Претражи Живе Речи Утехе

Јерусалимска патријаршија је дубоко забринута због утицаја руско-украјинског сукоба не само на православни хришћански свет, већ на глобалну хришћанску заједницу. Његово блаженство Патријарх јерусалимски Теофил изразио је забринутост током састанка са папом Фрањом у Риму у петак, 29. септембра. и као Мајка Цркава, из које су настале све касније Цркве, Јерусалимска патријаршија је „предузела значајан корак ка подстицању дијалога и помирења у текућем сукобу између Русије и Украјине“, саопштено је из Патријаршије. Патријарх Теофило је у свом обраћању папи рекао: Као Мајка свих Цркава, православна патријаршија у Јерусалиму има посебну бригу за јединство хришћана уопште, а посебно за православне Цркве широм света. Конфликт који траје између Русије и Украјине и претња раскола у телу православне Цркве, представљају дубок бол и тешкоћу не само за православне хришћане, већ за цео хришћански свет и за све људе добре воље. У нашем животу и сведочењу у Светој земљи, ми непрестано тражимо помирење и мир. Током векова смо схватили да је истински дијалог једини пут до ефикасног помирења и трајног мира, и то је била наша стална посвећеност. У том духу и свесности Јерусалимска патријаршија пружа руку и улаже напор за наше сестре и браћу у Украјини и Русији, да посредујемо и учинимо све што можемо да започнемо дијалог који може довести до окончања страдања и на исцељења унутар православне породице. Овај посао неће бити лак. Поделе које су се дешавале деценијама су дубоке. Требаће времена да се залече ране сукоба. А поверење, једном сломљено, тешко је вратити. Али Јерусалимска патријаршија, која је саграђена на искупитељској крви Господа Исуса Христа, све то разуме. Наш живот кроз генерације кован је у истом лонцу. Христос је мир наш, који обоје састави у једно, и развали плот који је растављао, непријатељство, тијелом својијем, Закон заповијести наукама укинувши; да из овога начини собом једнога новог човјека, чинећи мир; И да помири с Богом обоје у једном тијелу крстом, убивши непријатељство на њему. (Еф. 14-16). Путовање у дијалогу ка помирењу је наша духовна мисија, а то је наша жеља за Цркву и народ Украјине и Русије. Спремни смо на било који начин да помогнемо да се оконча сукоб и патња. https://mitropolija.com/2023/10/06/jerusalimska-patrijarsija-putovanje-u-dijalogu-ka-pomirenju-nasa-duhovna-misija-i-zelja-za-crkvu-i-narode-ukrajine-i-rusije/

