Претражи Живе Речи Утехе

Влада Србије је јуче усвојила предлог закона о очувању културног и историјског наслеђа манастира Хиландар којим се уређује начин пружања подршке и помоћи Републике Србије очувању културног и историјског наслеђа овог светогорског манастира, преноси Политика. Манастир Хиландар, који се налази на листи Светске баштине Унеска, има непроцењиву вредност за српско историјско наслеђе и представља једно од најзначајнијих средишта српске културе и духовности. У Хиландару је очувана најбогатија колекција оригиналних старих рукописа, икона и фресака, тако да он у данашње време представља најзначајнију ризницу српске средњовековне културе уопште. Манастир се од 1988. године, заједно са осталих 19 светогорских манастира, налази на Унесковој листи светске баштине у склопу споменика средњег века обједињених под заштићеном целином планине. Извор: Митрополија црногорско-приморска

Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве је благовремено и у законом предвиђеном року поднео Влади Републике Србије примедбе и мишљење о предлогу закона о истополним заједницама. Поменути предлог закона за Српску Православну Цркву је неприхватљив, јер је огромна већина предложених одредби у супротности са Јеванђељем Христовим и свеукупним искуством и праксом Цркве на којима је духовно и морално утемељен наш српски народ, као и целокупна европска цивилизација. Недопустиво је истополне заједнице законски изједначавати са браком и породицом, како је наведено у тексту Нацрта закона, јер се тако дискриминише брачна заједница, као хришћанска и Законом заштићена вредност. Црква поштује слободу коју нам је Бог даровао и разуме људску тежњу да своју слободу исказује на различите начине. Свети Архијерејски Синод је сагласан да постоји потреба за остварењем одређених личних, имовинских и других права оних које третира наведени нацрт закона, али је аргуменовано указао на могућност да се она у правном поретку Републике Србије остварују у потпуности административним путем, без задирања у брачно и породично законодавство. Свети Архијерејски Синод наглашава да прихвата и промовише дијалог, као једини и неопходан пут за изналажењe решења у вези свих питања од општег друштвеног значаја, као и по овом питању које је изазвало велику забринутост. Свети Архијерејски Синод је изразио очекивање да ће по овом питању бити уважени аргументи Српске Православне Цркве. Извор: Инфо-служба СПЦ

Основно државно тужилаштво у Никшићу предало је Основном суду оптужни предлог против Преосвећеног владике Јоаникија и свештеника Епархије будимљанско-никшићке зато што су 12. маја у том граду поступали супротно наредбама Министарства здравља – окупили се на Тргу Шака Петровића и учествовали у литији заједно са грађанима. Како је на конференцији за медије данас саопштио Стево Шекарић, руководилац ОДТ-а у Никшићу, њима се на терет ставља кривично дјело непоступање по здравственим прописима за сузбијање опасне заразне болести, за које је предвиђена новчана или казна до једне године затвора. Тужилаштво, како је навео, није ставило предлог за одређивање притвора за свештенике јер за то “нема законског основа с обзиром на то да је подигнут оптужни предлог”. Послије литије која је 12. маја на дан Светог Василија Острошког одржана у Никшићу, притвор од 72 сата одређен је Епископу будимљанско никшићком Јоаникију и свештеницима: Слободану Јокићу, Данилу Зиројевићу, Жељку Ројевићу, Остоји Кнежевићу, Мирку Вукотићу, Василију Брборићу, Драгану Крушићу и Николи Маројевићу Задржавање је укинуто синоћ око поноћи. Током трајања њиховог утамничења у свим храмовима служени су молебни а више десетина хиљада грађана широм Црне Горе је протестовало тражећи ослобађање владике и свештеника. Одмах након пуштања на слободу, Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије је поручио да је народна подршка израз љубави према Цркви и природни наставак борбе за одбрану светиња. Извор: Митрополија црногорско-приморска

Свештени Синод ове Свете Цркве изразио је званичну подршку предлогу Јерусалимског патријарха да се окупе предстојатељи православних помесних Цркава и разреше питања која се тичу црквеног јединства које је уздрмано украјинском кризом. Наиме, током свог боравка у Москви у новембру кад је примио награду Патријарха Алексеја II за рад на црквеном јединству од Међународне фондације јединства православних народа јерусалимски патријарх Теофило позвао је своју сабраћу првојерархе да се окупе у Јордану на саветовању. Овим поводом је руски Свети Синод истакао важност посете Његовог Блаженства Москви у циљу јачања традиционално добрих односа између Руске и Јерусалимске Цркве, и позитивно оценио његову иницијативу да се такво саветовање одржи у Јордану. Пре Московске Патријаршије Свештени Синод Цркве Чешких земаља и Словачке прихватио је предлог Јерусалимског патријарха да се саветовање одржи у Аману, у Јордану. Међутим, атински архиепископ Јероним је одмах сутрадан изјавио да ће он присуствовати таквом сабрању уколико га сазове цариградски патријарх Вартоломеј. Извор: Инфо-служба СПЦ

Јавности стављамо на увид примедбе Правног савета Митрополије црногорско-приморске и Епархије будимљанско-никшићке на Предлог закона о слободи вероисповести или уверења и правном положају верских заједница. Примедбе су благовремено достављене Влади Црне Горе као предлагачу закона. До данашњег дана, Влада Црне Горе није одговорила ни на једну од достављених примедби. Осим тога, примедбе су на енглеском језику достављене релевантним међународним адресама, као и посланицима у посланичким клубовима Скупштине Црне Горе. Примедбе Правног савета Митрополије црногорско-приморске и Епархије будимљанско-никшићке на Предлог закона о слободи вероисповести или уверења и правном положају верских заједница у Црној Гори (pdf) Правни савет Митрополије црногорско-приморске и Епархије будимљанско-никшићке Извор: Митрополија црногорско-приморска

