Претражи Живе Речи Утехе

Поводом 30 година постојања Академије СПЦ за уметности и консервацију, из објављена је књига презвитера проф. др Дарка Стојановића, продекана за црквене послове и помоћника директора ове школе под називом "Владика Данило Крстић: осврт на живот и дело". Ово издање представља дубоко аналитично и историјски значајно дело које пружа увид у живот и рад овог изузетног духовног пастира и уметничког ствараоца, каже се у саопштењу Академије. Аутор, презвитер проф. др Дарко Стојановић, представља биографске податке о Епископу Данилу (Крстићу) и његову улогу као првог декана Академије Српске Православне Цркве за уметности и консервацију. Књига говори и о његовој важној улози у оснивању и развоју ове институције и доноси његове прилоге у области уметности и консервације. Кроз сећања на владику Данила Крстића и анализу његових радова и предавања објављених у гласилима Српске Православне Цркве, читаоци добијају увид у његову личност и значај у православном свету. Архива владике Данила (Крстића) доприноси овом делу као важан извор информација и сведочанство о његовом животу и раду. Кроз дубоку анализу и истраживање, аутор пружа увид у најзначајније моменте у животу и раду Владике Данила, чиме омогућава читаоцима да боље разумеју његову богату баштину и утицај на савремену православну културу. Ова књига представља неизоставно штиво за све који су заинтересовани за историју и културно наслеђе православља, као и за уметност. Извор: Академија СПЦ за уметности и консервацију, "Фејсбук" налог

Поводом Свјетског дана аутизма 2. априла, гост Јутарњег програма Радио Светигоре била је Марија Блечић, мајка Огњена Блечића, деветнаестогодишњег момка, који се од друге године свог живота јуначки бори са својим аутизмом. Боре се и његови родитељи, његова два брата, очева и мајчина породица, комшије, добри људи, пријатељи, али како и сама Марија каже – понајвише Бог. „Мислим да је то једна порука. Ако немате подршку система, позивам породице макар да им пруже подршку, јер јако је тешко бити сам у овоме… имате и разних ужасних мисли, а посебно ако нисте у Богу. Ако нисте вјерујући, онда вам је још теже. Мени је Бог дао снагу да све те страшне тренутке преживимо и наравно да сам му захвална до неба због тога”, прича Марија Блечић. Разговор Оливере Балабан са Маријом Блечић можете послушати на линку: Радио Светигора https://mitropolija.com/2024/04/03/povodom-dana-autizma-licna-prica-marije-blecic-i-njenog-sina-ognjena/

Са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија у уторак, 6. фебруара 2024. године, на Православном богословском факултету Универзитета у Београду биће прослављен новоустановљени празник Светих који су учили и који су се учили на Богословском училишту у Београду, најавио је за наш радио представник Студентског парламента г. Александар Бојанић. У факултетском параклису св. Апостола и Јеванђелисте Јована Богослова биће служено свеноћно бденије у понедељак 5. фебруара од 18 сати и 40 минута, док ће света архијерејска Литургија бити служена 6. фебруара од 9 часова: Александар Бојанић за РСЉ: Извор: Радио "Слово љубве"

Хор "Свети Ђорђе" при Храму Светог великомученика Георгија на Чукарици одржаће концерт поводом јубилеја, 90 година од оснивања и 50 година од обнове хора, 10. децембра 2023. године, од 18 часова, у овом храму који се налази у Кировљевој улици број 1. На програму ће бити дела црквене музике од петнаестог до двадесетог века, како српских тако и руских аутора. Солисти који ће наступити на концерту су Вишња Димитријевић (мецосопран), Алекса Недељковић (тенор), отац Драган Видовић (баритон) и Милош Гашић (бас). Диригент хора је Емилија Милин. Разговор са Емилијом Милин у оквиру Јутарњег програма Радија Слово љубве. Извор: Радио Слово љубве

