Још једно чудо које је посведочило истинитост и веродостојност наше православне вере. Без обзира на препреке и тешкоће које се многима дешавају у наше тешко а понекад и неиздрживо време бреме животних недаћа које носимо никада не носимо сами. Онај који је допустио да тај терет носимо понекад и овако, на очиглед свих показује да то нисмо ми сами већ да је и Он ту са нама присутан и ако је Његова воља он то бреме разрешава. Пре свега видите колика је вера ове девојке која на очиглед свих видљиво хода иако то раније није могла. Видимо то а не видимо њену веру и Оног ко је ту невидљиво присутан. Видимо а не видимо Невидљивог који је сво време био са њом. Видимо а не видимо веру њену и наду њену. Шта је ту чудно то је нешто сасвим нормално ономе који верује. Али ето дешава се да и ви који не видите видите па да и ви верујете ако верујете да сте видели. Ако верујете да сте обманути верујте бар да су и други били тамо присутни, због њих верујте. Ако вам кажем да нису били тамо да ли би ми веровали? Па ни они нису могли да верују, у почетку, па су се уверили. Чуда су ипак могућа. Само онима који верују. Шта? Не верујете?