Претражи Живе Речи Утехе

Његово Преосвештенство Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички г. Кирило саслушан је 11. новембра 2020. године у Центру безбједности Подгорица поводом свете Литургије коју је служио на Митровдан, 8. новембра 2020. године, у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици. Владика Кирило је у подгорички ЦБ дошао у пратњи адвоката Божа Милоњића. По завршетку саслушања владика Кирило је рекао за Радио Светигору да Црква стално позива народ на поштовање здравствених мера и поручио онима који брину за здравље грађана да народ Црне Горе од Цркве може добити само благослов и душевно и телесно здравље, ако и да она не може да буде извор заразе или болести. Он је нагласио да га после привођења митрополита Амфилохија, једног од најзначајнијих личности у историји Црне Горе, не чуди ово његово привођење иако се лично осећа повређеним, јер није био у Црној Гори годину дана па је очекивао да ће бити са радошћу примљен. -Ми ћемо и даље са својим народом да подносимо и болест и тугу, и радост и гоњења, и све што треба. Очекујемо да ће и Црна Гора коначно поћи путем демократије, гдје ће се поштовати права свих грађана Црне Горе, њихово здравље и душевно и тјелесно, гдје неће бити подјела по националним, вјерским и партијским особеностима људи, како се то уочава посебно у неколико последњих година у Црној Гори. Из неких центара акценат се поставља на партијском припадништву људи и тиме се врши подјела у народу. Надам се да ће нова Влада, нова власт која је изабрана већинском вољом народа, радити паметно, мудро, са Божјим благословом. И нека нам држава таква и буде, са Божјим благословом, казао је владика Кирило. На питање да ли је као Епископ у Јужној Америци, чија се Епископија протеже на преко двадесет држава, у којима су такође на снази епидемиолошке мере услед пандемије корона вируса, имао прилику да чује да су игде привођена или саслушавана свештена лица ради обављања своје верске службе која није забрањена, владика Кирило је одговорио да су од почетка пандемије у Јужној Америци свештена лица третирана као и медицинско особље са слободним приступом оболелима и другим верницима ради обављања њихових верских потреба. -У Јужној Америци постоје наравно мјере здравствене, као и свуда у свијету. Оне су мање више у цијелом свијету сличне, али од почетка пандемије свештена лица су била третирана као и медицинско особље. Имали смо слободу кретања, слободан приступ, могли смо да посјећујемо болеснике или било кога од вјерника, казао је Владика и додао да и када су богослужења вршена са ограниченим бројем људи, нико никада није дошао да проверава или процесуира свештенике. Адвокат Божо Милоњић је казао да ће Државно тужилаштво уз помоћ полиције наставити да овај случај испитује до краја и да их интересује ко је организовао Литургију у недељу, 8. новембра. -Ми смо за сад завршили. Владика је дао изјаву у својству грађанина. Шта ће даље бити, видјећемо. Све зависи од поступања полиције и тужиоца, закључио је адвокат Милоњић. Током саслушања испред Центра безбедности окупио се верни народ у знак подршке епископу Кирилу, али и протеста због наставка прогона архијереја и свештеника Српске Православне Цркве. Претходно је, 8. новембра 2020. године, истим поводом у подгоричком Центру безбедности по налогу тужиоца саслушаван и свештеник Далибор Милаковић. У Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици на празник Светог Димитрија Солунског служена је света заупокојена архијерејска Литургија са седмодневним поменом блаженоупокојеном Митрополиту црногорско-приморском Амфилохију. Извор: Митрополија црногорско-приморска

Земни остатаци Митрополита Амфилохија молитвено су дочекани у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици, пошто су претходно, свечано испраћени из Цетињског манастира гдје је данас служена Света заупокојена архијерејска литургија са поменом. Иако је колона са Митрополитовим ковчегом кренула у 13 часова са Цетиња, у подгорички храм је стигла око 14:30 часова јер је цијелим путем народ на кољенима чекао свог пастира и духовног оца, још једном литијски спајајући Свети трон цетињских митрополита са подгоричком светињом у којој ће бити његов вјечни починак. Ковчег са Митрополитовим земним остацима пронијет је кроз хиљадама људи испуњену порту и унијет у Храм Христовог Васкрсења, гдје ће вјерни моћи да се до сахране сјутра поклоњају своме пастиру који је 30 година био на трону Светог Петра Цетињскога. Његово преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки и рмањски г. Сергије је над одром владике Амфилохија казао да осјећа и радост и тугу, тугу зато што одлази од нас људи, “али радост зато што осјећамо да је у нама, у нашим бићима, у нашим срцима”. “И остављаш овдје стадо на сигурном, зато што си утабао добро стазе Господње овдје у Црној Гори, проливши свој зној, али на духован начин и крв. Био си мученик на распећу 30 година. У најтеже вријеме дошао си овдје у Црну Гору и учини оно што можда нико од нас посебно старијих архиреја није учинио задњих 30 година. Васкрсао си Црну Гору и учинио је данас новом Црном Гором – Христова Црном Гором, Гором која васкрсава мртве. Ми немамо вјеру да те васкрснемо, али доћи ће брзо час када ћеш устати и ти, а надамо се и ми са тобом, и ући у радост Господа нашег, славити Њега: Бога Оца и Сина и Духа Светога.” На испраћају Митрополитових земних остатака из Цетињског манастира гдје је столовао од 1990. године, испред манастира се од њега опростио предсједник Црквене општине Цетиње г. Рајко Радусиновић који је казао да је Митрополит за вријеме 30 година митрополитске службе на трону Светог Петра Цетињског исписао најсвјетлије странице у осамстогодишњој историји Митрополије црногорско-приморске и Српске православне цркве. “Увјерен сам, драги оче Амфилохије, да си смрћу смрт побиједио, да си смрћу Црну Гору ујединио и да и данас из Твог ћивота, испред ћивота Светог Петра Цетињског, чији празник данас славимо, позиваш још једном и безброј пута твоје Црногорце на мир љубав и слогу, као што си их позивао свих ових година у свим литургијским бесједама!” У Саборном храму Христовог Васкрсења ће бити све до недјеље, 1. новембра, када ће се служити Света архијерејска заупокојена литургија којом ће началствовати Његова светост Патријарх Иринеј са више архијереја наше и других помјесних Цркава. Након Литургије биће служено опијело и обављена сахрана. Блаженопочивши Митрополит Амфилохије, по својој сопственој жељи, биће сахрањен у крипти Саборног храма у Подгорици у гробу који је припремљен за његовог живота. Бесједа владике Сергија: “Христос ваксрсе – Ваистину васкрсе! Ево нас Ваше преосвештенство, Ваша преосвештенства, драга браћо свештеници, света Црна Гора. Оно што нам раздваја данас јесте онај тренутак када чекамо васкрсење из мртвих и да те угледамо Високопреосвештени Митрополите пред престолом Свевишњега. Раздваја нас земља која смо, прах и пепео, како каже Свети Јустин Ћелијски, само комад меса ми смо у коме тече крв. Твоја крв је стала, твој овоземаљски живот је стао, али се наставља и ти се радујеш са свима светима ево на данашњи дан када славимо Светог апостола и јеванђелисту благовјесника Господњег Луку, кога си славио цијели свој живот, заједно са оним на чијем престолу и столици сједиш већ 30 година – Светим Петром Цетињским. Вечерас и данас и мени је запала дужност да дођем да се опростим са тобом, али осјећам и радост и тугу. Тугу зато што одлазиш од нас људи који смо од крви и меса, али радост зато што осјећамо да си у нама, у нашим бићима, у нашим срцима. И остављаш овдје стадо на сигурном зато што си утабао добро стазе Господње овдје у Црној Гори, проливши свој зној, али на духован начин и крв, био си мученик на распећу 30 година. У најтеже вријеме дошао си овдје у Црну Гору и учини оно што можда нико од нас посебно старијих архиреја није учинио задњих 30 година. Васкрсао си мртву Црну Гору и учинио је данас новом Црном Гором – Христова Црном Гором, Гором која васкрсава мртве. Ми немамо вјеру да те васкрснемо, али доћи ће брзо час када ћеш устати и ти, а надамо се и ми са тобом, и ући у радост Господа нашег, славити Њега: Бога Оца и Сина и Духа Светога. Не могу а да се не сјетим твоје бесједе када си био сахрањивао свога духовног оца Светога Јустина Ћелијскога, коме данас долазиш у загрљај. Ти си тамо њему рекао да поздрави све свете из рода нашега а ми данас, и ја се усуђујем рећи теби: Поздрави и ти нама горе Светога Саву, Светога Симеона Мироточивог, данашњег Светога Петра Цетињског, Светога Василија Острошког и све свете и мноштво мученика српских и осталих мученика којима данас долазиш у загрљај. То је оно што ти ми данас завидимо. Ми се надамо да ће Бог и нас погледати и смиловати се твојим молитвама и свих светих и заједно да се поново сретнемо горе пред престолом Свевишњега. Нека ти је вјечни покој и блаженство и Царство небеско, амин!” Бесједа предсједника Црквене општине Цетиње г. Рајка Радусиновића “Ваша преосвештенства, часни оци, уважена породицо Радовић, Даме и господо, браћо и сестре, Имам част да се, по благослову владике