Jump to content

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'прославу'.

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Форум само за чланове ЖРУ
  • Братски Састанак
    • Братски Састанак
  • Студентски форум ПБФ
    • Студентски форум
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
    • Унутарправославни дијалог
    • Međureligijski i međukonfesionalni dijalog (opšte teme)
    • Dijalog sa braćom rimokatolicima
    • Dijalog sa braćom protestantima
    • Dijalog sa bračom muslimanima
    • Хришћанство ван православља
    • Дијалог са атеистима
  • Друштво
    • Друштво
    • Брак, породица
  • Наука и уметност
    • Уметност
    • Науке
    • Ваздухопловство
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
    • Женски кутак
    • Наш форум
    • Компјутери
  • Странице, групе и квизови
    • Странице и групе (затворене)
    • Knjige-Odahviingova Grupa
    • Ходочашћа
    • Носталгија
    • Верско добротворно старатељство
    • Аудио билбиотека - Наша билиотека
  • Форум вероучитеља
    • Настава
  • Православна берза
    • Продаја и куповина половних књига
    • Поклањамо!
    • Продаја православних икона, бројаница и других црквених реликвија
    • Продаја и куповина нових књига
  • Православно црквено појање са правилом
    • Византијско појање
    • Богослужења, општи појмови, теорија
    • Литургија(е), учење појања и правило
    • Вечерње
    • Јутрење
    • Великопосно богослужење
    • Остала богослужње, молитвословља...
  • Поуке.орг пројекти
    • Poetry...spelling God in plain English
    • Вибер страница Православље Online - придружите се
    • Дискусии на русском языке
    • КАНА - Упозванање ради хришћанског брака
    • Свето Писмо са преводима и упоредним местима
    • Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Пољопривредници's Свашта нешто :) Можда занимљиво
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija
  • Живе Речи (емисије и дружења)'s Теме

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

  1. Ове године прослава Светих мученика Пребиловачких и Свехерцеговачких започеће у петак, 29. јула 2022. године, служењем Акатиста у храму Васкрсења Христовог у Пребиловцима, у 19 часова и 30 минута, најавио је за Радио „Слово љубве“ јереј Марко Гојачић, архијерејски намесник мостарско-невесињски. Истог дана, од 20 часова у амфитеатру овог храма биће приказан филм Сање Драгићевић Бабић „Пребиловци - тамо и камен има ожиљак". О. Марко Гојачић најављује програм прославе Светих мученика Пребиловачких и Свехерцеговачких У навечерје празника, 5. августа 2022. године, биће служено празнично вечерње са петохљебницом, а на дан празника Светих мученика Пребиловачких и Свехерцеговачких у храму у Пребиловцима биће служена Света архијерејска Литургија. Након Свете Литургије, биће представљена изложба под називом „Пребиловци“ аутора Предрага Лоза и Драгослава Илића. Извор: Радио "Слово љубве"
  2. У понедјељак 10. фебруара 2020. године, Одбор за организацију прославе Јубилеја 8 вијекова Српске Православне Цркве, 30 година Епархије бихаћко-петровачке и освећења спомен капеле новомученика Ливањских, одржао је своју прву сједницу у парохијском дому храма Успенија Пресвете Богородице у Ливну под предсједавањем Његовог Преосвештенства Епископа бихаћко-петровачког и рмањског г. Сергија. На сједници су предложене тачке дневног реда које се тичу саме организације прославе овог значајног Јубилеја за нашу Епархију али и Православну Цркву на ширем нивоу. Након сједнице чланови Одбора посјетили су терен дешавања и одржавања Јубилеја у који спада Храм Успења Пресвете Богородице, параклис новомученика Ливањских са двориштем. Извор: Инфо-служба СПЦ
  3. У епископском седишту у Пријепољу 6. фебруара 2020. године одржан је састанак радне групе за прославу јубилеја 800 година манастира Милешеве, којим је председавао Његово Преосвештенство Епископ милешевски г. Атанасије. Чланови радне групе коју чине председник општине Пријепоље г. Драгољуб Зиндовић, директор пријепољског Музеја г. Звонко Мадић, директор Дома културе у Пријепољу г. Вељко Кијановић, директор Туристичке организације Пријепоља г. Небојша Свичевић, архијерејски намесник пријепољски протојереј Игор Ерић и секретар Одбора за прославу милешевског јубилеја протојереј-ставрофор Марко Папић, са Епископом су разговарали о даљим активностим везаним за прославу осамстогодишњице манастира Светог Саве, славне Милешеве, која ће низом духовних, културних и спортских догађаја бити обележена и у овој календарској години. Такође, разматране су идеје о уређењу путног правца из града Пријепоља до самог манастира и изградњи Светосавског дома у манастирском комплексу. Локална самоуправа ће према речима председника општине бити на располагању Епархији, јер је јубилеј од изузетног значаја и за сами град Пријепоље који је у свету препознатљив по Милешеви и Белом Анђелу. Саговорници су се сагласили са eпископом Атанасијем који је нагласио да је веома важно да Општина Пријепоље и Епархија милешевска буду у доброј координацији како би прослава овог значајног јубилеја протекла онако како и приличи светињи каква је Милешева. Извор: Инфо-служба СПЦ
  4. Будући да је Патријарх Православне цркве у Турској у неколико наврата широкогрудо по забитима и селендрама прославио 140 година аутокефалије Патријаршије Србије без покрајина и 800 година од служења литургије у Никеји на којој је бај д веј и онако без везе свети Сава рукоположен за владику, ред би био да и ми такође, спонтано и без да нас је ико ишта питао, обележимо велики јубилеј телесног сједињења и сношаја родитеља патријарха Вартоломеја пре 80 година у неком маслињаку на Имвросу једног врелог летњег праскозорја око 4 ујутру. Клин се клином избија. Молим предлоге за прославу.
