године. Многобројна чуда која су се збила од времена оснивања светилишта до обнове у доба Андроника II Палеолога наведена су у очуваним писаним изворима. Непознати писац из времена Константина VII Порфирогенита (средина X века) побројао је 47 чуда што су се догодила од подизања па до X века. Током латинске власти у Цариграду, вода са извора престала је да буде чудотворна, што се наставило и током владавине Михаила VIII Палеолога који је водио унионистичку политику према западној Цркви. А за време Андроника II Палеолог који је одбацио политику уједињења Цркава, Богородица је показала своју наклоност тиме што је повратила чудотворну моћ воде у светилишту. Мада се ово Богородичино култно место налазило изван цариградских зидина, поред њега је била палата царева који су ту долазили са свечаном свитом. Најчешће се то догађало на Вазнесење Господње. Цар би на Спасовдан, како сведочи Константин VII Порфирогенит (913-959) у свом спису о церемонијама на двору, стизао у атријум да би потом у припрати сачекао патријарха. Њих двојица би свечано ушли у цркву, наставили до амвона и царских двери, да би затим ушли у олтар и учествовали у богослужењу (Литургији). Цар би поставио своје дарове на Часну трпезу, изашао из храма и попео се у катихумену, где се налазила мала просторија коју је користио после Литургије. За време свечаног обеда представници Зелених и Плавих (политичке групације у Цариграду) налазили су се у атријуму, а молитвени искази током литије која би потпом уследила прослављали су најпре Богородицу па Вазнесење. Сачуван је и писани извор да је василевс Нићифор II Фока (963-969) провео Спасовдан у цркви од Извора. Лав Ђакон (друга половина X века), говорећи о побуни што је избила на Спасовдан 967. године, наводи да је по обичају цар био у храму изван градских зидина званом Извор, посвећеном Богородици. Јован Скилица (друга половина XI века), говорећи о истом догађају, помиње прославу Вазнесења на Извору. Ово понавља и Георгије Кедрон. Јован Зонара (прва половина XII столећа) истиче да је по старом обичају на један од Господњих празника василевс био у светом храму од Извора. Када је празник Богородице Живоносног Источника формално установљен, изгледа да је он петог дана Светле недеље врло свечано прослављан у главној царској палати у граду. То би био почетак ширења култа Богородице од Извора изван самог светилишта поред цариградских зидина. Главни посредник биће, изгледа, Велика лавра на Светој Гори, јер је манастир Богородице Ζωοδόχος πηγή четрдесетих година XIV века постао метох овог атонског манастира. До свих ових података најлакше се долази преко текстова који се односе на тумачење врло познате и распрострањене иконографске представе Богородице типа Живоносни источник, која је настала под утицајем светилишта Мајке Божије од Извора поред константинопољских зидина. Према најновијим истраживањима Татјане Стародубцев (Култ Богородице Ζωοδόχος πηγή и његов одјек у сликарству у доба Палеолога, Зограф 33 /2009/), напознатијим представама Богородице овог типа сматрају се фреске у припрати цркве Афендико у Мистри (између 1313. и1322), у акросолијуму гроба деспота Димитрија у нартексу цариградске Хоре (око 1340), у припратама храмова Светог арханђела Михаила у Леснову (1349) и Вазнесења у Раваници (око 1387), на западном зиду цркве Успења у Волотову код Новгорода (1363-1390) и у олтару југоисточног параклиса храма Светих Теодора у Мистри (око 1400). Без обзира што се служба Богородици Извору живота није нашла у српским богослужбеним књигама средњег века, ликовна представа овог врло значајног Богородичиног култа има репрезентативне одјеке у живопису тако угледних манастира као што су Лесново и Раваница. Извор: Ризница литургијског богословља и живота

О великој (страдалној) недељи и богослужењима која се савршавају у овим данима, разговарамо са катихетом Браниславом Илићем. Звучни запис разговора Интервју у целости можете прочитати ОВДЕ Извор: Ризница литургијског богословља и живота

