Претражи Живе Речи Утехе

Као што Христос грли све људе, тако и мајка Црква грли сваког човека који жели да се сретне са Христом. Нико од нас, браћо моја, нема право да омета било кога ко жели да упозна Христа. А ово говорим зато што много пута својим понашањем ми „добри хришћани“, морални, чисте и добре главе породице, праведни професионалци, лако, као фарисеји тражимо казну за грешника, тражимо његово одбацивање опседнути светском правдом. А све то зато што ми сами нисмо разумели зашто је Христос дошао и шта је учинио, шта је Његова Црква и како смо ми позвани да живимо да бисмо ушли у Царство Божије. Остајемо на површини ствари. Као фарисеји, који су се држали закона, али су били одвратни у очима Божијим, тако се и ми много пута држимо закона, површине хришћанског живота и док мислимо да смо у реду са Богом, много пута живимо против Христа и Цркве. Црквено искуство смо претворили у плитку религиозност, а духовни живот ограничавамо на поштовање неких правила и заповести и ништа више. Уклањамо из живота стрпљење, толеранцију према другима, одбацујемо снисходљивост и разумевање, праштање и солидарност. Много пута чујем овe антихристовe речи које изговарају „добри хришћани“: „Оче, ја сам у праву и добар сам, захтевам од других да буду другачији и да оду одакле су дошли“. Какав си ти хришћанин када то тражиш од других? Ко си ти да осуђујеш друге? Ко си ти да тако једноставно и лако одбијаш друге? Замислите, браћо моја, да је Христос имао ово резоновање. Авај за нас. Јер, пред Христом смо сви криви. Пред Његовом чистотом сви смо прљави, пред Његовом безгрешношћу сви смо грешни. Па о каквој се правди усуђујемо да причамо? Хоћемо ли правду? (размислимо боље) Зар милост није боља? Желимо ли казну или опроштај? Хоћемо ли шамаре или загрљаје? Немојте се заваравати браћо моја. Као што нам је потребан опроштај од Бога, као што од Бога тражимо милост, снисходљивост, толеранцију и разумевање за своје грешке и страсти (али и од људи), тако треба да поступамо и према другима. Иначе, све наше врлине, наш морални живот, ништа не вреде. Спасење долази кроз друге, запамтимо то. Нема спасења у нашој аутономији и нашој индивидуалности. Да ли желите да будете спасени? Христос нас и данас пита. Ако желите, онда спасите брата свога, волите га, подржите га, олакшајте му бол, будите му рај, не упадајте у његов живот спремни да га разапнете (иначе за његово добро) већ будите спремни да са њим пређете пут, чак иако живи далеко од јеванђелске речи. Нека свако живи како хоће, верује у шта хоће. Није ваша ствар да га осуђујете. Ваше је да га волите, да се молите за њега, да му својим примером покажете Небо. Али, не прстом, него својим животом. Христос није ништа наговестио Закхеју. Само је отишао до њега и јео са њим. Показао му је да га воли и да је ту за њега када су сви други били против њега. Тако га је освојио, довео до покајања и учинио га Својим. архимандрит Павлос Пападопулос https://www.vimaorthodoxias.gr/eipan/archim-paylos-papadopoylos-menoyme-stin-epifaneia-ton-pragmaton-opos-oi-farisaioi-poy-tiroysan-ton-nomo-alla/#

Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије изјавио је вечерас у Српској кући у Подгорици да нема ништа да каже о разговорима с Владом и да они личе на разговоре наших предака у тешким временима са агама и беговима. „Хајде, ипак су то наши људи, али има ту много неповјерења и нису они одустали ни од чега. А то је као кад неко жели некоме да отме дом и кућу, само много теже. Он му узима достојанство, живот, част и све. То је више од материјалног богатства”, рекао је Епископ будимљанско-никшићки током предавања о светосавском духовном наслеђу у Црној Гори Рекао је да литије и оно што се сада дешава у Црној Гори по много чему личе на саборе из Његошевог Горског вијенца о Тројичину дану и Малој Госпојини и на коло које пјева „из главе цијела народа”. „И на примјеру Црне Горе показало се да је духовност јача од генетике. И када се духовност нашла угрожена, онда се то распламсало и објединило народ као никада“, казао је он. Додао је да је сваки освајач и непријатељ вјековима покушавао да завади и разједини наш народ. „Аустроугарска монархија имала је званични план да завади Цетиње и Београд. Затим, ту су били планови да буде што већа Албанија и што мања Србија… Да ли је данас другачије? Ипак, наш народ није се још увијек потпуно раздијелио и на овим литијама дошло је до великог измирења”, казао је Епископ будимљанско-никшићки Владика је посебно нагласио да у литијама има нешто есхатолошко. „Ово није само историја, јер се у Црној Гори дешава нешто библијско и есхатолошко. Владика Теодосије, када је био на литији у Никшићу, рекао је да никада није имао љепши осјећај празника васкрсења. Увјерен сам да на литијама са нашом дјецом и нашим народом упоредо иду, невидљиво, и Божији анђели”, нагласио је Владика Јоаникије. Он је упозорио да власт намјерава, не само да отме светиње, већ да затре и вјеру и народ. „Нема никакве сумње да је то јадан зли наум. Међутим, ово је божански моменат који нас је сабрао. Ово је рефлекс из костију наших предака који су за вјеру живјели, страдали и крв проливали”, објаснио је он. Упозорио је да ипак ништа још није готово, да се наш народ и наша Црква налазе на Голготи, али да нас Господ кријепи и да се у литијама ових дана због тога осјећамо узвишено. Прокоментарисао је и ријечи предсједника ДПС-а Мила Ђукановића који мошти Светог Василија Острошког назива костима. „Овај наш необразовани предсједник и човјек – спаљена душа што се тиче духовности и културе, он је рекао кости. Наш народ, и вјерујући и невјерујући, ако је икада неког поштовао онда је то Свети Василије“, истакао је Владика. Поручио је да је Свети Василије Острошки живи светац који нас сигурно данас предводи. „Он нас је онако окупио у Никшићу, узео на себе оно зло вријеме. Сви су се сквасили до голе коже. Да су се негдје друго сквасили већина би се поразболијевала, али нико се није разболио и, колико ја знам, то је чак била као нека бања. А после нам је Бог послао лијепо вријеме и свечаности који су заиста Божји дар и благослов. И ове литије задивиле су, не само наш српски народ него и цио свијет”, казао је Владика будимљанско-никшићки. Владика Јоаникије је упозорио да само власт може на литијама нешто да подметне и да изазове инциденте. „Не треба се суздржавати и казати да једино, уколико би се догодили неки инциденти на литијама, то ће власт да исценира. Они су се томе извјештили свих ових претходних година”, закључио је Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије. Извор: Митрополија црногорско-приморска

Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је данас са свештенством Свету службу Божију у манастиру Свете Петке на Гостиљу мартинићком. На почетку богослужења Владика је замонашио послушницу ове обитељи Марину и дао јој монашко име Наума. У литургијској бесједи након читања Јеванђеља рекао је да је и нова монахиња Наума, попут милиона хришћана кроз историју, чула позив Христов: Хајде за мном. „Господ је послао из далеке Русије, али срцу родне и блиске, да дође овдје у ову пустињу и да се овдје, у овој пустињи Свете Петке, по угледу на њу, поред мати Параскеве, преда у руке Господу, да постане вјерна невјеста Христа Бога нашега“, рекао је Митрополит црногорско-приморски. Додао је да је монахиња Наума данас постала послушница Светог Наума Охридско,г чије се мошти чувају у манастиру на Охридском језеру. „Да носи часни крст и да својим подвигом наставља дјело светих мученика росијских, исповједника и подвижника, и дјело преподобнога оца нашега Наума, свесловенскога светитеља и просветитеља“, казао је Митрополит Амфилохије. Након причешћа вјерних благосиљан је славски колач, а у наставку сабрања приређена је трпеза хришћанске љубави. Извор: Митрополија црногорско-приморска

„Ми и прослављамо управо ту и такву дјецу, Божју дјецу, какав је био и наш отац Свети Сава, који је још као мали заволио Господа и који је из те љубави према Господу оставио царски двор и отишао за Њим“, казао је Владика. Владика Амфилохије је додао да се Светио Сава највише прославља у Црној Гори. „Овдје има и оних који имају пост Светога Саве. На Дурмитору има оних који су Светога Саву прослављају као породичну крсну славу. А посебно је Свети Сава школска слава, био и остао. Нажалост, овдје код нас у Црној Гори су послије Другог свјетског рата забранили Светог Саву као школску славу, па су намјесто Светог Саве увели Јосипа Броза и његове следбенике које и дан-данас по школама прослављају. Али ми настављамо да славимо најбољега из нашега рода – Светога Саву и учимо се да идемо оним путем којим је он ходиоп“, поручио је Митрополит Амфилохије. На крају Литургије Владика је рекао да је у Колашину посебно потребно поменути Патријарха Гаврила Дожића, исповједника Цркве Божије. „Бојим се да ми понекад њега заборављамо. А он је наследник Светога Саве, једини одавде из овога краја, од Роваца и двије Мораче и из Колашина. Још овдје му нијесу дали ни улицу. А прва улица у Колашину треба да буде патријарха Гаврила Дожића. А биће, ако Бог да, кад мало и ми духовно сазримо… Патријарх Гаврило је једна изузетна личност у историји нашег народа“, казао је Митрополит Амфилохије. Потом су дјеца полазници вјеронауке при овом храму извела светосавски програм. Извор: Митрополија црногорско-приморска