  5. Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служиће сјутра, на празник Светог апостола и јеванђелиста Луке и празник Светог Петра Цетињског, са свише архијереја наше Цркве и свештенством Свету архијерејску литургију у Цетињском манастиру, са почетком у 9 часова. Прослава празника у Цетињском манастиру почеће вечерас свечаним празничним бденијем у 17 часова, a oвај догађај за наше слушаоце најавио је ђакон Александар Лекић. Звучни запис разговора Извор: Радио Светигора
  6. Културни и образовни догађаји посвећени 800-годишњици рођења кнеза Александра Невског започели су у граду Пскову. Међу присутнима су били Митрополит псковски и порховски г. Тихон, гђа Ала Манилова, заменица министра културе Руске Федерације и г. Михаил Ведерников, шеф Псковске административне области. Богат дводневни програм садржао је низ округлих столова, научних и практичних конференција у којима су учествовали научници, представници владиних организација и туристички радници. Учесници и гости ове манифестације посетиће Псковски Кремљ и Државни историјско-књижевни и природњачки музеј – резерват великог руског књижевника Александра Пушкина Михајловско. Одговарајући на питања новинара, заменица министра културе Руске Федерације, Ала Манилова, нагласила је да припреме за прославу 800-годишњице од рођења Александра Невског треба да постану предмет интересовања у целој земљи. Недавно је, под председавањем Његове Светости Патријарха московског и све Русије г. Кирила и министра културе Руске Федерације г. Владимира Мединског, одржан други састанак Државног организационог одбора у Саборном храму Христа Спаса, посвећен прослави 800–годишњице рођења кнеза Александра Невског. На састанку Организационог одбора донета је протоколарна одлука да до 16. децембра Московска Патријаршија заједно са Министарством културе коначно утврди списак објеката који ће бити обновљени поводом овог великог јубилеја. И то ће, наравно, бити урађено у веома кратком року, рекла је Ала Манилова. Према њеним речима, у процесу припреме за предстојеће свечаности приоритет су шест области које су уско повезане са животом и делом Александра Невског. Данас видите много младих посетилаца и учесника у овом догађају, и то је врло важно. У оквиру националног пројекта Псковске области „Култура“ пружа се потребна помоћ на свим нивоима – од дигиталног развоја до изградње библиотека и сеоских домова културе. Све ово је врло важно, јер без тога је тешко разговарати и привући пажњу људи на историју ове области и Русије, закључила је Манилова. Време владавине кнеза Александра Невског један је од најтежих периода руске историје. Разарајући напади номада са Истока и стална претња са Запада озбиљно су угрозили и сâмо постојање Русије. Млади Александар Невски успео је да заустави противнике и уједини народ, и на тај начин спасе своју отаџбину. Извор: Инфо-служба Епархије бачке
  7. SKANDAL U SRPSKOJ CRKVI Grupa vladika svađa SPC sa Carigradom, posledice bi mogle da budu DRASTIČNE 11.10.2019. 16:08 FOTO: SPC / RAS SRBIJA Srpska crkva nalazi se na korak od skandala i ozbiljne konfrontacije sa glavnom pravoslavnom patrijaršijom, Vaseljenskom, što bi moglo za posledicu da ima da se upravo u godini kada se proslavlja autokefalnost, ona i dovede u pitanje. Prema saznanjima “Blica”, carigradski patrijarh Vartolomej organizovaće, počev od sutra, 12. oktobra, dvodnevnu proslavu autokefalnosti SPC, i to u Nikeji, gde je pre 800 godina hirotonisan Sveti Sava u prvog srpskog arhiepiskopa. Međutim, iako je patrijarh Vartolomej poslao u dva navrata pozivna pisma Srpskoj crkvi - patrijarhu da dođe sa svim episkopima, Sinod SPC nije ni obavestio vladike. Prema nezvaničnim navodima, ni carigradskom patrijarhu nije odgovoreno kako dolikuje. Jednostavno rečeno, Sinod je od vladika doslovce sakrio poziv carigradskog patrijarha. Juče nije bilo moguće dobiti preciznu informaciju da li je i srpski patrijarh Irinej obavešten blagovremeno i na pravi način o proslavi u čast Srpskoj crkvi. Iako i u javnosti i među vladikama postoji podela na one koji su bliži moskovskoj ili carigradskoj patrijaršiji, ovaj događaj ne bi smeo da se svede na te grube podele niti da se posmatra u tom svetlu. Problem koji može koštati SPC, a već sada je skandal, u vezi je isključivo sa unutrašnjim odnosima SPC i pokušajem vladika iz Sinoda da preuzmu moć i vlast po bilo koju cenu. FOTO: GORAN SRDANOV / RAS SRBIJA Vaseljenski i srpski patrijarsi Vartolomej i Irinej Proslavu autokefalnosti SPC pratilo je nekoliko apsurda i skandala. Prema saznanjima „Blica“, Srpska crkva, iako je planirano da svoju autokefalnost proslavi u prisustvu patrijarha drugih pravoslavnih crkava, u jednom trenutku je jednostavno povukla pozive i nikog nije na kraju pozvala. “Blic” poseduje pozivno pismo na kome je potpis patrijarha Irineja, ali i pismo iz marta, kada se na stranici sa potpisom patrijarha Irineja otkazuje prethodno pozivno pismo. Pojedini patrijarsi su već bili najavili dolazak, među njima i carigradski. Iako mu je otkazan poziv, carigradski patrijarh je, želeći da učini čast SPC, organizovao proslavu autokefalnosti, poslao dva pozivna pisma za proslavu u Nikeji. Bitno je napomenuti da je proslava autokefalnosti neke od pomesnih crkvi presedan u vaseljenskoj patrijaršiji jer nikada nisu ukazali takvu čast bilo kojoj pomesnoj crkvi kojoj su dali autokefalnost. Prvo pismo carigradskog patrijarha najavilo je proslavu za datume koji su se poklapali sa proslavom u Srbiji. Sudeći po ponovnom, drugom pismu patrijarha Vartolomeja kojim zakazuje proslavu za 12. i 13, moglo bi se zaključiti da carigradskom patrijarhu Sinod nije odgovorio zvanično, već neformalno, na primer: “ne možemo zbog naše proslave koja je 6, 7. i 8. oktobra”. Patrijarh Vartolomej, uprkos takvom odnosu prema njemu, a koji je prvi među patrijarsima i onaj koji odlučuje i o autokefalnosti, najavljuje da će se proslava održati. Na grčkim crkvenim sajtovima najavljeno je i ko će govoriti, služiti u čast autokefalnosti SPC. „Blic“ poseduje sva pisma koja je slao patrijarh Vartolomej srpskom patrijarhu i Sinodu, a koja nisu prosleđena nijednom vladiki. Kako saznajemo, većina episkopa saznala je doslovce nezvanično za pozivna pisma. Većina bi išla na proslavu, ali je iz Sinoda izokola, kada su shvatili da se “ipak saznalo za pisma carigradskog”, poslata poruka vladikama “da nije poželjno da idu”. Šta zapravo znači poziv carigradskog patrijarha i koje su posledice ponašanja Sinoda SPC? Vaseljenska patrijaršija ovim pozivom zapravo potvrđuje autokefalnost SPC, koja je po mišljenju mnogih dovedena na tanak led zato što je promenjena politička situacija na kanonskoj teritoriji SPC. Neprestani su pokušaji vlasti u Makedoniji i Crnoj Gori da izdejstvuju svoje samostalne crkve. Podrška vaseljenskog patrijarha Srpskoj crkvi je od ključnog značaja - jer bi eventualna podrška patrijarha Vartolomeja separatističkim crkvenim pokretima bila težak udarac za SPC. Ovakav skandal Sinoda SPC otvara mogućnost recipročnog odgovora vaseljenskog patrijarha posebno oko pitanja u Makedoniji i na drugim prostorima nekadašnje kraljevine, gde je priznata 1922. Pećka patrijaršija. Nije reč samo o tim prostorima - Bugari i Rumuni već otvaraju svoje crkve u Hrvatskoj, a ako se sve teritorije osim Srbije budu smatrale misijskim prostorom, za SPC nastaju teška vremena na više teritorija. Imajući u vidu kako je vaseljenska patrijaršija prelomila pitanje Ukrajine, nije nimalo isključeno da revidiraju stav oko značenja srpske autokefalije. I ono što je bitno - to ne bi bilo prvi put u istoriji. Imamo dva primera u istoriji kada je autokefalija bila revidirana, a da vaseljenskom patrijarhu, simbolično rečeno, nije bačena rukavica u lice. Između Moskve i Carigrada Kada je reč o Ruskoj crkvi, Moskovska patrijaršija priželjkuje zategnute odnose SPC i Carigrada jer bi posle Ukrajine imala dodatni argument da udari na Fanar i traži smenu Vartolomeja. SPC se neodazivanjem na poziv carigradskog patrijarha dovodi u situaciju da postane moneta za potkusurivanje u sukobu dva patrijaršijska trona koja su u borbi za prvo mesto - Carigrad da ga sačuva, a Moskva da ga de fakto potvrdi svojim brojem vladika i vernika. Ko su članovi Sinoda Predsedavajući Sinoda je patrijarh Irinej, a članovi su mitropolit dabrobosanski Hrizostom i vladike - bački Irinej, šumadijski Jovan i kruševački David. Kako „Blic“ saznaje, Sinod će pokušati da zataška skandal tako što će poslati delegaciju nižeg ranga. SKANDAL U SRPSKOJ CRKVI Grupa vladika svađa SPC sa Carigradom, posledice bi mogle da budu DRASTIČNE WWW.BLIC.RS Srpska crkva nalazi se na korak od skandala i ozbiljne konfrontacije sa glavnom pravoslavnom patrijaršijom...