Пета седмица Свете и Велике Четрдесетнице посвећена је великој дивној подвижници и угодници Божјој, преподобној и богоносној матери нашој Марији Египћанки. Ову пету недељу Великог поста красе прекрасне богослужбене особедности које су садржане у такозваном Првом и Другом бденију. Управо о наведеним богослужењима и њиховим особеностима разговарали смо са нашим гостом катихетом Браниславом Илићем у специјалној емисији серијала Богослужбене особености Великих празникâ. Емисију водила: Драгана Машић. Извор: Радио Беседа

Његово Преосвештенство Епископ бачки господин др Иринеј је служио чин опела на Васкрсни уторак, 21. априла 2020. године, на сеоском гробљу у Госпођинцима, над телом уснулог слуге Божјег Станислава Остојића, сина протојереја-ставрофора Милана Остојића. Владици су саслуживали свештеници и ђакони Епархије бачке. Звучни запис беседе После једномесечне борбе са вирусом корона, Станислав Остојић, стоматолог из Новог Сада, упокојио се у Господу на Велику суботу, 18. априла, у новосадској болници. Нека је вечан спомен честитоме Станиславу и да га Васкрсли Господ, Син Божји, настани у рају сладости, а породици да подари утеху и крепост. Извор: Инфо-служба Епархије бачке

Ђакон мр Бошко Савић, професор Богословије Светога Саве у Београду, осветљавајући тему ове емисије, најпре подсећа, уз детаљна појашњења, на протекле седмице Часнога поста. Посебан нагласак ђакон Бошко је ставио на Страдалну седмицу, приближавајући нам пут добровољног страдања Господа Исуса Христа и Његово славно Васкрсење и победу над смрћу. Звучни запис разговора Извор: Радио Слово љубве

Протојереј мр Јован Милановић, в.д. ректора Богословије Светога Арсенија Сремца у Сремским Карловцима, за слушаоце Радија "Слово љубве" АЕМ припремио је излагање о Типику Страсне седмице. Звучни запис разговора Извор: Радио Слово љубве

Грчка Црква потврђује своје поверење у државу, али наглашава и потребу да се ипоштује свештенички чин и богослужење. За време заседања Свештеног Синода у сталном саставу архиеписком Јероним упутио је позив да се свим црквама дозволи да обављају службе у периоду од 11. априла па надаље, без ограничења за неопходне услове за телевизијску, радијску или Интернет покривеност, али са истим ограничењима која важе за број присутних. „Уколико држава ублажи мере, онда би, наравно, било дозвољено да присуствује и више људи“. Тренутно је дозвољено да се савршавају службе пред камерама, под условом да постоји телевизијска, радио или Интернет покривеност. Архиепископ атински је нагласио да на службама укупан број појаца не прелази два, а укупан број физички присутних особа није већи од пет, са изузетком митрополијских цркава свештених митрополија где укупан број физички присутних не би превазилазио десет. Сви присутни треба да се, на свој образ, изјасне да немају никакве симптоме и да ће се понашати у складу са успостављеним заштитним мерама. Поред тога, Архиепископ тражи од митрополита, помоћника епископа и титуларних архијереја, као и генералног директора Централне финансијске службе (ЕКИО) Грчке Цркве, да за месеце април и мај 2020. уступе половину своје нето зараде да би се одмах купили вентилатори за специјалне болнице за вирус короне. Током састанка, који је одржан путем видео-конференције, Архиеписком атински је нагласио да „са осећајем одговорности потврђујемо своје поверење у државу, што је последица чврстих односа између двеју институција однегованих током претходних деценија, али и у светлу одговорног става који показују држава, политичке и црквене установе у тренутној здравственој кризи“. Међутим, он јасно ставља до знања да је, према догматском учењу Православне Цркве, „сврха живота у Христу да се сједини са Исусом Христом и да то оствари још у свету. У том контексту, Црква позива све у тајинствено јединство духовним учешћем у заједничком Путиру живота, то јест у Телу и Крви Господа нашег Исуса Христа, непрестаним савршавањем Свете Тајне Причешћа. “ Он напомиње да ће сходно његовим предлозима „Света Тајна Причешћа и даље бити раздељивана народу, не доводећи у питање законитост и регуларност ове службе према постојећем закону државе и цркве“. Такође ће звона цркава звонити према распореду сваке митрополије и позивати вернике да учествују у заједничкој молитви из својих домова. Дозвољено је, такође, обављати последовања у манастирима иза затворених капија, уз учешће само чланова сваког монашког братства тог свештеног манастира. На гробљима свештеницима је дозвољено обављање помена на молбу родбине упокојеног, док ће само два рођака моћи да присуствују служби. Генерални директорат Централне финансијске службе (ЕКИО) Цркве Грчке такође се обавезује да ће издвојити максимални могући износ новца за куповину опреме и другог здравственог материјала потребног за специјалне болнице за пандемију, грчку војску и безбедоносне снаге те земље. Поред тога, Грчка Црква у сарадњи са невладином организацијом „Апостоли“ свештене Атинске Архиепископије ставља на располагање држави своје клинике и парохијску мрежну инфраструктуру широм земље. Извор: Инфо-служба СПЦ

