Претражи Живе Речи Утехе

Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски г. Теодосије је после парастоса у манастиру Грачаница, са г. Петром Петковићем, директором Канцеларије за Косово и Метохију Владе Републике Србије, другим званичницима, јавним радницима и грађанством, одао пошту пострадалима у мартовском погрому 2004. године испред споменика "Миссинг" ("Нестали") код Дома Културе Грачаница. Након тога је је у холу ове установе културе отворена изложба слика ликовне колоније "Јесен у Призрену 2021." и почела пригодна академија у великој дворани. Отварајући изложбу слика, г. Живојин Ракочевић, директор Дома Културе Грачаница је између осталог рекао да су "17. март и погром печат на духу и души српског народа". Извор: Радио "Слово љубве"

Поводом 18. годишњице мартовског погрома на Косову и Метохији, Дом културе “Грачаница” као и сваке године, 17. марта организује програм који подстиче обнову уништеног културног и духовног блага, фресака, икона, слика, књига и библиотека, школа, гробаља, урбаних целина и нематеријалне баштине. Обележавање осамнаесте годишњице злочина над српским народом, његовом духовном и културно-историјском баштином почеће у 11 часова парастосом у Манастиру Грачаница, наставиће се у 11 сати и 30 минута полагањем белих ружа испред уметничке инсталације "МИССИНГ" испред Дома културе Грачаница, а потом ће у овој установи културе бити отворена традиционална изложба радова са Ликовне колоније „Јесен у Призрену 2021.“. Академија посвећена Погрому биће одржана у подне а у вечерњим сатима, од 21 час, биће приказан филм „Мрак“ редитеља Душана Милића. На академији ће учествовати представници Епархије рашко-призренске, Канцеларије за Косово и Метохију Владе Републике Србије, представници локалних самоуправа, Удружења породица косметских страдалника, чланови породице жртава, Ансамбл "Венац" и вокални солиста Миљана Славић. Радња филма „Мрак“ редитеља Душана Милића смештена је управо у време мартовског погрома у јужној спрској покрајини, а филм ће сутра увече бити премијерно приказан у Грачаници. Организатори обележавања годишњице мартовског погрома су Дом културе „Грачаница“, Галерија уметности Приштина-Грачаница, Епархија рашко-призренска, Удружење породица косметских страдалника уз подршку Канцеларије за КиМ Владе Републике Србије. Заинтересовани ће програм моћи да прате уживо преко Фејсбук странице Дома културе “Грачаница”, напомињу организатори. У мартовском погрому на Косову и Метохији страдало је 19 особа, уништено око 900 кућа, протерано 4.000 Срба, уништено и оскрнављено 39 цркава и манастира. Извор: Радио "Слово љубве"

У недељу, 23. јануара 2022. године, на новосадском Кеју жртава рације обележена је осамдесетогодишњица Погрома у Новом Саду (Новосадске рације) у јануару 1942. године. У подне, код споменика „Породицаˮ, окупили су се представници Српске Православне Цркве и Јеврејске општине у Новом Саду, делегације Града Новог Сада и Скупштине Војводине, представници покрајинских, градских и војних власти и институција, амбасадâ Израела и Мађарске и осталих пријатељских држава, други политички и културни делатници, потомци невино пострадалих у Погрому, као и народ који је дошао да увелича овај молитвени догађај и да покаже јединство свих који се са тугом у срцу сећају невино страдалих жртава. На самом почетку програма, присутнима се обратио г. Милош Вучевић, градоначелник Новог Сада. Према његовим речима, Погром у Новом Саду је био злочин и најсуровије организовано убијање невиних и незаштићених људских бића. „Већ осам деценија овај град крвари сваког јануара са својим невино страдалим суграђанима, а тугу носи буквално сваког дана, сваког часа и на сваком кораку. Новосадска рација је била испланирано и организовано најсвирепије убијање невиних људских бића. Злочинци имају имена и презимена, и то мора свима да буде јасноˮ, нагласио је градоначелник Новог Сада, истичући да је покренута иницијатива да у званични школски програм Републике Србије буде уведена наставна јединица посвећена Погрому у Бачкој. „Ми из Новог Сада покрећемо иницијативу да злочин који зовемо Новосадска рација као лекција уђе у уџбенике, да уђе у званични школски програм Републике Србије, да генерације које долазе, не само наши Новосађани, имају чисто сећање, да уче да се таква злодела никада не понове, да науче да бране право на живот, право на избор, право на различитост. Ми у Новом Саду, уз благослов Епископа бачког господина Иринеја, покрећемо иницијативу за изградњу Меморијалног центра посвећеног сећању на Новосадску рацију, да имамо место на ком ће бити сабрана сва сведочанства, све чињенице, све успомене; место на ком ће се учити истина о фашистичком злочину над Србима, Јеврејима, Ромима и неговати сећање на све невине жртве Новосадске рацијеˮ, поручио је г. Вучевић. Помен невино пострадалим жртвама Погрома у Новом Саду служили су, у име Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, Преосвећена господа епископи ремезијански Стефан и топлички Јеротеј, викари Патријарха српског, а у име Његовог Преосвештенства Епископа бачког г. Иринеја служио је Епископ мохачки Дамаскин, викар Епископа бачког. Пресвећеним епископима су саслуживали новосадски свештеници и ђакони. После помена, Епископ топлички г. Јеротеј је прочитао поздравно слово Светејшег Патријарха српског. У наставку програма, г. Исак Асиел, врховни рабин Србије, одржао је помен у име Јеврејске заједнице Србије. У свом обраћању г. Исак Асиел је казао да је 23. јануара 1942. године на залеђеном Дунаву постојала рупа која се пунила телима невиних Срба, Јевреја, Рома и других. „Поклонимо се свима који су овде побијени. Они су сада светиˮ, нагласио је врховни рабин Србије. Цвеће на споменик „Породицаˮ положили су г. Милош Вучевић, градоначелник Новог Сада, г. Иштван Пастор, председник Скупштине Војводине, представници Покрајинске владе, амбасадор Израела, представници амбасада Мађарске и осталих пријатељских држава, затим представници Јеврејске општине Нови Сад, Савеза Јеврејских општина Србије, Матице ромске, као и потомака невино пострадалих жртава Погрома. Венац са брода Речне флотиле у Дунав су спустили, на челу са војним свештеником Селимиром Вагићем, представници Скупштине града Новог Сада, Јеврејске општине Нови Сад и Матице ромске. Током програма су певали чланови хора Саборне цркве „Свети Георгијеˮ, хора Успенске цркве „Антифонˮ, као и хора Јеврејске општине Нови Сад „Хашираˮ. После програма уприличеног на Кеју жртава рације, присутни су се упутили ка новосадској плажи „Штрандˮ, где је служен помен код спомен-плоче жртвама Погрома у јануару 1942. године. Извор: Инфо-служба Епархије бачке

