Претражи Живе Речи Утехе

Marina Abramović na putu da postane počasni akademik SANU, dobila glasove za drugi krug LAT.RT.RS Do kraja meseca svih osam odeljenja SANU moraju da završe prvi krug glasanja za nove članove Put do SANU popločan svinjskim kostima: Čime je Marina Abramović zaslužila da bude akademik LAT.RT.RS Umetnicu performansa za članstvo u instituciji najznačajnijih srpskih intelektualaca predložio je Mrđan Bajić

Ranković: Irineja bačkog za akademika SANU U „Glasu Crkve“, izdavačkoj ustanovi Eparhije Šabačke u Šapcu, predstavljena je nova knjiga protođakona dr Ljubomira Rankovića – „Šabačka crkva“. Reč je o reprezentativnoj i luksuznoj monografiji o crkvi mučenici, koja je tokom svoje dvovekovne istorije više puta rušena i obnavljana, deleći tako sudbinu svoga naroda i grada Šapca. Ponedjeljak, 04.11.2019. „Šabačka crkva kroz svoju istoriju bila je pijemont duhovnosti i kulture, akademije i univerzitet, „Grad na gori“, istakao je dr Ranković i dodao: „U šabačkoj crkvi je tron najuglednijih srpskih episkopa, među kojima je sedam akademika i na desetine književnih stvaralaca koji pronose slavu šabačkog hrama širom otadžbine i sveta. Trojica šabačkih episkopa postali su poglavari Srpske pravoslavne crkve: mitropoliti Mihailo i Inokentije i patrijarh Dimitrije, prvi poglavar obnovljene Srpske patrijaršije 1920. godine. Mnogi među njima bili su najučeniji ljudi svog vremena, veliki besednici, teolozi i pisci značajnih dela, zbog čega su kao ugledni stvaraoci primani u najvišu naučnu ustanovu Srpsku kraljevsku akademiju naučnika i umetnika“. Upitan da za kaže za RTV BN da li je duhovno stvaralaštvo posustalo među višom i nižom srpskom jerarhijom danas, i da li je to razlog što među članovima SANU danas nema ni jednog episkopa ni sveštenika, protođakon Ranković je odgovorio: -Želim da istaknem da Srpska crkva danas ima veliki broj vrlo obrazovanih teologa svih generacija. Neki od njih spadaju u najuglednije teologe pravoslavlja i celog hrišćanskog sveta. Zbilja, deluje zbunjujuće da SANU nije obratila pažnju na tu činjenicu. Kao da se zaboravlja da se termin teologija pojavljuje u dubokoj starini kod filosofa Platona koji u svom znamenitom delu „Država“, teologiju određuje „kao produbljivanje onoga u šta se veruje“, dok Aristotel u filosofskom spisu „Metafizika“ teologiju naziva „prvom filosofijom“, naukom o apsolutnom biću, „prvom pokretaču“, neprouzrokovanom. Odsustvo teologije u SANU obostrani je hendikep“. Na naše pitanje ko bi, po njegovom mišljenju, od teologa iz Pravoslavne crkve u Republici Srbiji bio najzaslužniji da bude primljen u „hram besmrtnika“, Ranković je bez dvoumljenja odgovorio: „Na prvom mestu Irinej Bulović, episkop bački. Ovih dana izašlo je kapitalno delo ovog vladike: Tajna razlikovanja Božanske suštine i energije u Svetoj Trojici po svetom Marku Efeskom Evgeniku. Na promociji na Sajmu knjiga ove godine u Beogradu o knjizi su govorili najugledniji episkopi i teolozi Srpske crkve, mitropoliti Amfilohije i Porfirije i episkop David, jednodušno ističući da je ovo najdublja i najbolja studija o svetitelju i teologu o kome je, za proteklih pet vekova, širom pravoslavnoga i hrišćanskog sveta, na Istoku i Zapadu, napisano na desetine studija i teoloških rasprava. Značajan osmovekovni jubilej srpske crkvene samostalnosti, po Rankovićevim rečima, „ prilika je da se ovaj višedecenijski propust ispravi, vladika Irinej, manje-više poznat je našoj najširoj kulturnoj i crkvenoj javnosti kao vrlo obrazovan teolog, erudita i poliglota, pisac i prevodilac“. Vladičinim prijemom u Akademiju bile bio na dobitku dve najveće i najznačajnije nacionalne kulturne i duhovne ustanove srpskog naroda, SANU i Srpska pravoslavna crkva. Tim činom odalo bi se priznanje brojnim duhovnim i kulturnim pregaocima među srpskim sveštenstvom, koji su bili požrtvovani čuvari i nosioci pismenosti, kulture i prosvete kroz tamu vekova, od Svetog Save do danas -istakao protođakon dr Ranković. (BN)https://www.rtvbn.com/3970852/rankovic-irineja-backog-za-akademika-sanu?fbclid=IwAR2gGXKsa9D0BlW753b_KXEcF5d0rn4iaArSbMS2VCdgyukA5BJYx3CJLqs

