Претражи Живе Речи Утехе

Истрага у фабрикама лажног пиринча Европски медији упозоравају да постоји опасност да се овај производ, који се од кромпировог брашна и пластичне масе илегално прави у појединим земљама Азије, појави у продаји у Европској унији Свет поново потреса афера „лажни пиринач”. После вести да је у Нигерији откривено неколико тона ове намирнице спремне за тржиште, и контроле у Европској унији су појачане, а купци упозорени на проблем који већ неколико година забрињава. Реч је вештачком пиринчу који се углавном у азијским земљама, пре свега Кини, производи од мешавине кромпировог брашна и пластичне масе. По изгледу готово је идентичан природном пиринчу, али када се скува, остаје тврд. Још пре годину дана светски медији су објавили да је кинески пиринач сорте вучанг, назван по истоименом граду, популаран због свог јединственог укуса, те стога и троструко скупљи од других врста. Због тога су поједине компаније нашле могућност за још већом зарадом и почеле да праве лажни, а спекулише се да је та опасна намирница на тржишту Кине већ четири године. У међувремену, према писању медија, покренуте су и истраге против фабрика које су се баве овим нелегалним послом, међутим, то очигледно није било довољно. Годишње се у Кини произведе око 800.000 тона правог вучанг пиринча, а прода десет пута више, што је био један од разлога да се посумња да постоје и илегалне фабрике. Ипак, то је заташкавано, све док се проблематична намирница није нашла и на другим тржиштима – у Индији, Вијетнаму... Убрзо су се појавили и снимци илегалних фабрика у Вијетнаму, где се чак приказује и цео процес производње. На снимку се види како радници у специјалне машине убацују нешто налик провидним пластичним кесама, а касније се види како млевењем настаје смеса коју затим, због њене структуре, лако развлаче у нити и „обогаћују” састојцима који им дају изглед и укус пиринча. На крају процеса, џакове пуне „пиринчем” који је готово идентичан правом. Иако нема информација да је овај вештачки пиринач стигао у Европу, ова тема је последњих дана поново топ-вест и у њиховим медијима. На друштвеним мрежама развила се полемика о томе да ли би било добро забранити увоз, а многи су критиковали прописе који засад у Америци, а планира се и у ЕУ, не обавезују истицање земље порекла на производу. Потрошачи то тумаче као велику опасност пошто неће бити у могућности да сами одлучују да ли ће куповати производе који стижу из овог дела света. Јавили се се и скептици који тврде да је пластична маса скупља по тони од пиринча и да нема логике ни рачунице у томе да неко прави лажни пиринач. Пошто су неки упрли прстом у произвођаче из Вијетнама, објављена је и статистика која показује да овај један од највећих произвођача пиринча у свету има толико ове житарице да је јефтина и да се чак даје у добротворне сврхе, те су лоптицу пребацили у Кину, која га, како кажу, нема довољно. Овде се у недостатку пиринча гаји и такозвани суперпиринач – хибрид који има много већи принос, тражи мање воде и заштите, а у предности је у односу на ГМО. Он је мешавина око 250 сорти пиринча и хибрида и прилагођен је еколошким условима узгајања. Према последњим подацима сеје се на више од 60 одсто површина у Кини и из године у годину обара рекорде у производњи. Не чуди, јер Кини је годишње потребно 500 милиона тона пиринча да би задовољила само домаће потребе. Пиринач, једна од најстаријих пољопривредних култура, код нас и није толико омиљена. У свету је и даље основна намирница за чак половину светске популације и 60 одсто кинеске. Ми је у исхрани, према неким статистичким подацима, користимо тек три килограма годишње по становнику, што је отприлике на нивоу и других европских земаља. У продаји је претежно заступљен бели пиринач, што је заправо ољуштено зрно (без љуске и клице). После таквог технолошког поступка, пиринач је доста осиромашен јер губи витамине и минералне материје. Он је обично полиран због привлачнијег изгледа, а у целом овом процесу губи се више од 90 одсто садржаја витамина Бе1. Код нас је најпопуларнији македонски – кочански, али има и италијанског, који имају најсавременију производњу у свету, али и мађарског, бугарског и из Вијетнама. У Србији је 2013. године на тржишту пронађен вијетнамски пиринач у коме су пронађене силиконске куглице за које је увозник имао све потврде о здравственој исправности. Пољопривредна инспекција је после контроле забранила промет спорног производа, али сличних анализа скоро није било. Милан Рејкић, власник и директор фирме „АДС Интеркомерц”, која се већ 18 година бави увозом пиринча углавном из Вијетнама, са Тајланда, из Италије и Македоније, каже за „Политику” да на тржишту има доброг, али и лошег пиринча. – Неке фирме које нису дуго у овом послу увозе пиринач који је и по четири-пет година стар, а било је и случајева да се код нас нађе и амерички пиринач стар 15 година, који је откупљен јефтино из немачких робних резерви. Рок трајања ове намирнице је две године, а потрошачи тешко могу да открију каквог је квалитета пиринач који купују. Онај који је старији обично постаје жућкаст, а што дуже стоји, има у себи све више афлатоксина – каже наш саговорник. У Министарству пољопривреде кажу да је у 2016. години пиринач у Србију стизао из неколико земаља, а највише из Македоније (200 пошиљки), Италије (153 пошиљке) и Грчке (73 пошиљке). – Из Кине су увезене само четири пошиљке где прегледом, како инспектора тако и овлашћене лабораторије, није утврђено да реч о лажном пиринчу – наводе у Управи за заштиту биља.Антрфиле „Тестови” за проверу квалитета пиринча Упоредо са причом о лажном пиринчу појавили су се и савети како купци могу да провере да ли је пиринач прави. Тако се саветује да се у чашу воде сипа кашика сировог пиринча. Ако потоне, јестив је, ако плута на површини, кажу није. Тест може да се направи и ватром, тако што би вештачки пиринач требало да има карактеристичан мирис паљене пластике. Још једна метода којом може да се провери квалитет ове намирнице јесте да се стави у аван и уситни. Ако је прах бео, пиринач је добар, ако је жућкаст, требало би га бацити. Пиринач који се остави у херметички затвореној посуди на топлом месту, уколико је прави, за неколико дана би требало да се на њему појави плесан, док то није случај са вештачким.