Претражи Живе Речи Утехе

''Живимо, драга браћо и сестре, у тешком времену, времену распетом. Недеља Великог поста у којој се налазимо је посвећена Часном Крсту, управо из разлога што је потребно да разумемо да је Крст у центру нашег и живота наше Цркве. Он је центру нашег подвига, наше смрти али и нашег Васкрсења. Не плашимо се да долазимо у своју цркву. Ми поштујемо државне законе и упутства али желимо да долазимо и у цркву и молимо се Богу на начин како је то Црква прописала'' - рекао је у својој бесједи Епископ Фотије. У недељу Крстопоклону на празник Младенаца Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански г. Фотије служио је Свету Литургију у Трњацима код Бијељине. Његовом Преосвештенству саслуживали су архијерејски намјесник бијељински, протојереј-ставрофор Љубо Богдановић и парох међашанско-трњачански, јереј Младен Пантић, те протођакон Богдан Стјепановић. На Божанственој Литургији Светој Тајни Причешћа приступили су присутни у светоме храму. По завршетку Свете Литургије Преосвећени владика поучио је вјерни народ пригодном бесједом у којој се дотакао и теме новонасталог искушења, те рекао да смо се данас молили не само за нас присутне и за наш хришћански народ него и за читав свијет. "Нека је благослов Божији на вама,посебно онима који су се причестили Тијелом и Крвљу Христовом. Видите да живимо у тешком времену,али морамо да схватимо да је Крст у центру нашега хришћанског живота,нашега подвига, наше смрти али и нашега Васкрсења. Добро је да имамо поред својих икона у кућама и Часни Крст у својим домовима јер је Часни Крст сила на спасење онима који вјерују, а демонске силе прогони и свако зло,болест и друге недаће. Немојмо се плашити да долазимо у свети храм али поштујмо државне законе и прописе." Подсјетивши да се у Часноме посту служе Свете Литургије суботом и недељом те Пређеосвећена Литургија сриједом и петком преосвећени Владика позвао је вјерни народ да се у поменуте дане свештеницима обрате за све вјерске потребе, исповијест и причешће те да се најприје за помоћ обатимо Господу Богу који је Љекар душа и тијела. Такође преосвећени Владика је рекао да та болест није последња нити једина али да је једини љекар сам Господ Бог јер је једини Бог који може за један дан да угаси ту болест. Преосвећени владика обратио се вјерницима са апелом да се и кући и у храмовима моле Богу да ова болест прође: "Да имамо повјерење у Бога, државу и Цркву и да ова правила која даје држава морамо поштовати. Морамо бити у молитви, снажни и не клонути духом, јер ако клонемо духом нападаће нас и овај вирус, јер он напада највише оне људе који имају слаб имунитет. Да будемо храбри да се молимо и очекујемо од Бога помоћ,утјеху и заштиту и да долазимо наравно у своје свете храмове. Ове земаљске прописе да поштујемо, да неби дониијели себи штету и другим људима. Дај Боже да будео сви благословени и да се држимо Крста Христовога јер нам он показује пут спасења и у добру и у злу. Дај Боже да у радости дочекамо празник Васкрења као побједе над сваким злом." По завршетку бесједе, отац Младен Пантић Преосвећеном Владици обратио се са ријечима захвалности за молитву и у спомен данашње прве посјете овој парохији у име парохијске заједнице поклонио икону Светог пророка Мојсија: "Преосвећени Владико, драга браћо и сестре, дозволите ми да на успомену на данашње прво служење у нашој парохији, нашем Епископу поклоним ову икону као успомену на данашњу прву канонску посјету. Свети пророк Мојсије прославља се 17.септембра а то је дан устоличења нашега Епископа у трон епископа зворничко-тузланских. Драги владико, молимо Вас да се молите Светом пророку Мојсију, изабраном Господњем сасуду у избављењу јеврејског народа из египатског ропства, да нас и сву нашу Цркву избави од новонасталих искушења која су нас задесила." Извор: Епархија зворничко-тузланска View full Странице

Желео бих да у нашем животу има више трагања. Човек често, посебно у старијим годинама, постаје окоштао, незанимљив и досадан, тако да му више ништа не треба. И како је добро кад човек нешто тражи, о нечему размишља и занима се за нешто! Веома бих желео да чешће будемо такви и једни према другима, и према Богу. Да се не задовољавамо оним стереотпима који нам се намећу преко телевизије, нашим малим сусретима и разочарењима којих има у нашем животу, већ да тражимо нешто право! Ако научимо тако да живимо, Бог ће кроз то ући у наш живот. Желео бих да то буде трагање, стваралаштво — дечја жеља да постављамо питања, пре свега самима себи: а зашто, због чега, ради чега? Као што деца често постављају питања од којих осећамо ганутост: како је могуће да не разуме тако једноставне ствари? А оне су заиста несхватљиве! Само нам се чини да су схватљиве. Треба да почнемо да постављамо себи ова питања: а зашто идем у храм? А да ли уопште стварно верујем у Бога? Ко је Бог за мене? Јер понекад се плашимо да поставимо себи ова питања. Али кад нас задеси неприлика, кад нам буде врло тешко, кад се плашимо, одједном осетимо да се наша вера колеба… И као што каже Достојевски, то су проклета питања: зашто на овом свету има тако много неправде? Зашто људи умиру у патњи? Зашто страдају невини? Не можемо да избегнемо ова питања или да се сакријемо од њих! На њих треба одговорити. И Бог има одговор, само треба да га тражимо. О томе не можемо негде да прочитамо, то не можемо негде да чујемо — одговор можемо наћи само у свом срцу. Али да би нам Бог одговорио треба да постављамо питања… Желео бих да се не плашимо да растемо и да се мењамо, да стичемо нешто ново. Јер, врло често се бојимо тога. Желимо да живимо у свом малом свету и да не излазимо ван њега, а то је увек ћорсокак, станица и на крају крајева, смрт… Живот је увек превладавање! Као што у пролеће оживљују смрзнуте гранчице и из њих расту нови изданци, тако је и с нашом душом: она увек треба да даје нове изданке, иако је то понекад болно. https://obitel-minsk.ru/sr/tekstovi/da-postavљamo-pitaњa-sebi-i-bogu