  8. Манастир посвећен Рођењу Пресвете Богородице- Подластва у Грбљу прославиће на Кстовдан, у петак 27. и суботу 28. септембра два велика јубилеја: 1.500 година постојања и 800 година аутокефалности Српске православне Цркве. Звучни запис разговора Програмом прославе 27. септембра у 18 часова предвиђена је вечерња служба са свечаним дочеком Његове светости Патријарха српског г. Иринеја. У 19 часова биће одржана свечена академија на којој ће бесједити књижевник Драгослав Бокан. Света архијерејска литургија којом ће началствовати Патријарх српски Иринеј са Високопреосвећеним Митрополитом Амфилохијем и више архијереја наше Цркве, са освећењем параклиса Светог великомученика косовског цара Лаза и манастирских конака са свенародним сабором одржаће се 28. септембра у 9 часова, каже у разговору за наш Радио мати Аквилина, настојатељица ове Свете обитељи. За све присутне у 12 часова биће приређена трпеза љубави уз културно умјетнички програм на коме ће наступити Никола и Бојана Пековић, Вера Столић, Даница Црногорчевић, Српски православни појци, хор Српског пјевачког друштва Јединство из Котора, народни гуслар Стеван Чавор и Пјевачко друштво Грбаљ. Вјерницима ће се обратити Патријарх српски г, Иринеј, Митрополит црногорско приморски г. Амфилохије, г. Станко Магуд и г. Марко Бато Царевић, каже се у саопштењу Одбора за обнову манастира Подластва. Манастир Подластва Манастир Рођења Пресвете Богородице кога је 1350. године обновио Цар Душан, вјековима је духовно и просвјетитељско сједиште Грбља. На мјесту данашњег манастира постојала је црква која датира из старијег периода. Предање су потврдила археолошка истраживања из 1984. године, када је на поду манастирског храма нађен дио мозаика и фрагмент парапетне плоче који су припадали ранохришћанској базилици из V – VI вијека. Према народном предању, Свети Сава је кратко боравио у Подластви, након чега се са оближње морске обале упутио на Свету Гору. Кроз трајање храма кроз вјекове у више наврата је вршена његова обнова, доградња, преграђивање звоника, уградња розете тако да данас храм има издужену основу, дужине 12,50 а ширине 4 метра са тродјелним звоником на преслицу. Између храма и конака налази се ранохришћанска крстионица из VII вијека. У храму је на јужном дијелу олтарског зида дјелимично сачуван мањи дио старог фрескописа из XV вијека, док је у највећем дијелу храма постоји новији фрескопис, мањег квалитета, сликан преко претходног живописа. У писаним изворима манастир се према М. Црногорчевићу први пут помиње 1419. године, када је Никола Ерцеговић из Врановића завјештао овом манастиру цекин свијећа: “да му горе пред душом мртвијех, а за здравље живијех“, а затим 1427. године, за коју се везује настанак Грбаљског Законика који је донијет у овом манастиру. У току свог вишевјековног трајања манастир је разаран, паљен и уништаван, а посљедњи пут је пострадао у великом земљотресу из 1979. године. Извор: Радио Светигора
  9. Одбор за обнову манастира Подластва – Грбаљ саопштио је данас да се приводе крају припреме за прославу 1.500 година постојања Манастира Рођења Пресвете Богородице и 800 година самосталности Српске православне цркве која ће се одржати 27. и 28. септембра. Програмом прославе 27. септембра у 18 часова предвиђена је вечерња служба са свечаним дочеком Његове светости Патријарха српског г. Иринеја. У 19 часова биће одржана свечена академија на којој ће бесједити књижевник Драгослав Бокан, каже се у саопштењу Одбора. Света патријаршијска литургија са освећењем параклиса Светог великомученика косовског цара Лаза и манастирских конака са свенародним сабором одржаће се 28. септембра у 9 часова, истичу у Одбору за обнову манастира Подластва. За све присутне у 12 часова биће приређена трпеза љубави уз културно умјетнички програм на коме ће наступити Никола и Бојана Пековић, Вера Столић, Даница Црногорчевић, Српски православни појци, хор Српског пјевачког друштва „Јединство“ из Котора, народни гуслар Стеван Чавор и Пјевачко друштво Грбаљ. Вјерницима ће се обратити Патријарх српски г, Иринеј, Митрополит црногорско приморски г. Амфилохије, г. Станко Магуд и г. Марко Бато Царевић, каже се у саопштењу Одбора за обнову манастира Подластва. Манастир Подластва Манастир Рођења Пресвете Богородице кога је 1350. године обновио Цар Душан, вјековима је духовно и просвјетитељско сједиште Грбља. На мјесту данашњег манастира постојала је црква која датира из старијег периода. Предање су потврдила археолошка истраживања из 1984. године, када је на поду манастирског храма нађен дио мозаика и фрагмент парапетне плоче који су припадали ранохришћанској базилици из V – VI вијека. Према народном предању, Свети Сава је кратко боравио у Подластви, након чега се са оближње морске обале упутио на Свету Гору. Кроз трајање храма кроз вјекове у више наврата је вршена његова обнова, доградња, преграђивање звоника, уградња розете тако да данас храм има издужену основу, дужине 12,50 а ширине 4 метра са тродјелним звоником на преслицу. Између храма и конака налази се ранохришћанска крстионица из VII вијека. У храму је на јужном дијелу олтарског зида дјелимично сачуван мањи дио старог фрескописа из XV вијека, док је у највећем дијелу храма постоји новији фрескопис, мањег квалитета, сликан преко претходног живописа. У писаним изворима манастир се према М. Црногорчевићу први пут помиње 1419. године, када је Никола Ерцеговић из Врановића завјештао овом манастиру цекин свијећа: “да му горе пред душом мртвијех, а за здравље живијех“, а затим 1427. године, за коју се везује настанак Грбаљског Законика који је донијет у овом манастиру. У току свог вишевјековног трајања манастир је разаран, паљен и уништаван, а посљедњи пут је пострадао у великом земљотресу из 1979. године. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  10. Величанствена прослава 800 година Аутокефалности Српске православне Цркве која је током претходног викенда одржана у Лос Анђелесу у организацији Епархије западноамеричке, завршена је Светом архијерејском Литургијом у Храму Светог Саве у Сан Габриелу, којом је началствовао Архиепсикоп Америке г-дин Елпидофор (Васељенска Патријаршија). Архиепископу Елпидофору саслуживао је Митрополит Јосиф из Антиохијске патријаршије, скупа са Митрополитом Савом из Грчке америчке архиепископије и заједно са архијерејима Српске православне Цркве: новограчаничко-средњезападноамеричким Лонгином, канадским Митрофаном, диселдорфско-немачким Григоријем, рашко-призренским Теодосијем, западноамеричким Максимом, источноамеричким Иринејем, бихаћко-петровачким Сергијем, буеносаиреско-јужноцентралноамеричким Кирилом, захумско-херцеговачким Димитријем, Епископом стобиским Давидом из Охридске Архиепископије и Игуманом Манастира Хиландара архимандритом Методијем. Светој Литургији је молитвено присуствовао и Архиепископ Петар из Руске православне заграничне цркве. Храм је био испуњен верним народом, а