Шта се дешава са САНУ?

На дан празновања Светог Јустина Ћелијског, у четвртак, 14. јуна 2018. године, Његово Преосвештенство Епископ новосадски и бачки г. Иринеј примио је чланове Српске академије наука и уметности у Светоархангелском манастиру у Ковиљу. Представници САНУ посетили су спомен-обележје на кући академика Лазе Костића у Ковиљу и споменик палим српским добровољцима у Првом светском рату. -ФОТОГАЛЕРИЈА- У Светоархангелском манастиру у Ковиљу, Његово Преосвештенство Епископ новосадски и бачки г. Иринеј и архимандрит Исихије, настојатељ манастира и изабрани Епископ мохачки, дочекали су чланове САНУ, предвођене председником ове институције академиком Владимиром С. Костићем. Добродошлицу, пријатан и духовно користан боравак у манастиру, пожелео је владика Иринеј, који је истакао радост да, на иницијативу Академије наука, долази Академија у походе једној светињи, што, како Епископ бачки истиче, није уобичајено нигде у Европи. То је показивање, схватање односа између вере и знања, Цркве и науке, хришћанства и научног истраживања. Сами знамо да је деценијама била таква тенденција да се сматрало да је вера, као пут сазнања, неприхватљива за науку и научнике. И обрнуто. И једно и друго је била заблуда која није потпуно нестала ни код нас, ни у свету уопште. Сазнање да је вера компатибилна, усагласива и природно одређена да буде у сарадњи са науком и научницима, и обрнуто, то је вековно историјско искуство. Нити је могућно бавити се теологијом без икаквих научних претпоставки, нити је могућно ограничити наше знање само на неко емпиријско знање, казао је владика Иринеј у гостопримници манастира у Ковиљу. Такође, Епископ бачки је навео да је следећа година прилика да се САНУ и Српска Православна Црква заједнички ангажују поводом прославе осам векова аутокефалије Српске Цркве. Сами епископи или теолози нису довољни нити могу да објасне све аспекте тог величанственог и пресудног догађаја за нашу историју. Карловачка митрополија је неговала укупни живот српског народа у туђинској империји, одржала га и омогућила уједињење српског народа. И то је једна од значајних годишњица. Ове године прослављамо годишњицу присаједињења Бачке, Барање, Срема и Баната Србији. Имамо много повода и разлога за сталну и трајну узајамну сарадњу, са свом свешћу о различитим путевима сазнања, али са једним заједничким циљем и усмерењем, објаснио је владика Иринеј. У свом обраћању, академик Владимир Костић је рекао да чланови Српске академије наука и уметности нису данас случајно посетили манастир у Ковиљу. Као и Српска Православна Црква, и ми покушавамо да трагамо за нечим што се зове нормалност. Трагање за нормалношћу, трагање за вредностима. Не постоји ни старија ни заслужнија институција у овом нашем народу од Српске Православне Цркве. Српска Црква је залога нашег континуитета. Било је историјских периода када овај народ, сем своје Цркве, није могао да нађе ниједно друго уточиште сем тих манастирских дворишта. Да бисмо опстали морамо да знамо ко смо, одакле потичемо. Није више у питању да ли је неко верник или неверник, ради се о вредностима које заједно делимо, рекао је председник САНУ. Господин Петар Ђурђев, директор Историјског архива Града Новог Сада, казао је да је Светоархангелски манастир у Ковиљу успео да изроди велики број људи који су