У петак, 21. јануара 2022. године, у Градској кући у Новом Саду одржана је конференција за медије поводом обележавања осамдесетогодишњице Погрома (Новосадске рације) у јануару 1942. године. Програм обележавања годишњице трагичног Погрома, представили су чланови Одбора за обележавање годишњице Новосадске рације – протопрезвитер Владан Симић, секретар Епархије бачке, и господин Мирко Штарк, председник Јеврејске општине Нови Сад. Поздравивши присутне представнике медијâ, протопрезвитер Владан Симић је представио детаље програма обележавања осамдесетогодишњице Погрома, преносећи поздраве господина Мирослава Илића, председника Одбора. Подсетивши на значај овог тужног јубилеја, протопрезвитер Владан је поручио да се Одбор потрудио да организује пригодан програм којим би требало да буде истакнута важност осамдесетогодишњице Погрома, али да, услед тренутне епидемиолошке ситуације у земљи, није могућно да се у потпуности одговори на овај задатак. Он је најавио да ће у помену пострадалима у Погрому молитвено учешће узети више епископа Српске Православне Цркве, а да ће, у име Патријарха српског господина Порфирија, молитвено учествовати Преосвећена господа епископи ремезијански Стефан и топлички Јеротеј, викари Његове Светости, док ће у име Епископа бачког др Иринеја на помену саслуживати Епископ мохачки господин Дамаскин, викар Епископа бачког. Истичући да је обележавање осамдесетогодишњице Погрома у Бачкој започело 4. јануара 2022. године централним парастосом у Мошорину, прота Владан је напоменуо да ће овогодишњим програмом на Кеју жртава рације бити настављено обележавање овог тужног јубилеја. Изразио је наду да ће у догледно време бити могуће одржавање академије, као и представљање Споменице поводом осамдесетогодишњице Погрома у Бачкој. Према његовим речима, овогодишњи програм обележавања годишњице такозване Новосадске рације почеће у недељу, 23. јануара 2022. године, у 12 часова, на Кеју жртава рације испред споменика „Породицаˮ, када ће се грађанима обратити градоначелник Новог Сада господин Милош Вучевић. У наставку ће бити служен помен од стране Српске Православне Цркве, а потом и помен од стране Јеврејске заједнице Србије. На крају програма биће положени венци од стране представникâ државних органа и амбасадâ, као и од стране потомака пострадалих у Погрому. Такође, представници Скупштине Града и Војске Србије, на челу са војним свештеником Војне флотиле, спустиће са брода венац у Дунав. Господин Мирко Штарк је најавио да ће у име Јеврејске заједнице Србије помен одржати Исак Асиел, врховни рабин Србије. Он је указао на обавезу да наше сећање о овом злочину преносимо потомцима како се убудуће ништа слично никада не би поновило. Извор: Инфо-служба Епархије бачке

Поред централног помена у знак сећања на невино страдале у злогласном јануарском Погрому (,,Рацији”) у јужној Бачкој, који је одржан у уторак, 4. јануара 2022. године, у Мошорину, служењем помена невиним жртвама Погрома ("Рације"), молитве за душе невино пострадалих узнесене су широм Епархије бачке. Документарни филм "Деца бесмртности" * * * Парастос жртвама Погрома („Рације”) у Чуругу У оквиру обележавања осамдесетогодишњице Погрома у Чуругу, 6. јануара 2022. године, служен је парастос у Музеју жртава Рације (Топалов магацин), где је у једном маху излива злочиначке мржње побијено више од пет стотина Чуружана. Парастос новомученицима чурушким и свима који су пострадaли 1942. године, у походу Хортијевих нациста, служили су: протонамесник Милорад Мировић, парох новосадски, протојереј Милан Ђурић, и јереј Милоје Ђорђевић, пароси чурушки, уз молитвено учешће вероучитељâ, студената и богословаца. Присутнима су се обратили протонамесник Милорад Мировић и Божидар Војиновић, председник Меморијалног друштва „Рација 1942.” После парастоса у Музеју жртава Рације служен је помен на месту страдања на Трећој рампи на Тиси, а потом су представници општине Жабаљ, Меморијалног друштва „Рација 1942”, Националног савета ромске националне мањине, Јеврејске општине Нови Сад, Националног савета мађарске националне мањине и Савеза војвођанских Мађара положили венце крај споменика жртава Погрома. Погром („Рација”) је назив за незапамћене злочине мађарске војске и жандармерије, која је у црно завила житеље Чуруга, Жабља, Ђурђева, Госпођинаца, Гардиноваца, Вилова, Лока, Титела, Мошорина, Шајкаша, Кисача, Србобрана, Темерина, Новог Сада и Бечеја. Хортијева „Рација”, која је почела 4. јануара у Чуругу, представља један од најстрашнијих злочина у светској историји, а по суровости надмашује многа нечовечна дела. Чуружани који су хапшени по налогу локалног Одбора за рацију, на чијем челу је био председник чурушке општине Ђула Варга, убијани су одмах, углавном у згради Општине, или су затварани у неколико житних магацина у самом месту. Највећи од тих магацина био је Топалов магацин, у којем се данас налази Музеј жртава рације 1942. Површина магацина је сто педесет метара квадратних, а 5. и 6. јануара 1942. године у тај простор било је натискано више од четристо мушкараца, жена и деце. Пошто су џелати за њих већ били донели смртне пресуде, а појединачно убијање је, како је сведочио један од егзекутора – Петер Телеки, било исувише споро и заморно, они су у том магацину, кроз врата и прозоре, побијени митраљеском ватром. Рафали и крици жртава су се мешали у језиве звуке, који су се, како сведоче преживели мештани, чули у свим деловима села. На зидовима магацина се и данас виде трагови крви и рупе од метака. Топалов магацин (чији је власник, Бранислав Новаков, убијен још 18. априла 1941. године, приликом уласка мађарских окупационих снага у Чуруг) није био једино место заточења и егзекуције невиних Чуружана. На исти начин, део њих је убијен и у нешто мањим магацинима двеју породица: Лемпел и Шегуљев. У драгоценом зборнику докумената под насловом Рација – III група масовних злочина, који је приредио историчар др Драго Његован, као једно од места мучења и убијања наводи се и основна школа у Чуругу. Обележавање осамдесет година од Погрома у Жабљу На Бадњи дан, 6. јануара 2022. године, светом Литургијом у храму Преноса моштију светог оца Николаја Мирликијског началствовао је протојереј-ставрофор Ђорђе Ђурђев, настојатељ Саборног храма у Новом Саду, уз саслужење свештеног братства овог храма. После свете Литургије, поводом осамдесет година од Погрома („Рације”), злочиначке војно-цивилно-полицијске акције под руководством мађарских окупационих снага, служен је помен код места страдања жабаљских свештеника, као и великог броја житеља Жабља и Госпођинаца. Такође, на месту прозваном Црна ћуприја, служен је помен невино пострадалим жртвама у Погрому о Божићу 1942. године. У беседи после помена, прота Ђорђе је истакао да овакви скупови никада нису организовани да би се на било кога упирало прстом, нити да би било ко био осуђен, већ да се свагда сећамо жртве коју су наши преци поднели само зато што су били православци и Срби. На Бадњи дан 1942. године, мађарске окупационе снаге су, уз помоћ једног броја локалног мађарског живља, отпочеле хапшења и масовна убиства цивилног становништва у Жабљу. Међу првима је у подруму парохијског дома убијен протојереј-ставрофор Милош Катић, а потом и јереј Георгије Живанов, у дворишту зграде Општине Жабаљ, заједно са осталим недужним цивилима. Трећи парох жабаљски, јереј Чедомир Еремић, стрељан је на Црној ћуприји. Сва тројица су у једном дану, ишчекујући Божић, доспели са својим парохијанима под лед реке Тисе. Обележавање осамдесетогодишњице Погрома у Шајкашу На празник Сабора Пресвете Богородице, 26. децембра/8. јануара, у Шајкашу је молитвено обележена осамдесетогодишњица Погрома у Шајкашкој. Светом Литургијом началствовао је протојереј Миладин Бокорац, архијерејски намесник жабаљски, уз саслужење свештенства и ђаконства Епархије бачке. У надахнутој беседи прота Миладин је подсетио верни народ на догађаје који су се догодили пре осам деценија и позвао све присутне да не заборављамо мученике шајкашке, чија је једина кривица била та што су били православни Срби. После свете Литургије, уз присуство представникâ локалне самоуправе, служен је помен код крста, на месту страдања протојереја-ставрофора Светозара Влашкалића. Помен Госпођинчанима невино страдалим у Погрому 1942. гoдине Већ осамдесет година се при храму Светог апостола и првомученика Стефана, на други дан Рождества Христовог, одржава помен мештанима Госпођинаца, невино страдалим у Погрому 1942. године. Ове године, на осамдесетогодишњицу, свету Литургију је служио протојереј-ставрофор Славко Пајовић, надлежни парох, уз саслужење протојереја Милана Ђурића, пароха чурушког, и протонамесника Горана Димића, пароха при Саборном храму у Новом Саду. После Литургије служен је помен Госпођинчанима невино страдалим у Погрому. Надлежни парох се, пре тога, пригодним говором обратио присутном верном народу. Помену је присуствовао и господин Борис Страживук, председник Савета Месне заједнице Госпођинци и члан Општинског већа Општине Жабаљ, који је положио венац испред крста у порти храма. Парастос жртвама Погрома у Локу и Вилову На празник Сабора Пресвете Богородице, 8. јануара 2022. године, служена је света Литургија и помени невино пострадалим жртвама у Локу и Вилову, у оквиру обележавања осамдесет година од Погрома. Литургију у Локу је служио протонамесник Радоје Марковић, парох у Ђурђеву, уз саслужење протонамесника Стојана Марића, пароха у Локу и Вилову. После Литургије је служен парастос пострадалим жртвама из Лока. Помен у Вилову су служили протонамесник Радоје и протонамесник Стојан, као и јереј Бранко Милосављев, парох у Будисави. Молитвеним сабрањима су, поред сабраног народа, присуствовали представници Месне заједнице и локалне самоуправе. Парастос жртвама Погрома у Гардиновцима На празник Сабора Пресвете Богородице, 8. јануара 2022. године, служена је света Литургија и помен невино пострадалим жртвама у Гардиновцима, у оквиру обележавања осамдесет година од Погрома. Свету Литургију је служио протојереј Прадраг Толимир, парох при храму Светих Кирила и Методија у Новом Саду, уз саслужење протојереја Ивана Вачика, пароха гардиновачког. После свете Литургије, у порти храма, испред споменика невино пострадалима на Божић у Погрому 1942. године, служен је помен. По завршеном помену делегације Месне заједнице и Црквеноопштинског управног одбора отишле су на само место страдања на обали Дунава, звано „Бадаш”, где су у воду Дунава спустили венац и погачу, као видљиви знак и подсећање да је хришћански праштати, али да невино страдали неће бити заборављени. Парастос жртвама Погрома у Ђурђеву На празник Светог првомученика и архиђакона Стефана, у храму Вазнесења Господњег у Ђурђеву, на светој Литургији је началствовао протонамесник Никола Темеринац, парох жабаљски, уз саслуживање парохâ ђурђевачких, протонамесника Петра Ђукића и протонамесника Радоја Марковића. После свете Литургије служен је помен жртвама Погрома 1942. године у Ђурђеву. Помену су присуствовали и представници Месне заједнице Ђурђево. Протонамесник Никола Темеринац је произнео надахнуту беседу о праштању и изразио наду да се такав злочин више никада неће поновити. Парастос жртвама Погрома у Тителу На празник Светог првомученика и архиђакона Стефана, 27. децембра / 9. јануара, у Тителу је молитвено обележена осамдесетогодишњица Погрома у Шајкашкој. Светом Литургијом началствовао је протонамесник Ранко Милојевић, парох жабаљски, уз саслужење протојереја Милоша Јевросимова, пароха тителског. Протонамесник Ранко Милојевић је у надахнутој беседи подсетио верни народ на догађаје који су се догодили пре осам деценија и позвао све присутне да не заборављамо мученике тителске, чија је једина кривица била та што су били православни Срби. После заамвоне молитве, уз присуство представникâ локалне самоуправе, служен је помен невино пострадалима у Погрому 1942. године, после којег је протојереј Милош Јевросимов подсетио све присутне да је у Погрому страдало на хиљаде и хиљаде људи разних узраста, од новорођене деце до људи дубоке старости. Сви они – нагласио је прота Милош – жртвовали су себе за правду, мир и истину, после чега је уследило њихово пред Богом васкрсење, прослављење и победа над смрћу. По завршеном помену, испред спомен-плоче која се налази код јужних врата храма, венац је положила госпођа Весна Кнежевић, представник Општине Тител. Извор: Инфо-служба Епархије бачке