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ поводом најновијих дешавања у Епархији аустријско-швајцарској Аустријом се последњих дана шире различите вести о црквеним немирима у овом делу наше Епархије, са различитим недобронамерним, па и крајње малициозним интерпретацијама. Стога, обавештавамо верујући народ најпре о чињеницама и узроцима који су довели до узнемирености и оправдане бриге свих нас којима је стало до Српске Православне Цркве и њеног јединства, нарочито у временима великих криза у свету и код нас. Свештеници Миомир Сандо из Граца и Александар Столић из Инсбрука напустили су својевољно своје парохије и верни народ и прешли у Цариградску Патријаршију (као и двојица пре више година суспендованих свештеника: Александар Станковић из Беча и Далибор Брнзеј из Браунауа, те ђакон волонтер Жељко Симић из Клагенфурта, сва тројица без радног односа у СПЦ), чиме су аутоматски стављени под забрану свештенослужења и, као такви, на простору наше Епархије аустријско-швајцарске немају права да обављају никакве црквене, свештене и светотајинске радње. Не улазећи у оправданост мотива оваквог поступка свештеника који су одбијали сва нуђена решења за превазилажење кризе (отварања места за другог пароха или прелазак на друге парохије), морамо подвући да је њихов чин потпуно неканонски и антицрквен, будући да је обављен без сагласности и уопште молбе надлежном Преосвећеном Епископу Андреју. Шта више, у настојању да обезбеди што безболнији континуитет у раду и функционисању парохије у Инсбруку (која једина од поменутих парохија има свој храм, који и остаје у власништву СПЦ, док је закуп храма у Грацу недавно истекао), Преосвећени Владика Андреј је неправедно, нељудски и непримерено лику једног архијереја Српске Цркве и њене историје, био изложен вређању и поругама инструисане групице (не)верника, и то пред очима овдашње јавности. Ипак, стање се нормализује и у Инсбрук је за пароха постављен протојереј Слободан Радојичић, те овим путем позивамо све вернике поменуте парохије да му се убудуће обраћају за све духовне и богослужбене потребе, као једином надлежном. Врло брзо ће бити регулисан и статус новог пароха у Грацу, о чему ћемо благовремено обавештавати вернике. Оно што свакако може да брине нашу целокупну црквену и ширу јавност, јесте чињеница да овај немир превазилази уско локалне оквире једне Епархије, због директне и неканонске интервенције Цариградског Патријарха, његовог уплива на територију друге самосталне, помесне Православне Цркве и једностране одлуке да прими под своје окриље туђе клирике, што је противно не само устаљеном поретку Православне Цркве, него и досадашој пракси саме те Цариградске Патријаршије (ако се изузме, наравно, најскорије дешавање у Украјини, преседан који је можда отворио Пандорину кутију са несагледивим последицама по будућност јединства Православне Цркве). Уз чињеницу да су и поменути свештеници искористили време сложених међуцрквених односа на свеправославном плану, констатујемо да пред свим овим аргументима престају ингеренције било које локалне Цркве, тј. епархије, и да овакви и слични преседани морају бити постављени у шире, еклисиолошке оквире једног будућег, заједничког и свеправославног решења насталог проблема. До тада, позивамо сва верна чеда Епархије аустријско-швајцарске да на челу са надлежним Епископом радимо на јединству наше Цркве, у Миру Христовом, сведочећи првенствено свако својим личним примером и хришћанским животом, достојно нашем призвању и крсном имену верника Православне Цркве. У Бечу, на дан Св. Киријака, 12. октобра 2023. Информативна служба Епархије аустријско-швајцарске

Епархија рашко-призренска најоштрије осуђује најновији напад који се догодио јутрос на северу Косова, у близини села Бањска, у коме је један косовски полицајац убијен, а двојица повређена. То је озбиљан инцидент који може имати велике последице и зато је веома важно да се предузме све како би се сачувао ред мир и поредак. Епархија најискреније изражава саучешће члановима породице погинулога полицајца и искрено се нада да ће се двојица рањених што пре опоравити. Епархија је јако забринута јер према најновијим информацијама, група наоружаних, маскираних људи, упала је блиндираним возилом у сам манастир, при чему су провалили манастирску закључану капију. Тренутно се у манастиру налази група поклоника из Новог Сада, са свештеником, игуманом Данилом и братијом манастира. Ради безбедности, братија манастира и поклоници су се закључали у конак, и храм манастира је такође закључан. Наоружана маскирана лица се крећу по дворишту и чују се повремено пуцњи. Епархија најоштрије осућује отворено насиље које се примењује у верском објекту Српске Православне Цркве, позивајући све стране да што пре прекину сукоб. извор

