Претражи Живе Речи Утехе

Образовање човека са циљем да служи једној заједници, ма о којој служби се радило, је могуће само уз добру наставу и васпитање. Једноставно речено, да би човек могао да буде искрено посвећен своме позиву као нпр. инжињер, лекар, државник, наставник или пак свештенослужитељ, потребно је, пре свега, да буде добар човек. Једно без другог не иде. Ми као Црква (заједница верујућих), заједно са родитељима и ученицима, позвани смо данас да васпитавамо децу за боље сутра и њихово и наше. Ако то ми не урадимо, тј. ако не васпитамо децу у духу наше вере, онда ће она бити васпитана на другим основама. На каквим то основама Црква жели да васпита своју децу? Црква полази од тога да је човек икона, слика Божија. Бог је створио човека по своме лику као личност, тј. као апсолутно и непоновљиво биће да би се преко њега пројављивао у свету. То је, пре свега, суштина наше вере откривене у Исусу Христу, Сину Божијем који је постао савршени човек и који је присутан у Литургијској заједници, остајући притом и Бог. Поштујући и волећи човека, поштујемо и волимо Бога. Човек и Бог су неодвојиви један од другог. Када, пак, одвојимо човека од Бога, човек постаје као изгубљено биће. С друге стране, кад одвојимо Бога од човека, онда Бог постаје само идеја, а то није довољно за истинско религијско познање Бога као вечне Личности у којој и ми постајемо вечне личности. Дакле, први и основни циљ Верске наставе или катихизиса јесте да упути нашу децу, будуће генерације нашег народа, на другог човека као на личност, на непроцењиво благо од кога зависи и наш живот. Међутим, то се не може открити код човека другим методама осим кроз заједницу љубави с њим. Када некога волимо, онда откривамо да је он за нас личност, највредније биће које се ничим не може заменити. Другим речима, само љубав према човеку открива у њему икону живога Бога, као и то да је човек највредније биће на свету. Други задатак веронауке јесте да упути децу на заједницу са Богом у Христу, јер се једино у заједници са Богом може остварити бесмртност за човека и створену природу као улазак у вечно постојање. Бесмртност свако биће жели, а пре свега човек који је ње једино и свестан. Без остварења овог циља није могуће остварити ни претходни циљ. Живот има смисла само онда када се сагледа из перспективе бесмртног постојања. Живот има смисла само онда ако је он заправо дар вечности. Ако човек пристане на то да је феномен живота само привременог карактера, онда неће бити никаквог добра, никаквог напретка, онда живот неће имати никаквог смисла, па стога ни човек неће имати никакву вредност. Али ми не пристајемо на то, него верујемо да живот има карактер бесмртности кроз призму постојања вечнога живота у заједници са Богом – Оцем, Сином и Светим Духом, и зато верујемо да феномен живота није привременог него је уистину бесмртног карактера. Та заједница се може остварити једино кроз веру и у Литургији као заједници са другим људима, а Христос присуствује једино у Литургији и кроз Литургију на најближи могући начин до свог другог и славног Доласка који очекујемо у будућности. Могли бисмо зато рећи и да је верска настава наша припрема за важност учешћа верника у литургијском животу. Дакле, човек може постати бесмртно биће-личност будући да му је Бог даровао слободу, и потребно је да човек ту своју слободу пројави као љубав према Богу и према другим људима. Та могућност нам се открива у Христу Богу. Програм веронауке је, дакле, увођење младог човека у личну заједницу са Богом Оцем у Христу, кроз веру и литургију, као нови начин постојања којим се задобија бесмртност-вечно постојање личности. Након овог најбитнијег, онтолошког и теолошког сагледавања важности веронауке, потребно је да нешто кажемо и о осталим доменима важности овог предмета. Верска настава је наставни предмет у основним и средњим школама Србије који помаже у сазревању личности ученика и обогаћењу његовог духовног и друштвеног узрастања. Верска настава постоји и да пружи учениковом сазнању велики извор информација о смислу човековог постојања, о начинима помоћу којих ученик може постати радосна и духовно богатија личност, о томе да овај свет не постоји случајно него да је дело Створитеља – Бога, о томе да је основна истина хришћанства у испуњењу љубави и у томе да је Бог – савршена Љубав и Доброта; да помогне да ученик боље разуме друге наставне предмете. Похађајући Верску наставу ученик има прилику да боље разуме књижевност, уметност, историју, социологију и, наравно, љубав према мудрости – философију; да заштити ученика од разних савремених искушења која сналазе многе младе људе: Верска настава чува од опасности секти, дроге, алкохолизма и aids – a. Верска настава то чини тако што помаже ученику да води примеран, узоран и моралан начин живота који ће му јасно показати да узрасте у стабилну и зрелу личност да ученику пружи могућност да развије дар говора и елоквентности: на Верској настави се нарочито учи о начинима лепог изражавања и негује се вештина омилитике: лепо говорништво и богата елоквенција су сигурни показатељи образовања једне личности у савременом свету. Са oвим у вези, Верска настава поставља врлину љубави као најважнију компоненту људског живота: љубав је изнад свих других врлина; Верску наставу предају за то оспособљени предавачи и наставници који се зову – вероучитељи и катихете и који су завршили Теолошки факултет или Духовну академију и као дипломирани теолози и професори Верске наставе стекли су вештину да ученику на посебан и изузетан начин пруже сазнања из области верског, културног и друштвеног живота; О Верској настави посебно се брину два министарства : Министарство просвете и Министарство вера и дијаспоре Републике Србије. Такође, Верској настави својим деловањем помажу и Српска Православна Црква као и остале вековима присутне хришћанске цркве и верске заједнице у Републици Србији. https://svetosavlje.rs/o-vaznosti-veronauke-kao-skolskog-predmeta/

