Претражи Живе Речи Утехе

Два тумачења на Причу о неправедном управитељу или Неверном приставу која се пре неки дан читала. Jеванђеље Лука, зачало 80. (16,1-9) 1. А ученицима својим говораше: „Човек неки беше богат и имаше управитеља, а овај би оклеветан код њега, да му расипа имање. 2. И дозвавши га рече му: 'Шта то чујем за тебе? Положи рачун како си управљао домом, јер више не можеш њиме управљати'. 3. А управитељ дома рече у себи: 'Шта да радим, јер господар мој одузима од мене управу? Копати не могу, просити стидим се. 4. Знам шта ћу радити да би ме примили у домове своје кад ми се одузме управљање'. 5. И дозвавши редом дужнике господара своега, рече првоме: 'Колико ти дугујеш господару мом?' 6. А он рече: 'Сто мера уља.' И рече му: 'Узми признаницу своју и седи те брзо напиши педесет.' 7. Потом рече другоме: 'А ти, колико дугујеш?' А он рече: 'Сто врећа пшенице.' И рече му: 'Узми признаницу своју и напиши осамдесет.' 8. И похвали господар неправедног управитеља што вешто учини; јер су синови овога века вештији од синова светлости у своме нараштају.” 9. И ја вама кажем: „Начините себи пријатеље богатством неправедним да би вас кад осиромашите примили у вечна обиталишта." Свети Теофан Затворник: Прича о изобличеном неправедном управитељу (Лк.16,110). Видиш ли како се он на сваки начин трудио да се извуче из невоље! Када бисмо се само сви ми тако трудили да устројимо себи покојан живот по исходу из овог живота! Међутим, не! Синови овог века мудрији су од синова светлости у своме нараштају. Због чега се управник тако заузео? Због тога што је невоља била близу. Близина несреће пробудила је енергију и довитљивост у домишљању и он је брзо све уредио. А зар ми нисмо близу невоље? Смрт може сваког тренутка да нас задеси, а затим одмах треба положити рачун о управљању домом. Сви то знају, па ипак, готово нико да се макне са места. Какво помрачење! Нико не мисли да ће ускоро умрети, већ претпоставља да ће поживети и други дан. Премда и не одређујемо рок, ипак смо некако уверени да је смрт још негде тамо далеко. Због тога се и невоља види негде далеко. Невоља је удаљена, па се домишљања у вези са њом одлажу за будуће време. Нико не намерава да цео живот остане у неисправности. Међутим, само исправљање се одлаже за други дан. Пошто се, пак, читав живот састоји од садашњице, а не од сутрашњице, брига око припреме за будућност практично изостаје. Митрополит Антоније Храповицки: Тумачење приче Господње о „Неверном приставу“ Да се оградимо од сваког снебивања, које се изазива површним читањем ове приче, потребно је пре свега правилно разумети завршне речи Господа: „начините себи пријатеље неправедним богатством“ (Лук. 16, 9). Овде Господ подразумева не само оно земаљско благо, које је стечено преваром или крађом, већ свако уопште материјално богатство, противопостављајући га богатству врлинами и благодаћу; само такво духовно богатство јесте стално и праведно богатство. То се потврђује даљим Његовим речима: „ако дакле у неправедном богатству верни не бисте, ко ће вам поверовати истинско?“ (ст. 11) То јест: „ако ви, имајући жалосно (неправедно) новчано богатство, нисте њиме послужили Богу, то како ће вам Бог поверити истинито благодатно богатство – силу исцељавања и виђења“? Слично пише и ап. Павле Тимотеју: „богатима на овоме свету (њих противопоставља духовним богаташима, т. ј. светим људима) заповедај, да се… не уздају у богатство пропадљиво (неправедно), већ… нека добро чине, нека се богате у добрим делима“ (истинито богатство) и т. д. Неко ће рећи: али ако Господ под неправедним богатством разуме и оно новчано богатство, које је добивено истинитим трудом или по законитом наслеђу, то зашто Он наводи за пример неправедног управитеља, који је тајно раздавао туђе, да се затим храни „од сиромаха, који су се помогли туђим добром? Одговор је прост: Господ сасвим неће да одобри такав поступак непоштеног управитеља, и ако је „господар похвалио неверног управитеља, што је он досетљиво поступио“, то није било похвалом моралног одобрења, већ ироничном похвалом, похвалом умешности непоштеног човјека. Али Спаситељ, како у другим случајевима, тако и овде, наводи такав неодобриви поступак у земаљском животу, чија је сличност врло одобрива у духовном животу. Таква је прича о неправедном судији, „који се није бојао Бога нити стидио људи“, и прича о жени, која је нашла изгубљену драхму (о жени среброљубивој и неразумној). Слично томе и овде, сасвим неодобравајући поступак неверног управитеља, Господ предлаже слушаоцима да се науче оној предусмотривости у духовном животу, коју је показао управитељ у земаљском животу. Чије је имање он раздавао? Господарево. – Па чије је у самој ствари и оно имање, којим ми владамо? Разуме се – Божје, а ми само привремено њиме управљамо, док живимо на земљи, али ће доћи час смрти наше и суда Божјег, и Господ ће одузети од нас то имање. И тако, ако смо ми само привремени располагаоци овог имања, онда зашто да га чувамо? Раздаваћемо га онима, који могу бити нама