Претражи Живе Речи Утехе

Светом Литургијом која је 28. јула 2018. године служена испред цркве Светих Кирика и Јулите у Велици код Плава прослављена је друга годишњица канонизације Величких и Гореполимских мученика и храмовна слава ове светиње. Свету архијерејску Литургију у цркви подигнутој у спомен на више од 500 деце, жена и стараца Велике и околине, које су 28. јула 1944. године на најмонструознији начин убили припадници фашистичке Седме СС добровољачке дивизије „Принц Еуген“ и 21. СС дивизије „Скендербег“, потпомогнуте балистичко-вулнетарским слугама из Космета, Бихора, Плава и Гусиња, служили су Њихова Преосвештенства Епископи будимљанско-никшићки г. Јоаникије и пакрачко-славонски г. Јован, уз саслужење бројног свештенства и монаштва. У светом богослужењу молитвено је учествовао верни народ овог краја, сродници и потомци невино страдалих Величана, као и поштоваоци овог светог жртвеног места који су се сабрали из разних крајева. Током Литургије у чин јерођакона рукоположен је ипођакон Евтихије, сабрат манастира Ђурђеви Ступови. Преосвећени Епископи Јоаникије и Јован су, са свештенством и верним народом, освештали славско жито и преломили славски колач. Архипастирским словом обратио се надлежни епископ Јоаникије, поздрављајући срдачном добродошлицом владику Јована, госте молитвеног сабрања и сав присутни народ. -Велика је саборно мјесто помињања свих Величких, Ржаничких, Плавских и Горњеполимских мученика. Велика је мали Јасеновац, а то значи мала Голгота Христова. Тамо гдје је Христова Голгота, ту је и Васкрсење, Крст Господњи је знак Христовог страдања и смрти, али и знак силе и славе васкрсења Његовог. Овај данашњи сабор овдје је, заправо, васкрсење Велике и цијелог Горњег Полимља. У Велику, малом Јасеновцу, дошао нам је наш драги брат у Христу, Владика јасеновачки и пакрачко-славонскигГ. Јован, кога знате од раније, јер вас је објединило страдање српског народа од Косова до Јадовна, од Велике до Јасеновца. Благодаримо драгом Владици Јовану што је дошао, донио нам своју љубав. Он на свом срцу носи исписана страдања српског народа мученичке Славоније, али је добро упознат и са распећем нашег народа на Косову и Метохији и могу слободно рећи да је највећи живи познавалац српског мартирологија у овом нашем времену, казао је Владика будимљанско-никшићки, додајући да многи знају податке страдања и мучеништва, али не виде смисао, а наша Црква, истакао је Владика, види, као и сви, који су се на овај свети дан сабрали у Велици. -Велико је страдање великомученичке Велике, Ржанице и Горњег Полимља, али, видимо да су нас ове жртве, које данас славимо као свете, оплемениле, сабрале, вратиле у памет, вратиле нам памћење, вратиле нас једне другима, призивају нас на међусобно помирење и, оно што морамо увијек нагласити, ове жртве, које славимо као Свете српске новомученике Велике и Горњег Полимља, оне не позивају на освету, не позивају на злочин, него нас призивају Христу распетом, да се Њему приближимо, да се Његовим Крстом, силом Крста и Васкрсења Његовог оснажимо и оплеменимо, да једни другима праштамо и да се измиримо са свима који тај мир хоће, поручио је Његово Преосвештенство и речима добродошлице поздравио је архимандрита Константина из манастира Кутлумуша са Свете Горе Атонске, оца Теоктиста, игумана манастира Сопоћани, и осталу братију, свештенике из Славоније, госте са разних страна. -Данас смо имали дивну прилику да произведемо у чин ђакона Цркве Божје једног Славонца, а нашег сабрата у манастиру Ђурђеви Ступови, сада јерођакона Евтихија. Овдје је дошла и његова старица мајка. Они живе тамо гледајући на Цркву Божју у Србији, Црној Гори, Републици Српској и не можемо описати какав је положај српског народа у Хрватској, али, ако се мало присјетимо прошлости, а видимо и расположење многих у данашњости, онда нам је све јасно. Даће Бог, да наш народ око наших манастира, наших светиња и око својих владика у Хрватској, Славонији, Далмацији, Кордуну и осталим крајевима гдје Срби живе, гдје су старе српске земље, стари српски домови и огњишта, да се њихов положај поправи, а то зависи, у многоме, и од нас, нагласио је Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије. Страдање недужног народа у Велици подно Чакора 28. јула 1944. године, сразмерно броју становника, један је од најтежих злочина у Другом светском рату, не само на простору Југославије, него и много шире. Преосвећени Владика пакрачко-славонски Јован подсетио је на страдање нашег народа кроз ближу и даљу историју. -Не заборавимо да су 1944. године, то је била IV Крајишка бригада која је