Јоаникија, у име Светопетровских и Његошевских Цетињана и у име вјерника Митрополије Црногорско-приморске опростим од нашег оца и учитеља, од нашег Архиепископа Цетињског и Митрополита Црногорско-приморског господина Амфилохија. Покушаћу да му се, пред његов последњи, свечани испраћај из цетињског манастира, испраћај у живот вјечни, захвалим за све оно што је за вријеме 30 година митрополитске службе на трону Светог Петра Цетињског урадио за нас вјернике и за нашу Црну Гору, исписујући најсвјетлије странице у осамстогодишњој историји Митрополије црногорско-приморске и Српске православне цркве. Драги наш Митрополите, да ме је Бог обдарио речитошћу Светог Јована Златоустог не бих могао изразити осјећања и захвалност нас вјерника, којима си од првог дана ступања на трон Светог Петра Цетињског био, не само Митрополит, него и отац, који нас је обасипао родитељском љубављу, топлином и бригом. Како могу изразити захвалност оних стараца и старица којима си се обраћао синовљевском љубављу и пажњом, а они, у својим последњим овоземаљским данима, гледали како се из пепела, којим је био прекривен жар вјере у нашем народу, разгоријева пламен, којем су се надали, али којег су мислили да неће дочекати. Огријавши се тим Твојим пламеном, захвални спокојни и радосни преселили су се тамо „гдје нема боли и уздисања“. Како изразити захвалност оних тужних и болних, којима си у њиховим болестима и несрећама био једини утјешитељ, који им је несебично даривао љубав и давао наду и вјеру у живот вјечни, како би лакше савладавали своје туге, несреће и болести. Како могу изразити захвалност оних радосних, безбрижних и веселих дјечјих очију, оних осмијеха на лицима дјеце, која су се сваког августа окупљала у Цетињском манастиру и на манастирском гувну, да чују Ваше савјете и поуке и да нахрањени Вашим благословима закораче сигурним корацима у нову школску годину. Хвала Вам оче и владико што сте се са безмјерном смиреношћу и љубављу молили за здравље и спасење чак и оних мојих суграђана, који су на вас бацали каменице, и што, потврђујући и у буквалном смислу јеванђељску поуку „ко тебе каменом ти њега хлебом“, отвористе народну кухињу и на Цетињу. Хвала Вам што благословисте отварање радио Светигоре са чијих се таласа напојише молитава и духовних поука жедне душе вјерника широм васељене. Како изразити захвалност што нас покренусте и поведосте у обнову преко шесто цркава и манастира у нашој Митрополији и што захваљујући вашем труду, вашем угледу и вашим благословима изградисмо величанствене Саборне храмове Христовог Васкрсења у Подгорици и Светог Јована Владимира у Бару. Хвала Вам Владико што достојно опојасте нашу безгробну војску и бројне страдалнике на Косову и Метохији и што нас и том приликом позвасте на опроштај и измирење. Хвала Вам Владико што Црну Гору и васколико православље окитисте и украсисте не само храмовима, црквама и манастирима, већ и многобројним монаштвом и свештенством и са новопројављеним светитељима Светим Јоаникијем Цетињским, Светим Симеоном Дајбабским, Светим Мардаријем Љешанским и Светим Петром Ловћенским Тајновидцем! Како Вам изразити захвалност за највеличанственији скуп у савременој историји Црне Горе, када се на освештавање Саборног храма у Подгорици окупи васцијела Православна Васељена на челу са Васељенским и Руским патријархом, који су и деведесетих година прошлог вијека, у вријеме најжешћих санкција, „поносни, (како рекоше), што могу да кажу да су ваши пријатељи“, долазили, освештали темеље и служили литургију на темељима храма Христовог васкрсења. Владико и Оче наш хвала Вам што сте апостолско-пророчким ријечима и дјелима чували и бранили углед наше Горе Црне више, боље и јаче него ико од наших савременика. Што многи то нијесу разумјели је посебна прича, али сам сигуран да ће историја то недвосмислено потврдити. Благодарни смо Господу, драги наш Владико, што је нама грешнима дао Вас за духовног оца и господара и што смо последњих 30 година живјели у доба вашег владиката и имали част да будемо ваши сарадници и ваша духовна чада. Хвала Вам драги наш Митрополите што сте нас предводили, храбрили и даривали нам љубав, вјеру, наду и снагу да истрајемо са крстоносним, достојанственим литијама којима задивисмо свијет и одбранисмо наше светиње! Хвала Вам Владико што сте дух вјере и слободе посијали у грудима и срцима црногорске омладине, која ће, сигуран сам, знати и имати снаге и прегнућа да испуни вашу животну жељу, а тиме и Његошев завјет – обновом цркве Светог Петра цетињског на Ловћену! Хвала Вам Владико што сте часни