На празник Преображења Господњег, 19. августа 2021. године, Дечји хор Црквене општине новосадске, предвођен протопрезвитером Миодрагом Шипком, архијерејским намесником новосадским првим, отпочео је поклоничко путовање светињама Епархије бачке. Повезана вест: Смотра дечјих хорова у Суботици Првог дана путовања посетили су манастир Светог Стефана у Сомбору, где су појали на светој Литургији, после чега су обишли храм Светог великомученика Георгија у Сомбору и били дочекани у просторијама Црквене општине сомборске. После гостољубивог пријема и трпезе љубави, деца су обишла знаменитости града Сомбора, међу којима и зграду Бачко-бодрошке жупаније и Српску читаоницу „Лаза Костић“, у којој је била отворена изложба слика Саве Стојкова. О сомборској културној баштини говорио је господин Владо Ђурковић. Другог дана путовања, деца су посетила храм Успења Пресвете Богородице на Водици крај Суботице, где су уживали у природи, дружењу и песми, а љубазношћу презвитера Илије Анђелића, пароха суботичког, и његове породице, приређена им је трпеза љубави. Ходочасно путовање настављено је обалом реке Тисе, дубоко у равници Панонске низије, ка самој граници наше земље са суседном Мађарском, до храма Преображења Господњег у Хоргошу, о којем је говорио протонамесник Бошко Симић. Градња православног храма у Хоргошу започела је 1934. године, а већ 1936. године, богомоља је саграђена и започела је свој богослужбени живот. Чланови Дечјег хора Црквене општине новосадске посетилили су и цркву Преноса моштију светог Николе у Мартоношу, која је уједно и најстарија светиња Епархије бачке, сазидана 1600. године. О овој велелепној светињи надахнуто је говорио наш домаћин протопрезвитер Јовица Мојсиловић. Због радова на реконструкцији храма и безбедности деце, није било прилике да се посети храм Светог архангела Михаила у Кањижи. У целој кањишкој општини данас има око сто двадесет српских домова. Према црквеним књигама, последње крштење српског детета које је живело у Мартоношу је било 1975. године. Млади одлазе за бољим животом, деце је све мање. Ова мала места деле судбину свих мањих места у нашој земљи. Статистика је неумољива, али нада живи са човеком, како сведочи и чврсто верује отац Јовица. Поклоници из Новог Сада су се затим упутили до Суботице, где су у храму Светог Вазнесења Господњег узели активног учешћа на манифестацији Богородичини дани, у оквиру Смотре дечјих црквених хорова. Смотру је отворио протопрезвитер Душан Ђукић, архијерејски намесник суботички, а Богородици у част певали су чланови новосадског, сомборског и суботичког Дечјег хора, предвођени својим диригентима Милицом Грубишић, Владом Ђурковићем и Исидором Аном Стамболић. Програм је завршен извођењем заједничке композиције свих учесника овогодишње смотре. Духовно оснажени, чланови Дечјег хора Црквене општине новосадске вратили су се својим домовима, радујући се новим путовањима и поклоњењима светињама. Извор: Инфо-служба Епархије бачке

Посетите линк и погледајте 3D виртуелно путовање до Храма Гроба Христовог у Јерусалиму ЛИНК