корисни, кад нас Господ лиши земаљског живота и уједно с њиме и сваког имања. Који су ти пријатељи, које ми добијамо неправедним (т. ј. материјалним или новчаним) богатством, који, кад ми осиромашимо (т. ј. умремо), могу нас примити у „вечне обитељи“? То су сиромаси, који ће нам својом молитвом о упокојењу наших душа отварати врата царства небеског. Ове ријечи Господа уперене су протнв оних, који одбацују молитве за умрле, т. ј. против протестаната свих врста. Тим Господњим риечима сличне су и Павлове даље речи после наведених више, у којима апостол учи Тимотеја, да поучава богате „нека добро чине, нека се богате у добрим делима, нека буду подашни, заједнични, сабирајући себи темељ добар за будућност, да постигну живот вечни“ (1. Тим. 6, 18, 19). Напротив, у другој причи, богаташу, који не имађаше љубави према сиромашнима, Господ прети изненадном смрћу, питајући при томе: „а што си приправио чије ће бити“? (Лук. 12, 20). „Тако бива ономе, завршује Спаситељ причу Своју, који себи стиче благо а не богати се у Бога“ (Лук. 12, 21)“. У свим овим речима Христа и апостола раскрива се једна те иста мисао, што и у причи о неверном приставу (управитељу), – наиме, да је раздавање имања сиротињи не само дужност љубеће душе, већ и просте разумности: јер то имање све једно није код нас вечно, шта више није ни наше, већ Божје, па онда дајте да га путем доброчинсгва променимо на вечно богатство. Митрополит Антоний, Полн. сбор. соч. изд. II. т. IV. стр. 12 – 14, Киев 1918

Конзумент педофилског видео садржаја се гони као његов наручилац, ако би овај суд примјенили на мафијаша приложника - Црква би била кривац и наручилац или продавница опроснисца у којој се за дио криве стечевине (Шешељ Томи) остатак опере, односно дио проблема, а не дио решења. Закхеј који је сматран неправедним, каже: ако сам кога оштетио вратићу четвероструко, дакле даје боље услове од банке, и одакле му да врати четвероструко ако је само крао и оштећивао? Изгледа да је Закхеј само крадуцкао као Веља, али да се бавио и неким поштеним послом јер има минимум 4пута више него што је закинуо. Енди Ворхол и Небојиша Пајкић би узели новац од ђавола, али му не би служили. У предреволуционарно доба, дође обесправљени и огуљени у Цркву по милост, коју му у ствари даје као приложник онај који га је огулио и тај огуљени се Христу захваљује, али је Христос ту наружен. Дроге дилер или особа повезана са њим, узмимо као примјер Ђукановићевог брата као главног приложника Митрополије и недоказану претпоставку о Милу као каппо ди тути капи, или да даље не набрајам, јер бих се бавио феноменом а не ликовима. Мада посље такав приложник хоће сву Цркву да узме за себе, односно под себе, он улаже дионице, не жртвује и не приноси. Када би неки попа умјесто што зажмири на једно око и узме прилог од мафиозе изреко нешто овако што је попио Спиноза за своје тек умне заблуде: По пресуди анђела и по решењу светаца, ми прогонимо, одбацујемо, кунемо и проклињемо Баруха д'Еспонозу с одобрењем бога и ове света општине, пред лицем светих књига и шест стотина и тринаест прописа који су у њима садржани: проклињемо га ... свим проклетствима која су написана у књизи закона. Нека је проклет дању и нека је проклет ноћу. Нека је проклет кад леже и нека је проклет кад устаје. Нека је проклет кад полази и нека је проклет кад се враћа... Нека освета и гнев Господа пламте против овог човека ... И нека униште име његово ... Наређујемо вам да нико с њим не проговори ни усмено ни писмено, да нико не борави с њим под истим кровом или четири лакта ближе од њега, да нико не чита спис који је он саставио. У смислу ко мафијаши и слично, ми нисмо полиција да то знамо, али зна сам тај који мафијаши и сл, ако је и крштен да се не прима, ако и дође да се вјенча да није вјенчан, ако се и причести да га одбацујемо, ако се и у гробље закопа да није у гробљу и сл. Наручито ми се допада овај дио ко му се примакне на мање од четри лакта. Мислим да бих онда било мало више хармоније између Цркве и државе, а мање између дежаве и њене мафије, односно не би мога да каже Брана Црнчевић да да је држава одвојена од Бога али да није одвојена од ђавола. Да разликујемо покајање од овог феномена, јер мафијаш који се каје, престаје или посустаје са мафијашењем, као у филму Зли поручник, од овог шминкераја и "прања савјести", лажног ритуалног умивања, да би се наставило по старом, да би се добила прећутна сагласност за "бизнис". Све се то љепо укллопи са актуелним полицијско-мафијашким режимима падне и која фотка из Цркве за гласаче који се у Бога уздају, гдје руку на срце ни највећи стручњак не разликује гдје почиње држава а престаје мафија. А сад се чудите ако Виноградар не буде хајао па виноград изгори, јер шта ће нам такав виноград ? На сву срећу осјети се то и у сваком појавном облику, архитектури, сликарству, везу, шта јесте дјело Господње, а шта је маска за неку другу радњу, можда је сакривено али је истовремено очигледно. Мудрији су и способнији синови овога вјека и у Цркви, али су виц.