Протојереј-ставрофор Гојко Перовић, ректор Богословије Светог петра Цетињског казао је на данашњој сједици скупштинског Одбора за људска права, на којем се расправља о Владином предлогу закона о слободи вјероисповијести да је Влада 2015. године јавну расправу о овом законском акту симулирала тако што ју је организовала у неадекватним просторијама, са недовољно мјеста да уђу сва стручна лица, а камо ли сви заинтересовани. „Европска комисија је препоручила да водимо истински дијалог са субјектима којих се дијалог тиче. Мисли се на отворен, инклузиван и институционални, уз поштовање транспарентности. Дакле, не мисли на тајне састанке, иза затворених врата, не мисли на сепаратне састанке представника државних органа са појединим цркванма и вјерским заједницама. И овај скуп је организован некако неспретно, уочи католичког Божића. Ако сте скупштински одбор и ако располажете довољним бројем чињеница, знате да представници међународне заједнице из Западне Европе тешко да ће доћи два дана пред Божић“, казао је отац Гојко. Рекао је да се у потпуности слаже са примједбама представника Демократског фронта да није примјерено да се традиционална Црква, која вјековима траје, и кроз позив и кроз третман изједначава са једном заједницом, односно групом грађана која је своје дјеловање пријавила од 2000. године па наовамо. „И која злоупотребљава име већ постојеће вјерске заједнице. Ви сте ту правници – знате о чему причам. Исто тако, скуп је до те мјере неспретно организован да поред себе имам два своја познаника и пријатеља из Которске бискупије, иако сте замолили Митрополију да дође само један представник. А тако би ми данас овдје пријало присуство неког од правника из Митрополије, кога нисмо делегирали поштујући вашу молбу да дође само један“, примијетио је прота Гојко. Казао је да је у току 2019. године одржан само један састанак представника Владе и СПЦ на коме се расправљало о овом Владином Предлогу закона. „Када је 24. јуна ВК упутила своје препоруке и приговоре, Митрополија и друге епархије СПЦ су одмах објавиле своју спремност на дијалог који препоручује Европска комисија. Међутим, чекали смо до 24. септембра да нас на нашу иницијативу прими предсједник Владе. А од тада, од тог састанка од 24. септембра прошла су два мјесеца до 26. новембра кад је одржан тај један једини састанак на коме је потпредсједник Владе господин Пажин наступио у смислу узми или остави“, подсјетио је он. Прота Гојко је подсјетио да 5. децембра Влада утврђује предлог. „И ми достаљмо гомилу примједби, на преко деведесет страна, образложених примједби на које, господине заштитниче људских права, нијесмо добили ни један одговор. Одговор. А камо ли да покушамо да вршимо дијалог“, нагласио је он. Нагласио је да се све ово дешава у атмосфери када су друге Цркве и вјерске заједнице потписале темељне уговоре са Владом Црне Горе. „А СПЦ није, иако је 20. априла 2012. године она сама дала Влади предлог о томе, за који такође нијесмо удостојени ни једног коментара. А посланик ДПС у овој Скупштини Миодраг Вуковић, господине заштитниче људских права, је рекао да је Влада ЦГ са свима донијела темељни уговор, осим са СПЦ, а са њом није зато што је она реликт прошлости који треба пустити да изумре“, подсјетио је отац Гојко. Додао је да се све ово догађа у атмосфери кад предсједник државе крши Устав. „Крши члан 14 Устава Црне Горе и јавно саопштава у Парламенту и ван Парламента да ће он и његова партија основати или обновити цркву. Уопште не улазим у детаље каква је то црква у његовој замисли, ко би чинио ту цркву, какви су то вјерници, по којим канонима – али вас питам: Да ли устав ове земље дозвољава да предсједник грађанске, мултиконфесионалне државе узима на себе право и још најављује да ће да оснује или обнови цркву? То је атмосгфера у којој причамо о овом закону“, истакао је отац Гојко. Казао је да је Влада јуче објавила текст којим обмањује јавност у многим сегментима. „Говори се о незаконитом укњижавању деведесетих година, да је наша Црква нешто незаконито укњижила на себе, иако је све то урађено по тада важећим законима, на начин како су се укњижавали грађани, институције па и сама држава“, казао је он. Подсјетио је да је на захтјев једне НВО 2008. године СПЦ избрисана као титулар. „Ми смо се жалили министарству финансија и оно је уздало акт по коме је наше укњижење валидно. Онда се ишло на управни поступак, на суђење код Управног суда. И тада смо судски процес добили. И Влада налази за сходно, после свега тога, да су укњижења извршена под сумњивим околностима“, истакао је прота Перовић. Казао је да је Владина обмана њена тврдња да се из Законика Валтазара Богишића јасно види како је држава била власник неких црквених објеката. „А баш се ту јасно наглашава, у том Општем имовинском законику, да је Црква имаоник власништва“, прецизирао је он. Додао је да се стечена права и субјективитет регистрацијом прекидају. „Сад ви видите како Црква може, и да ли ће, да се региструје, или неће у таквој ситуацији“, рекао је он. Упитао је ко је писао овај закон. „Не може са црквама и вјерским заједница, да преговара неформални састав у име Владе, без акта са протоколом. Ми не тражимо да се овдје поштују канони – тражимо да се поштују Устав, закони и процедура ове државе. Апсурдно је овај разговор данас овдје водити као један – једини ове врсте, и то кад је већ све завршено“, сматра он. Одбацио је оптужбе из Владе да је СПЦ била против дијалога. „Влада није исказала вољу и спремност да на наше примједбе стручно одговори или да о њима разговара. Примједбе и препоруке ВК, господине министре, нијесу инкорпориране у овај Предлог закона адекватно. А има, избројали смо их – тридесет и шест суштинских примједби“, додао је отац Гојко. Прва је, рекао је, о отвореном, институцијалном и инклузивном дијалогу. „Предлог закона није у сагласно са Уставом, јединственим правним поретком због дискриминаторских одредби, што је указано у овом нашем допису на деведесет и двије стране. Овај предлог закона третира стечени правни субјективитет цркава и вјерских заједница кроз доношење нових рјешења о уписима Цркава и вјерских заједница која имају конститутивни карактер, што се види по чану 26 Предлога закона“, нагласио је прота Гојко. Предлог закона, сматра он, радикално је сужен опсег права на слободу вјероисповијести у колективном аспекту. „Радикално се атакује и на својинска права цркве и вјерске заједнице на начин који је супротан члану 1 првог протокола, Уставу Црне Горе и Закону о својинско-правним односима као и Закону о заштити културних добара и осталим важећим правним актима, као рецимо о Закону о државном премјеру и катастру. Црква никад никоме ништа није отела, и не бјежи од судског разматрања по том питању. Али, не, господине