Сам Господ је постио 40 дана у пустињи, сви апостоли и милиони и милиони хришћана кроз вјекове путем поста су Богу и своме спасењу угодили, па се ово наше покољење укључује у тај златни низ хришћанства, рекао је, између осталог, протојереј мр Предраг Шћепановић у интервјуу за дневни лист Дан. У наставку можете прочитати комплетан интeрвју. *Зашто се уопште пости, и зашто је тако битан баш Васкршњи пост у односу на друге постове током године, ако се тако може рећи? Сваки пост је путовање ка циљу нашег живота, а то је побједа над смрћу. Васкрсењем Христовим се десила смрт смрти. Парадоксално, смрт је умрла на Крсту Христовом. Питаће се неко: Ако је Христос Васкрсао и побиједио смрт, зашто људи и даље умиру ? По ријечима Светог Макарија Египатског, да не бисмо живјели вјечно у страстима и гријесима, морамо сви проћи кроз понижење смрти. Ако не постимо, као да кажемо Богу све је то лијепо што си ти Боже постио и мучио се за људе, што си био разапет и васкрсао, али то нема везе са мном и са мојим свакодневним животом. Управо кад постимо, ми попут дјевојке која се уљепшава за први сусрет са момком или за свадбено весеље или момак за први састанак са девојком, ми кажемо Богу, тебе највише волим, Ти си ми на првом мјесту, Ти си мој Бог, мој највећи и најбољи пријатељ. Сам Господ је постио 40 дана у пустињи, сви апостоли и милиони и милиони хришћана кроз вјекове путем поста су Богу и своме спасењу угодили, па се ово наше покољење укључује у тај златни низ хришћанства. Света Црква нас припрема да што достојније дочекамо празник над празницима и радост над радостима – Васкрс. *Што најчешће превиђају они који одлуче да посте? Да ли би можда више пажње требали да обрате на чињеницу – назив сваке седмице овог поста – да ли им то може бити (духовни) путоказ на што треба да обрате пажњу? Најчешће заборављају да је прво Бог нама опростио, а да смо и ми дужни једни другима да опросте. Без опраштања, чак и да ништа не једемо, тај пост неће имати значаја пред Богом. Треба да се исповиједимо и да се покајемо. Покајање је преумљење, промјена философије живота, преокрет од зла ка добру, од мржње ка љубави, од смрти ка вјечном животу. Најчешће се превиђа да пост није сам по себи циљ, него средство за постизања циља. Циљ је Свето Причешће-сједињење Бога и човјека. Човјек са своје стране треба све да учини да кроз пост, покајање, исповијест што достојније, а са свијешћу да никад нисмо достојни. *Колико често из вида изгубимо духовну компоненту поста у односу на тјелесну (и тако се можда више примичемо онима који су осудили Христа)? Што урадити да нам се то не деси, и што када нам се деси? Тјелесни пост освежава тијело и чисти га од токсина и отрова који у нама оставља мрсна храна и која често пута у људима изазива разне болести, од лакших до најтежих, и претпоставља души. Црква нас позива : Браћо постећи тијелом, постимо и душом. Прави пост је да се удаљимо од зла, да утишамо гњев, обуздамо језик, да побиједимо страсти, да не осуђујемо ближње, да их не оговарамо и осуђујемо, да не живимо у прељуби и блуду и др.гријесима. Пост је заповједио сам Спаситељ као најмоћније оружје против ђавола, рекавши у Светом Писму да се „овај род изгони само постом и молитвом“. Једино су пост и молитва два крила која нас од блатњаве земље дижу у Небо пред Владику свих свјетова. Велики или Часни пост уочи Васкрса траје 7 недеља и његов циљ је да успостави равнотежу душе и тијела, да се тијело покори души и да слабећи тјелесна задовољства у нама расте духовни човек пун љубави према Богу и ближњем. Пост је путовање ка радости Васкрсења, радости које неће бити краја. *Колико је током поста битно ићи на литургије, активно учествовати у животу Цркве, у том заједничарењу? Бог нас сваке недеље и Литургије позива на свадбу и свадбено весеље, али се нажалост не одазивају сви правдајући се пречим и неодложним обавезама. Тек са Васкрсењем из мртвих, Богочовјек Исус Христос је посвједочио да је он заиста Бог и Син Божији. До Васкрсења Спаситељ је учио о вјечном животу али је Васкрсењем показао да је он заиста Живот вјечни. Да није Васкрсења, Христос би био први и последњи хришћанин који је умро на крсту, а са њим би умрло и Његово дјело и учење.