Саопштење Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве поводом ревизионистичке кампање о броју жртава концентрационог логора смрти Јасеновац Свети Архијерејски Синод са жаљењем и индигнацијом прати медијску кампању коју је, рециклираjући једну стару – иначе потпуно нетачну и крајње штетну – изјаву о броју српских жртава у геноциду над Србима, Јеврејима и Ромима на територији НДХ, покренуо извесни сарајевски портал, а оберучке прихватило на десетине гласилâ, пре свега у Хрватској, у такозваној Федерацији Босне и Херцеговине, у оним круговима Црне Горе који функционишу као Антисрбија, као и незаобилазна београдска CNN affiliate група са трабантима, дакле tutti quanti. Сви ти медији и њихови саговорници тријумфално објављују наслове типа „Мит о 700.000 Срба убијених у Јасеновцу руши управо Српска Православна Црква”. Њихов тријумф је, међутим, самоопсена, због тога што Српска Православна Црква, у потпуности и без остатка, као ненаучну, противну историјској истини, одбацује изјаву која је својевремено покренула данас актуелну медијску кампању, али и све друге сличне изјаве које, ма од кога потицале, релативизују геноцид извршен у НДХ. Историјску истину да је над српским православним народом у НДХ, као и над нашом браћом Јеврејима и Циганима, почињен геноцид, не може порећи никаква лаж, ма ко је изговарао натежући се силогизмима и клеветајући сопствени народ и његове државе, Србију и Републику Српску. Историјска истина о геноциду у НДХ годинама после рата није довођена у питање јер је о њој сведочио остатак закланог народа, а уз преживеле сведоке никоме није падало на памет да демантује не „српске пропагандистичке” већ аутентичне нацистичке, односно немачке и усташке, као и послератне хрватске изворе и низ других докумената и експертских анализа. У овом контексту се мора истаћи да је Свети Архијерејски Синод, чим је Преосвећени Епископ славонски Јован пре више година изнео своју приватну – по нама произвољну, историјски неутемељену – процену о броју јасеновачких жртава, Свети Архијерејски Синод му је званично, својом одлуком, одузео право да се у јавности оглашава по том питању, знајући унапред да ће сви дежурни нападачи на Српску Православну Цркву и на српски народ, како они из такозваног региона тако и они из саме Србије, извршити замену тезâ и усамљено лично мишљење приказивати као став саме наше Цркве. Тако смо дошли до парадоксалне ситуације да они, класични лицемери, привидно осуђују став који и сами деле – или га, штавише, заступају у још радикалнијем облику – и „бране” традиционални став врсних представника историјске науке, код нас и у свету. Њима су се нехотице, несмотрено и неразборито, прикључили поједини угледни српски интелектуалци и дали себи право да држе моралистичке лекције и изричу пресуде Патријарху српском, Синоду и Сабору Српске Православне Цркве, све у име светосавског патриотизма, који иначе обично не разумеју у црквено-православном већ у секуларно-политичком кључу. Посебно је жалостан пример једног угледног и заиста заслужног академика који није осетио потребу да се јавно осврне на поновљене изјаве претходног председника САНУ да су Косово и Метохија изгубљена ствар и да од њих треба дићи руке, али се зато ревносно бави темом броја јасеновачких жртава, што је у реду, али уз инсинуацију да Српска Црква институционално стоји иза инкриминисане изјаве једног од њених епископа, што није у реду. Овде треба, поштења ради, додати да се поменути епископ свих ових година дословно држао синодске одлуке док не треба трошити речи о „поштењу” сарајевског портала који је релативно давну изјаву приказао као дату у наше дане. Наша Црква је вековна будна чуварка аутентичног историјског народног памћења, особито пак вечног спомена светих мученика, исповедника и страдалника „за крст часни и слободу златну”. Уз то, она је по правилу прва и највећа жртва сваког прогона и погрома. Зато је, сматрамо, у најмању руку неумесно њу прозивати или од ње тражити да се правда пред самопостављеним цензурама, трибуналима и инквизицијама, медијским и иним. Откако постоји, није издала себе, није издала Христа и Његово Јеванђеље, а уверени смо да неће ни убудуће. Став је Светог Архијерејског Синода да се утврђивањем историјских чињеница бави историјска наука, заједно са другим потребним научним дисциплинама, а да свештеници треба да се моле Господу за све невине жртве, српске и несрпске, да се моле да се систематско вишегодишње масовно убијање невиних људи, мушкараца, жена и деце, више никад и нигде не понови, као и да негује хришћанску културу сећања. Свети Архијерејски Синод скреће пажњу на то да је историјски ревизионизам, у нашем случају вишеструко умањивање броја усташких жртава, само део пројектованог свеобухватног, глобалног процеса чији креатори ревидирају и намеравају да униште све вредности људске цивилизације – нацију, породицу, веру у Бога, родитељство, полове, па тако и појам о хришћанским светим мученицима. Свети Архијерејски Синод указује на то да се у историјском ревизионизму најбрже препознају последице намераване опште сатанске травестије јер се број жртава вишеструко умањује како би представници „врлог новог света” масовне убице, виновнике геноцида, најпре аболирали, а потом им доцртали ореол херојâ, да би им напослетку заменили места са жртвама. Тако у медијским кампањама попут ове актуелне црно постаје бело, са невероватном лакоћом добро и зло мењају места, а лаж се намеће као ултимативна истина. Свети Архијерејски Синод подсећа на једноставну констатацију да онај ко контролише садашњост контролише и прошлост, док онај ко контролише прошлост контролише и будућност, те најодговорнијим чиниоцима поставља питање: ко заиста у савременој Србији контролише садашњост? Стога Свети Синод са великим жаљењем указује и на веома трагичну чињеницу да се појединци српског рода и, надамо се, православне вере јавно одричу светих мученика, поричући њихово постојање, живот у верности Христу Господу, због Кога су они и задобили мученички венац, а Црква Христова у српском народу стекла немерљиви морални и духовни капитал. Свети Архијерејски Синод позива све и сваког на коленопреклону молитву јасеновачким светим мученицима, пострадалим само зато што су били Срби и православни хришћани, а предводнике суштински богохулног ревизионизма позива на покајање и рађање плодова покајања, јавним одрицањем од датих изјава. У исто време, Свети Архијерејски Синод подсећа на чињеницу да логор смрти Јасеновац јесте био најмасовније губилиште, али и да на територији сателитске нацистичке НДХ готово да није било града или села у којем није било масовних злочина над православним Србима, у којем није почињен magnum crimen, геноцид над српским народом, као и над Јеврејима и Ромима. Свети Архијерејски Синод стога истиче да је Јасеновац, са тамошњим манастиром Светог Јована Крститеља, данас изузетно светилиште у нашој Цркви, место молитве, место на коме свети мученици јасеновачки позивају, између осталог, све на покајање и на истинско помирење двају хришћанских народа, православног српског и римокатоличког хрватског. Саопштење Светог Архијерејског Синода поводом ревизионистичке кампање о броју жртава концентрационог логора смрти Јасеновац – Српска Православна Црква SPC.RS Саопштење Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве поводом ревизионистичке кампање о броју жртава концентрационог логора смрти...