крст, који Вам је Бог намијенио, крст црногорско-косовско-метохијског распећа, читавог живота носили поносно, достојанствено, чојски и јуначки! Оче наш драги молили су се за Ваше здравље свих ових дана вјерници широм православне васељене, исписивали су молитве – Боже дај му од мога здравља, дај му од мога живота, али Господ је одлучио другачије и преселио Те у царство небеско, да будеш наш молитвеник и заступник пред Господом. Драги наш оче Амфилохије кад би сузе лијек биле данас би Те оздравиле! Увјерен сам драги оче Амфилохије да си смрћу смрт побиједио, да си смрћу Црну Гору ујединио и да и данас из Твог ћивота, испред ћивота Светог Петра цетињског, чији празник данас славимо, позиваш још једном и безброј пута твоје Црногорце на мир љубав и слогу, као што си их позивао свих ових година у свим литургијским бесједама! Оче и Владико наш – Нека Ти је вјечна слава и хвала! Амин Боже дај!” Извор: Митрополија црногорско-приморска

Протојереј-ставрофор др Велибор Џомић старјешина Цркве Светог Ђорђа под Горицом и Архијерејски намјесник Подгоричко-Колашински РЕАГОВАЊЕ НА САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ ГЛАВНОГ ГРАДА ПОДГОРИЦА 19. октобар 2020. године Главни град Подгорица, оличен у личности градоначелника др Ивана Вуковића, јучерашњим саопштењем је без шминке, огољено приказао како се управља Главним градом противно Уставу и правном поретку Црне Горе. Поражавајући је навод да је Главни град ”донио одлуку да за ову намјену (поклону тзв. ЦПЦ – прим. В.Џ.) опредијели државно земљиште које се налази на другом крају брда Горица, далеко од Цркве Светог Ђорђа”. Одлука није донијета на законом и статутом Главног града прописани начин него тек треба да се нађа на дневном реду Скупштине Главног града крајем овог мјесеца. Градоначелник нам је, заправо, открио да се одлуке не доносе од надлежног него од ненадлежног органа. Евидентно је да се оваквим насиљем над правом Скупштина Главног града лишава својих законом и статутом прописаних надлежности. Нисам у сазнању да су оваква бахатост и безакоње до сада јавно обзнањивани и то, како је наведено, ”због објективног информисања јавности”. Слажем се да је јавност коначно морала да сазна како градоначелник Вуковић управља Главним градом претварајући га у приватну прћију и да је коначно у вези овога објективно информисана. Градоначелник Вуковић је у саопштењу причао само о ономе што није проблематизовано. Једини ”аргумент” му је садржан у наводу да је предметно земљиште, иначе одузето од Цркве Светог Ђорђа, ”далеко од цркве”. Види се да градоначелнику, који истиче да је Подгорица постала метропола, очевидно није јасно ни шта је близу, а ни шта је далеко. Шта је то далеко под Горицом? И, ако је далеко, зашто је онда предмет истог ДУП-а? Узгред, од како је градоначелник, Вуковић ниједном није посјетио Цркву Светог Ђорђа као најстарији активни вјерски објекат и културно добро из чега се закључује да му је она тако далеко без обзира што се налази на мање од 300 метара од његовог кабинета. Одлука о поклањању земљишта једног новоформираној верској заједници која нема никакве везе са Православном Цркве јесте у сукобу са моралом, али то остављамо грађанима и јавности на суд. Међутим, одлука о поклањању земљишта које је одузето од Цркве Светог Ђорђа, и то према релевантним доказима и предратним тапијама, јесте у сукобу и са моралом, и са правдом и са логиком. О томе, наравно, није написана ниједна ријеч у саопштењу Главног града. Понављам да ћемо искористити сва правна средства да спријечимо Вуковићево безакоње. Размјеру Вуковићеве преваре са одузетом црквеном имовином најбоље приказује ДУП ”Нова варош 2”, који је усвојен у току његовог мандатног периода. Наиме, у том ДУП-у су вјерски објекти објашњени са ознаком ”ВО” и појашњени као ”површина за вјерске објекте”. Одузете црквене парцеле (бр. 2280/4 и 2280/7 из листа непокретности бр. 5791 КО Подгорица II) које се тренутно воде на државу, о којима је Вуковић, како признаје, донио одлуку без одржане Скупштине Главног града, означене су као ”МН” и појашњене као ”површине за мјешовите намјене”. Једини површина која је намијењена за вјерски објекат под Горицом јесте она на којој се налази Црква Светог Ђорђа са гробљем. Али, у ДУП-у су парцеле које су нациљане за Вуковићеву трансакцију означене ознаком ”МН”. Значи ли то да свака парцела под Горицом која је означена са ”МН” може да буде намијењена за неки вјерски објекат уколико то Вуковићу падне на памет? Ако су били опредијељени да се на наведеним парцелама планира вјерски објекат онда