потпредсједниче Владе, пред Владиним органима који су јој подређени. Господине заштитниче људских права, овдје се боримо за одвојеност три гране власти“, прецизирао је он. Упитао је зашто Влада кроз одредбе Предлога закона бјежи од редовних судова суверенме државе, у парничном поступку. „Тиме она, по мени лично, она нарушава саму структуру ове државе. Избјегава капацитете коју нам ова држава даје. Зато Митрополија црногорско-приморска и друге епархије СПЦ предлажу да се жури са оваквим правно неодрживим, неуставним и дискриминаторским Предлогом закона који ће само да погорша стање вјерских слобода. Истичемо да се радом кроз дијалог који треба наставити до новог предлога закона, усклађеног са међународним актима и мишљењем ВК, усклађеног са уставно-правним поретком ове државе може доћи, по нашој процјени за шест мјесеци“, рекао је он. „Ако је Влади стало до квалитетног уређења ове осјетљиве области друштвеног живота, онда ће прихватити овај став, повући предлог закона из скупштинке процедуре, као што је више пута повлачила друге предлоге закона и започети инклузиван и транспарентан дијалог са црквама и вјерским заједницама. И са, што да не, са независним правним експертима из НВО сектора, представницима цивилног друштва. То све до сад није био случај. А истрајавање на овом Предлогу закона видимо само као рушење добре атмосфере“, конкретизовао је став Цркве отац Гојко Перовић. Извор: Митрополија црногорско-приморска

Гост у нашем јутарњем програму био је протојереј ставрофор Велибор Џомић који је говорио о настојања црногорских власти да одузму имовину Митрополије црногорско-приморске. Тиме су изазвали тектонске поремећаје у политичком и опште-друштвеном животу Црне Горе а одјеци ове кризе осјећају се у читавом региону. ЗВУЧНИ ЗАПИС РАЗГОВОРА О спорном пропису је, како је познато, расправљала и Венецијанска комисија а да ли се назире епилог ове црквене, политичке и опште-црногорске кризе разговарамо са можда најпозванијом адресом по овом питању оцем Велибором. Oн је за наше слушаоце објаснио процедуру по којој је црквена имовина уписана у катастар. Извор: Радио Светигора

Ми имамо озбиљну архивску грађу, документацију и не плашимо се доказивања, али оно што је опасно то су једнострани потези који могу да изазову озбиљне проблеме, казао је протојереј-ставрофор др Велибор Џомић, координатор Правног савјета Митрополије црногорско приморске у емисији Голи живот на ТВ Хепи говорећи о Предлогу закона о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница, којим се, уколико би био усвојен у Скупштини Црне Горе, доводи у питање достојанство и имовина Цркве. Он је казао да само доносиоци одлука могу да знају у ком правцу ће да се крене са Предлогом закона, али да је он непримјењив и да је јасно да може да изазове озбиљне друштвене последице. Дуг је пут од Предлога закона до закона и још дужи и сложенији од доношења и ступања закона и његове примјене, казао је протојереј-ставрофор др Велибор Џомић, и нагласио да је императив да свака црква, манастир и све што је црквено мора бити брањено као олтар манастира Острога, у правном и вјерничком смислу. „Наши епископи, владика Јоаникије и Митрополит Амфилохије, воде рачуна о томе да се чува јединство Цркве и у томе је смисао поруке која је прочитана на Тројичиндан, на Сабору у Подгорици. То је најважнија ствар, а ми ћемо, како је говорио Патријарх Павле, да чинимо што до нас стоји. Они могу брутално, насилно и противправно да спроведу, ако би остао такав члан о катастру, а ми морамо да нападнемо тужбама све то, друга путања је да одмах покренемо процедуру за оцјену уставности закона, има много могућности. Најбоља је ствар да се доносе закони који ће да буду поштовани с љубављу од свих. Истичући да Бог силу не воли, отац је казао да „се он не би играо са ћивотом Светог Василија и Светог Петра Цетињског, завјештањем и проклетством које је дао Иван Црнојевић за Цетињски манастир и Свети Василије за манастир Острог….Ако се неко дрзне и крене тим путем, ја могу само да кажем нек је Бог на помоћ“. Протојереј-ставрофор др Велибор Џомић је нагласио да треба да се сједне и разговара и како би се направио озбиљан закон. „Сви сматрамо да треба да се донесе нови закон и нико не спори држави Црној Гори да треба и има право да донесе закон, ниједна традиционална Црква не тражи забране неких других, и сви сматрамо да треба да постоји дијалог. Свега тога до сада није било. И умјесто да градимо кућу на тим здравим темељима, ми смо дошли обрнуто до једног лошег текста. Надам се да ће људи да схвате да није Црна Гора једина држава на свијету која има цркве и вјерске заједнице и у којој треба да се поштује право на слободу вјероисповијести, и у индивидуалном и колективном аспекту.“ Нагласио је да су готово све одредбе Предлога закона грубо супростављене међународним стандардима и апеловао да се ствар врати на здраве основе, јер то не би био једини случај да се неки предлог закона врати на дораду. Мишљења је да тим путем треба ићи ако желимо добро свеукупној друштвеној заједници. „Оно што су стандарди и у Смјерницама ОЕБС-а из 2004. и 2014. године, оно што су пресуде Суда у Стразбуру по питању члана 9 Европске конвенције о људским правима, оно што су најбољи моменти тумачења чл. 9 Конвенције, то примјенити и неће бити проблема, а свака друга интервенција те врсте, бојим се да ће да нас удаљи више него што само данас удаљени једни од других“, поручио је протојереј-ставрофор др Велибор Џомић, координатор Правног савјета Митрополије црногорско приморске. Голи живот – Протојереј-ставрофор др Велибор Џомић, координатор Правног савјета Митрополије црногорско приморске – (ТВ Хепи 20.06.2019):