на Светој Литургији су својим гласовима појали ученици Призренске Богословије. Као и на Литургији дан раније у истом Храму, Епископи су се саборно помолили за здравље Патријарха Иринеја који се тренутно налази на болничком лечењу на Војномедицинској Академији у Београду. У свом обраћању присутним Архијерејима и верном народу, Архиепископ Елпидофор је саопштио одлуку Патријарха Вартоломеја – да Васељенска Патријаршија великом прославом у Никеји обележи 8 векова од тренутка када је Српској Цркви доделила Аутокефалност, те да ће Његова Свесветост на прославу позвати Патријарха српског са свим Архијерејима Српске Православне Цркве. „Преносим вам свима од срца најтоплије поздраве и благослов Свјатјејшег Васељенског Патријарха Вартоломеја. Народ Србије, и Српска Православна Црква, су веома драги Његовој Светости. Блиска братска веза између Српских Православних и Грчких Православних заједница постоје већ дуги низ година. Ова јединствена прослава нас подсећа на речи псалмопевца који каже: “Како је лијепо и красно, кад сва браћа живе заједно!“ – рекао је у свом обраћању Архиепископ Елпидофор истакавши да се радује дугом и блиском односу између Мајке Цркве Константинопоља и Српске Патријаршије. Васељенска Патријаршија је вековима спознавала снагу и зрелост Српске Цркве. У том светлу, Црква Константинопола је и дала Цркви Србије прво аутономију, а затим аутокефалију, те да је 1219. године у Саборном храму у Никеји, Васељенски Патријарх Емануел хиротонисао за првог Архиепископа Српског монаха, кога ми данас знамо као Просветиља српског, Светога Саву. „Независност и зрелост Српске Цркве су увек кроз векове бивале посведочене. Велики и Свети Сабор одржан у Криту 2016. године служи као доказ овој чињеници. Црква Србије је испоштовала своју обавезу према Православном свету тиме што је у потпуности и свесрдачно учествовала у раду овог важног све-православног Сабора. Свјатјејши Патријарх упућује најзахвалније поздраве Његовој Светости Патријарху Иринеју и свим Архијерејима Српске Православне Цркве за њихово братско старање и верност. Заиста је, добро и красно – и духовно корисно – за браћу да живе заједно!“ – поручио је Архиепископ Елпидофорос и подсетио да је ово јединство годинама сведочено на много начина: „Познато је да народ Србије иде у Грчку ради наставка академских студија, али исто тако и да Грци иду на универзитете Србије. Народ Србије и Грчке, су исто тако, кроз историју имали јаке дипломатске везе. Много пута су бивали браћа у рату, као што је било за време револуције против Отоманске Империје. Та револуција је донела слободу вероисповести многим деловима Балкана. А у не тако делокој историји, Грчка Република је подржала Српски народ за време њиховог страдања и рата 90-тих година, а после распада Југославије. Та братска веза између Грка и Срба била је дубока и искрена“ истакао је Архиепископ Елпидофорос нагласивши да је у овом свету тешко наћи бољу браћу и сестре од српскога народа. „Молимо се да нам благи Господ подари да живимо заједно на много година, па и до самог другог доласка Господњег. Нека би се наша братска љубав и сарадња наставили и расли у Божију славу и назидавање Цркве Христове, молитвама Пресвете Богородице и Просветитеља Српскога народа, Светога Саве, и свих светих“ – закључио је у свом обраћању Архиепископ Америке г-дин Елпидофорос. Архијепископ је на крају литургије напрсним крстом одликовао протојереја Предрага Бојовића као награду за његов пастирски труд на украшавању храма Светога Саве. У част великог јубилеја Српске православне Цркве неколико храмова у Западноамеричкој епархији је осликано са најважнијим сценама из живота Светог Саве, а у најбољој калифорнијској винарији, чији је власник српског порекла, Епархија западноамеричка је произвела црвено вино по имену “Autocephaly 1219-2019” које се служило током прославе. Извор: Телевизија Храм
  11. Храм Светог Ахилија смештен на узвишењу као блистави светионик истинске вере, пружајући нам предукус обећаног раја, вековима краси ариљску варош. Благослов да то предивно здање постане центар Епископије моравичке дао је први Архиепископ српски Свети Сава. У години када се слави јубилеј осам векова аутокефалности Српске Цркве, прослављање Светог Ахилија отпочело је празничном вечерњом службом којом је началствовао протојереј Радоја Сандо уз саслужење протојереја Ивана Радовановића и протонамесника Марка Петровића. Као и сваке године, у црквеној порти свештено братство уприличило је пригодан програм који је отпочео тропаром и кондаком Светом Ахилију. Учесници програма били су најпознатији здравичар, гуслар, двојничари, ученице Средње школе Свети Ахилије и млади трубачки оркестар Мирослава Ђунисијевића из Ариља. На дан славе, празничну радост је увеличао долазак Његовог Преосвештенства Епископа жичког г. Јустина. Свештенство и монаштво са верним народом дочекало је Епископа, после чега је служена света архијерејска Литургија. Саслужитељи су били архијерејски намесник пожешко-ариљски протојереј-ставрофор Ненад Величковић, протосинђел Герман (Авакумовић), протојереји Драган Бајић, Мирчета Крупниковић и Драган Стевић, јереј Крста Лазић, протођакон Александар Грујовић и ђакон Бранко Росић. Епископ је пожелео срећан и благословен празник Светог Ахилија, Епископа лариског. Осврнувши се на прочитано свето Јеванђеље Владика је подсетио: -Христос је Пастир добри који полаже живот свој за овце, дајући стаду да имају духовног живота у изобиљу, јер шта год стекли у овом животу губи вредност ако нисмо возглављени у Христу. Често нисмо на висини тог задатка, али нам је дато да се трудимо читајући Свето Писмо и да узрастамо у врлини. После свете Литургије освећен је славски колач и уприличена трпеза љубави у порти храма, на слимболичном месту испод лозе. Старешина цркве протојереј Драган Стевић заблагодарио је Епископу што је принео Богу молитве у име свих присутних и пожелео да сваке године на дан Светог Ахилија својим присуством благосиља ариљску варош. Извор: Епархија жички
  12. Овога јутра смо говорили о слави шангајског храма који је посвећен празнику Рођења Пресвете Богородице. Наш гост у студију, тим поводом, био је протојереј Бранко Ћурчин, настојатељ Световазнесењског храма на Клиси, који нас је позвао на храмовну славу, али и подсетио на историјат насеља и саме цркве. Прилог смо преузели са интернет странице радија Беседе View full Странице
  13. Високопреосвећени Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служиће, поводом храмовске славе цркве Светих Макавеја у подгоричком насељу Толоши, Свету архијерејску литургију у овој цркви у уторак, 14. августа, са почетком у 8 часова. Уочи празника излази и књига “Макавејска црква кроз вијекове” коју је припредила мр. Смиља Влаовић. Овај догађај за Радио Светигору најавио је надлежни свештеник отац Предраг Шћепановић. Звучни запис разговора View full Странице
