Претражи Живе Речи Утехе
Showing results for tags 'превазићи'.
Found 8 results
-
Човеков живот је испреплетен са страxом. То је због пада првог човека у рају и његовог изгнанства одатле. Човек од првог тренутка свог рођења осећа утицај страxа како се суочава са непознатим у овом свету. Са старењем долази до контакта са палим ближњим и са друштвеним окружењем уопште. Страx расте и претвара се, некад подсвесно, некад свесно, у стресну тортуру која обележава његов живот. Тиранија страxа га непрестано прати и достиже врxунац у последњим данима и сатима његовог живота, када је позван да стане пред смрт. Постоји ли начин или прилика да се човек ослободи мучног и раздорног заточеништва страxа? Наравно да постоји и начин и прилика, када се људска воља сусреће са вољом Оваплоћене Речи Бога Оца и када се вечни позив „не бојте се, само верујте“ (Мк. 5, 36) преображава у живот и уверење човека пораженог страxом. Када Богочовек Господ жели веру од Своје творевине, да је ослободи од тираније страxа, Он заправо жели онтолошку веру. Та вера није спољашње, површно стање, већ дубока, унутрашња стварност. У овој стварности, човек „душом и телом“, свим својим бићем, приxвата Богочовека Господа и Његово учење, које је садржано у Светом Писму и у учењу светих отаца Цркве, који су тумачили његову веродостојност. Човек не остаје само на нивоу речи да постоји Бог, већ стиче веру живота, веру заједнице са Богом, општу, унутрашњу, али и спољашњу, кроз истинско покајање и тајанственим животом са Богочовеком Господом. Неопходно је да наш живот не буде површан и да не будемо хришћани и деца Божија само споља, него је потребна и унутрашња борба да прихватимо вољу Божију и применимо је на наш начин. Само на тај начин показујемо да верујемо у самооткривеног Бога и да имамо онтолошку заједницу са Њим. Када постоји таква вера, онда нас страх од било чега не може савладати. Обраћамо се свом Створитељу са поверењем и смиреним умом и телом. То поверење ће повећати љубав, што ће заузврат отерати страх из наших живота. У то нас уверава свети Јован јеванђелист, који у својој посланици пише: „У љубави нема страха, него савршена љубав изгони страх, јер страх подразумева казну. Ко се боји, није савршен у љубави“ (1. Јованова 4:18). Тако вера побеђује страх и у садашњости и у будућности, јер она више није непозната, већ позната Творцу нашем, Тројичном Богу, у кога се уздамо са поверењем детета према свом оцу. А ако Бог жели да се развије нека непријатна ситуација, као што видимо да се то дешава, Он ће дозволити да се то догоди из Њему познатих разлога, који су увек исправни, само ако их прихватимо. Ако, међутим, није Његова воља да се нешто деси, чак и ако видимо да је по нашој логици очекивани резултат неповратан, он ће се променити дефинитивно, по вољи Божијој. Наравно, Божија воља се често не дешава јер Бог види наше неверовање. Он види да боравимо у пространству онтолошког страха због потпуног отуђења од нашег Створитеља и из тог разлога се не меша да пружи погодно решење за наше проблеме. Имајући ово на уму и покушавајући да то остваримо, моћи ћемо да пребродимо ситуацију у којој се сада налази друштво и свако од нас лично, са мање психосоматских губитака. Изнад свих и изнад свега је Творац човека и творевине – Тројични Бог, како проповеда свети пророк Давид: „Господња је земља и све што је испуњава, свемир и сви који у њему живе“ (Псалам 23:1). На самом човеку је да Га својом онтолошком вером врати у свој живот, да се смири и спасе. https://dveri.bg/component/com_content/Itemid,97/catid,62/id,70032/view,article/
-
Замислите расејаног таксисту или возача метроа, одсутног доктора или службеника, расејаног учитеља или клијента који не може да повеже „две речи“. Расејаност у молитви и богослужењу је неприхватљива. Православна аскеза развила је правила за „сабрање ума“, или пажљиву молитву. Светитељи су се својим подвигом трудили да их оживе. Штавише, пажња је посвећена не само кућној молитви, већ и заједничком богослужењу. Како се може молити на Литургији или на свеноћном бдењу тако да Богу буде угодно и души на добро? Погледајмо ближе један важан савет Новомученика – свенародно певање! Проучавајући њихову заоставштину, писма, проповеди, читајући житија, често примећујемо да су епископи-новомученици настојали да „оживе“ црквене службе код обичних парохијана. Зачудо, управо су Новомученици оживели данас живу традицију свенародног певања „Оче наш“, „Символа вере“ и „Богородице Богородице, радуј се“. Андроник Пермски је у својим писмима говорио о незнању и расејаности парохијана на служби: размењују погледе, гледају једни друге, одсутно одмахују главом. Његова „Писма епископа свештеницима“ дају упутства о „лепоти и реду“ богослужења. Он пише: „Неопходно је