се поставља питање: зашто парцеле нису јасно означене за вјерску намјену? На површинама мјешовите намјене може да се гради вјерски објекат само под условом да то траже становници који живе у захвату тог ДУП-а. Наравно, ни тога нема, али то не обавезује Вуковића. Није Митрополија Црногорско-Приморска једина која има право да постоји у Подгорици и Црној Гори и никада, без обзира што Вуковић покушава да подмеће, то нисам рекао ни јавно, ни приватно. Али, Митрополија је једина још 2006. године исказала намјеру и покренула поступак за куповину парцеле на којој је планиран вјерски објекат на Конику. Умјесто да се поступак оконча ради изградње Цркве Светог Василија Острошког, градска администрација је ушла у поступак издавања предметне парцеле за изградњу ауто-перионице!?! Узгред, Вуковић не разликује шта је ”добијање локације”, а шта је поклањање земљишта. За њега је то све исто! Наравно, Вуковић се није осврнуо ни на то што Подгорица нема градску болницу и то у оваквој епидемиолошкој ситуацији чији се крај и биланси не назиру, а сада га јавно питам зашто не поступа по мјерама које су прописане ДУП-ом (стр. 102) у циљу заштите старог гробља под Горицом. На крају, Вуковић може и има право да поклања своју ђедовину, али нема право да поклања земљиште које је одузето од Цркве Светог Ђорђа. Извор: Митрополија црногорско-приморска

Након вишесатног задржавања од стране полиције, Митрополит Амфилохије и група подгоричких свештеника напустили су зграду Центра безбједности Подгорица. Њих је полиција претходно била привела након јутрошњег служења литургија у манастиру Златица и подгоричком саборном храму Христовог Васкрсења. Звучни запис Извор: Радио Светигора

Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије и чланови Правног савјета Митрополије црногорско-приморске протојереј-ставрофор Велибор Џомић (координатор) и адвокат Драган Шоћ говорили су данас на конференцији за медије о уписима православних цркава, манастира и црквеног земљишта у Катастар непокретности. Конференција је одржана у Медија центру у Подгорици. Извор: Митрополија црногорско-приморска

Подгорица је и вечерас у знаку литијског подвига за одбрану светиња, вјере православне и људског достојанства. Поруке које су послате са овог, до сада највећег масовношћу, али и љубављу, крсног хода, свима који имају очи да види и уши да чују су јасне: „Не дамо светиње јер нећемо да останемо без своје очевине“ и „Нема радости и мира уколико наша побједа не буде побједа љубави“. Поруке су упутили испред Храма Христовог Васкрсења архимандрит Сава, игуман манастира Високо Дечани, и архимандрит Тимотеј, игуман манастира Вазнесење Господње из Епархије жичке, који су предводили вечерашњи свешетни ход улицама главног града Црне Горе. У литији су били ходочасници који су прије 12 дана кренули од Храма Светог Саве из Београда, као и бројни ходочасници из разних крајева Црне Горе. Неуморни храбри подвижници Огњен Мараш и Милош Ајковић из Зете, којима су се касније придружили Александар Бабић (40) из Пријепоља и Мирослав Антић (51), Кристијан Којичић, Горан Пајовић и Драган Ајковић, прешли су 500 км братске љубави од Београда до Подгорице. Понос свога рода Велибор Петрић, Марко Барјактаревић из Берана и Немања Вучковић из Зете стигли су пјешке од Цркве Свете Тројице у Будви. Ништа мањи није ни подвиг Илије, Бобане и Данила из Никшића, Бијелог Поља и Берана који су рано јутрос започели крсни ход кренувши из Никшића. Из Херцег Новог су стигли пјешке Александар Самарџић, Драгољуб Ковачевић, Александар Падров и Радош Рубежић и породица Радомировић. Средњошколци из Подгорице Борис Кажић, Новица Ђикановић, Антоније Кнежевић, Данило Павићевић и Јован Ражнатовић, а придружили су им се касније и Лука Поповић и Лазар Барац, упутили су се пјешке у манастир Острог и онда назад. У свештени подгорички ход улила се и ријека благочестивих људи двије велике литије из приградских насеља: Старог аеродрома и Зете, која се слила у једну са литијом која је кренула из манастира Дајбабе. Архимандрит Сава Јањић је донио благослове Епископа Теодосија, дечанске братије, свештенства и монаштва, вјерног народа страдалне Епархије рашко-призренске, поздраве из Грачанице, царског Призрена, Пећаршије, Девича, Ђаковице…Поручио је да је народ КиМ са својом браћом у Црној Гори: „Све нас држи једна вјера, једна истина, један Господ Исус Христос који нас окупља и даје снаге. Дивимо се вашој устрајности и достојанству које већ два мјесеца показујете на овим молитвеним скуповима. Свима сте нам примјер и надахнуће, само наставите тако, остајемо заједно! Овдје смо са једним разлогом да бранимо светиње.