Претражи Живе Речи Утехе

За неке људе је то вештина, изворни таленат, свакодневница, нешто неисцрпно. Кажу да жене, због своје природе, имају склоност ка гунђању, док мушкарци имају природну одбојност према њој. Гунђање је, чак и ако то неки не желе да прихвате, заједничка карактеристика и мушкараца и жена. У појединим случајевима, код мушкараца је овај таленат толико снажан да превазилази и онај код жена… Чак и када неко мисли да не постоји разлог да се жали, у неком тренутку живота ће гунђати, чак и да то не схвата! Погледајмо мало око себе: Смета нам време које нагло доноси врућину, али и зима која је тешка. Сметају и околности на послу, храна која је пресољена, аутобус који касни, цене намирница која непрестано расту, вишак килограма који добијамо током празника. Гунђамо због многих породичних обавеза и напора, због брачног друга који нам товари кућне послове, не помаже у њима, због деце која непрекидно нешто траже. Постоји ли уопште на овој земљи човек који никада није гунђао, баш ни једном? Сетимо се свих оних тренутака у свом животу када су ствари ишле, можда чак не ни лоше, већ само не баш онако како смо ми замислили. Гунђање је било прва, лакомислена реакција!

Његова Све-Светост Архиепископ Цариграда – Новога Рима и Васељенски патријарх Вартоломеј упутио је Божићну посланицу Пунини Цркве уз благодат, милост и мир од Спаситеља Христа рођеног у Витлејему. У посланици се иначе каже: „Речи „Христос се роди“ чују се, нажалост, у свету пуном насиља, погубног сукобљавања, друштвене неједнакости и презирања основних људских права. Идуће, 2018. године навршава се 70 година од усвајања Универзалне декларације о људским правима, која је, после страшног искуства и разарања у Другом светском рату, пројавила заједничке племените идеале које сви народи и земље морају непорециво поштовати. Међутим, и ова Декларација даље се не поштује, разне злоупотребе и надмена погрешна тумачења поткопавају њено поштовање и остваривање. Ми се и даље нити учимо од историје, нити хоћемо да се учимо. Трагично искуство насиља и обезвређивања људске личности, нити прокламовани идеали спречавају друге агресије и ратове, величање моћи и израбљивање једни других. Нити су доминација технологије, изванредна научна остварења и економски напредак донели правду у друштву и мир који толико желимо. Уместо тога, у наше доба повлађивање богатству и глобализација разарају друштвену кохезију и хармонију. Црква не може игнорисати претње људској личности. „Нема ништа тако свето као што је људско биће чију природу дели сам Бог“ (Свети Никола Кавасила). Боримо се за људско достојанство, за заштиту човекове слободе и правде, знајући добро да “истински мир долази од Бога“ (Свети Јован Златоуст), да трансцендентна тајна Овоплаћења Божанске Речи и дар човековог обожења пројављују истину о слободи и божанској судбини човечанства. У Цркви имамо искуство слободе Христом, у Христу и са Христом. А на самом врхунцу ове слободе налази се љубав која „не тражи своје“ (1 Кор 13,5), већ потиче „од чистог срца“ (1 Тим 1,5)... Слобода у Христу је увек усмерена на свога ближњег, увек има на уму другога, увек говори истину у љубави. Задатак верника није да истиче своја права, него да „се држи и испуњава Христова права“ у смиреном и благодарном духу...“ Извор: Српска Православна Црква View full Странице