Пета седмица Свете и Велике Четрдесетнице посвећена је великој дивној подвижници и угодници Божјој, преподобној и богоносној матери нашој Марији Египћанки. Ову пету недељу Великог поста красе прекрасне богослужбене особедности које су садржане у такозваном Првом и Другом бденију. Управо о наведеним богослужењима и њиховим особеностима разговарали смо са нашим гостом катихетом Браниславом Илићем у специјалној емисији серијала Богослужбене особености Великих празникâ. Емисију водила: Драгана Машић. Извор: Радио Беседа

Предавача је лепим речима хришћанске љубави и добродошлице најавио протонамесник Миле Мајкић, парох футошки. У свом предавању катихета Бранислав ставио је посебан нагласак на богослужбени живот свештеног периода Свете четрдесетнице, подсетивши да су хришћани дубоко подвижничка и богослужбена бића. Посебна пажња посвећена је Литургији Пређеосвећених дарова која је центар великопосних богослужења, и како је предавач нагласио, која представља један особити дар Цркве у овим пречасним данима. Завршавајући своје предавање катихета Бранислав се осврнуо и на богослужбене особености и химнографију недеље Православља. На крају предавања, сабране је очинским речима поздравио протопрезвитер Жељко Тешић, настојатељ Световрачевског храма, који је предавачу заблагодарио на поучном, садржајном, јасном и надахнутом предавању. Извор: Радио Беседа