поразила тако страшно Нијемце овдје, да су они пожељели да се освете Величанима и онима који су их поразили. Тада је Врховни штаб извукао IV бригаду, послао је неким другим путем за Србију, али су у освети за ту побједу побијени Величани, побијено Горње Полимље. И тада смо били заједно и тада смо имали истог непријатеља и тада смо пуцали на истог и бранили се од истога, рекао је епископ Јован, осврнувши се и на свеправославно страдање у 20. веку када је велике жртве поднео народ у Русији, затим Јермени у Турској, грчки народ у Ефесу, Смирни, Кападокији, Цариграду, ред је дошао на Србе и опет на Русе. -Мученици су нас, навео је Владика, измирили, помирили, спремили за нови заједнички подвиг, за заједничко страдање, које је услиједило 90-тих година, али и за стварање Републике Српске. У њој нема лијевих и десних, горњих и доњих, већ су сви православни Срби, хришћански народ завјетован Христу Господу, цару Лазару на Косову Пољу и нашем новом Косову - Јасеновцу, које нас све мири, умирује, грли, и вас овдје грли, шаље благослове, поздраве, позиве, а, ево, послало је и новог ђакона у Епархију будимљанско-никшићку, да и Славонци буду овдје представљени, да вас позивају у свој загрљај, да вам шаљу благослове највећег стратишта у историји свијета, Јасеновца, те благодати која, као на Велику суботу у Јерусалиму, наговјештава, објављује, благовијести да ће сјутра Васкрсење, да ће се сјутра подићи они из гроба, предвођени Христом Богом нашим, беседио је Владика Јован. Поводом славе спомен-цркве Светих Кирика и Јулите и 74-годишњице од страдања у Велици организован је црквено-народни сабор и трпеза љубави. Домаћин славља био је г. Мирослав Брковић са породицом и братством Брковића. Он је део славског колача предао г. Дарку Никићу, који је узео обавезу да са својим братством припреми славље за следећу годину. Извор: Епархија будимљанско-никшићка Епархијске вести | View full Странице

У уторак, 17. јула 2018. године, када наша света Црква прославља успомену на свештеномученика Саву горњокарловачког и на свету мученички пострадалу царску породицу Романових, Епископ крушевачки Господин Давид служио је свету Литургију уз саслужење протојереја Александра Ерића, протојереја Ивана Цветковића, јереја Ненада Драгичевића и протођакона Андрије Јелића. Чтецирали су господа Марко Цветковић, Ненад Радаковић и Душан Арсић, док су за певницом појали свештеници Саборног храма. По благослову Епископа беседу је произнео свештеник Ненад Драгићевић, нагласивши да је "основни постулат у Цркви љубав, која је једина мерило живота у њој". На крају свете службе, братсво Саборне цркве је за Епископа и верни народ припремило Трпезу љубави у црквеној сали. Извор: Епархија крушевачка View full Странице

Први пут и свечано, 28. и 29. маја 2018. године, у Сурдулици су прослављени Свети мученици сурдулички, уврштени у Диптих Светих Одлуком Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве 2017. године, а на предлог Епископа врањског г. Пахомија и пуноће Епархије врањске. Обележавање овог великог празника и догађаја, како за саму Епархију врањску и Општину Сурдулицу, тако и за целу Православну Цркву и државу Србију, почело је вечерњом службом у цркви Светог великомученика Георгија у Сурдулици, коју је служио Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки г. Сергије, у присуству домаћина сабрања Епископа врањског г. Пахомија, свештенства и верујућег народа Епархије врањске. Након вечерње службе и посете спомен-костурници у којој су похрањене мошти Светих сурдуличких мученика, на градском шеталишту испред Културног центра отворена је изложба, коју су приредили Епархија врањска и Архив Српске Православне Цркве. О изложби и њеном значају говорио је др Радован Пилиповић, директор Архива Српске Православне Цркве из Београда. Протојереј Небојша Стојадинов подсетио је на страдање српског живља и свештенства Српске Православне Цркве у Бугарској окупационој зони у време Првог светског рата, а присутне је поздравио и Епископ врањски г. Пахомије, који је и отворио изложбу. У име Управе за сарадњу с црквама и верским заједницама при Министарству правде Србије, изложби и првој слави присуствовао је г. Марко Николић, помоћник директора Управе, а ученици веронауке приредили су културно-уметнички програм. На дан празника Светих сурдуличких мученика, 29. маја 2018. године, светом Литургијом у порти сурдуличке цркве, началствовао је Епископ бихаћко-петровачки г. Сергије уз саслужење Преосвећених Архијереја полошко-кумановског г. Јоакима и врањског г. Пахомија, великог броја свештенства и монаштва, као