  14. Она је са нама подијелила духовну поруку Преподобног Аве својој духовној дјеци на постидпломским студијама коју је лично однијела у Атну 1971. године, у којој Ава Јустин каже: “Мила моја христочежњива чеда (имена њихова) нека вам чудесни Господ Христос увек буде све и сва у свима световима. Служећи Њему свим срцем безрезервно, ви служите свима људским бићима у свима световима, а кроз њих, богоугодно служите себи, своме спасењу, свом вечном блаженству, вечној радости. Ево к вама моје живе посланице мати Гликерије и мати Јустине које вам доносе сву моју душу“- подсјећа мати Гликерија на посланицу Аве Јустина из 1972. године својој духовног дјеци на постдипломским студијама у Атини, међу којима су били и наш Високопреосвећени Митрополит Г. Амфилохије и Преосвећени умировљени Владика Атанасије (Јевтић). Извор: Радио Светигора Мати Гликерија, која је више од 50 година игуманија светиње, каже за радио "Источник" Епархије ваљевске да ће у славу Светог Јустина Литургију служити Митрополит Лука из Украјинске Православне цркве Московског Патријархата, затим Митрополит црногорско-приморски Амфилохије, умировљени Епископ захумско-херцеговачки Атанасије, Владика аустралијско-новозеландски Силуан и домаћин сабрања Владика ваљевски Милутин. Саслуживаће велики број свештенослужитеља из више Епархија СПЦ и помесних цркава. Мати Гликерија и скоро 40 година након упокојења Аве Јустина живо се сећа његових поука, као и беспоштедне и бескомпромисне борбе за православље. Извор: Радио Слово љубве
  15. Христољубива браћо у Црној Гори, потомци Светога Саве. Дочекасмо да прославимо нашег заједничког оца Преподобног Аву Јустина. Ништа посебно, ништа ново немамо да Ти принесемо Свети оче осим опет и опет вапајне молбе, да нас у молитви, заједно са свим српским светитељима не заборавите због наше неслоге“, помолила се мати Гликерија на почетку разговора. Звучни запис разговора Манастир Ћелије у Епархији ваљевској прославиће празник Светог аве Јустина бденијем које се служи у среду 13. јуна у 18 часова и Светом Архијерејском Литургијом која на дан празника (14. јуна) почиње у 9 сати. Звучни запис разговора Она је са нама подијелила духовну поруку Преподобног Аве својој духовној дјеци на постидпломским студијама коју је лично однијела у Атну 1971. године, у којој Ава Јустин каже: “Мила моја христочежњива чеда (имена њихова) нека вам чудесни Господ Христос увек буде све и сва у свима световима. Служећи Њему свим срцем безрезервно, ви служите свима људским бићима у свима световима, а кроз њих, богоугодно служите себи, своме спасењу, свом вечном блаженству, вечној радости. Ево к вама моје живе посланице мати Гликерије и мати Јустине које вам доносе сву моју душу“- подсјећа мати Гликерија на посланицу Аве Јустина из 1972. године својој духовног дјеци на постдипломским студијама у Атини, међу којима су били и наш Високопреосвећени Митрополит Г. Амфилохије и Преосвећени умировљени Владика Атанасије (Јевтић). Извор: Радио Светигора Мати Гликерија, која је више од 50 година игуманија светиње, каже за радио "Источник" Епархије ваљевске да ће у славу Светог Јустина Литургију служити Митрополит Лука из Украјинске Православне цркве Московског Патријархата, затим Митрополит црногорско-приморски Амфилохије, умировљени Епископ захумско-херцеговачки Атанасије, Владика аустралијско-новозеландски Силуан и домаћин сабрања Владика ваљевски Милутин. Саслуживаће велики број свештенослужитеља из више Епархија СПЦ и помесних цркава. Мати Гликерија и скоро 40 година након упокојења Аве Јустина живо се сећа његових поука, као и беспоштедне и бескомпромисне борбе за православље. Извор: Радио Слово љубве View full Странице
  16. У васкрсној радости и светлости недељног дана, прве недеље по светој Педесетници - Свих Светих, торжественом светом архијерејском Литургијом прослављен је престони празник Вождовачког храма Светих равноапостолних цара Константина и његове мајке Јелене. Свечаним евхаристијским сабрањем началствовао је првојерарх наше помесне Цркве, Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј, уз саслужење хиландарског јеромонаха Доситеја, протопрезвитера-ставрофора Животе Марковића, протопрезвитера Владимира Цупаћа, Слободана Јовановића и Ђорђа Поповића; протођакона Стевана Рапајића и ђакона Драгана Танасијевића, Верољуба Санда и Александра Савића, као и уз прислуживање чтечева: Владимира Јелића, Ђорђа Мијајловића, Бранислава Илића и Војислава Луковића. У славу Божју, а у част храмовних духовних заштитникâ, једним устима и једним срцем милозвучно је појао хор при Вождовачком храму којим диригује мр Бранко Тадић, хонорарни професор Богословије Светога Саве. Надахнутим речима литургијске омилије Његова Светост је поучио сабрани народ Божји, истакавши велики значај Светог цара Константина и његове благоверне мајке Јелене у освештаној и благословеној историји Цркве Христове, која је пролазила и пролази кроз многобројне тешкоће, али која благодаћ Божјом на тајанствен начин увек просијава крсто-васкрсном светлошћу. У свом архипастирском слову Патријарх Иринеј је указао на неизмерни и благословени значај активног литургијског живота који је темељ и врхунац нашег општења са Господом и свима светима који су просијали угодивши Господу и који нама постадоше освештани примери истинског хришћанског етоса. У наставку свете Литургије обављен је свечани опход око светог храма са читањем васкрсних Јеванђељâ, са појањем малог помена уснулим добротворима, благоукраситељима, свештенослужитељима и парохијанима Вождовачког храма. Освећење славских дарова, колача и кољива, овогодишњих кумова славе господе Драгана Тривана и Горана Ивковића служено је испред записа у порти древне Вождовачке светиње. Настојатељ храма, високопречасни протопрезвитер-ставрофор Недељко Марјановић, у име свог богољубивог братства, верног народа Божјег, као и у своје лично име заблагодарио је Човекољубивом Господу што нас је сабрао на ово свештено сабрање, а потом срдачно упутио речи благодарности Његовој Светости Иринеју на молитвеној посети и љубави коју има према литургијској заједници која се око свога Господа сабира у Вождовачком храму, прослављајући Име које је изнад свакога имена. Ово славско сабрање закључено је у пријатној и радосној атмосфери трпезом хришћанске љубави у парохијској сали Вождовачке светиње. Вождовачки храм – бисер Богом чуваног Града Београда У славу Божју, а у част Светих равноапостолних цара Константина и Јелене, као израз великог молитвеног поштовања наш благочестиви и христољубиви народ принео им је многобројне свете храмове који красе нашу помесну Цркву. Међу значајним храмовима који су подигнути у њихову част посебно и сваке хвале достојно место заузима Вождовачки храм који је 2011. лета Господњег прославио велики јубилеј стогодишњицу свога потојања, а који својом светошћу и живом литургијском заједницом обасјава Богом чувани првопрестони град Београд. О значају Вождовачке светиње и историји