Принц наследник Филип Карађорђевић посетио је јуче гроб свог деде, краља Петра Другог, у породичном маузолеју Цркве Светог Ђорђа на Опленцу, дан уочи обележавања стогодишњице његовог рођења. Он је након полагања цвећа и паљења свећа казао да се осећа поносно и испуњено, због повратка у Србију, где му се родио син Стефан, први након свог прадеде краља Петра Другог, који је рођен у Београду, чиме је, како је рекао, испунио жељу генерација Карађорђевића, а посебно жељу његовог деде, блаженопочившег краља Петра Другог. “6. септембра се навршава 100 година од рођења мог деде краља Петра Другог Карађорђевића. Први Карађорђевић рођен да буде краљ, у престоном Београду, то је постао са само 11 година, пошто му је отац, витешки краљ Александар, страдао на дужности од руку нациста и фашиста. Прекинутог детињства, у свету политике, интрига и светских неприлика, желео је да буде дорастао очевом делу. Са само 17 година, преузео је краљевску власт у најтежем тренутку. На његово краљевство ударили су нацисти и фашисти са свих страна, приморавајући га да се повуче и привремено напусти отаџбину, као што је то урађено у Првом светском рату. Међутим, без обзира на све напоре које је улагао, светске неприлике онемогућиле су његов повратак. Први рођен у својој земљи, без стрепње да ће постати емигрант, као што су сви пре њега били, ипак је то постао и остаће упамћен као такав, краљ без краљевства и круне, у егзилу. До смрти је сањао тренутак када ће се вратити у родни Београд, али тај тренутак није дочекао. Жељу Краља Петра Другог да почива на Опленцу, много деценија након његове смрти, испунио је краљев син, а мој отац, Престолонаследник Александар Други, 26. маја 2013. године. Одајући му почаст, данас уочи стогодишњице његовог рођења, осећам се поносно и испуњено, јер сам се вратио у нашу Србију, где се родио мој син Стефан, први након свог прадеде краља Петра II, који је рођен у Београду, и срећан сам што ће расти у Србији међу својим народом и својим прецима, чиме ће испунити жељу генерација Карађорђевића, а посебно жељу мог деде, блаженопочившег краља Петра II”, наводи се у саопштењу Принца Филипа Карађорђевића. https://mitropolija.com/2023/09/06/princ-filip-povodom-stogodisnjice-rodjenja-kralja-petra-ii-ponosan-i-ispunjen-zbog-povratka-u-nasu-srbiju/

Свечаном академијом „Диптих о милосрђу“, у четвртак, 17. августа, 2023. године, од 20.30 на платоу Музеја Херцеговине у Требињу биће обележено сећање на активности Кола српских сестара у Херцеговини, деведесетих година 20. века, а поводом 120 година од оснивања удружења, објавила је Епархија захумско-херцеговачка. Иницијатор настанка овог женског, патриотског, добротворног и културно-просветитељског удружења била је сликарка Надежда Петровић. Назив удружењу дао је дао Бранислав Нушић. Коло је основано у августу 1903. године и својим активностима наставило је да помаже потребитима у Србији и дијаспори кроз цијели ХХ век, као и ратом погођеној Херцеговини деведесетих година ХХ века. Јубилеј удружења племенитих жена, које су у најтежим временим помагале онима којима је помоћ била неопходна, биће праћен богатим програмом. Госпођа Сенка Дурутовић, председавајућа Сабора Кола српских сестара и Владика Григорије Дурић, Епископ диселдорфски и њемачки говориће о сећањима на активности Кола у Херцеговини, сарадњу коју је Коло имало са Владиком Атанасијем и Епархијом захумско-херцеговачком и приморском. У програму ће учестовати госпођа Љиљана Благојевић, глумица и првакиња Народног позоришта у Београду, господин Милутин Јоцић, оперски пјевач Народног позоришта у Београду, уз клавирску пратњу проф. Јелене Ковачевић. Модератор програма је Сања Пешут. Програм ће бити праћен изложбом фотографија. Свечана академија одржава се са благословом Његовог преосвештенства господина Димитрија, Епископа захумско-херцеговачког и приморског, на иницијативу ђаконице Ведранe Авдаловић. Улаз је слободан. Добро дошли! Извор: Епархија захумско-херцеговачка

Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа бачког Господина др Иринеја, у оквиру програма обележавања сто педесетe годишњице Светониколајевског храма у Сивцу, Црквена општина сивачка организује предавање о светим мученицима бачким. Предавање ће бити одржано у уторак, 30. маја 2023. године, у дворани Дома културе у Сивцу, са почетком у 18:45 часова, а говориће ђакон Мирослав Николић, управник Ризнице Епархије бачке, и г. Мирослав Илић, помоћник покрајинског секретара за културу, информисање и верске заједнице. ** У оквиру програма обележавања јубилеја стопедесетогодишњице Светониколајевског храма у Сивцу, који, са благословом Његовог Преосвештенства Епископа бачког господина др Иринеја, организује Црквена општина сивачка, у недељу, 28. маја 2023. године, у дворани Дома културе у Сивцу, одржано је представљање зборникâ радова Епархија бачка кроз векове и Епархија бачка у осмовековној историји Српске Православне Цркве. Зборници су издање Црквене општине Бачка Паланка, настали као резултат одржаних научних скупова на наведене теме. О зборницима су говорили протојереј Стевица Илић, aрхијерејски намесник бачкопаланачки, и др Светозар Бошков, професор Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду. Извор: Епархија бачка