и верног народа. Литургију су појањем увеличале монахиње из манастира Светог Стефана у Горњем Жапском и Светог Пантелејмона из Лепчинца, као и чланови хора Свети кнез Лазар из Крушевца. Након благосиљања славског колача, који је поводом прве славе припремила Општина Сурдулица, на челу са председницом др Александром Поповић, беседу о Светим сурдуличким мученицима на крају свете Литургије одржао је Епископ врањски г. Пахомије. Након благосиљања славског колача, који је поводом прве славе припремила Општина Сурдулица, на челу са председницом др Александром Поповић, беседу о Светим сурдуличким мученицима на крају свете Литургије одржао је Епископ врањски г. Пахомије. Eпископ је заслужним појединцима у очувању духовних, националних, културних и историјских вредности доделио је архијерејске грамате, а додељене су и награде најбољим учесницима на деветом конкурсу Отаџбина и слобода – прошлост, садашњост и будућност чија је овогодишња тема била Бесмртна светлост мученика осветљава наш пут. Кумство за следећу годину у име Града Врања преузео је др Дејан Тричковић, председник Скупштине Града. Црквена општина Сурдулица, Коло српских сестара из Сурдулице при Црквеној општини и 4. бригада КоВ-а за све присутне приредили су трпезу љубави, а у порти цркве изведен је и богат културно-уметнички програм. Присутне госте и вернике поздравили су и празник честитали и Епископ бихаћко-петровачки G. Сергије и г. Марко Николић, помоћник директора Управе за сарадњу с црквама и верским заједницама. Извор: Епархија врањска СПЦ View full Странице

Обновљена Богословија Ћирила и Методија у Призрену, која је 12 година била измештена из тог града због непријатељског окружења у којем се налазила након рата 1999. године, обележила је свој дан будући да управо данас Српска православна црква и верници славе успомену на Ћирила и Методија — очеве словенске писмености. Наиме, обнова Богословије је била неопходна јер су у мартовском погрому 2004. запаљени сви њени објекти као и објекти православне цркве у Призрену. Према речима проректора Богословије, оца Андреја, обнове зграде је завршена још 2016. године, иако је са радом кренула још 2011. године, од када ради у пуном капацитету, како по питању броја професора, тако и ђака. „Ове године испраћамо трећу генерацију матураната обновљене призренске Богословије. Реч је о петогодишњем образовном програму. Наши ђаци тренутно студирају широм света, али и Србије — мноштво их је на факултетима у Београду, али појединци су са студијама отишли и у Атину, Солун, а стигли су чак и до Америке. Видећемо где ће пут нанети и друге наше ђаке“, каже за Спутњик отац Андреј. ЖИВОЈИН РАКОЧЕВИЋ Владика Буенос Аиреса, Јужне и Централне Америке Кирило Бојовић и епископ рашко-призренски Теодосије Шибалић у Призрену На данашњи дан, како наводи, обележава се имендан Богословије, будући да се зове по свецима Ћирилу и Методију, који се славе широм словенског света. „Они су очеви словенске писмености, а за нас је и из тог аспекта важан празник“, наводи. Осврћући се на саму прославу, отац Андреј истиче да је била велика част што је из Аргентине допутовао и новоизабрани буеносајрески владика Кирило, који такође данас обележава имендан, тако да је својим присуством увеличао прославу. Прослава је, како препричава, почела у цркви, након чега је одржан програм који су приредили ђаци, а после тога био је организован заједнички ручак. Мноштво је пријатеља посетило Богословију, додаје, међу којима и представници покрајинске владе, професори учитељског факултета који је некада био у Призрену, а сада је у Косовској Митровици, а поред многобројних грађана прослави су присуствовали и представници Канцеларије за Косову и Метохију. Како је обележен Дан словенске писмености у Русији Свечаном службом у Храму Христа Спаситеља у Москви обележен је Дан словенске писмености и културе. Литургију су служила два патријарха — московски и целе Русије Кирил и српски Иринеј, као и неколико десетина епископа, укључујући и представнике помесних цркава под Московским патријархом. Служба је била посвећена сећању на словенске просветитеље — браћу Ћирила и Методија. Наиме, Константин, односно Кирил, и Методије су 863. године уредбом византијског цара саставили словенску азбуку и превели хришћанске књиге. Ћирило је преминуо у Риму у 42. години, где је сахрањен у Цркви Св. Климента, док је Методије као епископ умро у Моравској у својој 60. години. Иначе, поводом празника јутрос су представници Руске православне цркве заједно са амбасадорима словенских земаља положили цвеће на Споменик светим Ћирилу