Лицемјерно је говорити да држава Предлогом закона о слободи вјероисповијести жели обезбиједити слободу исте, јер овај закон предвиђа пљачку и прогон Цркве, рекао је у разговору за ИН4С Његово преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије. – Овај закон предвиђа пљачку и прогон Цркве која овдје вјековима дјелује и ствара, која је родила државу Црну Гору. Ово је нови у низу досадашњих удара на православље. И још гори од претходних. Епископ Јоаникије истиче да је намјера црногорски власти да се направи преседан, који би потом слиједиле власти у Приштини. – Сада се овим Предлогом закона прави преседан да би приштинске власти по истом моделу једним потезом преузеле све косовско-метохијске светиње, међу њима Пећку Патријаршију, Високе Дечане и Грачаницу. Какве ли биједе и срамоте за све нас. У суботу 15-ог јуна најављен је свенародни Тројичиндански сабор у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици. Ваше преосвештенство, можете ли за читаоце портала ИН4С рећи шта је његов циљ и шта очекујете након Сабора? – Да се помолимо Богу за мир, братско разумијевање и љубав међу браћом, да се објединимо и да се завјетујемо нашим светињама. Да се заједнички супроставимо злу које се надвило над Црном Гором, поводом најављеног закона о одузимању црквене имовине. Ових дана се непрестално говори о спорном нацрту предлога Закона о слободи вјероисповијести, који за крајњи циљ има отимање црквене имовине. Ваше преосвештенство, како Ви то тумачите и да ли мислите да међу особама које су биле у радној групи има оних који се не слажу са предлогом, али из страха ћуте? – У вези са нацртом тог закона казаћу неколико ствари. Прво, јавност Црне Горе не зна да ли је било поменуте радне групе, нити, уколико је било, ко су били њени чланови, ни да ли су били довољно стручни да ураде нацрт таквог закона. Друго, овим нацртом закона крше се правна начела од општег значаја и Устав Црне Горе. На првом мјесту начело о одвојености Цркве и државе са циљем да се Црква потчини држави и да се угрози њена слобода. Одвојеност подразумијева међусобно уважавање и сарадњу ради добра народа. Међутим, када ти неко силом своје моћи отима имовину ту више нема ни међусобног уважавања, нити може бити сарадње. Уколико се усвоји тај закон, Црква ће умјесто слободе добити не одвојеност него потчињеност, ропску зависност и понижење. Лицемјерно је говорити да држава тим законом жели обезбиједити слободу вјероисповијести. Онај ко то „обезбјеђује“ заправо каже: „Ја вам узимам све што имате све што сте наслиједили од својих предака, па ви онда будите слободни колико год хоћете“. Онај ко неком другом узима законито стечену имовину узима му право на постојање, гази његово достојанство. Треће, Црна Гора је Уставом дефинисана као секуларна грађанска држава. Ако је тако откуд њој потреба да отима и узима храмове? Да ли заправо хоће да сакрализује секуларну државу или да обесвети храмове? И једно и друго било би злокобно и богохулно. Четврто, власт говори да смо узурпирали, неком отели храмове. Зашто то не докаже на судовима у својој држави? Путем судова, не може што значи да нема правног основа. Не може путем судова, али хоће путем закона о конфискацији који лицемјерно назива законом о слободи вјероисповјести. Овај закон предвиђа пљачку и прогон Цркве која овдје вјековима дјелује и ствара, која је родила државу Црну Гору. Ово је нови у низу досадашњих удара на православље. И још гори од претходних. Када сте прије 20 година постали епископ јесте ли тада могли замислити да ће се овако нешто догађати у нашем времену? – Нијесам могао замислити, јер нема везе са здравим разумом. Исто тако нијесам могао замислити да ће Црна Гора прије двије године гласати да се српске светиње на Косову и Метохији предају такозваној држави Косово, Тачију и Харадинају. Тада то, ипак, није прошло. Сада се овим Предлогом закона прави преседан да би приштинске власти по истом моделу једним потезом преузеле све косовско-метохијске светиње, међу њима Пећку патријаршију, Високе Дечане и Грачаницу. Какве ли биједе и срамоте за све нас! Извор: Митрополија црногорско-приморска

Влада Црне Горе је 16. маја 2019. године усвојила Предлог закона о слободи вероисповести или уверења и правном положају верских заједница и упутила га у даљу процедуру. Тим поводом смо разговарали са протојерејем-ставрофором др Велибором Џомићем, координатором Правног савета Митрополије црногорско-приморске. Молимо Вас да прокоментаришете ову одлуку Владе Црне Горе. Вест да је Влада Црне Горе утврдила Предлог закона о слободи вероисповести или уверења и правном положају верских заједница је изненадила највећи број субјеката у Црној Гори, иако је у Програму рада Владе за 2019. годину најављено да ће се о овом законском акту Влада изјаснити у другом кварталу ове године. Значи, постојала је јавна најава за овај закон у Плану рада Владе Црне Горе за ову годину, али, с обзиром да није било никаквих комуникација у смислу опште приче, о постојању Радне групе, јавне расправе о нормативном тексту који ће бити понуђен у даљу процедуру, та вест је многе људе непријатно изненадила. С друге стране, мене садржај тог акта није изненадио, јер је то наставак активности против Српске Православне Цркве у Црној Гори. Предлог закона из 2019. године је у основи онај фамозни Нацрт закона о слободи вероисповести из 2015. године. У погледу систематике је све исто 2019. као и 2015. године. Поглавља нису усаглашена са номотехничким правилима у Црној Гори. Има неколико чланова више и неколико коректних одредаба, као и неколико одредаба које су избачене из оног Нацрта закона из 2015.г. Кад се мало боље погледа – види се да је то све исто, али су ставови и чланови претумбани без икаквог реда. Сматрам да је Предлог закона из 2019. године за тридесетак процената чак гори од Нацрта закона из 2015. године. Да ли ће ово бити преседан - да први пут у модерној државности једна секуларна држава показује амбицију да постане власник, држалац и корисник, сакралних објеката? Заиста сте добро приметили и хвала на томе. То је бесомучна антицрквена пропаганда по којој се Митрополија и Епархије СПЦ приказују као окупаторске и узурпаторске институције. На тај начин се шаље порука да са њима треба разговарати на начин на који се разговара са окупаторима и узурпаторима. То је једна јако лоша и ружна порука, која је, на жалост, била толерисана, а и даље је толерисана од најважнијих адреса ове државе. И сада је посебно, као и раније, јасно да државна власт у Црној Гори има амбицију да подржави, зароби и отме православне храмове, манастире и друге објекте традиционалних цркава и верских заједница и то првенствено желе да примене на нашој Цркви. Имамо небивалу ситуацију у којој секуларна, световна држава жели постане власник Светиња као сакралних објеката и то силом на срамоту. И да то учини брутално отимањем, па чак и без прописаног поступка. Годинама указујемо да у Црној Гори не постоји јавна политика Владе у погледу верских слобода. Не постоји Стратегија