овог дивног храма Божјег, а поводом стогодишњице његовог постојања дивно је беседио наш угледни професор и познати теолог протођакон Радомир Ракић, који је био и дугогодишњи свештенослужитељ олтара Божјег при Вождовачком храму. Значајно је нагласити да овај храм красе две велике светиње које се у њему налазе благословом блажене успомене Патријарха српског Германа, а то су: Честица Часног и Животворног Крста Господњег и омофор Светог Василија Чудотворца Острошког. Вашој пажњи препоручујемо и виртуелну шетњу Вождовачким храмом. Литургијска заједница овог храма, предвођена својим пастирима, живи активним литургијским животом. На недељним и празничним богослужењима први редови испуњени су дечицом која се редовно причешћују Светим Тајнама и на тај начин духовно узрастају и напредују из славе у славу, из силе у силу, у меру раста висине Христове. Духовни покровитељ Вождовачког храма, цар Константин Велики, рођен је 274. године у нехришћанској породици. Још за живота добио је назив равноапостолни. Много пута му се јављао сâм Господ и излазио му је у сусрет у његовим молитвама. Пред борбу са Максенцијем, по старом предању, на небу му се указао сјајан крст као знак победе. Издао је едикт (закон) у Милану 313. године којим је престао дотадашњи прогон хришћана. Након победе над Византијом саградио је диван престони град, назвавши га Константинопољ (Цариград). Његова света мајка Јелена је својим великим делима прославила Господа. У Јерусалиму је пронашла Часни Крст који су незнабошци бацили изван града и засули смећем; подигла је многе храмове, од којих треба напоменути: храм над пећином Рождества Христова у Витлејему, храм на месту Вазнесења Христова на Маслинској гори; храм на месту Успенија Пресвете Богородице у Гетсиманији и још 18. светих храмова. Пронашавши Часни Крст и ископавши га, света Јелена га стави на једног мртваца, јер управо тада је пролазила једна посмртна поворка, те он васкрсну на очиглед свих присутних. Од тог дана Православна Црква празнује тај догађај 14/27. септембра као празник Вождвижења Часног и Животворног Крста - Крстовдан. Многи незнабошци исповедаше хришћанску веру, а Часни Крст би стављен у сребрни ковчег ради чувања и поклоњења. Ова света угодница Божја упокојила се у Господу 327. године у 80. години живота. Свети цар Константин, благочестив и христољубив, поживео је још 10 година од упокојења своје свете мајке, те се и он престави у Господу 337. године у 65. години живота. Његово свето тело је пренето у Цариград и сахрањено у храму Светих Апостола у Цариграду. катихета Бранислав Илић Извор: Српска Православна Црква
  17. Патријарх српски г. Иринеј: -Радујмо се сваком сусрету са Господом и својим животом сведочимо веру православну! -ФОТОГАЛЕРИЈА- У васкрсној радости и светлости недељног дана, прве недеље по светој Педесетници - Свих Светих, торжественом светом архијерејском Литургијом прослављен је престони празник Вождовачког храма Светих равноапостолних цара Константина и његове мајке Јелене. Свечаним евхаристијским сабрањем началствовао је првојерарх наше помесне Цркве, Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј, уз саслужење хиландарског јеромонаха Доситеја, протопрезвитера-ставрофора Животе Марковића, протопрезвитера Владимира Цупаћа, Слободана Јовановића и Ђорђа Поповића; протођакона Стевана Рапајића и ђакона Драгана Танасијевића, Верољуба Санда и Александра Савића, као и уз прислуживање чтечева: Владимира Јелића, Ђорђа Мијајловића, Бранислава Илића и Војислава Луковића. У славу Божју, а у част храмовних духовних заштитникâ, једним устима и једним срцем милозвучно је појао хор при Вождовачком храму којим диригује мр Бранко Тадић, хонорарни професор Богословије Светога Саве. Надахнутим речима литургијске омилије Његова Светост је поучио сабрани народ Божји, истакавши велики значај Светог цара Константина и његове благоверне мајке Јелене у освештаној и благословеној историји Цркве Христове, која је пролазила и пролази кроз многобројне тешкоће, али која благодаћ Божјом на тајанствен начин увек просијава крсто-васкрсном светлошћу. У свом архипастирском слову Патријарх Иринеј је указао на неизмерни и благословени значај активног литургијског живота који је темељ и врхунац нашег општења са Господом и свима светима који су просијали угодивши Господу и који нама постадоше освештани примери истинског хришћанског етоса. У наставку свете Литургије обављен је свечани опход око светог храма са читањем васкрсних Јеванђељâ, са појањем малог помена уснулим добротворима, благоукраситељима, свештенослужитељима и парохијанима Вождовачког храма. Освећење славских дарова, колача и кољива, овогодишњих кумова славе господе Драгана Тривана и Горана Ивковића служено је испред записа у порти древне Вождовачке светиње. Настојатељ храма, високопречасни протопрезвитер-ставрофор Недељко Марјановић, у име свог богољубивог братства, верног народа Божјег, као и у своје лично име заблагодарио је Човекољубивом Господу што нас је сабрао на ово свештено сабрање, а потом срдачно упутио речи благодарности Његовој Светости Иринеју на молитвеној посети и љубави коју има према литургијској заједници која се око свога Господа сабира у Вождовачком храму, прослављајући Име које је изнад свакога имена. Ово славско сабрање закључено је у пријатној и радосној атмосфери трпезом хришћанске љубави у парохијској сали Вождовачке светиње. Вождовачки храм – бисер Богом чуваног Града Београда У славу Божју, а у част Светих равноапостолних цара Константина и Јелене, као израз великог молитвеног поштовања наш благочестиви и христољубиви народ принео им је многобројне свете храмове који красе нашу помесну Цркву. Међу значајним храмовима који су подигнути у њихову част посебно и сваке хвале достојно место заузима Вождовачки храм који је 2011. лета Господњег прославио велики јубилеј стогодишњицу свога потојања, а који својом светошћу и живом литургијском заједницом обасјава Богом чувани првопрестони град Београд. О значају Вождовачке светиње и историји овог дивног храма Божјег, а поводом стогодишњице његовог постојања дивно је беседио наш угледни професор и познати теолог протођакон Радомир Ракић, који је био и дугогодишњи свештенослужитељ олтара Божјег при Вождовачком храму. Значајно је нагласити да овај храм красе две велике светиње које се у њему налазе благословом блажене успомене Патријарха српског Германа, а то су: Честица Часног и Животворног Крста Господњег и омофор Светог Василија Чудотворца Острошког. Вашој пажњи препоручујемо и виртуелну шетњу Вождовачким храмом. Литургијска заједница овог храма, предвођена својим пастирима, живи активним литургијским животом. На недељним и празничним богослужењима први редови испуњени су дечицом која се редовно причешћују Светим Тајнама и на тај начин духовно узрастају и напредују из славе у славу, из силе у силу, у меру раста висине Христове. Духовни покровитељ Вождовачког