Према закону који је румунски председник Клаус Јоанис објавио 3. априла, од школа се тражи да буду заступљени програми животне и здравствене заштите, укључујући часове сексуалног васпитања , најмање једном у полугодишту. Румунска Православна Црква издала је саопштење у ком се противи да ови часови буду обавезне природе, позивајући родитеље да семогу позвати на своје право да одлучују како ће се њихово дете школовати по тим питањима. Изучавања показују да сексуално васпитање у државним школама може покварити дечју невиност и чистоту, тврди Црква. Саопштење Цркве је објављено у целости (на румунском језику) у новинама Базилика. Од 13. марта 2020. Патријаршија се обратила по том питању председнику, премијеру и министру образовања и науке. ,,Обавезан упис ученика у програме сексуалног васпитања јесте атак на дечју невиност, спречавање њиховог природног развоја и обележавање за живот", пише у саопштењу за штампу издатом у понедељак. Румунским Уставом је утврђено да „родитељи или старатељи имају право да, према сопственим уверењима, обезбеде образовање малолетне деце за које имају одговорност“ и да се „слобода ставова и мишљења, као и слобода верског уверења не могу ограничити на било који начин. Нико не може бити приморан да усвоји неко мишљење или да се придржава религијског уверења противно његовом уверењу “, подсећа Црква. Даље, закон бр. 272/2004 предвиђа да „родитељи детета имају право на избор врсте образовања која ће се пружити њиховој деци“. „Према томе, нема објективног разлога да држава намеће идеолошки модел у васпитању деце, мимо пристанка и уверења родитеља", закључује Црква. „Сматрамо да је обавезно укључивање ученика у програме сексуалног васпитања атак на невиност деце, спречавање њиховог природног развоја и обележавање деце за цео живот. С тим у вези, неколико изучавања је спроведено у различитим земљама показало је да је такав приступ образовању деце довео до тога да започну сексуални живот раније, са свим тим неопходним последицама, без икакве друштвене поправке“, наставља се у саопштењу за штампу, позивајући се на студију из 2019. године о сексуалном васпитању у Сједињеним Америчким Државама која показује да су такви програми у најбољем случају неделотворни и често доводе до повећања стопе трудноће у адолесценцији, ризичних сексуалних понашања и деце која започињу сексулни однос у ранијој доби. Црква такође скреће пажњу да сексуално васпитање није обавезно у многим државама Европске уније. Многаа удружења цивилног друштва у Румунији такође су изразила забринутост због сексуалног васпитања у школама, позивајући уместо тога на већи нагласак на васпитање у породици. „Сматрамо да припрема за интимни и породични живот мора бити препуштена пре свега породици, која може тачно и објективно да процени фазу психофизичког, интелектуалног и емоционалног развоја детета“, наводи се у саопштењу. У изјави Патријарђије се закључује: Живот такође има духовну димензију, занемарену у секуларизованом савременом друштву, које је изгубило свети смисао људског живота. Црква је одувек придавала велику важност духовном расту човека који је позван на вечни живот у љубави Божјој. Стога је важно искористити формативне специфичности верске наставе, која доприноси животном расту и изградњи свести о вечној вредности човека, унапређењу његовог достојанства у породици и друштву и смањењу негативних утицаја савремене кризе идентитета и оријентације. Са енглеског превела Сања Симић де Граф Извор: Инфо-служба СПЦ

Малешевић је на конференцији за новинаре у Бањалуци подсјетио да је недавном одлуком Владе Српске у средње школе уведена вјеронаука као обавезан предмет, те да су све средње школе обавијештене да се од септембра сукцесивно уводи вјеронаука од првог разреда. Он је рекао да ученици имају могућност избора у прве двије године средње школе да изучавају културу религије као алтернативу вјеронауци, а у трећем и четвртом разреду етику. Малешевић је нагласио да ученици у средњим школама имају више практичне наставе него раније, као и да се у свим основним и средњим школама изучава информатика. Извор: Митрополија црногорско-приморска