Претражи Живе Речи Утехе

Његово блаженство Патријарх румунски господин Данило богослужио је 3. марта 2024. године у Патријаршијској капели Светог великомученика Григорија. Његово блаженство је објаснио симболику параболе о повратку изгубљеног сина, истакавши да је „ова парабола икона Тајне покајања, тајне исповести или помирења човека са Богом“. „Парабола о блудном сину показује суштину божанске љубави, суштину смерне и милосрдне родитељске љубави коју открива Исус Христос, познајући Оца Небеског, Он је вечни Син Оца Небеског, управо да би показао свету скромну и милостиву љубав Пресвете Тројице.“ Јеванђеље у овој параболи представља оца који је имао два сина, од којих најмлађи жели да доживи слободу отуђењем од родитељског дома и тражи свој удео у богатству. Отац нуди млађем сину оно што је тражио, а кроз ово „видимо да Бог поштује човекову слободу, не задржава га на силу“. Далека земља у којој је младић трошио своје богатство „је облик израза слободе као отуђења и удаљавања човека од Бога, од Очевог дома. Далека земља је недефинисана земља, земља тзв. слободе у којој се човек пројављује не само како мисли него посебно како се осећа“, истакао је Патријарх Данило. Након расипања свог богатства, земљу у којој је младић проводио задесила је велика глад која га је навела да ради као чувар стада свиња, што је у то време био понижавајући посао. Сиромаштво у коме је живео навело је расипног сина да „дође себи”. Другим речима, грешни живот га је избацио из чула, све је трошио неразумно, само за чулне насладе. Сада је достигао границу свог постојања”. Велика глад изазвала је промену у његовом ставу која означава почетак покајања. „Грех извлачи човека из његове Богом благословене природе, али га покајање доводи до понизнијег и реалнијег начина размишљања“, нагласио је Патријарх румунски. „Подижући себе, ићи ћу код оца!“, ово подизање није само физичког или просторног поретка, већ је то подизање из стања грешности у стање праведности.“ Син се вратио оцу који га је дочекао раширених руку не размишљајући о томе да је своје богатство потрошио у гресима: „Бог зна и мисли и намере грешног човека када жели да се врати Богу, призна своје грехе и замоли за опроштај“. Отац је загрлио сина јер се „сажалио на њега, видевши у каквом је стању његов син који је отишао у далеку земљу, потрошио све и дошао до границе свог постојања“. „Милосрдна љубав је већа од правде. По правди, требало је да траже од њега да појасни како је потрошио богатство које му је дао“. Да би прославио синов повратак, отац наређује да му се да први мантил, прстен на прсту, ципеле и да се угојено теле закоље за гозбу. Свети оци Цркве су тумачили ове очеве гестове на следећи начин: прва одежда подсећа на крсну одежду која се, на жалост, прља, мрља, губи светлост и лепоту, али се покајањем обнавља“. „Прстен означава поновно увођење овог отуђеног сина и његово поновно увођење у непрекинуту, несмањену, непоколебљиву љубав. Обућа на ногама значи помоћ коју даје благодат Духа Светога у борби против искушења која долазе од демона и страсти, а угојено теле је симбол причешћа. Милосрдна љубав Божија већа је од Његове правде. „Најстарији син се наљутио и замерио оцу што је са таквом радошћу и весељем примио свог раскалашног, забавног и неуредног сина. По добијању блудног сина, објашњава блаженопочивши отац Патријарх, отац се труди да укроти овог старијег сина који је био праведан, послушан, вредан, али завидан. „Бог се радује свакој души која се може опоравити, која се може подићи из стања грешности и може се упутити на свој начин размишљања и живљења који је обнављање живота кроз тајну покајања“, закључио је отац Патријарх Данило. Извор:СПЦ

Његово Преосвештенство Епископ будимски и администратор темишварски г. Лукијан састао се 29. септембра 2021. године у Патријаршији у Букурешту са Његовим Блаженством Патријархом румунским г. Данилом. У пратњи Његовог Преосвештенства били су архијерејски заменик Епархије темишварске протојереј-стсврофор др Маринко Марков и јеромонах Варнава (Кнежевић), секретар Епархије будимске. Том приликом владика Лукијан је тражио и добио благослов патријарха Данила за служење помена пострадалим српским војницима у Првом светском рату на Добруџи. Патријарх Данило и владика Лукијан су разменили мишљења о савременим изазовима са којима је Православна Црква данас суочена, а посебно у контексту пандемије вируса. Такође, Преосвећени г. Лукијан је честитао годишњицу патријарашке службе Његовом Блаженству г. Данилу. Извор: Епархија будимска