о начину остваривања и заштити слободе вероисповести као јавни документ. Ово је, одговорно тврдим, први и једини закон из области људских права, па чак и из других области друштвеног живота, у чијој припреми нису учествовали представници заинтересованих страна, у овом случају – представници Цркве и верских заједница. Није било омогућено ни домаћим ни страним експертима, као ни представницима невладиног сектора да партиципирају у Радној групи. Реч је о класичном примеру дискриминације. Црна Гора има своје правне акте који уређују законодавни поступак и припрему правних аката. Игром случаја, ја тај Номотехнику и Увод у право предајем на факултету и знам како се тај поступак одвија и каква је била ситуација била у свим досадашњим случајевима. Овде се заправо води битка против већине. Имао сам прилике да видим да су припадници ЛГБТ организација недавно учествовали у Радној групи за израду Предлога закона о регистрованом партнерству истополних особа. Значи, представници Цркве и верских заједница који представљају апсолутну већину грађана у Црној Гори немају ни та права која се на сав глас тражи за мањине. Поставља се питање зашто то ради једна држава? Одговор је испред нас у Предлогу закона. То се чини како би се на волшебан начин који није виђен на савременим балканским и европским просторима извршила отимачина сакралних објеката и све црквене имовине која се, како они сматрају, везује за период до 1918. године и наводне ”окупације Црне Горе од Србије”, како то савремени богоборци и србомрсци по Црној Гори јавно говоре. Дефинитивно је да се Црна Гора оваквим Предлогом закона заокружује као антисрпска држава која никада није била таква кроз историју своје државности. Зашто сте изјавили да је у једном делу Предлог закона из 2019. године још гори од Нацрта закона из 2015. године? Навешћу само неколико детаља. У члану 52 Нацрта закона из 2015. је стајала формулација да ће се као државна својина уписати они верски објекти и земљиште које им припада под условом да су саграђени и прибављени до 1918. године заједничким улагањем грађана и да ће се те чињенице утврђивати у поступку. Та формулација је сада у члану 62 Предлога закона из 2019. године избачена. Формулације „за које се утврди“ – више нема! Дакле, они већ знају и већ су спремни да то раде без икаквог утврђивања, без вођења поступка, тј. да једноставно направе попис објеката и да линеарно у Управи за некретнине мењају титуларе и да храмове преписују са Цркве на државу!?! То је дух и смисао тог закона. Без икаквог поступка! Постоји још један детаљ. Један од темеља владавине права јесте познатост, доступност и поштовање законских процедура. У члану 25 Нацрта закона из 2015. је стајала одредба да ће се за сва питања која нису уређена овим Законом примењивати Закон о управном поступку. Дакле, у том и таквом поступку мора да учествује странка, мора да јој се омогући да види све доказе и све списе предмета и мора да јој се омогући да се изјасни пре доношења решења. Орган је дужан да утврди све битне чињенице и околности пре доношења решења и одлучивања. У та права улази и право на жалбу као редовно правно средство и право на ванредна правна средства. Сада је и та одредба избачена. Дакле, нема никаквог поступка! Или, рецимо, замислите одредбу по којој се цркве и верске заједнице издржавају, поред осталог, од сопствене имовине и од добровољних прилога грађана. А онда након тога следи одредба да државни орган има право да врши контролу законитости стицања имовине. Пошто се право најбоље објашњава у примерима - то значи да сутра држава може да стави пореског инспектора поред ћивота Светог Василија Острошког и Светог Петра Цетињског! У општој антиверској, антицрквеној пропаганди, заправо они ту преузимају небивале механизме не само контроле него и понижавања Цркве, уз полуге власти и врше различите контроле. Није никакав проблем да се врше контроле, али зна се начин на који се то ради. Замислите законски израз „контрола законитости стицања имовине верских заједница“! Замислите земљу која је прошла транзицију, у којој се догодило све шта се прича да се догодило и што се утврдило да се догодило, и у којој се није покрало само црно испод ноката данас испада да су једино Црква и верске заједнице, и то ове традиционалне, незаконито стицале право својине на храмовима, манастирима, парохијским домовима, земљишту које је завештавано, прилагано тим светињама, а не држави Црној Гори. Могао бих сатима и данима да вам причам о томе. Посебан је проблем питање правне ликвидације традиционалних цркава и верских заједница, јер је предвиђено да им се прекида правни субјективитет и да се за сваку од њих поново доноси ново решење. Да ли уопште као такав овај Предлог закона може да добије подршку савремених европских држава и међународних институција? С обзиром да постоје смернице ОЕБС-а из 2004.г.и 2014.г.о ревизији и изради државног законодавства и правном положају верских заједница и питања слободе вероисповести, као и међународни стандарди у вези чл. 9 Европске конвенције о људским правима, мислим да, ако буде по правди и по томе што јесу тековине савремене европске цивилизације из домена слободе вере, да то не може да добије подршку. Али, право да вам кажем, имајући у виду све ово што се догађа, уколико се то деси – то значи да међународно право у делу који се тиче универзалног људског права на слободу вероисповести више не постоји и да се ми враћамо у претправно и претполитичко друштво. На празник Светих Кирила и Методија 24. маја имали сте сусрет са делегацијом Венецијанске комисије у Подгорици. Можете ли да нам пренесете неке утиске са тог састанка? Делегација наше Цркве у саставу Митрополит г. Амфилохије, Епископ г. Јоаникије, протојереј-ставрофор Обрен Јовановић, др Владимир Лепосавић и моја маленкост се одазвала позиву за сусрет са петоро експерата Венецијанске комисије. Ми смо се таквом састанку одазвали и 16. новембра 2015. године када се радило о Нацрту закона о слободи вероисповести. Морам да кажем да су они тада саставили веома коректан Нацрт мишљења који се у највећем делу подударао са нашим Примедбама на Нацрт закона. У вези овог сусрета морам да кажем да ме је забринула брзина организовања тог састанка и како је све то изнебуха и иза кулиса рађено. Показаћу вам још једним примером. Влада Црне Горе је Нацрт закона