Првог дана националне жалости поводом страдања седморо ученика и чувара у београдској Основној школи „Владислав Рибникар“ у Храму Васкрсења Христовог у Ваљеву одржан је величанствени молитвени скуп за душе страдалих. Помен је служио Његово Преосвештенство Епископ ваљевски Г. Исихије, уз саслуживање архијерејских намесника првог и другог ваљевског протонамесника Дарка Ђурђевића и Саше Максимовића и више свештенослужитеља, као и молитвено учешће градоначелника Ваљева Лазара Гојковића, начелника Колубарског округа Милоша Милутиновића, начелнице Школске управе др Зорице Јоцић и великог броја ученика и наставника основних и средњих школа Ваљева. У обраћању сабранима Владика Исихије је поучио о учењу Цркве да пред страдањем Господа Христа умукне свако човечје размишљање, којег нам се ваља држати данас, када стојимо пред страхотама недавних убистава. Надовезујући се на речи Његове Светости Патријарха српског Г. Порфирија да је најбоље „у овом тренутку дубоком молитвом ћутати, погружавањем једних у друге и састрадавањем“, Владика Исихије је истакао да смо се окупили да учествујемо у болу и патњи најближих сродника и родитеља убијених и на Врачару и у Младеновцу, где се масовно убиство догодило током јучерашњег дана. Свети Сава нас је учио путу љубави и узрастања у њој као најјачој вези између људи, која афирмише, негује и подстиче живот. Нажалост, указао је Владика Исихије, имамо оне који су се одрекли пута љубави и, попут бесомучника, кренули путем зла, смрти и убијања. Преподобни Ава Јустин нас је учио да никада није било мање Бога у човеку, него на Велики петак. Ми то осећамо данас, када гледамо ове догађаје. Схватамо да је одрицање од Бога најстрашније што човек може да уради. Оно доводи од потпуног одрицања од људскости, која је Божји дар у нама, и до презира према ближрњем. Ако се не лечи и окаје, доводи и до убиства. То је ђавоугодно- да човек убије човека, а претходно га омрзне и презире, као и да ти који страдају буду што невинији- рекао је ваљевски архијереј. Смрт је неизбежна у овоземаљском животу. Она се најстрашније огледа у смрти невине деце, насилној смрти од оних који су били једни од њих. То нам показује да је човек, иако створен да наликује анђелима, способан да постане сличан отпалим анђелима и да се поистовети са ђаволом, навео је Владика Исихије. У тој ђавоиманости човек може да одлучи хладнокрвно да има власт да узима животе ближњих. Уместо да их воли или бар трпи и подноси, он им узима дар Божји- живот. Када стојимо пред овим страшним чином, можемо да се потрудимо, колико је могуће људској природи, да састрадавамо, да не измишљамо неке велике речи и покушавамо људском логиком да схватимо шта се дешава, већ да загрлимо једни друге и да се од срца помолимо за спасење душа оних који су побијени, верујући да су ушли у живот вечни као невино пострадале жртве и да су у загрљају Господа и спаса нашег Исуса Христа. Али, још више да се молимо за оне који су остали без детета, без брата или сестре, вољене личности, а сви спадамо у те, јер смо сви браћа у Господу – поручио је Владика Исихије, уз закључак да после страдања увек долази васкрсење, да Бог дарује вечни живот у блаженству свима који верују, као и да је на свима нама да се преиспитамо куда идемо и да се вратимо светосавском путу, коме нас уче Свети Владика Николај и Ава Јустин. Ј. Ј. Извор: Епархија ваљевска

Српска академија наука и уметности дубоко жали због трагичног догађаја у Основној школи „Владислав Рибникар” у Београду и изражава најискреније саучешће породицама трагично настрадалих ученика и радника те школе. Ова незапаћена трагедија указује да се на свим нивоима мора радити на превенцији насиља. Заједнички циљ надлежних органа и свих нас мора бити промена културног обрасца и повећање емпатије и степена међуљудског разумевања. Дужни смо да као друштво урадимо све да се овакви немили догађаји више никада не понове. У Београду, 4. маја 2023. Извршни одбор САНУ Извор: Радио Слово љубве

Са великим болом смо примили вест о незапамћеној трагедији која се десила у једној основној школи Српске престонице у којој су недужни животи изгубљени, и многа срца у ове Васкршње дане болно рањена. Нека Васкрсли Господ Христос озари Својом светлошћу све нас и подари нам Своју утеху и снагу, нарочито родитељима, сродницима, и пријатељима пострадалих, као и целом роду Светосавском. Молимо се Васкрслом Господу да подари вечни покој невино пострадалима, да се никада овако нешто не понови на Немањиној земљи и нигде у свету. Изражавајући своје најдубље саучешће свима које је задесила ова трагедија, у Васкрслом Господу, Епископ аустралијско-новозеландски г. Силуан Извор: Митрополија аустралијско-новозеландска

У муклом болу слушам вести о катастрофи, каква се у нашем народу и нашоj Отаџбини никада није догодила, а данас се десила у једној београдској основној школи. Молим се Спаситељу Христу за пострадалу децу и радника школе. Молим се Спаситељу за њихове родитеље, браћу, сестре, родбину и изражавам им најдубље саучешће. Молитве и љубав Васкрслог Господа и сва наша људска брига и пажња данас су са вама, драга децо наша и наставнице који сте данас у београдским болницама. Молим све да Васкрслом Господу упутимо молитву за мир и међусобну љубав. И молим да свако учини све што до њега стоји за престанак и осуду било каквог насиља, а поготово за промоцију насиља у јавности. Извор: СПЦ