храма, цар Константин Велики, рођен је 274. године у нехришћанској породици. Још за живота добио је назив равноапостолни. Много пута му се јављао сâм Господ и излазио му је у сусрет у његовим молитвама. Пред борбу са Максенцијем, по старом предању, на небу му се указао сјајан крст као знак победе. Издао је едикт (закон) у Милану 313. године којим је престао дотадашњи прогон хришћана. Након победе над Византијом саградио је диван престони град, назвавши га Константинопољ (Цариград). Његова света мајка Јелена је својим великим делима прославила Господа. У Јерусалиму је пронашла Часни Крст који су незнабошци бацили изван града и засули смећем; подигла је многе храмове, од којих треба напоменути: храм над пећином Рождества Христова у Витлејему, храм на месту Вазнесења Христова на Маслинској гори; храм на месту Успенија Пресвете Богородице у Гетсиманији и још 18. светих храмова. Пронашавши Часни Крст и ископавши га, света Јелена га стави на једног мртваца, јер управо тада је пролазила једна посмртна поворка, те он васкрсну на очиглед свих присутних. Од тог дана Православна Црква празнује тај догађај 14/27. септембра као празник Вождвижења Часног и Животворног Крста - Крстовдан. Многи незнабошци исповедаше хришћанску веру, а Часни Крст би стављен у сребрни ковчег ради чувања и поклоњења. Ова света угодница Божја упокојила се у Господу 327. године у 80. години живота. Свети цар Константин, благочестив и христољубив, поживео је још 10 година од упокојења своје свете мајке, те се и он престави у Господу 337. године у 65. години живота. Његово свето тело је пренето у Цариград и сахрањено у храму Светих Апостола у Цариграду. катихета Бранислав Илић Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  18. „Када човјек умре они који остају испраћају га и жале због растанка са њим. Што је блискија љубав и жалост је већа код оних који остају. Постоје разна свједочанства о томе како и колико, ко жали своје покојнике. Стари Грци су се поводом смрти својих драгих тјешили неком надом да ако човјек умре тијелом, наставиће да живи душом у неком другом свијету. Праведни, према њиховом вјеровању прелазе у боље мјесто а зли иду у ад, где је све паклено и проклето. Грци су настојали да живе праведно да не би кад умру отишли у пакао. Многе религије и вјере имају ове страхове и током вјекова настајали су разноврсни обреди који су помагали да страх од пакла буде мањи. Хришћанско исповиједање поводом смрти наглашава такав обред, гдје положени у гроб, после три дана устаје. То се може десити, само ономе ко у себи има Живот који је јачи од смрти и ономе који нема страха од смрти. Празник Васкрсења Христовог наглашава то устајање из гроба и телом и душом и свим бићем које има својство Живота. Човјек према хришћанском исповиједању и кад умре има наду наставка живота, афирмације и телесног и душевног састава, односно спасења цијеле своје личности, силом црквеног спомена и незаборава. Када помињемо имена својих упокојених – то је прилог Цркви да она измоли милост, Царство Небеско и опроштај грехова онима у Христу уснулима. И кад ми немамо молитве и сјећања за своје упокојене – у Цркви, на Божијој служби, помињу се сви уснули који наду положише у Творца и саздатеља свога. Питање шта је најбоље чињети за душе покојника – то је очекивати њихово устајање из гроба. Имати код себе ту наду Васкрсења, која је основна ознака наше вјере, значи славити побједу Живота над смрћу и дивити се како је из гроба засијала Свјетлост и истина Христовог Васкрсења. Смисао човјековог постојања је управо у томе да послије свог земног живота и смрти устане из гроба у онај дан кад је то једино Богу знано али да устане не на суд или осуду, него на Живот бесконачни. Ми се молимо за своје покојнике управо зато да би са њима били у заједници и тамо гдје је Живот бесконачни. Према томе и наши покојни, рад такве заједнице, и нас ишчекују да буду са нама у вјекове вјекова. Таква заједница је наша Црква која има старање кроз Свете службе да сви дођу у познање Истине. Битно је те службе вољети, поштовати и практиковати и све ће мање бити страха од смрти и свих других невоља. Духовске задушнице имају тај смисао да се и мртвима објави прослава Силаска Светога Духа на Апостоле и Силаска Светог Духа на све нас, почевши од Свете тајне крштења и миропомазања.“ Извор: Митрополија црногорско-приморска
  19. Бесједа протопрезвитера-ставрофора Драгана Станишића на Духовске задушнице изговорена на Светој литургији служеној у Цркви Светог Георгија под Горицом у Подгорици. „Када човјек умре они који остају испраћају га и жале због растанка са њим. Што је блискија љубав и жалост је већа код оних који остају. Постоје разна свједочанства о томе како и колико, ко жали своје покојнике. Стари Грци су се поводом смрти својих драгих тјешили неком надом да ако човјек умре тијелом, наставиће да живи душом у неком другом свијету. Праведни, према њиховом вјеровању прелазе у боље мјесто а зли иду у ад, где је све паклено и проклето. Грци су настојали да живе праведно да не би кад умру отишли у пакао. Многе религије и вјере имају ове страхове и током вјекова настајали су разноврсни обреди који су помагали да страх од пакла буде мањи. Хришћанско исповиједање поводом смрти наглашава такав обред, гдје положени у гроб, после три дана устаје. То се може десити, само ономе ко у себи има Живот који је јачи од смрти и ономе који нема страха од смрти. Празник Васкрсења Христовог наглашава то устајање из гроба и телом и душом и свим бићем које има својство Живота. Човјек према хришћанском исповиједању и кад умре има наду наставка живота, афирмације и телесног и душевног састава, односно спасења цијеле своје личности, силом црквеног спомена и незаборава. Када помињемо имена својих упокојених – то је прилог Цркви да она измоли милост, Царство Небеско и опроштај грехова онима у Христу уснулима. И кад ми немамо молитве и сјећања за своје упокојене – у Цркви, на Божијој служби, помињу се сви уснули који наду положише у Творца и саздатеља свога. Питање шта је најбоље чињети за душе покојника – то је очекивати њихово устајање из гроба. Имати код себе ту наду Васкрсења, која је основна ознака наше вјере, значи славити побједу Живота над смрћу и дивити се како је из гроба засијала Свјетлост и истина Христовог Васкрсења. Смисао човјековог постојања је управо у томе да послије свог земног живота и смрти устане из гроба у онај дан кад је то једино Богу знано али да устане не на суд или осуду, него на Живот бесконачни. Ми се молимо за своје покојнике управо зато да би са њима били у заједници и тамо гдје је Живот бесконачни. Према томе и наши покојни, рад такве заједнице, и нас ишчекују да буду са нама у вјекове вјекова. Таква заједница је наша Црква која има старање кроз Свете службе да сви дођу у познање Истине. Битно је те службе вољети, поштовати и практиковати и све ће мање бити страха од смрти и свих других невоља. Духовске задушнице имају тај смисао да се и мртвима објави прослава Силаска Светога Духа на Апостоле и Силаска Светог Духа на све нас, почевши од Свете тајне крштења и миропомазања.“ Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