Све на овом свијету би умрло, нестало би са лица земље и из човјековог памћења да није Васкрсења Христовог. Јер само жива, а не мртва личност, може дјеловати имати утицај на људе и људску историју. *У посљедње вријеме често наилазимо на телевизијске прилоге, новинске чланке, изјаве којекавих гуруа здравог живота, који тумаче пост – хришћански само у домену физичког-тјелесног, и у зависности од става спрам Цркве, или га осуђују или га стављају у раван неког медицинског феномена. Што рећи на такве изјаве? Свако износи пред људе оно што сам зна. Црква има миленијумско искуство и њена наука је потврђена временом, али и сијањем многих светитеља кроз вјекове, који својим нетрулежним тијелима потврђују да је Христос Васкрсао и да се наш живот не завршава са два метра гроба. Зар нам мошти Светог Василија Острошког, чуда и мир који зрачи са његовог светог тијела, не потврђују да Бог није Бог мртвих, него живих. У ери рационализма, људи заборављају да је пост најмоћније средство против болести, не само тијела, него , ако хоћете, на првом мјесту душе, јер се душа лијечи од гријеха, а помоћу Светог Причешћа који је Лијек бесмртности и од вјечне смрти. *Како је ипак чињеница да с обзиром на здравствено стање оног ко пости, ипак постоје нека одступања, молим Вас да их наведете, и појасните што се у том случају ради? Црква као духовна мајка кроз вјековно искуство посједује знање о слабости појединих узрасти, како духовних, тако и тјелесних дозвољава разрешење, тј. ублажавање поста за болеснике, труднице, дојиље, дјецу, оне који раде тешке физичке послове и др. Њима се умањује или ублажава тјелесни пост, али се појачава духовни пост : молитва, поклони, читање Псалтира и др. Богоугодних књига. Једном ријечју, не тражи се подједнако од свих да се у свему придржавају правила поста, са истом снагом. Најважније је да волимо Бога и ближње, да држимо Десет Божијих заповијести које је Бог дао Мојсију који је претходно постио да би што чистији примио заповијест од Бога на Синају. Само преко поста, Мојсије се усудио да разговара са Богом. *На крају, као видљив знак поста, приступа се причешћу. Како му приступити, физички и диховно – психички? Пост, молитва, покајање и исповијест озачавају да вјерник живи са Богом и по Богу, а тај живот је и позив на небеску свадбу на чијој трпези се (на Светој Литургији) приноси сам Христос и даје нам своје Тијело и Крв. Најважније да схватимо да никада нијесмо достојни Светог Причешћа, али да бивамо удостојени по љубави Божијој и позиву у Светој Литургији који чује сваки вјерник „Узмите, једите, ово је тијело моје“. Дужни смо по ријечима Светог Јеванђеља да опростима једни другима, и да са мржњом у срцу и души не приступамо Христу, који је са Крста опростио онима који су га разапели : „Оче , опрости им јер не знају шта раде“. *Како новонастала ситуација с корона вирусом утиче на богослужења и како се вјерници понашају : да ли љубе икону, како се исповиједају и причешћују? Наша Света Црква се држи препорука здраствених институција и редуковала је све активности (одложила литије,часове вјеронауке и предавања) и на тај начин показује одговоран однос према свим људима и здрављу ближњега свог. Свака епидемија, долази по Божијем допуштењу и само ће молитвом и постом бити превазиђено. Препорука је да људи у својим домовима, кроз пост и молитву се што достојније припреме за Васкрс , празник над празницима. Не желећи да ових дана, када нам је свима потребан мир , улазим у полемике око причешћивања једном кашиком, која је вјековна пракса Цркве, под пуном свештеничком одговорношћу изјављујем да се кроз вјековно искуство Цркве, у доба куга, колера и шпањолке нико није заразио, напротив, многи су оздравили и душом и тијелом. Причешћу људи приступају по својој вољи, а први који би се евентуално заразили, кроз вјекове би били свештеници и њихова дјеца. Извор: Митрополија црногорско-приморска