Украјинска Православна Црква је, као што је општепознато, једина канонска и законита Православна Црква у Украјини, а уједно и највећа верска организација у тој земљи. Она је призната од свих Православних Цркава у свету, као и од свих инославних Цркава и конфесија, док неканонску, расколничку структуру која, иако назива себе Православном Црквом Украјине, нема ни најосновније атрибуте црквености, признају само четири Православне Цркве, које по броју својих верника чине веома мали проценат у православној васељени. Наравно, и кад би бројчана несразмера била у корист неканонске структуре, тојест на уштрб канонске Цркве, то у онтолошкој равни не би изменило ништа: Црква је Црква, а илегална парасинагога може постати Црква искључиво кроз покајање и канонску процедуру, никако нечијим потезом пера. Украјинска Православна Црква није никаква „зараћена страна” него жива и делатна Црква Божја у јединству вере и литургијском општењу са Руском Православном Црквом и Православним Црквама уопште. Ратове, праведне и неправедне, воде државе, а не Цркве. Чудовишног је карактера и сâм третман неке Цркве као непријатеља због чињенице да припадници трагично сукобљених страна, уколико су верници, јесу верници једне те исте Цркве. Црква је увек за мир, стално се моли за мир и чини све што може да непријатељство и мржњу међу људима и народима замене пријатељство и љубав. Црква не дели људе на „своје” и „туђе”, „домаће” и „странце”; она се труди да, у име Бога Који је Љубав, воли све и пастирски брине о спасењу душâ и животâ свих којима су братска љубав и помоћ потребне. Најбољи пример таквог става и понашања даје нам Украјинска Православна Црква – њен првојерарх, Његово Блаженство митрополит кијевски и све Украјине Онуфрије, њен епископат, свештенство, монаштво и верни народ. Због тога Српска Православна Црква са дубоком забринутошћу, тугом и састрадалном братском љубављу гледа „трпљење светих” (Откр. 14, 12; ср. 1, 9) у Украјини, гледа притиске, насиље и прогоне које актуелна украјинска власт врши против канонске Цркве, а тиме и против већине властитих грађана, с обзиром на чињеницу да је реч о највећој верској заједници у земљи. Прогони су кулминирали управо последњих дана насилним отимањем храмова у корист псеудоцрквене расколничке структуре, која има статус својеобразне „државне Цркве” и неформалне инквизиције. Најављен је и предстојећи врхунац терора, верна реприза совјетског гоњења Цркве – изгон двеста педесет монаха и више стотина професорâ и студената теологије из Кијево-печерске лавре, вековног духовног изворишта и средишта Свете Русије (Святая Русь), крстионице источнословенског хришћанства и Православља у савременој Украјини, Русији и Белорусији. Кијево-печерска лавра са својим светињама није само символ и центар православне Украјине и, шире, „рускога света” (ма како ко тумачио тај термин) него и непресушни живоносни извор духовности васцелога Православља. Штавише, духовно и културно благо Лавре јесте изузетно важан и свима видљив елеменат не само украјинске и сверуске него и светске културне баштине. У светлу ових чињеница, одлука садашњег државног руководства Украјине да митрополита Онуфрија, монашко братство и духовну академију протера из Лавре није друго до синоним ужасавајућег државног терора над Црквом, као и најгрубљег кршења њених основних права, верске слободе и слободе савести уопште. Понашање украјинског државног руководства сведочи да је његов стварни – вероватно и крајњи – циљ брисање историјског памћења и свих трагова изворног Православља у Украјини да би се изменио кôд и историјски идентитет који је Црква мукотрпно изграђивала и чувала у току векова, од светога кнеза Владимира до данас. Осећајући и знајући да једина постојећа Православна Црква у Украјини, на челу са митрополитом кијевским Онуфријем, храбро и смирено носи свој крст и са надом узлази на Христову и своју Голготу, уверени смо да ће Распети и Васкрсли Господ – због дубоке вере, праштања и љубави према свима, па и према непријатељима по њиховом сопственом избору – дати снаге Својој Цркви да издржи сва страдања која треба и мора да поднесе. Истовремено подижемо свој вапијући глас против ужасне неправде, против државног терора над Црквом у Украјини који „вапије на небо”. Надамо се да ће Цркве и верске заједнице, као и институције и организације којима је стало до мира, правде и каквог-таквог поретка у свету, осудити флагрантно кршење верских права и слобода у Украјини. Молећи се усрдно Господу за прекид братоубилачког рата у Украјини и за што скорије успостављање благословеног мира у њој, са вером, надом и љубављу ишчекујемо тријумф Крста и Васкрсења Христовога над силама таме, зла и смрти. Крсту Твоме клањамо се, Христе, и свето Васкрсење Твоје славимо. Патријарх српски Порфирије, председник Светог Архијерејског Синода