“ Отац Сава је рекао да су светиње наши светионици који свијетле као орјентири у мраку и указују нам на пут Божији, на пут спасења: „Светиње нам говоре ко смо били, шта јесмо и шта треба да будемо. Оне су израз наше живе вјере, љубави оних који су их подизали и у њима се вјековима молили. Бранећи светиње, бранимо своје куће, породице, своје име, језик, достојанство и све оно што нас чини оним што јесмо“. Дечански игуман је поручио да светиње не могу и не смију да нас раздвајају јер су оне мјесто сусрета и помирења, не само за хришћане, већ и за оне који другачије вјерују у Бога. „И данас Дечани и све наше светиње свијетле и хришћанима и муслиманима и свима који отворе своје очи за тајну љепоте и премудрости Божије“, казао је о. Сава и примјетио да би неки да виде светиње као музеје и културна добра, а не као мјеста молитве и Божије домове: „Управо је у томе овај несрећни закон споран. Неки би да светиње претворе у државно власништво које Црква наводно може само да користи као подстанар.“ Поручио је да „ми нијесмо и не можемо бити подстанари. Домаћин у својој кући не може бити подстанар“, те да „смо зато овдје да дигнемо свој глас и кажемо: Не дамо светиње!“ Нагласивши да је цио свијет позван да постане дом Божији, дечански игуман је објаснио да су литије у којима се Литургија преноси на улице у радости и пјесми заправо Црква, и да је сваки човјек који препозна у себи и другима лик Божији Црква…. „Наш подвиг није борба која се заснива на подијели, сукобу, или, не дао Бог, на насиљу…Мржња се не може побиједити мржњом, земаљске побиједе увијек имају побједнике и побјеђене. Наша побједа мора да буде побједа свих у којој сви препознајемо правду и истину, честитост и доброту, и скидамо мрачни повез који нам не да да видимо истину“, нагласио је о. Сава. Позвао је још једном све који су одговорни у Црној Гори да савјесно и разумно размотре новонасталу ситуацију и да заједно са епископима и народом нађу пут који ће сачувати владавину права и закона који ће учврстити мир, да никада више не устане брат на брата, комшија на комшију. „И само то ће бити побједа свих нас! А до тада наше је да овим молитвеним скуповима и литијама палимо свјетла и указујемо на истину и правду и одагнамо лаж и неправду. Истином, правдом, пјесмом, мирним крсним ходовима, осмјехом дјеце ми следујемо само нашем Господу, који нас учи да треба свјетлост свету и со земљи. Зато упалимо наше светиљке и одагнајмо мрак, неистине, предрасуде, страх и горчину… пројавимо слободу и истину и Бог ће нам помоћи.“ У тој свјетлости, како је рекао, видјећемо лица једни другима, лица свога ближњега, и размјети да нема радости и мира уколико наша побједа не буде побједа братске љубави. Најмасовнијем скупу у новијој историји Подогорице, обратио се васкршњим поздравом и словом љубави архимандрит Овчарско-кабларске клисуре Тимотеј, који је донио благослов првопрестоне седмоврате Епархије жичке, молитве и благослов Епископа жичког Јустина, свештенства и монаштава те епархије, односно молитве и благослов првог епископа жичког Сетога Саве, с надом да ће Свети Сава измирити и данашњу завађену браћу. „Света Жича и свето гудало то је српски народ очувало“, цитирао је отац Тимотеј Светог владику Николаја савјетовавши да се чува свето гудало као највећа светиња јер „када нисмо имали историчаре и школе, имали смо свето гудало и свете гусле које су нас училе историји, вјери, побожности, васпитању, културни чојству, људскости и јунаштву“. „Светиње бранимо зато што су наше, и зато што нису наше него наших предака који су их нама оставили у насљеђе, и нису наше него наших потомака којима треба да их предамо у насљеђе. Наше су утолико уколико их чувамо, бранимо, штитимо, обнављамо, уљепшавамо и такве украшене добрим дјелима, врлинама, молитвом, саборношћу и слогом предамо нашим потомцима у насљеђе да их и они чувају“, казао је, између осталог, отац Тимотеј. Вјерни народ сабран пред Саборним храмом благословио је и поздравио протојереј Никола Пејовић који је казао да молећи се за братску слогу, мир и љубав, ми те молитве износимо из храмова на улице црногорских градова призивајући све људе да дођу у литије и да, кроз њих, Црна Гора постане једна велика породица. „Свети Василије је започео ове наше литије. Ми само за њим идемо, никога не слушајући, слиједећи само њега који нас води путем Богочовјека Христа. И као што је дом и срце Светог Василија отворено за сваког човјека, тако су и ова наша сабрања отворена за сваког оног коме је правда, истина мир и братска слога и љубав на првом мјесту. Ове литије су прилика да позовемо све да Црна Гора буде држава свих нас и једна велика породица, у којој различитости нећемо гледати као мане већ као врлине и богатство“, поручио је отац Никола. Вече су учинили незаборавним ђаци призренске Богословије и Асим Сарван, нажалост, изостао је најављени наступ „Београдског синдиката“ пошто су јуче враћени са црногорске границе, због, како су навели, националне безбједности. “Београдски синдикат” је недавно објавио пјесму “Свиће зора” посвећену литијама у Црној Гори. Извор: Митрополија црногорско-приморска