поставити правило, укључити у богослужење и сам верни народ, како у читање тако и у певање. Још боље, певање треба поделити. Ово ће, наравно, у први мах бити тешко, јер ће се, пре свега, они који се моле, по навици, стидети да певају, и биће збуњени. Али све се научи и на све се навикне. Тако је и у овом светом делу. Народ веома воли опште певање, о чему сведоче сви случајеви његовог успостављања. О. Кирил (Смирнову) је постепено почео да уводи певање у целу цркву. Штавише, кренуо је од саборне цркве и од прве Литургије на новом амвону. „Чим се Владика скинуо и, у одежди, са штапом у рукама, изашао на амвон, дајући заједнички благослов, он се окренуо присутнима са предлогом да се отпева тропар славе ‟Радуј се, Пресвета Богородице“. Очигледно, овај тропар је био познат неколицини, због чега су само ретки учествовали у певању. Тада га је Владика, приметивши да није добро не знати тропар празника, јасно и артикулисано прочитао неколико пута, претходно објаснивши његов садржај, а затим се узастопно понудио да га отпева пет пута. Последњи пут је већина поклоника учествовала у певању“. Таквих новина било је у многим епархијама, у многим црквама и, наравно, било је и противника. Почетком 20. века у штампи се развила огромна полемика: да ли у храму певају само професионалци или да се тежи народном певању. Бењамин (Воскресенски) је у овој полемици рекао да се у неком удаљеном сеоском храму, дешава да чујете мелодију која одаје такву снагу осећања коју не може заменити ниједна друга модерна мелодија нашег времена. Треба напоменути да су се новомученици борили за духовни препород у храму, за пажњу на служби, за молитвени дух, који је немогуће стећи када само слушаш, а не певаш Богу. О. Лев (Јегоров), један од вођа братства Александра Невског, указао је да су циљеви братства били оживљавање црквеног богослужења и реформа црквеног појања. Братство је популарисало „лежерно певање“ да би „народ лако могао да пева са нама“. О. Василиј (Зеленцов), епископ прилучки, научио је паству да се моли тако да не примећује никога и ништа током молитве, увео је народно певање на богослужењима, одржавао духовне беседе недељом. О. Петар (Зверев) је подстицао народно певање на служби. Позвао је да се то уведе у све цркве епархије. Када цели храм пева Богу, ствара се посебан молитвени простор, духовно расположење које уводи у анђеоски свет. Они који певају се зову анђели, јер славе Бога. Новомученици су се трудили да цео храм буде као Небо . Није изненађујуће што душа после оваквих служби постаје пријемчивија за духовне ствари. О. Владимир (Богојавленски), после акатиста са народним певањем, благословио је да се организују разговори са паством на различите верске и моралне теме. На крају разговора свима су подељене брошуре . Веза између духовног певања и духовног васпитања може се пратити и у деловању о. Кирила (Смирнов). Увео је народно певање на богослужењима и ванлитургијске катихетске разговоре. Духовна чеда су приметила да се ускоро општенародно певање у хармонији могло упоредити са хорским, али је по духовном утицају на верни народ било много боље од њега. Парохијани су, напуштајући храм после такве службе, узвикивали: „Господе! Каквог смо се архипастира удостојили да имамо. Дај Боже да што дуже поживи међу нама.“ Сама литургија носи катихетску снагу. Прожета је нитима догмата. Сва вера се открива у служби. Немогуће је да народ буде спољни посматрач сакрамента вере. О. Андроник је рекао да богослужење треба да носи просветитељску мисију. Зато је неопходно да верни народ познаје и разуме напеве и текстове. Свако богослужење, сам његов чин, све његове молитве и химне су творевина богомудрих људи који су свој живот провели у молитви и духовном подвигу, угађајући Господу и улажући у ове творевине своју благочестиву и богоугодну душу. А у исто време и сам Дух Божији силази у душе оних који се моле на овај начин. Што се тиче литургијске праксе са увођењем народног певања, о. Андроник је саветовао свештенике да започну са добро познатим молитвама и заврше са њима, тако да су целу службу вршили сами парохијани. И управо је то омогућило верницима да буду „једна уста и једно срце“. Тако ће јавно певање створити општу концентрацију у молитви. Тада ће се народ ближе упознати са значењем црквених песама и природно ће памтити саме молитве, певајући их за другима. И какво се онда надахнуће ствара у свима онима који се моле! Заиста, они неће хтети ни да изађу из храма, у коме су тако певали о чудесном Богу у Светима. јереј Андреј Гавриленко https://pravlife.org/sr/content/kako-prevazitshi-rasejanost-tokom-bogosluzhenja-saveti-novomuchenika
-
- савети
- богослужења
-
(и још 5 )
Таговано са:
-
Архиепископ Елпидофор: Заједно ћемо превазићи ово искушење!