утврдила 30. јула 2015. године, дакле, у време кад почињу колективни годишњи одмори и одредила је рок јавне расправе месец дана. Осим што су тада људи на одмору у Подгорици и по Црној Гори су у то време несносне врућине и никоме ништа друго не пада на памет него да бежи у хлад и спасава се од врућине. Али, подигао се и узнемирио верни народ. Сада имамо другу ситуацију. Предлог закона је утврђен 16. маја 2019. године касно поподне. У време до састанка са делегацијом Венецијанске комисије је било пет нерадних дана. Фактички, имали смо само један радни дан пред састанак са делегацијом Венецијанске комисије. Дакле, 2015. године расправа у време одмора, а 2019. године у време државног празника! То су све поруке које ми морамо да читамо и да схватимо њихово значење. С обзиром да смо ми у овој тематици, успели смо да напишемо Примедбе на 20 страна и да у њима наведемо све што је нужно да се напише петорици експерата Венецијанске комисије. Примедбе смо превели на енглески језик, али и друга документа која прате и доказују наше тврдње. У сваком случају, у наредном периоду ћемо искористити све оно што су културне, цивилизоване, Цркви својствене могућности да укажемо на бесмисао и, што је најважније, веома, веома опасне могуће последице у случају да овакав Предлог закона постане Закон у Црној Гори. Разговор водила: Сања Пановић

Иако је протеклих месеци усвојила неколико закона усмерених против канонске Украјинске Православне Цркве, украјински Парламент, Врховна рада, није исказао подршку законском предлогу којим би се канонској Цркви забранила служба војних капелана. Између 14. и 16. маја 2019.г. било је шест неуспелих изјашњавања по нацрту закона бр. 10279 о регулисању капеланских служби у оружаним снагама Украјине и у другим војним формацијама, које је предложио бивши председник Порошенко, преноси Институт за верске слободе. Штавише, Порошенко није имао консултација са Све-украјинским саветом Цркава и религијских организација пре него што је поднео нацрт закона бр. 10279. Истовремено, пред Парламентом се налазе предлози закона бр. 10244 и бр. 10244-1 о војном свештенству, на којима се радило у протекле три године у координацији са разним верским заједницама и стручњацима, посебно са Саветом за пастирско старање при Министарству одбране. Информативно-образовно одељење Украјинске Цркве подсећа да је тенденција да се пружи приоритет расколничким групама и унијатима при постављању војних свештеника, супротно жељи самих војника, почела пре неколико година. Црква је у априлу 2017. обавештена да Генералштаб одбија да прихвати да у војсци раде канонски православни свештеници. Године 2018. сви команданти су добили званичну директиву да не упошљавају капелане УПЦ. У септембру прошле године је народни посланик и председник Пододбора за безбедност и одбрану И. М. Береза предложио забрану деловања канонске Украјинске Православне Цркве "на територији свих војних јединица, укључујући и пограничну службу, Националну гарду и службу безбедности". Извор: Orthochristian.com (са енглеског Инфо служба СПЦ)

Отац Велибор Џомић: Предлог закона о слободи вјероисповијести удар на слободу вјере или увјерења, вјерску историју и културу Црне Горе мај 17, 2019 у 18:31 | Актуелности, Догађаји, Влада Црне Горе утврдила је јуче Предлог закона о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница, који суштински представља фронтални напад на Митрополију црногорско-приморску Српске православне Цркве. Коментаришући за Радио ,,Светигору“ ову одлуку Владе, коорднинатор Правног савјета Митрополије црногорско-приморске, протојереј-ставрофор др Велибор Џомић каже да је то удар на Митрополију црногорско-приморску и остале епархије Српске православне цркве у Црној Гори, али и да она има један шири значај а то је удар на слободу вјере или увјерења у Црној Гори, на вјерску историју и културу Црне Горе. ,,То је документ који је настао на један врло чудан начин који је супротстављен прописаном поступку припреме закона и других општих правних аката. То је једини закон, из области људских права и слобода, који је настао тако што заинтересованим субјектима, стручној јавности, невладином сектору није омогућено да партиципирају у радној групи за израду тог предлога и претходно нацрта закона“, каже отац Велибор. Додаје да је то скандалозно и само по себи недопустиво: ,,И сама ова чињеница у озбиљним и одговорним друштвима, правно уређеним државама била би довољна да се такав акт под хитно пошаље у архиву. Међутим, он је јуче добио једну нову димензију као Предлог закона од стране Владе Црне Горе, иако након таквог једног поступка, након одсуства јавног, транспарентног, цивилизованог аргуменованог дијалога није могао да се нађе ту гдје се нашао.“ Протојереј-ставрофор Велибор Џомић каже да се након првог површног читања види да је предлог закона гори од Нацрта закона из 2015, и да образложење које су пружили уз предлог закона је документ који не кореспондира са историјским чињеницама. „Довољно је да кажемо да у њему пише да је одржана јавна расправа у Котору и Бијелом Пољу 2015. године а и врапци на грани знају да се то није догодило. То је један грубљи фалсификат недавне историјске прошлости везане за Нацрт закона. Ту има свега и свачега. Негдје су нешто поправљали, врло немушто. И поред наших примједби, предлога и сугестија којих има скоро 5000, понављам 5000 субјеката је доставило примједбе, предлоге, сугестије и критике на рачун Нацрта закона из 2015. године, извјештај Владе је стао на једну и по страну. “ Подсјећа да су само примједбе Митрополије достављене на преко 50 страница што их, како је истакао, није интересовало ни да прочитају, нити да одговоре иако су били дужни да то ураде. „Отишли су толико далеко, немојте се изненадити, кад би тај монструм од предлога ступио на снагу, да поставе пореског инспектора поред ћивота Светог Василија Острошког да уписује ко је дао какав прилог и да то броје и пребрајају. То је нешто што не постоји ни у једној цивилизованој држави у свијету“, изричит је отац Велибор. Отац Велибор Џомић наглашава да Црква има врло уређено финансијско пословање које је у функцији мисије Цркве и додаје да примитивизам, који је овдје демонстриран, превазилази сваки разум. ,,Одвајкада се зна да се код нас, који баштинимо све вриједности римске правне традиције, на овом европском континенталном простору увијек доказује у имовинским споровима, спорењима и тако даље, онај који нешто тврди. Не, овдје се дешава супротно. Онај који не тврди против кога се тврди, треба да доказује, а не онај који тврди, конкретно мислим на имовинска и својинска права над сакралним објектима.