Одговор на колумну Драгослава Дедовића "Амфилохије, првосвештеник САНУ: Је ли поп помахнитао?" У Јеванђељу Христовом је много поучних прича, које су свевремене, јер носе свједочанство о вјечно живом Богу. Ових дана читајући колумне, ставове, реакције црквено полуписмених и неписмених новинара - атеиста и антитеиста, пред очима ми је сцена из једне јеванђељске приче, гдје демони, који су мучили људе излазе пред Христа и говоре му: "Шта хоћеш од нас, Исусе, Сине Божији? Зар си дошао амо прије времена да нас мучиш?" (Мт. 8.29). Једна од дефиниција Цркве јесте да је она видљиво присуство невидљивог Христа. Оно што се дешавало са Христом, дешава се и са Црквом, тако је било кроз вјекове и тако ће бити до краја свијета и вијека. Свједоци смо напада на Цркву православну и на њеног Митрополита деценијама уназад од једног малог броја самозваних интелектуалаца, који о свему знају, осим о ономе што је њихова традиција, култура и вјера. Но, на вјечним вриједностима заснивао се живот свих наших предака. А управо тиме живи и то свједочи митрополит Амфилохије. Свака јавна личност треба да буде подвргнута суду јавности и то није спорно, али ових дана из текстова, јавних наступа, саопштења са пјеном у устима чујемо "Докле ћеш да нас мучиш Амфилохије Радовићу?" Није довољно домаћих новинара, који пљују, лажу и клеветају Митрополита из своје редакције, него треба увести и неког са стране - ваљда да би умирили савјест да постоји још по неко у свијету, који исто мисли или да би убиједили читаоца у истинитост својих навода. То је случај и са освртом Драгослава Дедовића, уредника „Деутсцхе Wелле-а“. Они који пишу текстове са овом тематиком, толико су креативни и аутентични да им готово сви, један на други личе, само мијењају редосљед - деведесете, говор мржње, политичар у мантији, окупатор. И ништа страшно, огуглао народ на те флоскуле у које ни сами аутори више не вјерују. Међутим, оно што је трагично, што је запањило сваког нормалног (а таквих је, хвала Богу, огромна већина), а налази се, између осталог, и у поменутом тексту, да нападају Митрополита Цркве Христове што је дигао глас против чедоморства и дјецеубиства!!! Зар је овај свијет отишао толико далеко? Зар је слобода, ви борци за слободу, да зачетом дјетету не дате право да живи? Зар су људска права, ви којима су уста пуна правде и правичности, да се озакони убиство и то онога, који није стигао ни да угледа свјетлост овог варљивог свијета? Зар не знате, јади вас не знали, да је исто убити дијете од 5, 10, 15 недеља или 5, 10, 15 година? Да су ваше мајке имале вашу памет не би ни вас било! Знамо, и сваким даном све је јасније да се на блаћењу Митрополита добро зарађује. У посљедње вријеме, у Србији се богато награђују новинари, који пишу овакве текстове против Митрополита. И очекујемо оваквих текстова још више. А знамо и зашто! Знамо да је интерес, финансијска моћ и позиција оно што често каља образ, али зар се изгубила граница људском достојанству, зар нема ништа у овоме свијету да је свето за човјека? Зар се изгубила елементарна култура и васпитање да немате бар мало поштовања пред човјеком, који осам деценија проводи у служењу Богу и народу, обилазећи свако село, сваки дом, градећи храмове, обнављајући порушене, хранећи гладне, тјешећи страдале и понижене (како само биједно изгледате у његовим очима). Гдје само налазите морално право, ви, који се понизно клањате и љубите скуте онима, који широм свијета убијају невину дјецу, који овај свијет пљачкају, трују и загађују свакаквим гадостима, уништавајући породицу и убијајући нерођену дјецу, да Митрополита оптужујете за све што вам падне на памет?! Дошао је митрополит Амфилохије, господо, не да се бави политиком, јер бисте га примили раширених руку, него да обнавља душу овога народа. Да га ослободи оном слободом, којом нас је Христос ослободио. Смета вам то што проповиједа дух јеванђеља, вјеру у Христа, морална начела