a Странице је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Вести из Православних помесних Цркава
Поруку наде и охрабрења упутио је Архиепископ Америке Елпидофор у двоминутном видео запису који је постављен на званичној странице Архиепископије. ”Драги пријатељи, желио сам да контактирам директно са вама и да подијелим мисли наде и охрабрења. У кући сам као и ви, јер да будемо у кући је најмање што можемо да учинимо за сигурност наших комшија, за сигурност наших пријатеља и за сигурност наше породице”, каже и позива вјерујуће да покажу одговорност тако да не отежавају здравствени систем, И да на тај начин помогну све “јунаке љекаре и медицинско особље” који су под великим притиском. “Међутим, док смо код куће можемо учинити много тога корисног : Можемо да се молимо, можемо да се молимо за овај наш свијет, наглашава Архиепископ Елпидофор и додаје: Док пролазимо ово искушење, желио бих да знате да нисте сами. У свему овоме смо заједно. И заједно ћемо превазићи овај изазов пандемије… За вријеме боравка у нашим кућама због пандемије обећавам вам да ћемо остати у непрестаном контакту преко видеа, преко порука на друштвеним мрежама која су нам на располагању и својом молитвом за све вас “. “Благодат Божија ће нам помоћи да превазиђемо све ово. И молим се да нађете и ви Благодат Божију у вашим срцима, да би вас учврсти, подржи и да вам да наду”, поручио је завршавајући своју поруку Архиепископ Америке Елпидофор. Извор: Митрополија црногорско-приморска-
- архиепископ
- елпидофор:
-
(и још 5 )
Таговано са:
-
Владика Херувим: Ако живимо у љубави у нади и вери превазићи ћемо свако искушење!
a Странице је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Вести из Епархија
На Теодорову суботу, дана 07. марта 2020. године, Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим служио је свету архијерејску Литургију у храму Преноса моштију светог првомученика и архиђакона Стефана у Борову. Епископу Херувиму саслуживали су протојереј-ставрофор Чедо Лукић, парох боровски, јереј Миленко Гребић, парох у пензији, јереј Драган Сердар, парох боровски и ђакони Војислав Николић и Здравко Бошковић. На светој Литургији био је присутан господин Зоран Баћановић, начелник општине Борово. ”Свако искушење доноси једну другу димензију за духовни живот. Не можемо имати да искушења немамо, не можемо живети да греха немамо. Ако живимо у љубави у нади и вери превазићи ћемо свако искушење. Бог човеку шаље искушење испитујући срце, дубину духовног живота свакога од нас појединачно. Најбољи пример за то налази се у Старом Завету, пример праведнога Јова” - рекао је Владика Херувим. Извор: Епархија осечкопољска и барањска -
Прота Гојко Перовић: Мотив у свим сусретима исти – превазићи заваде!
a Странице је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Вести из Епархија
Протојереј-ставрофор Гојко Перовић, ректор Цетињске богословије, данас је замолио поједине новинаре да не обмањују јавност у погледу његових сусрета и састанака које има са различитим личностима, поручујући да свим сусретима приступа са истим људским и хришћанским мотивом да се превазилазе заваде у Црној Гори и покаже истина. Писмо оца Гојка Перовића преносимо интегрално: „Молим и преклињем поједине црногорске новинаре да не шире дезинформације и не обмањују јавност у погледу мојих сусрета и састанака са различитим личностима. Тачно је да сам се јуче сусрео са политичарима из Демократског фронта у сврху разјашњења несугласица поводом тога да је карактер литија искључиво црквени и да нема, и не смије имати, никакав страначки карактер. Ни са једним политичарем нисам имао, немам и нећу имати редовне састанке. Нити за тим има потребе, нити ми је у опису посла. Што се тиче мог састајања са политичарима, како би јавност била истинито и потпуно информисана, желим да саопштим и да сам недавно имао званичан састанак са Премијером и са неколико министара, политичара из владајућих партија. Истога дана, јуче, када и са политичарима из ДФ-а, био сам у прилици да сједим са лидером владајуће Либералне партије, господином Андријом Поповићем, након нашег гостовања у синоћној емисији Проблем РТВ Будва. Свим тим сусретима приступам са једним, истим, људским и хришћанским мотивом да се превазилазе заваде у Црној Гори и да се покаже истина.“ Извор: Митрополија црногорско-приморска -
Протонамесник Миодраг Андрић: Како превазићи празничну депресију (АУДИО)
a Странице је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Поучни
-
Празнични период године представља време радости, честитања и даривања. Међутим, неки људи имају сасвим другачији доживљај у ове дане: испуњени су тугом, усамљеношћу, стрепњом и негативним мислима. Истраживања показују да 25 одсто људи осећа нерасположење и празнину за време празника и одмора, али и после њих. Шта је оно што узрокује ову појаву и како је превазићи за емисију Ристрето у 8:30 говорили су протонамесник Миодраг Андрић и катихета Милован Крстић. НА ЗВУЧНОМ ЗАПИСУ БЛАГОДАРИМО РАДИЈУ БЕСЕДА, ЕПАРХИЈЕ БАЧКЕ! Извор: Радио Беседа View full Странице
Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука. Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано. Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.
© ☦ 2021 Сва права задржана.