Епископ мохачки Дамаскин: „Сабрали смо се не да говоримо о неком реваншизму или освети, или да такве помисли имамо у себи, него да молитвено обележимо спомен на све оне који су невино пострадали ових дана пре осамдесет година, када су температуре, за разлику од данас, биле много ниже и када су људи хапшени, мучени, понижавани и, на крају, убијани и бацани у Дунав или Тису.” У уторак, 4. јануара 2022. године, у храму Силаска Светога Духа на апостоле у Мошорину одржан је централни помен у знак сећања на невино страдале у злогласном јануарском Погрому („Рацијиˮ) у јужној Бачкој. Његово Преосвештенство Епископ мохачки г. Дамаскин служио је парастос невиним жртвама Погрома (,,Рације”) у Бачкој, уз саслужење свештенства и ђаконства Епархије бачке. Беседећи по завршетку парастоса, Преосвећени владика Дамаскин је рекао: „Високопречасни оци, драга у Христу браћо Мошоринци, који сте се сабрали данас овде у вашем храму, гости, драга браћо и сестре! Сабрали смо се данас овде у Мошорину, као што се и сваке године сабирамо у једном од местâ где се десио овај тешки злочин, овај погром над цивилним становништвом у Бачкој, јер управо у ово време, пре осамдесет година, почео је овај страшан злочин у Чуругу, а наставио се по околним местима у јужној Бачкој. И нама, који живимо у данашњем времену, тешко је схватити тако нешто што се догодило вашим пријатељима и рођацима, вашим дедовима и прадедовима. Али велики Његош каже: Завист, злоба, адско наслиједије, то човјека ниже скота ставља. И заиста, у тој једној његовој изреци, односно стиху из Луче Микрокозме, ми можемо да видимо шта може завист и злоба, односно нељудскост да учини од човека – да га стави ниже од скота и да учини такав један злочин. Али, ми смо се овде сабрали не да говоримо о неком реваншизму или освети, или да такве помисли имамо у себи, него да молитвено обележимо спомен на све оне који су невино пострадали ових дана пре осамдесет година, када су температуре, за разлику од данас, биле много ниже и када су људи хапшени, мучени, понижавани и, на крају, убијани и бацани у Дунав или Тису. Можемо само да замислимо кроз шта је прошао тај невини народ, који није знао због чега страда, јер није имао неке кривице на себи, али су страдали да би уплашили злочинци друге и да би у том страху живео народ за време окупације. У овом храму је служио и проповедао вашим прецима и чувени прота Светозар Влашкалић, који је управо на Бадњи дан ухапшен, пострадао, мучен и одведен до оближњег вама Шајкаша, али на какав начин вучен и мучен и тамо пострадао. Пострадали су и многи други из овога села, али и из читаве јужне Бачке. Молимо се Богу, Који је Дародавац свих добара, да и њима дâ вечна добра у Царству Своме, да их прими као Своју децу коју ће да препозна. А нама, који смо се данас сабрали овде у овом предивном сеоском храму, да Господ дâ снаге да се молимо за покој њихових душа, да чинимо помене, као што их и чинимо и као што је и током ових осамдесет година само Црква чинила; да их не заборављамо у нашим молитвама; али, у исто време, да смогнемо снаге да живимо и ми њиховим животом, а то јесте у вери, и да – ако не дај Боже дођу таква времена – и ми будемо спремни да прихватимо крст страдања. Нека би Господ њима дао вечни покој и Царство небеско, а вама, који сте се овде данас сабрали у ове претпразничне дане пред велики празник Рождества Христовог, нека би Господ дао мир у души, спокој у вашим срцима и снаге да праштате и да опростите. Нека је покој свим невино пострадалим жртвама погрома у јужној Бачкој. Бог душу да им прости!ˮ После парастоса, Епископ мохачки г. Дамаскин је уручио дарове награђеним учесницима књижевног конкурса и ликовних колонија одржаних током претходне године. За најбољи ликовни рад у оквиру ликовне колоније под називом „Живи смо – Погром 1942. годинеˮ награђен је рад Наташе Домазетов из Новог Сада. За најбољи ликовни рад током ђачке ликовне колоније „Браћа Белоцићˮ награђена је Дејана Малетин из Мошорина. За најбољу песму на књижевном конурсу „Живи смо – Погром 1942. годинеˮ награђена је Дајана Петровић из Ваљева, за песму Писмо Миклошу Хортију. За најбољу причу на поменутом књижевном конкурсу награђен је Вељко Етински из Новог Сада, за причу Сведоци су преживели. Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа бачког господина Иринеја, Преосвећени владика Дамаскин је поделио благодарнице Црквене општине мошорнске учесницима ђачке ликовне колоније „Браћа Белоцићˮ. Извор: Инфо-служба Епархије бачке