Са благословом Преосвећеног Епископа зворничко-тузланске г. Фотија, великим гостопримством и хришћанском љубављу братске Цркве у Румунији и Митрополије молдавско-буковинске, благословом тамошњег Високопреосвећеног Митрополита г. Теофана из Јашија и финансијском подршком Мисијског фонда Епархије зворничко-тузланске у сарадњи са организацијом „World Vision”, (која је организационо и финансијски највише допринијела пројекту) група од дванаест свештеника и вероучитеља из Епархије зворничко-тузланске кренула је на студијско путовање Румунској Православној Цркви од 26. до 31. маја 2019. године године. World Vision БиХ и World Vision Румуније заједно са Мисијским фондом Епархије зворничко-тузланске, на чијем челу је презвитер Синиша Шаренац, организовали су шестодневно студијско-поклоничко путовање светињама и школама Православне Румуније. Циљ путовања је био посета светим местима, као и обилазак и упознавање метода рада Православних црквених гимназија и богословија и мисија и рад Румунске Цркве на ширењу Христове науке, а све са жељом да се спроведе међусобна сарадња на разним пројектима, као и размјена просветно образованог искуства међу свештеницима и вероучитељима две братске Цркве. Извор: Инфо-служба СПЦ

Ходочасници из Епархије бачке боравили су у дводневној посети Косову и Метохији – светој српској земљи – 18. и 19. маја 2019. године. -ФОТОГАЛЕРИЈА- На дан када Српска Православна Црква слави спомен на Пренос моштију Светог Саве, у недељу, 19. маја 2019. године, предвођени протонамесником Милорадом Мировићем, парохом при Светоуспенском храму у Новом Саду, поклоници из Новог Сада и околине посетили су манастир Светих Архангела код Призрена. Литургију је служио отац Милорад, а саслуживао је архимандрит Михаило, игуман манастира. По прочитаном одељку из Јеванђеља, парох новосадски истакао је да је Цркву Божју немогуће разрушити и да она опстаје и упркос многим нападима и недаћама. Све што је зидано на крајеугаоном камену – Христу, све што је зидано од Светога Саве на томе камену, то остаје и то ће васкрснути. Зато не треба да тугујемо. Једина је туга ако живимо без Христа. Са Христом је све могуће, навео је отац Милорад. По завршетку Литургије, за манастирском трпезом, отац Михаило је позвао госте да буду као апостоли и да се на тај начин изборе са свакодневним искушењима. Протонамесник Милорад Мировић захвалио је игуману и братству манастира код Призрена на срдачном и надасве топлом дочеку. Госпођа Оливера Радић, професор српског језика у Гимназији у Ораховцу и новинар, направила је кратак интервју са оцем Милорадом, са којим је разговарала о важности доласка у Стару Србију, о благослову и Косовском Завету, као и о многим другим темама. Извор: Радио Беседа

Чланови хора при Светоуспенском храму у Новом Саду, Антифон, посетили су 17. и 18. новембра 2018. године манастире Тавну и Ловницу, цркву Успења Пресвете Богородице у Чајничу и цркву Светог цара Лазара и косовских мученика у Андрићграду. -ФОТОГАЛЕРИЈА- У недељу, на празник светих преподобномученика Галактиона и Епистиме, хор Антифон је узео молитвеног учешћа у светој Литургији у цркви Успења Пресвете Богородице у Чајничу. Светом Литургијом је началствовао парох чајнички јереј Дамјан Радовић, уз саслужење протојереја Жељка Латиновића, настојатеља Светоуспенског храма у Новом Саду и ђаконâ Младена Максимовића, Срђана Пјевца и Александра Билића. Братство храма у коме се чува чудотворна икона Пресвете Богородице Чајничке Краснице, Чајничани, као обитељи манастирâ Тавне и Ловнице исказали су искрену хришћанску љубав и срдачно дочекали госте из Епархије бачке. Путовање је организовала Служба за поклоничка путовања Епархије бачке Светињама у походе. Извор: Радио Беседа

Извор: Радио Беседа

Свакако најдрагоценије је било непосредно упознавање са радом Јеврејске општине у Београду кроз сусрет са рабином г. Исаком Асиелом и кроз посету Београдској синагоги „Сукат Шалом” и Јеврејском историјском музеју. Исто тако вредно је било и упознавање са радом Исламске заједнице кроз посету Бајракли џамији и Факултету исламских наука, као и кроз сусрет са муфтијом нишким Елдином еф. Ашћерићем, муфтијом мачванско-подрињским Мехмедалијом еф. Велијем и главним имамом Бајракли џамије Раманаданом еф. Мехмедијем. Гостопримством и посвећеношћу домаћина на овом путовању, а на опште задовољство свих вероучитеља циљеви овог пројекта су постигнути. Протојереј мр Игор Ивковић Извор: Епархија тимочка

Поклоничко путовање код Светог Нектарија на Егину од 21-26. јуна 2018. године, још веома мало места. Пријавите се што пре..