задужили српски народ, и то не само на пољу духовности и молитве, већ и на пољу културе и науке. Манастирска слава је био највећи догађај који се дешавао у Шајкашкој. Десет до петнаест хиљада људи се овде окупљало, и у оно старо време то је било место где су се договарали послови, женидбе, то је био центар духовног окупљања и окрепљења, нарочито у време страдања и ратова, истакао је директор Историјског архива Града Новог Сада. После поздравних беседа, Епископ Иринеј и академик Костић су разменили пригодне дарове. Чанови хора Светоархангелског манастира у Ковиљу, на челу са диригентом јерођаконом Јеротејем, отпојали су неколико композиција. Чланови Српске академије наука и уметности су посетили главну цркву Светоархангелског манастира, потом параклис Светих Отаца Атонских, радионицу свећа и погон за производњу ракије. Отац Исихије је упознао присутне са фрескописањем храма сазиданог 1740. године. Иконостас је радио Аксентије Мародић, суботички сликар. У току је осликавање манастирске цркве, ради се фреско-сликарство, по древној техници на свежем малтеру, навео је изабрани Епископ мохачки. Непосредно пре доласка у Светоархангелски манастир, код спомен-обележја на кући Лазе Костића, српског књижевника рођеног 1841. године у Ковиљу, чланове САНУ са историјатом насеља у Бачкој је упознао г. Петар Ђурђев. Отац Лазе Костића је био шајкашки капетан, Петар Костић, који је своју ратну славу извојевао у току 1848. године, у чувеној бици на Велики петак, која се одиграла између Мошорина и Вилова, када је био доведен у питање опстанак српског народа на овим просторима. Лазин отац је добио задатак да чува положаје код Вилова. Он је тако ушао у анале војне славе. С обзиром на то да је био шајкашки капетан, мало је времена проводио кући, тако да је Лаза Костић одрастао код свога ујака и код своје тетке. Та кућа се налазила овде где сад стојимо, у породици Јовановић. Лаза је ту имао прелепо детињство, рекао је г. Ђурђев. Грађани Доњег и Горњег Ковиља су поставили ову плочу 1923. године, у знак сећања на великог новинара, правника, писца, који се родио у Ковиљу. Недалеко од храма у Ковиљу и куће у којој је Лаза Костић одрастао, налази се и споменик палим солунским добровољцима, односно жртвама које је Ковиљ дао у борби за национално ослобођење и уједињење, борцима који су погинули на Кајмакчалану. Директор Историјског архива Града Новог Сада је навео да је Ковиљ дао немалу жртву, уз објашњење да је 48 људи погинуло као добровољци у Првом светском рату, на страни српске војске. У Ковиљу је увек негована национална свест, српски језик и духовност, зато нас и не чуди да се најзначајнији манастир Епархије бачке, односно како ми овде поносно кажемо Шајкашки Хиландар, развијао управо овде и постао један од најзнаменитијих манастира у Карловачкој митрополији, додао је г. Ђурђев. Српска академија наука и уметности је највиша научна и уметничка установа у Републици Србији, која у оквиру својих задатака, мисије и циљева развија науку и подстиче уметничку делатност. Извор: Епархија бачка View full Странице

Српска академија наука и уметности (САНУ) приредила је свечани пријем на којем су уручене новчане награде ученицима средњих школа из Србије који су током 2017. године освојили награде на светским такмичењима. Извор: Телевизија Храм View full Странице