Централни помен у знак сећања на невино страдале у злогласном јануарском Погрому (,,Рацији”) у јужној Бачкој, биће одржан у уторак, 4. јануара 2022. године, у Мошорину. У храму Силаска Светога Духа на апостоле у Мошорину, парастос невиним жртвама Погрома (,,Рације”) у Бачкој, са почетком у 12 часова, служиће Његово Преосвештенство Епископ бачки господин Иринеј, уз саслужење Епископа мохачког господина Дамаскина и свештенства Епархије бачке. Молимо све заинтересоване медијe, чији представници би желели да присуствују парастосу у храму Силаска Светога Духа на апостоле у Мошорину, да Информативној служби Епархије бачке упуте молбу за акредитацију на адресу [email protected], најкасније до понедељка, 3. јануара 2022. године у 12 часова. Извор: Инфо-служба Епархије бачке

Док смо још увек под снажним утиском обележавања погрома у Бачкој 1942. године и вечног молитвеног сећања на све невине жртве, несавесни појединци и групе, као и поједини медији, нажалост, не мирују него настављају са својом унапред зацртаном агендом против нашег народа и грађана Србије уопште, у циљу растакања нашег духовног, друштвеног и националног идентитета, срамно злоупотребљавајући и мученичку смрт наведених жртава. По опробаним методама замене тезâ и одавно увежбаном аутошовинистичком реториком, невине жртве се, само на први поглед неприметно, злоупотребљавају и Погром грађана Новог Сада 1942. године се политизује и спушта на ниво дневно-страначког и идеолошког политикантства. Доказ за ове наводе може се видети на порталу Autonomija.info, који је 22. јануара ове године објавио вест: Антифашистичка акција Новог Сада одала почаст жртвама Рације и позвала на борбу против фашизма, додајући у поднаслову: Суочени смо са национализмом и фашизмом који прожима све поре нашег друштва. Речени Portal građanske Vojvodine је, иначе, 2011. године регистрован као медиј који издаје Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV), док на самом сајту, између осталог, дословно пише: Sajt Autonomija je nastao iz potrebe da se otvori prostor za normalnost unutar sveopšte nenormalnosti koja vlada ovim prostorima već bezmalo 30 godina”. У импресуму се наводи да је заступник издавача Норберт Шинковић, који је уједно и председник Управног одбора NDNV-а, док је главни уредник портала Бранка Драговић Савић. Као први на листи чланова редакције наводи се Динко Грухоњић, а један од сталних сарадника је и Теофил Панчић. Остали чланови редакције и стални сарадници су, верујем, мање познати широј јавности. Самозвани антифашисти и јунаци вести бомбастичног наслова на наведеном порталу су за ,,одавање почасти” жртвама Новосадске рације изабрали вечерње сате 22. јануара 2021. године, као најпогоднији термин за свој политички перформанс. У самом тексту се не наводи тачно време скупа, али фотографија која га илуструје даје довољно информација и потврђује познату изреку да једна слика вреди више од хиљаду речи. Подсећања ради, истога дана, у подне, Град Нови Сад, Епархија бачка и Јеврејска општина у Новом Саду су, заједно са покрајинским властима, Војском Србије, потомцима жртава, Савезом јеврејских општина Србије, Матицом ромском, Колом српских сестара, амбасадама Израела и Мађарске и другим поштоваоцима невиних жртава, званично и на традиционалан начин, обележили 79-годишњицу Погрома (Рације) 1942. у Новом Саду. Логистичку подршку су пружили Полиција и Јавна комунална предузећа, а читав догађај су пратиле многе медијске куће и агенције, док је директан пренос реализовала РТВ Војводине, као јавни сервис грађана. У оквиру неговања и унапређења културе сећања, свој допринос су дали и Архив Војводине, Историјски архив Новог Сада и Културни центар Новог Сада. Једном речју, сва државна надлештва, установе културе, медији и цивилни сектор су заједно, на достојанствен начин, организовали и учествовали у обележавању годишњице овог трагичног догађаја. Стога је сасвим примерено поставити следећа питања: Ко под окриљем мрака одаје почаст онима који су страдали као жртве мрачних умова и каква порука се тиме шаље? Због чега се речени самозвани антифашисти гнушају да са осталим грађанима, по дану, не скривајући се иза мрака, одају почаст невиним жртвама? У чијем интересу се злоупотребљава монструозно страдање невиних људи од нацистичке и фашистичке руке, а потомци и сународници страдалникâ проглашавају фашистима и националистима? Разуме се да свако има право на мишљење и политички став, али нико нема право да у то име искоришћава мученичко страдање наших суграђана и повређује најдубља осећања њихових потомака и сународника. Организатори овог ноћног митинга и аутори политичких порука које су том приликом изречене пред спомеником Породица најбоље су показали колико им је стало до поштовања жртава и који су њихови стварни мотиви. Ниједан закон у нашој земљи не забрањује (и не треба да забрањује) јавно изношење политичких ставова, али кад организатори, под плаштом антифашистичке борбе, за промоцију својих идеја искористе Кеј жртава Рације и мученике бруталног покоља Новосађана у јануару 1942. године, а споменик Породица злоупотребе за сценографију свог политичког игроказа, обавезни смо као друштво да подигнемо свој глас у заштиту оних који су своју кончину нашли у хладним таласима залеђеног Дунава. Медији који су својевремено на сав глас клеветали Епархију бачку за наводно политизовање обележавања Новосадске рације, сада или мудро ћуте или су се ставили у директну службу организаторима овог антицивилизацијског чина. Ово јавно понижавање свих Новосађана и поштовалаца невиних жртава остало је ,,испод радара” новинарâ-репортерâ и до сада га нико није осудио, а њихова дужност је била да то учине и тако подстакну јавност на исти човекољубиви поступак. На насловним странама и екранима таквих медија нисмо могли читати или гледати разне новинаре-репортере, публицисте, заштитнике људских права и слободе грађана, аналитичаре, социологе, јавне личности и тако даље, којима се, у другим случајевима, немилице засипа медијски простор и ,,образује” јавно мњење у Србији. Све наведено довољно говори о селективности и непрофесионалности таквих медија и њихових назови-новинара, а сасвим сликовито показује и њихову ,,објективност” и ,,истинољубовост”. Уосталом, о каквој медијској и политичкој злоупотреби је реч, довољно говори и чињеница да се у једном од новинарских извештаја о овогодишњем обележавању Новосадске рације прокламује државност Војводине тако што се иста не назива Аутономном покрајином него се ставља у исти (државни) ниво са државама – Израелом и Мађарском. Важно је напоменути и чињеницу да се, до сада, ниједно удружење новинарâ у Србији, као ни Савет за штампу, нису огласили поводом грубог нарушавања новинарске етике и Кодекса новинарâ у оба наведена случаја. Овај Апел биће прослеђен и њима у доброј вери да је њиховој пажњи сасвим случајно промакла предметна злоупотреба штампаних и електронских медија (нарочито у погледу заштите жртава) и у нади да ће бар неко од њих адекватно реаговати. На крају крајева, било би поштено према свим грађанима Србије којима су и медији дужни да полажу рачуне, да заједно са организаторима овог срамног скупа објасне своје беспризорно понашање и јавно кажу зашто, свако на свој начин, скрнаве свето сећање и место страдања мученичких жртава и због чега им сметају они који се боре за неговање и унапређење културе сећања нашег народа? У Кодексу новинарâ Србије се, између осталог, наводи: ,,Обавеза је новинара да тачно, објективно, потпуно и благовремено извести о догађајима од интереса за јавност, поштујући право јавности да сазна истину и држећи се основних стандарда новинарске професије…Економски и политички интереси издавача не смеју да утичу на уређивачку политику на начин који би имао за последицу, нетачно, необјективно непотпуно и неблаговремено информисање јавности…Новинар је дужан да поштује и штити права и достојанство деце, жртава злочина, особа са хендикепом и других угрожених група… Прећуткивање чињеница које могу битно да утичу на став јавности о неком догађају једнако је њиховом намерном искривљивању или изношењу лажи…Новинар се не може присилити на изражавање мишљења противног његовој савести”. Овај скромни апел биће објављен на званичној интернет-страници Информативне службе Епархије бачке, у нади да неће остати усамљени вапај Цркве у одбрану мученичких жртава, етоса и историје нашег народа. Треба га схватити као вапај и позив да сви заједно учинимо напор и сачувамо свету успомену на све невине жртве. Да учинимо подвиг праштања и заједничарења, насупрот мржњи и међусобним поделама. Да сачувамо достојанство свих жртава од сваког облика злоупотребе и манипулације, а у циљу изградње заједничке боље будућности. Искуство нас учи да ће, и поред свега наведеног, нажалост, бити и оних људи којима ништа није свето и који неће престати да скрнаве сећање на невине жртве и злоупотребљавају њихову (и нашу) трагедију. Наставиће са својим нечасним послом, али ће ипак остати забележено да је Српска Православна Црква подигла свој глас у заштиту невиних жртава и да је одувек била и остала чувар молитвеног и историјског сећања на оне који су свирепо убијени само због своје вере и свог имена. Нека је вечан спомен свим невиним жртвама! У Новом Саду, уочи Светог Саве 2021. Протојереј Владан Симић, члан Одбора за обележавање Новосадске рације Извор: Инфо-служба Епархије бачке