Након ручка, о. Бранко је прочитао молебан за путешествујуће ,а епископ Кирило је даривао све поклонике иконицама Светог Николаја Мирликијског, пожелевши им срећан пут. По доласку у Републику Грчку посећене су најпре знаменитости града Атине, заједно са црквама и манастирима Грчке престонице, а затим су се поклоници упутили ка Метеорима. Након посете манастиру Светог Првомученика и Архиђакона Стефана и поклоњењу моштима Светог Великомученика Харалампија, чија се света глава чува управо у овој обитељи која постоји још од 11. века, посећен је и манастир Велики Метеори , а током овог обиласка верници су се могли ближе упознати са подробностима монашког живота у овом опшежитељном манастиру, обичајима, као и уметничким знаменитостима које се у њему чувају. Следећег дана посећена је црква Светог Великомученика Димитрија у Солуну, а верници су након поклоњења његовим Мироточивим моштима, учествовали у Светој Литургији, која се свакодневно служи у овом катедралном храму. Након посете граду Солуну у коме је проповедао Свети Апостол Павле, група се упутила ка острву Крит, где су се задржали неколико дана, посетивши притом цркву Светог Апостола Тита у граду Ираклиону у којој се чувају мошти овог великог Светитеља и ученика Светог Апостола Павла. као и остале знаменитости овог древног града, а међу којима се налази и чувена палата Миноанске династије-Кносос. Приликом повратка у Атину, верници су посетили и прелепа Грчка острва Санторини и Миконос, а затим су се преко Дубаија вратили у Буенос Аирес. Доставља Протојереј Бранко Станишић

Матурска екскурзија ђака Призренске и Цетињске богословије 20. септембра 2017. Матуранти, професори, као и пријатељи и добротвори Цетињске и Призренске богословије кренули су 16. септембра 2017. године на заједничку матурску екскурзију – поклоничко путовање у Свету Земљу. Ово је својеврстан историјски догађај – први пут у историји СПЦ двије богословије организују заједничко поклоничко путовање за своје матуранте. Прва станица на којој су се цетињски путници зауставили након поласка са Цетиња, истог тог дана у поподневним часовима, био је Истанбул. Вишесатну паузу између два лета искористили су да посјете Цариградску патријаршију и поклоне се њеним светињама. Тамо их је дочекао љубазни домаћин, Митрополит силивријски Максим. Након овог корисног и богоугодног предаха између два лета наставили су своје путовање за Свету Земљу, у коју су стигли у касним вечерњим часовима. Те прве ноћи у Светом граду Јеруслиму присуствовали су васкршњој поноћној Литургији у цркви Гроба Господњег, и поклонили се светињама Храма Васкрсења. На овој Светој Литургији, коју је служио митрополит Јерусалимске Патријаршје Димитрије, саслуживали су Преосвећени Епископ рашко-призренски Теодосије и професори Призренске и Цетињске богословије, као и гости свештенослужитељи. У недељу поклоници су обишли светиње града Јерусалима. Између осталог, прошли су Крсним путем до Голготе и Гроба Господњег и поклонили се мјесту Успења Пресвете Богородице. У понедељак, након посјете мјесту Вазнесења Христовог, отишли су на пријем код Његове Светости Патријарха јерусалимског господина Теофила III. Патријарх је овом приликом угостио ђаке, професоре и госте обје богословије СПЦ, обративши им се надахнутом пастирском бесједом у којој је прије свега нагласио јединствени карактер и значај Јерусалимске Патријаршије, мајке свих Цркава која је призвана да на најсветијим мјестима васељене свједочи вјеру и јединство цјелокупне Цркве. На крају ове посјете, која се поклопила са годишњицом освећења храма Светог Јована Владимира у Бару, Патријарх Теофил је на благослов свим професорима, ђацима и осталим поклоницима дао пригодне поклоне, док су они њему узвратили такође пригодним даровима. Поклоници из Црне Горе су му, између осталог, даривали јединствен поклон – фотоалбум у којем је забиљежена његова посјета Митрополији црногорско-приморској приликом освећења Храма у Бару 2016. Истога дана призренски и цетињски поклоници су посјетили манастир Светих Архангела, задужбину светога краља Милутина и Сионску Горњицу. Из Свете Земље – Ивана Јовановић © 1219-2016 Православна Митрополија Црногорско-Приморска