  20. Сутрашњи празник Светих Кирила и Методија, који је уједно и храмовна слава истоименог храма на Телепу, био је повод да у госте позовемо презвитера Велимира Врућинића, настојатеља при храму Светих Кирила и Методија. Прилог смо преузели са званичне интернет странице Радија Беседе View full Странице
  21. Патријарх српски Иринеј позвао је Србе који живе на Косову и Метохији да не напуштају огњишта и не продају земљу која је, како је рекао, натопљена крвљу њихових предака. Патријарх је у беседи након видовданске литургије у порти манастира Грачаница, рекао да сваки грумен косовске земље говори о страдању, додајући да где је страдање ту је и васкрсење. "Ми се дивимо онима који су овде остали. Дивимо се њиховој храбрости. Дошли смо да охрабримо вас који живите на овим просторима да ту и останете. Немојте продавати земљу јер је то земља натопљена крвљу предака", рекао је Патријарх српски Иринеј. Додао је и да данас има много сабирања, али да је само оно свето код светиња. "Данас смо се сабрали на ово свето место, нема нас много, слични смо оној птици којој разоре гнездо. Мало нас је остало на овој светој српској земљи. Сваки је педаљ ове земље заливен крвљу", рекао је Иринеј. Патријарх је рекао да Видовдан говори да су Срби "народ Божији, народ призван, који Бога носи у себи". "Ако има дана када сви заједнички мислимо и нешто што нас испуњава то је дан Видовдана. Велики дан када је српски народ доживео свој велики петак, своје распеће. То распеће траје и дан данас. Као народ морамо носити крст који је и наш господ носио. Оно што нам даје вредност то је душа у нама, бесмртна душа. Али након Великог петка долази васкрсење. Ми смо народ који живи на земљи али гледа на небо", казао је Патријарх Иринеј. Након литургије и патријархове беседе дедељено је високо одликовање Српске православне цркве Орден светог краља Милутина директору површинских копова Обилић Срђи Ковачевићу за хуманитарни рад и помагање фрескописа у храмовима. Мајкама са четворо или више деце Епархија рашкопризреска уручила је ордење "Мајка девет Југовића", а Канцеларија за Косово и Метохију је за њих обезбедила новчану помоћ. Њихова Краљевска Височанства Престолонаследник Александар и Принцеза Катарина поделили су хуманитарну помоћ у виду хране и играчака деци и корисницима народне кухиње „Мајка девет Југовића” окупљенима у порти Манастира Грачаница. Централни видовдански догађај на Косову и Метохији одржан је на Газиместану, где је Патријарх српски Иринеј, уз саслужење Епископа Теодосија, Епископа Атанасија (Јевтића), свештенства и монаштва Епархије рашко-призренске, служио парастос страдалим српским јунацима у косовској бици 1389 године. Престолонаследник Александар II Карађорђевић је на Газиместану рекао да је Видовдан "празник вере и наде у боље сутра". "Не славимо ми Видовдан као дан пораза. Овај празник представља симбол духа и нације, али и вере, наде у боље сутра. Док смо поносни на нашу историју, наша будућност је светла", истакао је Престолонаследник Александар. Приредио: Никола Станковић Извор: Телевизија "Храм"
  22. Његова Светост Патријарх српски Г.Г. Иринеј служио је на Видовдан, 28. јуна 2017. године Свету архијерејску Литургију у Манастиру Грачаница уз саслужење Преосвећене господе Епископа рашко-призренског господина Теодосија, умировљеног захумско-херцеговачког господина Атанасија (Јевтића), свештенства и монаштва Епархије рашко-призренске. Поред великог броја верног народа пристиглог из свих крајева Србије, Републике Српске и Црне Горе, Светој архијерејској Литургији у Манастиру Грачаница присуствовала су и Њихова Краљевска Височанства Престолонаследник Александар II и Принцеза Катарина, директор Канцеларије за Косово и Метохију г-дин Марко Ђурић, представници Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама и бројни представници Срба са Косова и Метохије. Патријарх српски Иринеј позвао је Србе који живе на Косову и Метохији да не напуштају огњишта и не продају земљу која је, како је рекао, натопљена крвљу њихових предака. Патријарх је у беседи након видовданске литургије у порти манастира Грачаница, рекао да сваки грумен косовске земље говори о страдању, додајући да где је страдање ту је и васкрсење. "Ми се дивимо онима који су овде остали. Дивимо се њиховој храбрости. Дошли смо да охрабримо вас који живите на овим просторима да ту и останете. Немојте продавати земљу јер је то земља натопљена крвљу предака", рекао је Патријарх српски Иринеј. Додао је и да данас има много сабирања, али да је само оно свето код светиња. "Данас смо се сабрали на ово свето место, нема нас много, слични смо оној птици којој разоре гнездо. Мало нас је остало на овој светој српској земљи. Сваки је педаљ ове земље заливен крвљу", рекао је Иринеј. Патријарх је рекао да Видовдан говори да су Срби "народ Божији, народ призван, који Бога носи у себи". "Ако има дана када сви заједнички мислимо и нешто што нас испуњава то је дан Видовдана. Велики дан када је српски народ доживео свој велики петак, своје распеће. То распеће траје и дан данас. Као народ морамо носити крст који је и наш господ носио. Оно што нам даје вредност то је душа у нама, бесмртна душа. Али након Великог петка долази васкрсење. Ми смо народ који живи на земљи али гледа на небо", казао је Патријарх Иринеј. Након литургије и патријархове беседе дедељено је високо одликовање Српске православне цркве Орден светог краља Милутина директору површинских копова Обилић Срђи Ковачевићу за хуманитарни рад и помагање фрескописа у храмовима. Мајкама са четворо или више деце Епархија рашкопризреска уручила је ордење "Мајка девет Југовића", а Канцеларија за Косово и Метохију је за њих обезбедила новчану помоћ. Њихова Краљевска Височанства Престолонаследник Александар и Принцеза Катарина поделили су хуманитарну помоћ у виду хране и играчака деци и корисницима народне кухиње „Мајка девет Југовића” окупљенима у порти Манастира Грачаница. Централни видовдански догађај на Косову и Метохији одржан је на Газиместану, где је Патријарх српски Иринеј, уз саслужење Епископа Теодосија, Епископа Атанасија (Јевтића), свештенства и монаштва Епархије рашко-призренске, служио парастос страдалим српским јунацима у косовској бици 1389 године. Престолонаследник Александар II Карађорђевић је на Газиместану рекао да је Видовдан "празник вере и наде у боље сутра". "Не славимо ми Видовдан као дан пораза. Овај празник представља симбол духа и нације, али и вере, наде у боље сутра. Док смо поносни на нашу историју, наша будућност је светла", истакао је Престолонаследник Александар. Приредио: Никола Станковић Извор: Телевизија "Храм" View full Странице
×
×
  • Креирај ново...