Епископ бачки Иринеј: „Узвишени хришћански императив јесте праштање. Памћење је света врлина, злопамћење је грех. Зато се сећамо и молимо за све страдалнике, а праштајући градимо бољи свет и бољу будућност за српски народ и за све друге народе са којима смо вековима делили и делимо животни простор.” У петак, 22. јануара 2021. године, на новосадском Кеју жртава рације обележена је 79-годишњица Погрома (Новосадске рације) у јануару 1942. године. У подне, код споменика Породица, окупили су се представници Српске Православне Цркве и Јеврејске општине у Новом Саду, делегације Града Новог Сада, Скупштине Војводине и Војске Србије, представници амбасада Израела и Мађарске, други политички и културни делатници, као и народ који је дошао да увелича овај молитвени догађај и да покаже јединство свих који се с тугом у срцу сећају невино страдалих жртава. На самом почетку програма, присутнима се обратио г. Милош Вучевић, градоначелник Новог Сада. Према његовим речима, једину утеху у вези са погромом који се збио у јануару 1942. године може пружити истина, а истина је да злочинци имају име и презиме. У свом обраћању, господин Вучевић је, поред осталог, поручио: „У Новом Саду је заувек остала траума, човечанству је заувек остала опомена. Ако се не будемо сећали прошлости, страшна историја и још страшнији злочини се могу поновити. Морамо све да учинимо да се никада ледени дани зла не понове, да се Новосадска рација, тај ужасни погром над Србима, Јеврејима и Ромима, никада више и никоме не деси. Никада нећемо дозволити да жртве једнога времена зла остану невидљиве и нечујне”. Звучни запис обраћања градоначелника Новог Сада г. Милоша Вучевића У наставку програма, г. Исак Асиел, врховни рабин Србије, одржао је помен у име Јеврејске заједнице Србије. „Онај који чини мир на небесима, нека учини мир над нама”, поручио је господин Асиел у свом обраћању после помена. Звучни запис обраћања Исака Асиела, врховног рабина Србије Програм је настављен молитвеним поменом, који је, у име Српске Православне Цркве, служио Његово Преосвештенство Епископ бачки г. Иринеј, уз саслужење Преосвећеног Епископа мохачког г. Исихија, новосадског свештенства и ђаконства. После служења помена, владика Иринеј је, поздравивши присутне, у својој беседи нагласио да смо обавезни да негујемо и развијамо културу сећања на страдање невиних жртава у погрому који се догодио у јануару 1942. године у Новом Саду и широм јужне Бачке. Наводећи сведочење из летописа Успенске цркве у Новом Саду о мученичкој смрти свештеника Вељка Зуцајића, Преосвећени владика Иринеј је истакао: „Злочин увек има име и презиме и не може постојати колективна кривица, нити се може грех појединаца и групâ, па и читаве војске приписати целокупном народу. Узвишени хришћански императив јесте праштање. Памћење је света врлина, злопамћење је грех. Зато се сећамо и молимо за све страдалнике, а праштајући градимо бољи свет и бољу будућност за српски народ и за све друге народе са којима смо вековима делили и делимо животни простор. Бог да душу прости свим невино пострадалима. Царство им небеско!” Цвеће на споменик Породица положили су г. Милош Вучевић, градоначелник Новог Сада, представници Покрајинске владе, г. Иштван Пастор, председник Скупштине Војводине, представници амбасада Мађарске и Израела, затим представници Јеврејске општине Нови Сад, Савеза Јеврејских општина Србије, Матице ромске. Венац са брода Речне флотиле у Дунав су спустили представници Скупштине града Новог Сада, Јеврејске општине Нови Сад и Матице ромске. После програма уприличеног на Кеју жртава рације, присутни су се упутили ка новосадској плажи Штранд, где је служен помен код спомен-плоче жртвама Погрома у јануару 1942. године. Извор: Инфо-служба Епархије бачке