Епархија захумско-херцеговачка и приморска и њена новооснована Задужбина Владике Атанасија, поводом друге годишњице престављења блаженопочившег Епископа Атанасија (Јевтића), организују тродневно Сећање на Владику Атанасија, архијереја, оца и учитеља нашег. Овогодишње Сећање на Владику Атанасија биће уприличено од 9. до 11. марта, богослужбеним, богословским, књижевним и уметничким садржајима, у требињској Саборној цркви Светог Преображења Господњег, Културном центру Требиње и у Музеју Херцеговине у Требињу: Отварање овог догађаја отпочеће у четвртак, 9. марта 2023. године, у 18.00 часова, отварањем изложбе архивске грађе, под називом Архива и библиотека Епископа Атанасија Јевтића 1938 – 2021. г. у галерији Културног центра Требиње. У наставку, у позоришној сали Културног центра, биће приређен први од три вечерња разговора сјећања на Владику Атанасија, са насловом Знак препоречни. Другог дана програма, у петак 10. марта, од 18.00 часова, такође у Културном центру Требиње, биће представљен зборником радова, тада јеромонаха Атанасија Јевтића Од Омеге до Алфе, те други по реду разговор Христос земља Живих. У суботу, 11. марта, у Саборном храму у Требињу Јутрење са парастосом биће служено од 8.00 часова, а Света архијерејска литургија од 9.00 часова. Увече, истог посљедњег дана програма, у Музеју Херцеговине, од 17.00 часова биће отворена изложба слика Слике из подземља: ликови Достојевског, а затим, од 18.00 часова одржано и представљање другог тома Монографије наше Епископије Историја Епархије захумско-херцеговачке и приморске. Програм посљедњег дана али и цјелокупног догађаја биће закључен трећим разговорним сјећањем Загрљај Светова. У овом Сјећању на Владику Атанасија учествоваће архијереји и јереји наше и других помјесних Цркава, између осталих: Архиепископ катарски Макарије, Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски Теодосије, Епископ диселдорфски и њемачки Григорије, западноамерички Максим, Епископ новобрдски и викар Патријарха српског Иларион, Игуман светогорског Манастира Симонопетра отац Јелисеј, отац Атанасије Циаусис, отац Гојко Перовић, отац Милован Глоговац… Затим, Игуманија ставропигијалне лавре Пећке мати Харитина, Игуманија Манастира Девич мати Анастасија. Допринос цјелокупном овом сјећању, својим учешћем даће и декан Православног богословског факултетета у Фочи др Владислав Топаловић, декан Филозофског факутета Универзитета у Источном Сарајеву др Драга Мастиловић, др Милош Ивановић из Историјског института у Београду, др Милан Гулић… и бројно друго свештенство, монаштво, научни и културни дјелатници, познаваоци и поштоваоци личности и опуса блаженопочившег Епископа. Цјелокупан програм Сјећања на Владику Атанасија, са именима аутора појединачних садржаја и учесника налази се у наставку. Наслови и начелне теме разговора – наслови су појединих књига Владике Атанасија; представљања књига – његове су представе о есхатологији и историјским садржајима; садржано у изложбама – садржаји су из његове заоставштине, лајтмотиви и колорит његовог живота; а сам његов живот – Богослужења су у којима ћемо га се нарочито сјетити! Бранислав Рајковић, ђакон Представник за културу и медије Епископије захумско-херцеговачке и приморске Извор: Епархија захумско-херцеговачка

Епархија шумадијска је најавила свечану Литију поводом Недеље Православља, 5. марта 2023. године, која ће кренути из крагујевачке Саборне цркве тога дана у 16.30 часова, након празничне Вечерње службе која ће почети у 16 сати. Епархија је позвала верни народ поруком "Дођите да прославимо победу Православља носећи иконе". Извор: Епархија шумадијска

Епархија будимска је својој пастви пренела апел Патријарха Порфирија у вези са прикупљањем помоћи за пострадале од земљотреса у Сирији и Турској: Свештенству, монаштву, синовима и кћерима Будимске епархије и свима људима добре воље: АПЕЛ! Велика катастрофа је задесила народ у Турској и Сирији: земљотрес који је однео на хиљаде жртава. Преживели су остали без игде ичега. Турској стиже помоћ и још им треба, а народ у Сирији не само да је пострадао у овој катастрофи, него још бездушни светски моћници држе над тим несрећницима санкције. Наш Патријарх Порфирије је апеловао на све нас да пружимо помоћ овим страдалницима. Стога Ми преносимо овај апел на све наше вернике и људе добре воље у Мађарској, да не окрену главе од ових несрећника, него да преко постојећих институција у Мађарској (Црвени крст, и остале црквене и државне хуманитарне организације које су се укључиле у процес помоћи Турској и Срији, као и Амбасада Сирије) приложе за пострадали народ онолико колико су у могућности јер су и они наша браћа и сестре. Молимо Бога да, мада смо грешни, Он уклони сваку такву претњу од целог човечанства и пружи нам прилику за покајање и спасење. Знајући да се нико ко срца има неће оглушити на вапаје ових несрећника, захваљујемо у њихово име за сваку сузу коју сте обрисали са њихових лица. Епископ будимски + Л у к и ј а н Извор: Епархија будимска