“ Истиче да ће ово бити први пут у модерној државности да једна држава, као секуларна, исказује амбицију да постане власник, држалац и корисник, сакралних објеката. „Много тога је спорно. Одмах на почетку сам видио да није усаглашен са међународно-правним актима, смјерницама ОЕБСА-а и Савјета Европе, са бројним пресудама Европског суда у Стразбуру. Питање начина остваривања и заштите слободе увјерења које је сад прикачено у наслов закона јесте питање коме у закону уопште није посвећена пажња. То је и даље један акт који није усаглашен са номотехничким правилима из Секетаријата за законодавство у Црној Гори, иако су се они, вјероватном сложили са тим. То мени више личи, нека ми не буде замјерено, на један идолошко-партијско-политички памфлет него на један озбиљан предлог закона и питам се шта је овдје писац хтио да каже. Да ли да објави један својеврстан прогон Цркава и вјерских заједница и да грађанима пошаље поруку, која је слата 50 година, да није добро да припадају црквама и вјерским заједницама или је у питању нешто друго. Шта год да је, није добро, као што није добро да се на такав начин израђују овакви прописи“, мишљења је свештеник Џомић. Он сматра да је посебно проблематично то што је јуче са највишег мјеста извршне власти речено да се овим законом заправо жели створити нова реалност у, како је речено, завршетку формирања националног и грађанског идентитета Црне Горе: ,,Дакле, добили смо са врло релевантне адресе признање да није у питању уважавање друштвене реалности него се, напротив радикалним, државним методама, жели мијењати вјерска слика Црне Горе и то је нешто што јако забрињава. Такав један акт, при здравој памети и ономе што су стандарди савремених европских држава и међународних институција не може да добије подршку. Видјећемо. Ту смо гдје смо. “ Протојереј-ставрофор др Велибор Џомић наглашава да ће Правни савјет, са своје стране, учинити све да аргументовано докаже цивилизацијску и логичку неодрживост предложених рјешења, и да ће водити један аргументован дијалог са домаћим и међународним адресама као и са стручном јавношћу. „Видјећемо шта и како даље, али у сваком случају Предлог закона о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница у Црној Гори својим садржајем, својим материјално-правним и процесно-правним одредбама није добра вијест за Црну Гору“, изричит је протојереј-ставрофор др Велибор Џомић. По његовим ријечима према јуче утврђеном предлогу Владе Црне Горе сви вјерски објекти грађени до 1918. године постали би државна својина, што јесте уперено против наше Цркве, али није везано само за нашу Митрополију с обзиром да је закон општи правни акт, који у себи садржи опште правне норме чија је једна од одлика и карактеристика да се односе на највећи број субјеката. „Иако ова одлука јесте уперена против наше Митрополије, то исто значи да ће, по тој логици, и све џамије као исламски вјерски објекти и сви други објекти исламске архитектуре који су својина Исламске заједнице, као и сви други објекти Римокатоличке цркве, за који неко нема неки уговор и тестамент, да постану државна својина. Ја не знам како они то мисле. Да ли мисле да се у управном поступку субјект права може лишавати својинских права? У сваком случају то је пораз правничке логике, то је пораз оних који су то писали, у смислу стручне неутемељености таквих норми, значи грубом силом. Онда треба и рећи: Јесте ово је у функцији гоњења Цркве и других вјерских заједница“, каже координатор Правног савјета Митрополије црногорско-приморске и додаје да су дани пред нама. ,,Стигло је прољеће, ближимо се љету. Очевидно биће вруће и прољеће и љето, али ми ћемо са своје стране учинити све да покажемо да то што се на овај начин жели постићи просто није у сагласју са цивилизацијом. Надам се да ће међународни фактори, домаћа и стручна јавност врло јасно послати поруку у вези садржаја одредби овога закона“, закључио је свештеник др Велибор Џомић. Слободанка Грдинић https://mitropolija.com/2019/05/17/otac-velibor-dzomic-predlog-zakona-o-slobodi-vjeroispovijesti-udar-na-slobodu-vjere-ili-uvjerenja-vjersku-istoriju-i-kulturu-crne-gore/

Митрополит варшавски Сава сматра да «сабор уједињења» није ријешио проблем раскола, него га је још више искомпликовао. Пољска православна црква заговара темељно поштовање канонских норми црквеног живота, каже се у одговору Његовог Блаженства Митрополита варшавског и све Пољске Саве на писмо Константинопољског патријарха Вартоломеја о признању ПЦУ и њеног вође, саопштава сајт Одјељења спољних црквених веза Украјинске православне цркве. Како саопштавају, копије одговора Константинопоља упућене су поглаварима свих Помјесних православних цркава, међу њима и Његовом Блаженству Митрополиту кијевском и све Украјине Онуфрију. Коментаришући позицију Пољске православне цркве, Блажењејши Митрополит Сава позива се на одлуке Архијерејског сабора од 9. маја 2018. године, гдје се напомиње да се Пољска црква залаже за темељно поштовање канонских норми црквеног живота, према којима се статус аутокефалности може одобрити само ако у једној земљи постоји једна Црква. У документу је објашњено да пошто у Украјини постоји неколико расколничких црквених група, оне су дужне да се прво покају и врате у крило канонске Цркве. Тек тада може почети разговор о аутокефалности. Сама аутокефалност, према мишљењу пољских архијереја, даје се на предлог Мајке-Цркве послије консултација са свим поглаварима Помјесних цркава. Непоштовање тих захтјева може довести до даљих подјела, пошто у питањима догматског и канонског карактера не би требало да се руководе политичким разлозима, увјерени су у Пољској цркви. Поглавар Пољске цркве подсјећа на своје писмо Патријарху Вартоломеју о свом предлогу «да се састану сви поглавари Помјесних цркава ради разматрања сложене ситуације у Православној цркви у Украјини, која постаје сваким даном све опаснија за јединство православља у свој његовој пуноћи. Само саборна одлука може помоћи да се ријеши проблем украјинске Цркве». Он је казао да је Архијерејски сабор