У четвртак, 21. јануара 2021. године, у Градској кући у Новом Саду одржана је конференција за новинаре поводом обележавања 79. годишњице Погрома (Новосадске рације) у јануару 1942. године. Програм обележавања годишњице од трагичног погрома, извршеног од 21. до 23. јануара 1942. године, представили су г. Мирослав Илић, председник Организационог одбора за обележавање годишњице Новосадске рације, и чланови Одбора – протопрезвитер Владан Симић, секретар Епархије бачке, и г. Мирко Адам из Јеврејске општине Нови Сад. Поздравивши присутне, г. Илић је представио детаље програма. Према његовим речима, програм на новосадском Кеју жртава рације ће бити одржан у петак, 22. јануара 2021. године, са почетком у 12 часова, када ће се грађанима обратити градоначелник Новог Сада г. Милош Вучевић. Потом ће, у име Јеврејске заједнице Србије, помен одржати г. Исак Асиел, врховни рабин Србије, а у име Српске Православне Цркве помен ће служити Његово Преосвештенство Епископ новосадски и бачки господин Иринеј, уз саслужење Епископа мохачког господина Исихија и новосадског свештенства. Уследиће полагање цвећа на споменик Породица, а потом ће на новосадској плажи Штранд бити служен помен код спомен-плоче жртвама Рације. У име Епархије бачке, новинарима се на конференцији у Градској кући обратио протопрезвитер Владан Симић, који је истакао да ће, због епидемиолошких услова, ове године помен жртвама Новосадске рације служен без учешћа хорова „Свети Георгије” и „Хашира”, као и да ће поменути молитвени чин бити прилагођен наведеним околностима. Прота Владан је поручио да су настављени разговори у вези са темама које су веома важне за културу сећања на жртве не само такозване Новосадске рације него и свих жртава Рације у јужној Бачкој, нагласивши да је градоначелник Новог Сада дао пуну подршку за изградњу Меморијалног центра жртвама Рације. „Надамо се да ћемо на тај начин успети да на једном месту саберемо све оно што би требало да чува колективно сећање на жртве, али истовремено да тај центар има свој задатак да настави да прикупља архивску грађу, сведочења о страдањима и да буде место где ће на савременим платформама моћи да се презентују истине о ономе што се догодило. Ми бисмо желели да одемо и корак даље и да на један званичан начин упутимо иницијативу да се у школе уведе наставна јединица и да наша деца у својим историјским уџбеницима и читанкама могу да уче – и треба да уче – о ономе што се догодило у јануару 1942. године у јужној Бачкој”, навео је отац Владан истичући и то да је Градоначелник прихватио иницијативу Одбора да се потпише протокол о сарадњи са Општином Земун, где постоји заједничка гробница жртава које су извађене из Дунава у марту 1942. године, њих око пет стотина, а да је поменуту гробницу, после рата, Нови Сад на један симболичан начин одржавао и плаћао њено издржавање. „Наша идеја је да се обнови тај однос са Земуном, али и сâм однос према тим жртвама које су на неки начин заборављене и да се, у оквиру ова три дана када обележавамо годишњицу Рације, обави и један помен на месту где су они сахрањени”, нагласио је секретар Епархије бачке. Г. Мирко Адам, представник Јеврејске општине Нови Сад, у обраћању новинарима је истакао: „То није рација, то је једна сурова освета, иживљавање. То је ратни злочин, то никако није полицијска рација. Тај назив је постао појам за оно што се догодило на Дунаву, али увек треба да имамо у памети да је то било једно сакаћење људи на најгори начин. Слажем се да ће бити јако добро кад буде изграђен неки едукативно-историјски простор”. Извор: Инфо-служба Епархије бачке

Пастир вјере и светиње протојереј-ставрофор Мирослав Попадић, којег је 1975. године рукоположио Његово преосвештенство Епископ рашко-призренски Г. Павле, потоњи блаженопочивши Патријарх српски, подијелио је са нама своја сјећања на лијепе и тешке тренутке своје свештеничке службе. Звучни запис емисије Рођен у Ђаковици, отац Мирослав 1983. године прелази у приштинску парохију гдје је остао до мартовског 2004. године када је чудом Божјим извукао живу главу из спаљене цркве Светог Николе. Отац Мирослав сјећа се догађаја из 1999. година када је бомбардовано гробље и када су на све тране летјеле кости наших предака. -Након рата отац Мирослав остаје у Приштини, гдје је живио под свакодневним притисцима Албанаца, јер није хтио да напустите цркву и стотинак преосталих Срба. Прича нам и о судбинама људи затворених по становима и њиховим судбинама, о пјесникињи Даринки Јверић и професорки Митри Рељић, о старцима које је обилазио у Дома стараца у Приштини. 17. марта 2004. године спаљена је црква у Приштини. Отац Мирослав је паљење дочекао у подруму одакле га је спасио КФОР. Камење, којим су га Албанци каменовали, књижевник и новинар Живојин Ракочевић гурао је малтер и греде када је црква обнављана, да се не заборави страдање оца Мирослава. У цркви су изгорела и руска јеванђеља и надалеко чувени иконостас дебарски рад. Отац Мирослав каже да након мартовског погрома у Приштини није више исти човјек и додаје да су му дјеца којој је касније био вјероучитељ у Лешку дала снаге да настави даље. Извор: Радио Светигора

На 16. годишњицу Мартовског погрома над Србима на Косову и Метохији, парастос жртвама служио је Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски г. Теодосије у Манастиру Грачаница. Како је известио Ким радио, Владика је казао: "Ми се данас молитвама сећамо свих страдалих после 16 година од када су наши непријатељи, злочинци који су оно што нису успели да ураде 1998. и 1999. године и касније, покушали 2004., а то је да протерају, да униште и спале све оно што је српско на овим просторима. Хвала Богу у томе нису успели као и многи пре тога, нису успели до краја у својим намерама, али је нанета бол, нанета је рана нашем бићу". Након парастоса уследло је полагање белих ружа испред инсталације “Мисинг” у дворишту Дома културе Грчаница и отварање изложбе радова са Ликовне колоније „Јесен у Призрену 2019“ која је уметнички и стваралачки одговор на мартовски погром 2004. године. Уметници из Србије и Црне Горе су седам дана стварали у комплексу манастира Светих Архангела код Призрена суочени са последицама разарања и обнове. “Све што смо имали тог дана погођено је у срце и то срце куца и дан данас”, казао је новинар и директор Дома културе “Грачаница” Живојин Ракочевић, известио је Ким радио. Извор: Радио Слово љубве