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије служиће Свеноћно бденије уочи празника Сретења Господњег, 14. фебруара 2023. године у 20 часова, у крипти храма Светог Саве (храм Светог Великомученика Кнеза Лазара), на коме ће појати атински хор "Тропос" заједно са хором обједињених српских појаца, саопштила је Информативна служба СПЦ. Хор "Тропос" важи за један од најбољих, а по многим познаваоцима и јесте најбољи хор који поје древно црквено, византијско појање. Константин Ангелидис, учитељ црквене музике и теолог, ради изучавања и промоције византијске црквене музике основао га је у Атини, крајем 2005. године. Хор je појао на богослужењима, али је наступао и на концертима, у више од двадесет земаља. Оснивач и чланови хора се посебно диче појањем на богослужењима у манастирима Свете Горе, Свете земље и у манастиру Свете Катарине на Синају. Овај хор је снимио и објавио 29 компакт дискова са делима класичног појачког репертоара насталог од 13. века до данас. Више о хору Тропос можете сазнати на http://troposchoir.gr/ или на њиховом каналу на Јутјубу: https://youtube.com/channel/UC4ih0cuyab4ZaJlwbkG3umA. Извор: Информативна служба СПЦ

Светски дан борбе против рака обележава се сваке године широм света 4. фебруара и тим поводом Њ.К.В. Принцеза Катарина Карађорђевић још једном шаље поруку подршке свима који се боре против ове болести и подсећа на суштински значај превентивних прегледа и поштовања савета стручњака, јер се ова тешка болест може избећи или излечити ако се на време открије, каже се у Саопштењу из Белог двора и наставља: Светски дан борбе против рака је глобална уједињена иницијатива коју води Унија за међународну контролу рака (UICC). Подизањем свести широм света, побољшањем образовања и обједињавањем личних, колективних и активности влада, ради се на остварењу главног мотива да сви треба да раде заједно како би се створио свет у ком ће милиони смртних случајева од рака бити избегнути, јер могу да се спрече, а лечење и нега једнаки за све. Тема овогодишњег обележавања Дана је „Попуните празнину у бризи“, са циљем да промовише напредак који у својим бројним облицима омогућава већем броју људи да траже и добију негу која им је потребна и коју заслужују. Како истичу здравствени стручњаци, активности у превенцији настанка карцинома су разноврсне и представљају кључни приступ у процесу њихове контроле. Процене сугеришу да се чак 40% малигнитета може избећи путем промене животних навика: престанком пушења, ограничавањем конзумације алкохола, избегавањем прекомерног излагања сунцу, одржавањем оптималне телесне тежине здравом храном и вежбањем, као и заштитом од инфекција које могу да доведу до развоја рака. Ако се болест ипак појави, њен исход се може побољшати раним откривањем, адекватним лечењем и рехабилитацијом уз одговарајућу палијативну негу. Онколози истичу да рано откривање карцинома доприноси добром исходу болести, то јест превођење овог обољења у хроничну болест. Позивају на обављање редовних прегледа, а ако се уоче неки нови симптоми, на разговор са лекаром. „Колико год била тешка борба против рака, из ње се може изаћи као победник. Само они који су се сусрели са раком знају колико је тешко издржати ову битку – колико је одрицања, суза, храбрости потребно... али знају и да уз подршку својих најмилијих и уз адекватну медицинску помоћ могу да преброде то. Ова борба озбиљно утиче, и психички и физички, на људе који се боре са раком, али су свесни да морају да наставе своју борбу – зато хајде да им помогнемо, подржимо их, дамо им до знања да кроз све то не пролазе сами, уверимо их да имају коме да се обрате и да уз нашу помоћ и подршку могу да изгурају сваки дан који следи. На данашњи дан желим да изразим искрено дивљење и захвалност свим медицинским радницима у Србији на њиховом изузетном раду и доприносу у превенцији и лечењу ове опаке болести. Надам се да ћемо и убудуће сви заједно наставити да радимо на побољшању здравља и услова лечења наших грађана. Такође апелујем на све да се придржавају савета лекара, превентивно прегледају и одустану од лоших животних навика које угрожавају њихово здравље. Само тако можемо да сачувамо своје здравље, а самим тим и живот. Живот је највећи дар и морамо га чувати, како за себе тако и за оне који нас воле“, рекла је Њ.К.В. Принцеза Катарина. Њ.К.В. Принцеза Катарина и њена Фондација у Србији, у сарадњи са канцеларијама Хуманитарне организације Лајфлајн у Чикагу, Њујорку, Торонту, Лондону и Атини, чији је покровитељ Њено Краљевско Височанство, годинама помажу српским болницама обезбеђивањем медицинске опреме, као и подизањем свести о важности превенције, лечења и подршке оболелима од рака. Поред тога што Фондација Принцезе Катарине помаже клиничким центрима широм Србије, она организује и годишњу Конференцију српске медицинске дијаспоре, која велику пажњу посвећује темама из онкологије, промовишући идеју да су континуирана едукација и сарадња са водећим центрима за рак у иностранству од кључне важности за наше лекаре. Са истим циљем унапређења знања, Фондација је организовала и пет онколошких симпозијума. Први центар за палијативно збрињавање у Србији отворила је Њ.К.В. Принцеза Катарина 2013. године у Клиничком центру Ниш, захваљујући великодушној донацији др Илејн Лејкок. Такође, једна од најзначајнијих донација је мобилни мамограф, који је поклоњен Клиничком центру Ниш 2009. године, захваљујући великодушности Фондације Ставрос Ниархос. Од доласка у Србију, захваљујући овој мобилној јединици вредној 700.000 долара, прегледано је више од 160.000 жена. Извор: Фондација принцезе Катарине