такође назначио: «Лица, са којих је скинут епископски и презвитерски чин, не могу бити вође у успостављању мира у православној Цркви у Украјини. Њихове радње постају узрок још већег нереда и саблазни». Сабор је забранио клирицима Пољске цркве да литургијски или молитвено опште са расколницима из «УПЦ КП» и «УАПЦ». У закључном дијелу свог писма, Његово Блаженство Митрополит Сава је казао да «сабор уједињења» није уклонио проблем, него напротив, појачао га је: «У њему су узели учешћа представници расколничких црквених група, лишени свештеног и епископског чина… Филарет Денисенко је био лишен чина и сведен на свјетовни положај. Затим је он „посвећивао“ своје нове настављаче. То су људи без благодати тајне. Препознали смо то, Ваша светост и сви поглавари Помјесних православних цркава. Треба казати да, сагласно нашој древној црквеној традицији, забрану скида онај ко ју је наложио. У сваком случају, код Филарета и његових сљедбеника нисмо видјели раскајање, покајање, смирење, који обично претходе скидању забрана! Тога није било. И у томе је проблем. Зато их ми не можемо признати као праве пастире, који могу вршити тајне. Такозваном „митрополиту“ Епифанију, а у стварности свјетовном човјеку, нанијета је штета». Завршавајући своје писмо, поглавар Пољске цркве обратио се Патријарху Вартоломеју с позивом: «Ваша Светости! Ваша одлука о Цркви у Украјини захтијева свеправославну расправу. Зато вас поново позивам, с молбом, да размислите о рјешењу да се саберу поглавари Помјесних православних цркава… Желимо да се види да ваше дјеловање обједињује православље, а не да га дијели». Копију свог писма-одговора Патријарху константинопољском Вартоломеју Блажењејши Митрополит Сава послао је поглаварима свих Помјесних православних цркава. Коментаришући документ, у Одјељењу спољних црквених веза Украјинске православне цркве објаснили су: «Осим многих важних ствари, које су изложене у писму, треба такође обратити пажњу на то што се Блажењејши Митрополит Сава обраћа поглавару Украјинске православне цркве, употребљавајући његову пун титулу, тј. назива га Блажењејшим Митрополитом кијевским и све Украјине. То значи да поглавар Пољске православне цркве и даље признаје за јединог канонског поглавара Украјинске православне цркве Његово Блаженство Митрополита кијевског и све украјине Онуфрија, без обзира на то што је Патријарх Вартоломеј у једном од својих претходних писама изјавио да наш Блажењејши губи могућност да носи титулу митрополита кијевског и све Украјине послије одржавања тзв. „сабора уједињења“ и избора поглавара ПЦУ. Као што се из писма јасно види, поглавар Пољске православне цркве не признаје новообразовану структуру расколника, као ни дјелатност и законитост њихове јерархије. Надам се да ће на сличан начин реаговати и поглавари других Помјесних православних цркава». Митрополит Сава је позвао вјернике УПЦ да буду храбри, да се не предају и да држе јединство са својим поглаварем. Извор: Митрополија црногорско-приморска

Датум: 26.01.2018. У сусрет националном празнику просвете и културе, које оличава Свети Сава, као и најављеној Декларацији о опстанку српског народа, мисли су нам усмерене и на језик којим говоримо и пишемо, што је и била једна од кључних брига нашег првог просветитеља и писца, упућујемо јавности Предлог за размишљање, о језику и нама Језик нас оличава и као појединце и као народе. То су знали и наши далеки претходници који су очували и развили српски језички капитал, у раздобљима када нису могли да граде задужбине и тврде градове, када је граница опстанка била у језику и предању у језику похрањеном. Језик је исказница не само права и слободе и заједничких својстава једне културе, него и слика прилика у којима живимо. Шта нам данашњи језик говори о нама? У јавном простору вредност речи се умногоме губи, лепота још и више. У површној брзини наших савремених живота, речи се расипају, често не служе ничему, само су део опште, увећане буке. Тако је на улици, у масовним медијима у којима основни смисао људске комуникације постаје главни губитник. Све бране попуштају, речи куљају, ниске и псовачке, речи затроване и безобзирне. А наследили смо, ипак, достојнији језик. Има још ствари важних, али језик је тема темељна, многе друге теме од језика зависе. Питање очувања ћирилице, по којој нас препознају, неизоставни је део ове темељне теме. Било је упечатљиво видети, широм Србије и Српске, како се дочекују програми акције „Негујмо српски језик“. Мимо свих великих речи, видело се колико се и стари и млади напросто радују своме језику, осећајући да питање језика није само језичко питање, него питање одржања и развитка. С језиком смо неко и нешто, без језика нисмо ништа. Ни појединачно, ни збирно. У раздобљу брзих и баналних екранских обавештења, још боље поимамо вредност онога што је просејана уметност речи. Зато се добра књига указује као спасоносна барка у глобалној стихији што нагриза и односи све баштињено и вредно из наших живота. Вратити се књизи и читању, као налогу опстанка, у себи и међу другима. Као и раније, семе опстанка је у светској и домаћој књижевној баштини, у зачетном Савином слову, Доситејевој умној отворености и српском (Вуковом) народном песништву, у Андрићевој мудрој мери и књижевном безмерју Црњанског, у Попиним лирским загонеткама, у опомињућим призорима Новице Тадића. Лик овог народа и даље најпотпуније приказују наши велики писци, и Његош и Јаков Игњатовић, и Лаза Костић и Симо Матавуљ, Јован Дучић и Бора Станковић, Петар Кочић и Исидора Секулић, Григорије Божовић, као и Меша Селимовић или Добрица Ћосић. И не само они. Дакле, размишљајмо о језику и о нама и делујмо у корист језика и нас самих. Колико ко може, зна и осећа. О Савиндану 2018. године, Владан Вукосављевић, министар културе и информисања Републике Србије Др Дане Малешевић, министар просвете и културе Републике Српске Академик Предраг Пипер, секретар одељења за језик и књижевност САНУ Проф. др Драган Станић, председник Матице српске Проф. др Љиљана Марковић, декан Филолошког факултета Универзитета у Београду Проф. др Душан Иванић, председник УО Задужбине „Доситеј Обрадовић“ Проф. др Бошко Сувајџић, председник УО Вукове задужбине Проф. др Срето Танасић, председник Одбора за стандардизацију српског језика Проф. др Јелица Стојановић, председник Друштва чланова Матице српске у Црној Гори