Његово преосвештенство Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски Г. Теодосије замонашио је на свечаном бденију, у навечерје празника Лазареве суботе, у манастиру Светих архангела код Призрена искушеника Ратка Мићовића из Никшића који је добио монашко име Василије по Светом Василију пећком Пекару, канонизованом на Светом архијерејском сабору 2018. године. Ово је прво монашење у капели Светог владике Николаја након њене и обнове конака после мартовског погрома 2004. године. Чину монашења присуствовао је велики број свештеника, монаха, професора и ученика Призренске богословије и вјерног народа. Искушеника Ратка је на монашење привео игуман манастира Светих Архангела архимандрит Михајло, јавља новинар Оливера Радић, професор из Ораховца која је присуствовала монашењу у Светим Архангелима и благодарећи којој имамо тонске записе бесједа на богослужењу. Владика Теодосије је, по свечаном чину монашења, сабране поучио бесједом рекавши да је монаштво у Христу Господу нашем у ствари слика мучеништва као и Хришћанство уопште, јер је Господ наш Исус Христос први пострадао за нас и Он је првомученик и архимученик. ,,Господ нам је показао пут спасења, пут крста и Васкрсења. Његове спасоносне ријечи су: Ко хоће да иде за Мном нека узме крст свој (мучеништва), нека се одрекне себе (овога свијета и свега у њему) , и нека пође за Мном. Ова Света обитељ светоархангелска такође је прошла мучеништво, разорена од оних који нису знали за Господа и Крст Његов. Она у наше дане доживљава своју обнову и васкрсење не само физички него и духовно. учеништво је радост наша и нада наша јер нас уводи у велику тајну спасења и вјечни живот у Царству Христовом. Ова Света обитељ посвећена је Светим архангелима а монаштво јесте анђелски образ, пут мучеништва али и слика анђелског живота и нашег живота у Царству небеском“-рекао је Владика Теодосије. Говорећи о небеском заштитнику новог монаха оца Василија, Светом Василију Пекару, Владика Теодосије је подсјетио на радост којом нас је Господ обрадовао прошле године када смо на Светом архиерејском Сабору добили троје нових Светитеља са ових простора: Василија пекара, преподобномученика Григорија пећког и Свету мученицу Босиљку, чиме нам је Господ показао да је наш пут пут мучеништва како би били овјенчани вијенцем вјечног живота. ,,Они су наши сапутници кроз овај живот, они нам придржавају крст који носимо и свјетлост су која нам освјетљава пут истине, како би и ми опстанели на њему и како се не би одрекли Господа нашега, вјере наше, имена нашега и нашег Светог Косова и Метохије. Нови монах Василије је нови молитвеник пред Господом за сав вјерни народ, јер монаси своју молитву приносе као кад Господу а то ће нас спасити пред Њим. Са обновом ове Свете обитељи, са обновом Богословије, са обновом црквеног живота, како у Призрену тако и на Косову и Метохији ми стојимо пред Господом и Господ ће нас погледати и оснажити. Ми никада нисмо сами, молитве Светих су са нама“, рекао је Владика Теодосије. Он је пренио благослов високопреосвећеног Митрополита Амфилохија и преосвећеног Владике Јоаникија који су послали Ратка, сада монаха Василија, на Косово и Метохију да овдје нађе свој спасење. Митрополит Амфилохије је овим поводом на дар послао икону бројаницу оцу Василију. ,,Како ти је име брате? Грешни монах Василије. Спасавај се ангелским чином“-чуло се на крају бесједе Владике Теодосија. У манастирској трпезарији је приређена трпеза љубави, а за трпезом се игуман Михајло захвалио Владики и окупљенима подсјетивши да се Свети Василије Пекар слави 12. маја на празник Светог Василија Острошког, а да је отац Василије дошао управо из Никшића, у близини којег у манастиру Острог почивају Свете мошти Светог Василија Острошког. ,,Молимо се Богу да се братија умножава и да се окупљамо овдје у ову Светињу. Велики је благослов Светих Архангела који су овдје домаћини, Светог цара Душана који је основао ову обитељ, оца нашег Харитона који је пострадао у овом граду са свим његовим светињама и осталих Светитеља Наше Свете Цркве“- казао је Игуман Михајло. На сам празник Лазареву суботу светом литургијом биће прослављена мала слава манастира, који има параклис посвећен Св. Лазару четвородневном. Овај параклис подигнут је у славу повратка монаха, управо на Лазареву суботу, у свој манастир, након што су из њега били прогнани у Мартовском погрому 2004. године. Лазарева субота је и крсна слава игумана ове Свете обитељи оца Михајла. Слободанка Грдинић Извор: Радио Светигора

Распето Косово – преглед уништених објеката СПЦ од 1999 до 2004. године, (pdf) изд. Епархија рашко-призренска Погром на Косову и Метохији Распето Косово - преглед вести #NoKosovoUnesco ОЕБС: Одговор судског система на мартовске нереде 2004. године, децембар 2005. године: http://www.osce.org/kosovo/17181?download=true Извештај мисије ОЕБС-а потврђује да су већина православних гробаља на Косову у жалосном стању: http://www.osce.org/kosovo/84453 Материјали о Мартовском погрому са сајта Владе Републике Србије: ТЕРОР НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ: aрхива вести о погрому на Косову и Метохији у пролеће 2004. године Овде можете преузети и поглавља књиге Мартовски погром на Косову и Метохији коју су 2004. године издали Министарство културе Владе Републике Србије и Музеј у Приштини (са измештеним седиштем): Судбина културне баштине на Косову и Метохији (pdf, 864KB) Светиње и културна добра уништени у мартовском погрому (pdf, 3,48MB) Уништена и оштећена културна добра на Косову и Метохији у периоду од 1999. до 2004. године (pdf, 3,41MB) Угрожена културна добра на Косову и Метохији (pdf, 4,63MB) Библиографија (pdf, 536KB) Навршава се 15 година од када jе са Kосова и Mетохиjе у рушилачким нападима албанских екстремиста протерано 4.012 Срба, а већина њих се до данас ниjе вратила у своjе домове. У таласу насиља на Kосову и Mетохиjи тада jе убиjено 19 особа, од коjих осам Срба, док jе 11 Aлбанаца страдало у обрачуну са припадницима међународних снага безбедности. Повређено jе наjмање 170 Срба, као и десетине припадника међународних снага коjи су се сукобили с локалним Aлбанцима штитећи Србе и њихову имовину. Порушено jе око 800 српских кућа и запаљено 35 верских обjеката, укључуjући 18 споменика културе, међу коjима и црква Богородице Љевишке у Призрену. Tаj храм, jедан од наjрепрезентативниjих споменика средњовековне Србиjе, епископско средиште српске цркве у средњем веку, монументални облик добио jе у време Kраља Mилутина (1282-1321), мада jе и раниjе био архиjереjско средиште призренског епископа српске цркве. Црква jе унеколико обновљена, прва литургиjа у њоj служена jе шест година касниjе, али трагови девастациjе и пожара нису отклоњени. Tо здање jе 2006. стављено на листу споменика под заштитом УНEСKO-а. Екстремисти су се посебно обрушили на српске православне светиње. Уништено је 35 цркава и манастира, а у овим незапамћеним вандалским актима, од којих су неки преношени уживо на локалним косовским телевизијама (као на пример у Подујеву) заувек су уништене бројне иконе и непокретна културна добра која су вековима преживели османску окупацију и светске ратове. Седамнаести март 2004. године посебно је болно погодио српски народ и његову Цркву због тога што се све ово догодило не у време ратног хаоса, већ у присуству више хиљада припадника међународних мировних снага КФОР-а, Косовске полиције и УНМИК-а од којих нико није јавно преузео одговорност за бројне пропусте. Mартовске догађаjе на Kосову и Метохији осудили су Савет безбедности УН, као и Eвропска униjа, а Парламентарна скупштина Савета Eвропе jе 29. априла 2004. донела резолуциjу. Извор: Српска Православна Црква