Браћо и оци! Мирјанин, када крене да гради велику и лепу кућу, нема покоја ни дању ни ноћу, труди се, трчи и трпи лишавања све док не заврши градњу. Он је тако усрдан и брижан, да његов ум и све мисли његове бивају заузети само тиме да кров испадне леп и раскошан, и да све остало буде тако украшено и сређено, да би свако пожелио да има такву кућу. И ако би неко почео да обуздава таквог брижног неимара, већма би га повредио. Шта овим хоћу да кажем вашој љубави, браћо честита? С обзиром да сваки од нас за своју душу не гради кућу пропадљиву, од камена и дрвета, него кућу небеску, нетрулежну и вечну, која се зида од врлине и дарова Светог Духа, реците ми онда, зар ћемо ми бити мање вредни и више лени од оних који граде пропадљиве куће? Нећемо ли велики губитак претрпети због тога? Тим пре што кућа трулежна прима плотске људе, а када се смени много власника, и сама стари и руши се; духовна, пак, кућа, грађена од врлина, прима Светог Духа, као што и Апостол говори: ви сте храм Божији, и Дух Свети живи у вама (1 Кор. 3:16). И када наступи време да напустимо овај свет, наше духовно (благо) кренуће за нама на небеса, и биће тамо вечно. Почетак сазидања врлина је страх Божији, јер Божанствено Писмо говори: почетак мудрости је страх Господњи (Пс. 110:10). А затим четири велике врлине: мудрост, храброст, целомудрије, праведност, и остале са њима, које се сједињују и сазидавају савезом љубави, и израстају у свети храм Господа. Правимо стога, браћо, такву обитељ и украшавајмо је врлинама, да бисмо стекли у себи Духа Светога и развеселили свете ангеле и да бисмо и људима донели корист својим врлинама. А пошто је и уздржавање, у којем се сада подвизавамо, једна од великих врлина, уздајмо славу Богу, Који нас је удостојио да свршимо једно поприште свете седмице. Лица наша су се изменила и побледела, али зато сијају благодаћу уздржавања. Од жучи која се појавила услед поста, у устима је нашим горчина, али душе наше су се насладиле надом и благодаћу спасења. Јер душа и плот по природи ратују једна против друге, и када једно јача, друго слаби. Према томе, браћо, радујмо се што смо боље од то двоје учинили јачим. Може неко да пита: „Узимати храну једном на дан – није ли то нарушавање савршенства уздржавања?“ Не. Тога се не требамо бојати, јер да је тако, не би нам Христос наредио у молитви „Оче наш“ да молимо за потребну храну сваког дана, не би доносио вране пророку Илији, као и божанственом Павлу Тивејском сваки дан храну; ни Антоније Велики не би сматрао да је боље да се сваки дан једе по мало, него да се буде у посту по три, четири, седам дана. А ја мислим да је за то разлог следеће: тело наше од дневног труда изнемаже и слаби, и Бог, стварајући нас, тако га је устројио, да се оно свакодневном храном поткрепљује, како бисмо могли да извршавамо заповести Божије, и да се човек не раслаби, као што бива са онима који посте по два и три дана; они не могу вршити ни честе метаније, нити могу да упражњавају како је заповеђено читање и псалмопеније, нити могу да исправно извршавају остале службе и обавезе; да и не говоримо о ономе што је изнад тога. Према томе, узимање хране сваког дана, према правилу и чину који указасмо, није дело несавршених, него и већма савршених; уосталом, све што су код нас установили божанствени оци јест добро и богољубиво. О, када би нам Господ даровао и мало више здравља и снаге душевне и телесне, да служимо Богу Живом и Истинитом и да очекујемо последњи дан узвраћања, у који вам желим да са свима од века светим просијате попут сунца, добивши у наслеђе Небеско Царство, у Христу Исусу Господу нашем, Којем приличи слава и моћ са Оцем и Светим Духом, сада и увек, и у векове векова. Амин. Извор: Ризница литургијског богословља и живота

Фотогалерија са Литургије Светог Василија Великог на Свети и Велики четвртак: Читање дванаест страсних Еванђеља - Велико бденије: Свети и Велики петак у манастиру: Света и Велика субота у буковској обитељи:

Иконография Страстной Седмицы На Страстной седмице Церковь вспоминает последние дни земной жизни Спасителя: Его деяния и беседы с учениками, установление Таинства Евхаристии, предательство Иуды, заключение Господа под стражу, Его страдания и уничижение, распятие, смерть и погребение. Великий Понедельник. Проклятие смоковницы. Печская патриархия. XIV в. Великий Понедельник. Проклятие смоковницы. Книжная миниатюра из арабского Евангелия XVII в. Великий Вторник. Притча о десяти девах. VI в. Миниатюра Евангелия из Россано. Музей в Россано, Италия Великий Вторник. Притча о десяти девах. Современная греческая фреска Великий Вторник. Притча о злых виноградарях. Книжная миниатюра XI в. Великая Среда. Предательство Иуды. Автор: Дуччо ди Буонисенья, XIII в. Великий Четверг. Умовение ног апостолов. Роспись церкви Панагии Асину в Никитари, Кипр. 1105 г. Великий Четверг. Умовение ног апостолов. Нач. XIV в, фреска монастыря Ватопед, Афон Великий Четверг. Господь объясняет смысл умовения ног апостолов. Нач. XIV в, фреска монастыря Ватопед, Афон Великий Четверг. Тайная Вечеря. Нач. XIV в, фреска монастыря Ватопед, Афон Великий Четверг. Тайная Вечеря. Икона монастыря Ватопед, Афон Великий Четверг. Тайная Вечеря. Мозаика собора св. Марка, Венеция Великий Четверг. Причащение апостолов. Фреска монастыря Ставроникита, Афон Великий Четверг. Причащение апостолов. Фреска в соборе Сретения Владимирской иконы Божией Матери. Сретенский монастырь, Москва Великий Четверг. Причащение апостолов. VI в. Миниатюра Евангелия из Россано. Музей в Россано, Италия Великий Четверг. Причащение апостолов. Фреска в соборе Сретения Владимирской иконы Божией Матери. Сретенский монастырь, Москва Великий Четверг. Моление о Чаше. Мозаика собора св. Марка, Венеция Великая Пятница. Моление о Чаше. Нач. XIV в, фреска монастыря Ватопед, Афон Великая Пятница. Иуда приводит стражников ко Христу. Армянская книжная миниатюра XIII в. Великая Пятница. Поцелуй Иуды. Византийская книжная миниатюра Великая Пятница. Поцелуй Иуды. Нач. XIV в, фреска монастыря Ватопед, Афон Великая Пятница. Поцелуй Иуды. Пещерная церковь, Каппадокия. XI в. Великая Пятница. Христос на допросе у Анны. Фреска Старо-Нагорично, Македония. XII-XIV в. Великая Пятница. Христос на допросе у первосвященника Каиафы. Фреска Старо-Нагорично, Македония. XII-XIV в. Великая Пятница. Христос перед Пилатом. VI в. Миниатюра Евангелия из Россано. Музей в Россано, Италия Великая Пятница. Христос перед Пилатом. Фреска работы Феофана Критского, монастырь Ставроникита, Афон Великая Пятница. Христос перед Иродом. Фреска Старо-Нагорично, Македония. XII-XIV в. Великая Пятница. Иудеи требуют смерти Христу: «Да будет распят!». VI в. Миниатюра Евангелия из Россано. Музей в Россано, Италия Великая Пятница. Уничижение Христа. Фреска Старо-Нагорично, Македония. XII-XIV в. Великая Пятница. Смерть Иуды. Капитель церкви св. Лазаря, Франция. XII в. Великая Пятница. Крестный путь Спасителя. Слоновая кость. Британский музей. 420-430 гг. Великая Пятница. Симон Киринейский помогает Господу нести Крест. Кипрская фреска Великая Пятница. Господь шествует на страдания. Фреска монастыря Ставроникита, Афон Великая Пятница. Восхождение на Крест. Нач. XIV в, фреска монастыря Ватопед, Афон Великая Пятница. Пригвождение ко Кресту. Фреска монастыря Дионисиат, Афон Великая Пятница. Распятие Христа и гибель Иуды. Слоновая кость. Британский музей. 420-430 гг. Великая Пятница. Распятие, VIII в, Синай Великая Пятница. Распятие. Пещерная церковь, Каппадокия. XI в. Великая Пятница. Распятие. Фреска церкви св.Николая в Прилепе, Македония. XII-XIII в. Великая Пятница. Распятие. Мозаика монастыря Осиас Лукас Великая Пятница. Смерть Христа. Фреска монастыря Высокие Дечаны, Сербия. XIV в. Великая Пятница. Снятие со Креста. Армянская книжная миниатюра XIII в. Великая Пятница. Снятие со Креста. Фреска монастыря Дионисиат, Афон. Сер. XVI в. Великая Пятница. Снятие со Креста. Книжная миниатюра Великая Пятница. Оплакивание Христа. Фреска монастыря Дионисиат, Афон. Сер. XVI в. Великая Пятница. Опла?

Извор: Радио Беседа

ИЗВОР: Радио Беседа / Ризница литургијског богословља и живота Фото: Ризница литургијског богословља и живота