на којима почива овај свијет. Говори Владика из душе цијелог народа, кога сте ви, господо новинари и политичари (част изузецима) одавно продали за чинију сочива. И џаба га клеветате, народ му све више вјерује. И не заборавите, није случајно рука Светог Јована Крститеља у Цетињском манастиру у Црној Гори. Знате ли како је пострадао највећи од жене рођени? Тако што је указивао на трагичност и погубност живота у неморалу и похоти тјелесној. Одсјекли су му главу само зато што је говорио цару Ироду, да не може да има жену брата свога, да то није по божијем, ни по људском закону. Колико је то блажи гријех од онога што нам данас ви нудите! Данас, над Митрополитом Амфилохијем и Црквом православном стоји мач, за сада новинарски и политички, али и мржња Иродовска, само зато што свједоче оно што је свједочио и Христос, и Свети Јован, и Свети Петар и Свети Василије, што говори језиком Јеванђеља, који богоборци никада нису разумјели, што је прави отац, који своју дјецу милује, тјеши, али и критикује и исправља. То је истинска и права љубав, која преображава човјека, и даје му вјечно достојанство. Господо новинари, Црква Христова је утемељена на Христу Богу и њу врата паклена нису могла, не могу и неће надвладати. То што радите, радили су и други прије вас, моћнији, фанатичнији и мудрији од вас, па су изгубили. Зато све Христос позива: "Покајте се јер се приближило Царство Небеско". (Мт.3.2.). Послушајмо овај позив док још има времена, а сваким даном га имамо све мање, а да се преживи, Бог ће се постарати, није баш све на продају. И да не заборавим, оно што се данима сви питамо, јесте ли ви, стварно помахнитали? Аутор је свештеник и уредник радија "Светигора". http://www.vijesti.me/forum/je-li-ovaj-svijet-stvarno-pomahnitao-959313

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУЖИО СВЕТУ ЛИТУРГИЈУ У ЛА ТИГРИ У ПРОВИНЦИЈИ ЋАКО Митрополит је прошле године, приликом своје посјете Ћаку, посјетио овај храм и подстакао тамошње парохијане на његову обнову, а потом је у њему, са благословом Епископа Јеремије, који је као епископ Васељенске Патријаршије, надлежан за украјинске заједнице у Јужној Америци, презвитер Бошко Стојановић, парох буеносаирески, неколико пута служио Свету Литургију. Ова црква је недавно уврштена међу споменике културе провинције Ћако и провинцијска Влада ће помоћи њену обнову. Митрополиту су саслуживали презвитер Бранко Станишић, парох у провинцији Ћако и протођакон Игор Балабан. Митрополит је у својој бесједи представио вјерницима новог православног пароха у Маћагају и упутио их да се њему обраћају за сваку своју духовну потребу. Нагласио је значај очувања православне вјере и јединства свих православних, а као доказ тог братства и јединства навео и само то литургијско сабрање. Након Свете Литургије на којој се причестило неколико вјерника, организована је братска трпеза, на којој се договарала будућа сарадња, а пјевале се пјесме из Украјине, Чешке, Црне Горе и Србије. Митрополит је током дана посјетио и гробље црногорских исељеника у Ла Монтенегрини и одржао помен свима који почивају на њему. Истог дана је посјетио градић Лас Брењас у којем такође постоји православни храм и сусрео се са неколико чланова тамошњег црквеног одбора, који су се упознали са новим православним свештеником у Ћаку. И ову православну заједницу чине углавном исељеници из Украјине. Претходног дана, након састанка са гувернером Капитанићем и у договору са њим, организована је Митрополитова посјета Колонији Маћагај овдашњих старосједелаца (тзв. Индијанаца). Са Митрополитом је у Колонију отишло неколико званичника провинцијске Владе, а тамо га је дочекао предсједник општине Маћагај Хектор Вега са сарадницима. Митрополит је окупљеним становницима колоније пренио еванђелску ријеч о једнакости свих људи, ма које нације или расе били и истакао потребу заједничког живота свих, јер је свим људима један Отац – Свевишњи Бог, што значи и да су сви људи браћа и сестре. Након тога је саслушао и проблеме с којима се они суочавају у свом свакодневном животу, које су му предочили предсједник тамошњег Удружења и други становници. Најчешћи проблеми су недостатак адекватних путева, инфраструктуре, пијаће воде и суша која у Ћаку често зна да јако оштети усјеве. Влада провинције Ћако помаже ову заједницу, унапређујући инфраструктуру и дајући тамошњим задругама земљу за обрађивање. На захтјев заједнице и уз пратњу званичника Владе Ћака, Митрополит је исте вечери обишао и једну старосједелачку евангелистичку цркву у приградском насељу града Саенц Пења. И.Б. Извор