Председник Републике Србије Александар Вучић, председник Републике Српске г. Милорад Додик., председница Владе Србије Ана Брнабић и председница Владе Републике Српске г. Жељка Цвијановића и чланови влада Србије и Републике Српске присуствовали су 4. августа 2018. године у Бачкој Паланци државној манифестацији посвећеној обележавању Дана сећања на све страдале и прогнане Србе у хрватској војно-полицијској акцији „Олуја“. Председник Вучић је, на стадиону Спортско-рекреативног центра „Тиквара“, поручио да Србија више неће бити само уточиште, већ и заштита, да ће стајати уз свој народ и да неће дозволити да буде прогањан и убијан. Председник је изразио захвалност свима који су дошли на државну манифестацију, истакавши да су се окупили сви српски политички представници из Републике Српске, Босне и Херцеговине (БиХ), Црне Горе и Хрватске. -Сви су овде и чини ми се да вечерас сви Крајишници, где год да живе, од Бусија до Канаде, до Футога до Аустрије, знају да нису сами, и да су сви Срби са њима, да неће бити сами јер Србија можда може без Крајине, али без Крајишника не може, навео је Председник Србије. Парастос свим жртвама служио је Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј са архијерејима Српске Правослвне Цркве. Његова Светост Патријарх је у обраћању окупљенима рекао да је једина кривица настрадалих то што су били Срби и што су припадали православној вери. Присутнима се обратио и препублике Републике Српске г. Милорад Додик. према извору: Влада Републике Србије Извор: Српска Православна Црква Видео: РТРС

БЕСЕДА ЊЕГОВОГ ПРЕОСВЕШТЕНСТВА ЕПИСКОПА РАШКО-ПРИЗРЕНСКОГ ТЕОДОСИЈА АКАДЕМИЈА ПОВОДОМ ЧЕТРНАЕСТЕ ГОДИШЊИЦЕ МАРТОВСКОГ ПОГРОМА ГРАЧАНИЦА 17. МАРТ 2018 http://www.eparhija-prizren.com/sr/vesti/beseda-episkopa-teodosija-na-akademiji-u-gracanici-povodom-cetrnaeste-godisnjice-martovskog-po Ево, већ, четрнаест година, сваког 17. Марта, подсећамо се трагичних догађаја Погрома из 2004. године, у коме је само за два дана насиља, 4.000 људи изгнано из својих кућа, широм Косова и Метохије, погинуло је 28 људи, више од 900 људи је претучено и тешко повређено, а 34 наших цркава и манастира је уништено или тешко оштећено. У овим нередима, око 1000 кућа Срба, Рома и Ашкалија је запаљено од стране албанских екстремиста. Пред нашим очима су и даље слике пострадалих Срба у Косову Пољу, наших људи који су у последњем часу евакуисани из зграде Ју програма у Приштини и наших Призренаца који су уточиште нашли у бази КФОР-а, док су њихове куће и цркве нестајале у пламену. У историјском памћењу нашег српског православног народа на овим просторима, ово је само један у низу сличних догађаја, који су обележили нашу историју. Сетимо се само страдања Срба у великим сеобама крајем 17. и почетком 18. века, када су хиљаде српских породица биле принуђене да напусте свој родни праг, или записа дечанског игумана Серафима Ристића у његовој књижици „Плач Старе Србије“, писанија блаженопочившег Саве Дечанца, Епископа Жичког, као и сведочанстава наших српских конзула, путописаца. Страдање нам није никада било страно, али и поред свега, наш народ је налазио снаге да остане и опстане на овој благословеној земљи косовској и метохијској, чувајући своју веру, чувајући своју народну културу и обичаје, свој језик и историјско памћење. Господ нам каже да ћемо имати „невоље у свету“ (Јн. 16.33), али нас истовремено храбри и подсећа говорећи „Не бојте се. Ја сам победио свет“ (Јн 16,33). Из свих тих невоља и страдања, наш народ је излазио са ранама, али и са још већом вером и чврстином да никада не напусти и не заборави Косово и Метохију, где год их ветрови историје односили. Зато је Косово и Метохија освештани простор који надилази историју, политику, пролазне границе и тзв. политичке реалности. Ова благословена земља натопљена је крвљу мученика и страдалника, посејана бројним црквама и манастирима од којих су многи у рушевинама, али и даље сведоче наше духовно и историјско постојање и присуство, и то је оно што нам у свим невољама даје снагу. Зато смо ми хришћани „саблазан свету,“ јер оно што је за некога пораз, за нас је пут ка победи и вечном животу, јер верујемо да је последња победа - Христова. Зато се и ове годишњице, Мартовског погрома сећамо не само са тугом и болом због изгубљених живота, запаљених светиња и унесрећених људи, који су тих дана изгубили своје домове, већ и са чврстом надом да нас ни то, ни било које друго страдање, неће и не сме поколебати у решености да останемо своји на своме. Они који би желели да нас овде нема и не буде, увек ће гледати и видети у нашим светињама, у нашим селима и обележјима, оно што их подсећа на Србију и наше вековно присуство на овим просторима. Довољно је овде и земље, и воде, и неба, за све људе добре воље, и као народ спремни смо да живимо са другима у миру и да делимо оно што нам је свима као људима Бог подарио. Али, истовремено, мартовско страдање 2004. године, као и бројни напади и злочини који су учињени над нашим народом у последњих 20-так година „међународно гарантованог мира,“ само нас чине још више решеним да се никада не одричемо онога што је наше. Зато је 17. март и подсетник и порука, да се не може градити будућност једног народа на забораву своје историје, да се не може размењивати „своје за своје“, да наша деца не могу да имају истинску будућност ако забораве зашто су живели и жртвовали се њихови преци. Наша историја и наша вера нису митологија, већ оно што нас повезује са вечним животом у Христу. Без те духовне вертикале, српски народ и српска средњовековна држава никада не би били оно што су били. Без тога не би било ни Грачанице, ни Пећаршије ни Дечана, ни Светога Симеона Немање, ни Светог Саве, и били бисмо само једно племе на беспућу историје, тиква без корена, људи без истинског идентитета. Зато, данас, 14. годишњицу Мартовског погрома обележавамо са молитвеним сећањем, али и са духовним оптимизмом да ћемо Косово и Метохију сачувати само уколико ми останемо верни оним идеалима који су надахњивали највеће синове нашег народа и наше Свете Цркве и уколико се трудимо да не продајемо своју земљу и не остављамо гробове својих предака. Доста порушеног смо, за сада, обновили и наставићемо са обновом. Али, циљ наше обнове није само да обновимо грађевине, већ и да подстакнемо наше људе да се врате и да духовно обновимо наше заједнице, и да поново пропоју наше светиње. То је посао где нам је потребна помоћ целог нашег народа и наше државе, да обезбедимо и услове за живот нашој омладини, запослење и будућност. У том подвигу треба да делујемо сложно и одлучно, не гледајући ко припада којој партији, већ да будемо народ светосавски. Тек тако јединствени, моћи ћемо да постигнемо успех и да остваримо наше циљеве. Наше је да уложимо веру, зној и труд, а Бог ће нам дати и помоћи ће нам. Господ да упокоји све оне који су пострадали у Мартовском погрому 2004. године. Господ да нас укрепи да обновимо све што је уништено и да нас сачува од нових страдања. Ако би се десило да она и дођу, трба да останемо храбри, међусобно солидарни и чврсто решени да светолазаревски останемо и опстанемо на нашем Косову и Метохији. Бог да благослови, да преостале дане Великог поста, Свете Четрдесетнице, проведемо у миру, слози, праштајући једни другима, да бисмо дочекали сверадосни дан Христовог Васкрсења.