Патријарх Данило је на празник Благовести (по новом кал.) одслужио Божанску литургију у капели Светог Ђорђа своје патријаршијске резиденције у Букурешту. После проповеди Патријарх је одслужио Акатист Пресветој Богородици и прочитао посебну молитву . „Ова молитва је веома корисна, нарочито у овом времену када се сви суочавају са пандемијом, овом пошашћу, тим невидљивим непријатељем који жање људске животе и изазива страх код свих људи широм света“, рекао је 25. марта Румунски патријарх. Блажењејши је истакао да се ових дана и месеци треба више молити Пресветој Дјеви Мариј да нас заштити, „јер има мајчинско срце“. „Она је заштитница деце, родитеља, сестара и монаха и монахиња у манастирима. Она је заштитница сиромашних, болесних, тужних, ожалошћених. (...) Она је смирена љубав за оне које нико више не воли, за оне који су заборављени, маргинализовани, сами, напуштени.“ „Мајка Божја може нам бити од велике помоћи ако је замолимо за подршку посебно у ово време искушења, јер има мајчинско срце. Има милосрдну и саосећајну љубав према свим људима. Она је хитра помоћница. Она је од велике помоћи када тражимо Њену помоћ чврстом вером и смиравањем.“ На крају се румунски патријарх Данило у молитвама сетио свих који су заражени новим вирусом корона: „Помолимо се Мајци Божјој да оснажи све који су у болести, да умудри све онима који нису болесни да избегнуту болест, да помогне свим лекарима и свем медицинском особљу које се брине о болеснима, да помогне свима онима који чине дела милосрђа помажући старим, сиромашним, усамљеним и онима који бодре друге.“ Извор: Инфо-служба СПЦ

Старац Арсеније (Боца), можда румунски најомиљенији старец 20. века, предложен је да буде прибројан Сабору светих Румунске Православне Цркве. Митрополитански савет Трансилванијске митрополије усвојио је предлог да старец Арсеније буде канонизован, а дала га је нарочита митрополитска богословска комисија. Ова комисија се састала први пут 16. априла 2016. и све од тада подробно испитала Арсенијев живот, учење и подвижнички живот. Митрополит Сибина и Трансилваније Лаврентије је изјавио да оцу Арсенију није потребан чин канонизовања као такав, јер постоји толико много знакова да га је Бог изабрао међу праведнима, али да је нама потребна помоћ и ходатајство тога богоизабраног. Отац Арсеније се упокојио 1989. године и у комунистичко време био велики духовни отац. Данас хиљаде верника чине годишња поклоњења у Присловском манастиру у Силваш де Сусу, а његове фотографије се шире као нека врста благослова. Извор: Инфо служба СПЦ

Румунски Митрополит Андреј из Клужа, са којим је Митрополит Амфилохије служио Свету архијерејску литургију зимус у Будимпешти, ових дана је на путовању на коме, са групом од око педесет свештеника, монаха, монахиња и вјерника, посјећује светиње Србије, Црне Горе и Далмације. Данас су посјетили Цетињски манастир и Митрополију црногорско-приморску. Поклонили су се светињама и Митрополит Амфилохије их је дочекао у просторијама Митрополије. Разговарали су о братским односима наше двије помјесне Цркве, о мисији православне Цркве, о односима Цркве и државе у Румунији и у Црној Гори. Са благословом, наставили су своје пропутовање ка Дубровнику, гдје ће по благослову Владике Димитрија и служити Свету литургију у недјељу 28. јула. Извор: Митрополија црногорско-приморска

„Свети Стефан Велики није био само бранитељ Молдавије, већ и свега хришћанства. Он је рекао 1475. године: ‘Ако Молдавија падне, ова вратница хришћанства, цело хришћанство биће у опасности’.“ Патријарх је истакао и његову одбрану хришћанске вере од турских претњи, што му је донело епитет „бранитељ вере и Христа“. Чин освећења је одржан у капели Светог Георгија у патријарховој резиденцији у Букурешту у присуству игумана манастира Путне. Изглед, размере и материјал коришћен за реконструкцију круне изабран је према изображењима њега за његовог живота на фрескама, као и на Четворојеванђељу из 1473. године и на његовом заветном приказу у Воронецу 1488. године. Круна је изграђена у Букурешту у сарадњи са знаменитим историчарима и стручњацима за хералдику и средњовековну уметност. Круна је постављена на гроб Светог Стефана у манастиру Путни поводом празника Успења Пресвете Богородице (по н.кал.) којој је овај манастир посвећен. Иначе, круна ће заувек бити изложена у музеју овог манастира заједно са мачем (реплика), крстом (1503.г.), кадионицом (1470.г.), рипидон (1427) и другим предметима који припадају Светом Стефану Великом. Извор: Српска Православна Црква

Наиме, прошле 2017. године, у периоду од 27. септембра до 1. октобра, у Јашију је одржан Први фестивал византијске музике. Поред хорова, ансамбала и група које негују у свом изразу богато музичко наслеђе Византије-из Румуније, Грчке, Либана и САД, запажено учешће на фестивалу је имао и Хор појаца и ученикâ Школе црквеног појања Свети Јован Дамаскин при Црквеној општини новосадској, предвођен хоровођом јерођаконом Јеротејем Ковиљцем и архимандритом Исихијем, игуманом свештеног општежића Светоархангелског манастира у Ковиљу, који су и певали на отварању. Фестивал ће се одржати и ове године, те је за потребе најаве објављен и интервју са оцем архимандритом Исихијем, изабраним Епископом мохачким. Поуке.орг фото и видео: Doxologia.ro