и Методију на Словенском тргу у Москви. Манифестацији су традиционално присуствовали представници амбасада Бугарске, Белорусије, Грчке, Мађарске, Македоније, Пољске, Србије, Хрватске, Црне Горе, Чешке и других земаља. ЖИВОЈИН РАКОЧЕВИЋ Владика Буенос Аиреса, Јужне и Централне Америке Кирило Бојовић и епископ рашко-призренски Теодосије Шибалић у Призрену код Богословије Након свете литургије, свечано обележавање преселило се на Црвени трг, где је одржан главни догађај — наступ мешовитог хора, професионалних колектива и свих оних који су дошли на празник. Идеја је била и да овај догађај уједини различите регионе, тако да је на московски Црвени трг био повезан видео-мостом са руским градом Краснодаром, али и са Србијом и Бугарском. Из тог разлога на Црвеном тргу је публика била у прилици да види и снимак песме „Тамо далеко“, коју су 19. маја испред Храма Светог Саве у Београду извели здружени хорови Србије, под диригентском палицом маестра Бојана Суђића, потпомогнути руским амбасадором у нашој земљи Александром Чепурином. Милош ЋУРЧИН View full Странице

Видео прилог:http://www.rts.rs/upload/storyBoxFileData/2017/09/03/9881543/nemanja-matic-030917.mp4 Немања Матић помаже родни крај, од обнове цркве до фудбалског стадиона недеља, 03. сеп 2017, Извор: РТС Упркос томе што је најплаћенији српски фудбалер, репрезентативац и играч „Манчестер jунајтеда“, Немања Матић не заборавља родни крај и село Врело код Уба. Помогао је у обнови цркве, школе, изградњи фудбалског стадиона, а мештанима плаћа и дугове. Међутим, о томе не жели да прича а, како кажу мештани, љути се и када они о томе говоре. У Врелу код Уба, прича о селу почиње и завршава се, о њиховом миљенику, великом добротвору и добром комшији – светској фудбалској звезди Немањи Матићу. За мештане Врела, Немања, као и да није отишао у иностранство и постао тако славан. Спортисти великог срца Немања Матић није једини. Многи спортисти се баве и хуманитарним радом, а у томе им помаже Јован Симић. За њега се први пут чуло када је пре неколико година одлучио да продајом колекције дресова сакупи новац и помогне малој Нађи којој је за лечење било потребно неколико стотина хиљада евра. Јован је јуче на Љубичевским коњичким играма добио титулу почасног витеза Љубичева. Јован за РТС каже да је то што Нађа иде у школу, нешто најлепше што смо сви заједно могли да урадимо. Каже да је за њега био веома емотиван тренутак када ју је видео у Пожаревцу. Спортисти, истиче, много помажу, али не желе да се прича о томе. „Има много деце за коју нисмо чули јер је неко већ стигао да им помогне и плати лечење“, рекао је Јован. Јован тренутно прикупља средстава за хематоонколошку клинику у Нишу. Потребно је 20 милиона динара за цело крило у коме ће се лечити деца оболела од рака. Даље о Немањи Матићу „Дође ту, вози бицикл. Јавља се свима. Никад није прошао да се не јави и мом унуку. Њему свира, јавља се, дечко је баш на свом месту“, каже Милета Милосављевић из Врела код Уба. Виолета Јаковљевић каже и да долази у школу. „Долази редовно у школу да обиђе децу, да се игра са њимa“, рекла је Виолета. Поштујући Немањину скромност, мештани Врела не желе пуно да причају о свему што је учинио, али ипак поносно показују на радове у црквеној порти и на црквеном торњу, који се реконструише захваљујући познатом фудбалеру. Подсећају на његову помоћ и за уређење школске зграде, игралишта, за фудбалски клуб и много тога још. „Искрено речено, нисмо му се ми ни обратили да тражимо помоћ. Он је сам дошао и понудио нама помоћ да нешто радимо и, ето, хвала Богу, што видите да смо у великим радовима“, каже старешина цркве Небојша Миливојевић. Мештанин Врела Зоран Вићентић такође истиче значај Немањине помоћи. „Чињеница је да је много дао и даје и даље, што се тиче саме инфраструктуре, живота села. Вероватно хоће да помогне и тим младим људима да имају неки животни циљ“, каже Зоран. И не само у Врелу. И у Убу, на уређеном градском стадиону, видљива су Немањина добра дела. Намеран је да младима обезбеди услове да се баве спортом и можда крену његовим стопама. Немања Матић „Овде имате човека за кога не постоји нико на земаљској кугли ко није чуо јер игра за најпопуларнији клуб на свету и сви знају и сви га гледају као идола, а који је потпуно доступан свима и потпуно се једноставно понаша и увек спреман да помогне“, каже председник општине Уб Дарко Глишић. И стару зграду некадашње сеоске задруге Немања планира да преуреди у место за окупљање младих. Такав је, светски познат, а наш Немања Матић, поносно поручују његове комшије из родног Врела код у Уба.